APOTEKARSKI GLASNIK BROJ 1, JUN 2020

Apotekarski
GLASNIK
e-magazin Udruženja privatnih apotekara SPAS • broj 1 • Jun 2020 • ISSN 2683-6130
AKTUELNO
Zakonska regulativa:
Pravilnik o bližoj sadržini
Registra zdravstvenih ustanova
APOTEKE NA NIŠANU
COVID - 19
INTERVJU:
Doc. dr Janko Samardžić
Zloupotreba lekova i medikalizacija života
1

2

4

UVODNA REČ
DRAGE KOLEGE,
P
olazeći od neophodnosti permanentnog
informisanja stručne javnosti o
aktuelnim ali i nedovoljno istraženim
temama iz domena farmaceutske prakse,
a posebno apotekarske delatnosti, Udruženje
privatnih apotekara SPAS, ovom
prilikom, pokreće elektronski magazin
„Apotekarski glasnik Udruženja privatnih
apotekara SPAS“. Iako mu je pun naziv dugačak,
osmislili smo ga kao glasilo u kraćoj
informativnoj formi, svesni činjenica
da postoji bogata tradicija pisanja o savremenim
i značajnim temama za apotekarki
sektor putem već ustaljenih medija i
formata. Naša želja je da proširimo sagledavanje
određenih zakonskih normativa
i izazova farmaceutske prakse, tako što
ćemo se iz broja u broj fokusirati na određene
teme i nastojati da ih protumačimo
uz podršku i osvrt kompetentnih stručnjaka
iz različitih oblasti.
Verujemo da kompleksnost i problemi poslovanja
sa kojima se danas suočava apotekarski
sektor Srbije nalažu neprekidnu
debatu, kvalitetno informisanje, kao i
predlaganje inventivnih rešenja. Razgovori
sa ekspertima različitih naučnih domena,
uspostavljanje rubrika teme broja,
novosti iz farmakoterapije i farmaceutske
zdravstvene zaštite, inovacije u farmaceutskom
sektoru, sve do osvrta na istoriju
farmacije, kako bismo se i na taj način
podsetili nepromenljivih trajnih postulata
naše struke.
Konceptualno, „Apotekarski glasnik“ nastojaće
da donese odgovore na bitna aktuelna
pitanja iz oblasti zakonodavstva,
novih uredbi, tumačenja zakonske regulative,
uputstava kako farmaceuti da se ponašaju
u odnosu na određene neusaglašenosti
i sl. S druge strane, verujemo da će
relevantna baza korisnika koji već uveliko
prate i čitaju naš eletronski newsletter,
pojavom ovog glasila u narednom perodu
biti znatno proširena.
Među sadržajima iz prvog broja, izdvajamo
osvrt na poziciju farmaceuta i apotekarskog
sektora tokom pandemije virusa
Covida 19, tumačenje novog zakonskog
rešenja o Registru zdravstvenih ustanova,
razgovor sa direktorkom Farmaceutske
komore Srbije mr pharm, spec. Tatjanom
Šipetić, intervju sa doc. dr Jankom
Samardžićem o trendovima zloupotrebe
benzodiazepina u praksi, autorski tekst
profesora dr Dušana Vešovića o supstancama
koje oštećuju endokrini sistem i policističnim
jajnicima.
Iskreno se nadamo da će ova elektronska
platforma ostvariti svoje jasno struktuirane
ciljeve, te da će predočeni tekstovi
biti informativni i korisni za svakodnevnu
praksu. Ujedno Vas pozivamo da svojim
sugestijama i komentarima utičete na
oblikovanje našeg budućeg izgleda.
Srdačno,
•
Prof. dr Dušanka Krajnović,
glavna i odgovorna urednica
5

