APOTEKARSKI GLASNIK BROJ 1, JUN 2020

pniji zdravstveni radnici. Jer dok su domovi
zdravlja menjali režim rada, prilagođavajući
se novonastaloj situaciji, a do izabranog
lekara je bilo gotovo nemoguće dopreti,
apoteke su bile potpuno dostupne a farmaceuti
u smenama u neposrednom kontaktu
sa stotinama građana, bez bilo kakve
trijaže ili zaštite, pa čak ni one o poštovanju
neophodne fizičke distance od 2 metra.
Režim rada bez osnovnih zaštitnih sredstava
i jasnih procedura, uspostavljen već
od prvih medijskih objava o izbijanju pandemije,
stavio je pred farmaceute na radnim
mestima niz gotovo nerešivih izazova.
Ogroman pritisak i gužve pred apotekama
nije bilo moguće rešiti ni isticanjem objave
da „apoteka nema zaštitne maske, rukavice,
niti dezinfekciona sredstva“. Situacija
koja je zadugo potrajala, nije bila prevaziđena
ni kada je neophodna oprema stigla,
jer je trebalo na adekvatan način izbeći
formiranje redova, limitirati broj prodatih
rukavica i maski po osobi, izbeći negativne
komentare vezano za cene pojedinih artikala
koje nisu formirali apotekari. U isto
vreme, trebalo je paralelno obavljati i druge
poslove – izdavanje lekova na recept (čije je
važenje u međuvremenu produženo), preporučiti
proizvode za jačanje imuniteta
i druge suplemente
usled povećane tražnje,
savetovati pacijente,
pružiti relevantne
informacije vezano
za Covid 19,
pridržavati se
preporuka
vezanih za
socijalno
distanciranje
i dezinfekciju
opreme u
apoteci.
SISTEMSKE MERE DOBRE
ALI NEDOVOLJNE
Bili smo svedoci da je sistem reagovao postupno
uvođenjem odgovarajućih mera
i preporuka. Farmaceutska komora Srbije
je reagovala održavanjem elektronskih
sednica svog Upravnog odbora i Skupštine,
izdvajanjem finansijskih sredstava za
kupovinu opreme, te pružanjem podrške
i slanjem elektronskih dopisa sa bitnim
informacijama i preporukama farmaceutima.
FIP je takođe izneo smernice kako
da se farmaceuti ponašaju u novonastaloj
situaciji. Vrlo je interesantan skup preporuka
Kraljevskog udruženja farmaceuta
Velike Britanije koji se dotiče mera dezinfekcije
u opreme i inventara u apotekama,
preporuka za bezgotovinsko plaćanje, sve
do zaštite farmaceuta sa „burnout“ sindromom
(sindromom izloženosti hroničnom
stresu na radnom mestu usled povećanih
radnih zahteva) ili onih koji spadaju u
rizičnu populaciju.
Na žalost, sve to najčešće nije bilo dovoljno
da zaštiti i rastereti farmaceute na svojim
radnim mestima koji su bili danonoćno
izloženi stampedu ljudi obuzetih paničnim
osećajem sopstvene ugroženosti, neretko
agresivnih, dezinformisanih ili pre loše
obaveštenih i nespremnih da prihvate
osnovne postulate ponašanja u novonastalim
okolnostima.
Generalno lošoj situaciji posebno je doprineo
nagli rast cena pojedinih artikala,
poput maski ili dezinficijenasa, pri čemu
građani nisu obavešteni da apoteke posluju
po principu marže i da finalnu cenu
bazično formiraju veleprodajne cene, a ne
narastajuće maloprodajne marže, kako bi
se na prvi pogled mogao steći utisak. Iz
navedenog razloga, bez sistemskog i javnog
napora uz posredovanje medija i institucija
da se ovo predoči opštoj javnosti,
7