AKTUELNO
APOTEKE
NA NIŠANU COVIDA- 19
U kojoj meri i na koji način je borba sa pandemijom Covida 19 doprinela
promišljanju o slabostima apotekarskog sektora , te koje su dileme
izašle na videlo? Da li će nas nedavno stresno iskustvo podstaći da
na efikasniji način reorganizujemo stručnu praksu i tako se preventivno
postavimo prema budućim sličnim izazovima?
S
umirajući ne tako davno iskustvo suočavanja
apotekarskog sektora Srbije
sa pandemijom Covida 19, svakako
dominantan utisak predstavlja prevelika
izloženost farmaceutskog osoblja u prvim
danima i sedmicama nakon izbijanja
pandemije, pa i kasniije. Redosled dešavanja,
reakcije državnih organa i mere koje
je preduzimao Krizni štab iz dana u dan
nesumnjivo slede algoritme preduzetih
mera u drugim zemljama, s tom razlikom
što je socijalna distanca kod nas bila rešena
izrazito radikalnim merama - uvođenjem
policijskog časa i zabranom izlaska
starijima od 65 godina.
Na žalost, zajednički imenitelj naizgled
različitih situacija od države do države
nosio je gotovo identične probleme, a to
je nedostatak zaštitnih maski i rukavica,
sredstava za dezinfekciju, preporučenih
lekova za lečenje Covida-19, nedostatak
respiratora... S tim u vezi gotovo da ni
jedan zdravstveni sistem kao ni globalna
zajednica nisu bili spremni da reaguju na
vrtoglavo brzo pogoršanje situacije i na
nagli porast broja zaraženih i obolelih osoba.
Improvizacije koje su sprovodili zdravstveni
radnici na prvim linijama udara
usled nedostatka zaštitnih maski i ostale
opreme podjednako su predstavljale izraz
maštovitosti i očajanja. Njihov apel kao da
zadugo niko nije čuo.
U PRVOM EŠALONU ODBRANE
Celokupan razvoj pandemcije Covid-19
pokazao je da su, pored najugroženijih delova
populacije, zdravstveni radnici podneli
najveći teret ne samo aktivnog
suprodstavljanja pandemiji,nego
i rizika od oboljevanja,
neposredne
izloženosti sopstvenih
života.
Kada je reč
o sistemu
primarne
zdravstvene
zaštite,
i ovoga
puta je bilo
evidentno
da su farmaceuti
najdostu-
6

pniji zdravstveni radnici. Jer dok su domovi
zdravlja menjali režim rada, prilagođavajući
se novonastaloj situaciji, a do izabranog
lekara je bilo gotovo nemoguće dopreti,
apoteke su bile potpuno dostupne a farmaceuti
u smenama u neposrednom kontaktu
sa stotinama građana, bez bilo kakve
trijaže ili zaštite, pa čak ni one o poštovanju
neophodne fizičke distance od 2 metra.
Režim rada bez osnovnih zaštitnih sredstava
i jasnih procedura, uspostavljen već
od prvih medijskih objava o izbijanju pandemije,
stavio je pred farmaceute na radnim
mestima niz gotovo nerešivih izazova.
Ogroman pritisak i gužve pred apotekama
nije bilo moguće rešiti ni isticanjem objave
da „apoteka nema zaštitne maske, rukavice,
niti dezinfekciona sredstva“. Situacija
koja je zadugo potrajala, nije bila prevaziđena
ni kada je neophodna oprema stigla,
jer je trebalo na adekvatan način izbeći
formiranje redova, limitirati broj prodatih
rukavica i maski po osobi, izbeći negativne
komentare vezano za cene pojedinih artikala
koje nisu formirali apotekari. U isto
vreme, trebalo je paralelno obavljati i druge
poslove – izdavanje lekova na recept (čije je
važenje u međuvremenu produženo), preporučiti
proizvode za jačanje imuniteta
i druge suplemente
usled povećane tražnje,
savetovati pacijente,
pružiti relevantne
informacije vezano
za Covid 19,
pridržavati se
preporuka
vezanih za
socijalno
distanciranje
i dezinfekciju
opreme u
apoteci.
SISTEMSKE MERE DOBRE
ALI NEDOVOLJNE
Bili smo svedoci da je sistem reagovao postupno
uvođenjem odgovarajućih mera
i preporuka. Farmaceutska komora Srbije
je reagovala održavanjem elektronskih
sednica svog Upravnog odbora i Skupštine,
izdvajanjem finansijskih sredstava za
kupovinu opreme, te pružanjem podrške
i slanjem elektronskih dopisa sa bitnim
informacijama i preporukama farmaceutima.
FIP je takođe izneo smernice kako
da se farmaceuti ponašaju u novonastaloj
situaciji. Vrlo je interesantan skup preporuka
Kraljevskog udruženja farmaceuta
Velike Britanije koji se dotiče mera dezinfekcije
u opreme i inventara u apotekama,
preporuka za bezgotovinsko plaćanje, sve
do zaštite farmaceuta sa „burnout“ sindromom
(sindromom izloženosti hroničnom
stresu na radnom mestu usled povećanih
radnih zahteva) ili onih koji spadaju u
rizičnu populaciju.
Na žalost, sve to najčešće nije bilo dovoljno
da zaštiti i rastereti farmaceute na svojim
radnim mestima koji su bili danonoćno
izloženi stampedu ljudi obuzetih paničnim
osećajem sopstvene ugroženosti, neretko
agresivnih, dezinformisanih ili pre loše
obaveštenih i nespremnih da prihvate
osnovne postulate ponašanja u novonastalim
okolnostima.
Generalno lošoj situaciji posebno je doprineo
nagli rast cena pojedinih artikala,
poput maski ili dezinficijenasa, pri čemu
građani nisu obavešteni da apoteke posluju
po principu marže i da finalnu cenu
bazično formiraju veleprodajne cene, a ne
narastajuće maloprodajne marže, kako bi
se na prvi pogled mogao steći utisak. Iz
navedenog razloga, bez sistemskog i javnog
napora uz posredovanje medija i institucija
da se ovo predoči opštoj javnosti,
7

sve apoteke i farmaceuti u njima nalaze se
u nezavidnoj situaciji, što se njihovog rejtinga
tiče.
UNAPREĐENJE IMIDŽA
STRUKE KAO IMPERATIV
Okruženje i priroda posla, gde se, pored
izdavanja lekova na recept i savetodavnih
aktivnosti, vrši i prodaja različitih artikala,
dijetetskih i kozmetičkiih proizvoda i
sredstava opšte namene, dizajnira i pobuđuje
unutar apoteka potrošački mentalitet,
čini da korisnici usluga najčešće
nemaju svest da se pred njima nalaze
fakultetski školovani ljudi, ujedno zdravstveni
profesionalci
sa licencom.
Da bi do buđenja
svesti kod najvećeg
dela javnosti
došlo, neophodno je
permantno raditi
na unapređenju
imidža struke
preko strukovnih
i profesionalnih
organizacija
unutar farmaceutskog
sektora.
Posebne kolumne
u časopisima,
televizijski
i
radijski formati,
gostovanja,
sajtovi,
zdravstvene
kampanje, kao i
različite platforme
unutar samih
apoteka svakako
mogu predstavljati
podstrek za
ovakvu vrstu sistemskih
napora.
Nema sumnje da je sistem i kod nas regovao
čitavim skupom mera, ali da su one po
svom obimu, brzini donošenja i efektima
bile dinamički neusaglašene i nedovoljne
u odnosu na razvoj situacije na terenu. S
druge strane, farmaceuti se ovoga puta
pokazali svoju odvažnost, prisebnost i
hrabrost, premda njihovi napori nisu bili
u dovoljnoj meri vrednovani ni od strane
sistema niti od građana.
Već i sama činjenica da se u zatečenim
uslovima vanrednog stanja važnost recepata
automatski produžava, pokazuje da
je apotekarski sektor sposoban da, kao u
nekim drugim zemljama, dugoročno preuzme
teret primarnog zdravstva, odnosno
da za obnovu recepta pacijenti oboleli
od hroničnih bolesti ne moraju svaki
put da odlaze kod izabranog lekara, već
da ovu funkciju mogu da preuzmu apoteke,
čime bi se rasteretili domovi zdravlja,
a apotekama omogućio novi model
fakturisanja usluga Fondu. Od ovoga bi
nesumnjivo svi imali koristi – zdravstveni
budžet, zdravstveni sistem, apoteke
i sami pacijenti. Optimizacija primarne
zdravstvene zaštite u savremenom svetu
svakako podrazumeva raspodelu odgovornosti
i kompetencija između različitih
zdravstvenih subjekata.
Sve navedeno pokazuje da postizanje
vrednovanja apotekarske delatnosti kao
integralnog dela zdravstvenog sistema
Srbije unutar sistema primarne zdravstvene
zaštite i šire društvene zajednice
predstavlja dugoročni zadatak svih njenih
učesnika, pre svega strukovnih udruženja,
ali i svakog farmaceuta ponaosob.
Takođe je potrebno kompetentno analizirati
prethodna negativna iskustva, izloženost
farmaceuta rizicima i supirmirati ih u
budućnosti odgovarajućim setom mera,
kako se slična situacija ne bi ponovila.
8

TRAJNO IZMENJENA
TOPOGRAFIJA SVETA
Mnogi najavjuju da nakon ove pandemije
svet neće više biti isti. Možda istovetnu
konstataciju možemo primeniti i na
apoteke. Da li smo u stanju da kažemo da
nakon ove pandemije apoteke nikada više
neće biti iste? U kojoj će meri slabosti jednog
sektora biti uočene, analizirane I prevladane
zavisi od svih nas. Nema sumnje
da se u zatečenoj situaciji pokazalo koliki
je ogroman značaj izgradnje imidža farmaceuta
kao zdravstvenog autoriteta u
široj društvenoj zajednici. Isključivo i jedino
u slučaju dostizanja ovog cilja odagnao
bi se čitav set nesuglasica, etiketiranja,
zlonamernih tumačenja i šumova u komunikaciji
na relaciji između apoteka i svih
zainteresovanih društvenih subjekata.
Drugi izazov jeste kako uspešno prevladati
i amortizovati nagle turbulenacije unutar
medicinskog lanca snabdevanja a da
se to ne odrazi na kvalitetno, nesmetano
i bezbedno funkcionisanje radnih procesa
u samim apotekama. Najzad, poslednji i
najviši izazov jeste dugoročno unaprediti
funkcionisanje struke u pogledu pružanja
šireg opsega usluga korisnicima.
Konačno, polazeći od sadašnjeg zatečenog
stanja, ne bi bilo naodmet, izvan
domena strogo zakonodavnih okvira, u
jednoj provizornoj i hipotetičnoj sferi ekspertskog
promišljanja razraditi preventivne
planove za različite nepredviđene
incidente, kako bi farmaceuti imali svest o
tome na koji način da pristupaju izazovima
i da se uhvate ukoštac sa novim katastrofičnim
scenarijima koje bi izazovi bliske
budućnosti mogli doneti.
Zbog svega navedenog, zaštitna oprema
za farmaceuta sutrašnjice, osim maske sa
vizirom, morala bi sadržati i niz drugih alatki
i veština, kako bi se oni mogli uspešno
nositi sa turbulentnim virovima civilizacije
u kojoj živimo.
•
Mr ph. Miloš Nikolin
9

PREDSTAVLJAMO:
FARMACEUTSKE DELATNOSTI
PROVERENI KVALITET
KOZMETIČKIH
PROIZVODA
S
adašnje poslovno ime kompanija nosi od
2006 godine, mada je pod drugim imenom
počela sa radom još 2000 godine. Ove godine
kompanija obeležava jubilej - 20 godina postojanja
i uspešnog rada kompanije.
Na čelu Crystal Derme se nalazi diplomirani farmaceut,
specijalista farmaceutske tehnologije,
Suzana Koprivica-Lujić, koja je svoje dugogodišnje
iskustvo uložila u proizvodnju kvalitetnih,
bezbednih i efikasnih kozmetičkih proizvoda,
ispitanih u akreditovanim domaćim i stranim
laboratorijama. Svi Crystal Derma proizvodi su
napravljeni u vlastitoj razvojno - kontrolnoj laboratoriji,
u čijem timu su zaposleni farmaceuti
- specijalisti kozmetologije, koji svoja stručna
znanja objedinjuju u različitim sektorima - od razvoja
i kontrole kvaliteta do proizvodnje.
Crystal Derma je jedna od vodećih
kompanija na srpskom tržištu, koja
se bavi proizvodnjom kozmetičkih
proizvoda. Reč je o proizvodima domaćeg
porekla, proizvedenim po
sopstvenim formulacijama i usklađenim
sa evropskim i domaćim propisima
i standardima: ISO 9001, ISO
22716 (Cosmetics GMP), OHSAS
18001 i ISO 14001.
Mozaik harmonizovanih koraka kroz koji prolazi
svaki proizvod, Crystal Derma strpljivo gradi već
dve decenije. Putanja kozmetičkog proizvoda od
idejnog koncepta do kreme u ruci krajnjeg korisnika
počinje u razvojnoj laboratoriji, preko ispitivanja
nove formulacije, probne serije i na kraju do proizvodnog
pogona. Životni ciklus proizvoda se dalje
kontinuirano prati i kontroliše od strane stručnjaka
za kontrolu kvaliteta.
Pre 20 godina, kompanija je proizvela čuveni Panthenol
krem gel, koji je tada bio prvi oblik krem gela
na našem tržištu. Danas, pantenol linija nudi proizvode
za celu porodicu, od nedavno upotpunjena
kremom za negu muške kože - Panthenol MEN
cream gel. Vremenom, portfolio je dostigao broj
od skoro 40 proizvoda, svrstanih u linije namenjene
nezi različitih tipova i stanja kože: Neven linija
proizvoda sa organskim uljima, Ichtyol linija - za
problematičnu kožu, Atopik linija - za suvu kožu
sklonu atopiji, proizvodi za zaštitu kože - Professional
cream, Vaseline, Sun & Care… Osim gotovih
proizvoda, u ponudi su i podloge - za brzu i jednostavnu
izradu kozmetičkih proizvoda. Farmaceuti
u apotekama poznaju i rado nude proizvode sa
oznakom Crystal Derma, uvereni u njihov kvalitet.
Sektor za razvoj formuliše nove proizvode – uskoro
stiže inovativna linija anti-age kozmetičkih proizvoda
DERMOCOSMETICS, koja će obuhvatati
sedam multifunkcionalnih proizvoda za negu specifičnih
stanja povezanih sa starenjem i oštećenjem
kože.
Stalno usavršavanje na edukacijama u organizaciji
relevantnih evropskih institucija, kao i težnja da
svetske trendove iz oblasti kozmetologije implementiraju
i u svojoj kompaniji, dovela je do razvoja
novog sektora, koji će u fokusu imati personalizovanu
kozmetiku. Individualni pristup nezi prema
specifičnim parametrima kože je rezultat timskog
rada stručnjaka – specijalista kozmetologije i der-
10

matologa, vođenih željom da prefinjenim nitima
znanja spoje farmaceutsku preciznost i kreativnost
formulisanja kozmetičkih proizvoda.
Ova uspešna kompanija konstantno radi na održavanju
i unapređenju kvaliteta svojih proizvoda,
za koje se koriste isključivo proverene i kvalitetne
sirovine renomiranih svetskih proizvođača. Praćenje
najnovijih svetskih dostignuća i trendova u
oblasti kozmetologije i poštovanje važeće evropske
regulative, kao i dnevna proizvodnja manjih
količina koje prate dinamiku tržišta, čine Crystal
Dermu jednom od najuspešnijih domaćih kompanija
u ovoj oblasti. Proizvodi Crystal Derme se
prodaju ne samo na teritoriji Srbije, već i u većini
zemalja u regionu.
Inovativnost, pouzdanost i stručnost ove domaće
kompanije prepoznati su od strane mnogih evropskih
kompanija što je doprinelo realizaciji saradnje
sa jednom od najvećih evropskih laboratorija koja
pruža usluge ispitivanja lekova,
suplemenata, kozmetičkih
proizvoda i deterdženata,
čiji je Crystal
Derma ovlašćeni agent.
Ovaj segment kompanije
predstavlja jedan od stubova
njenog daljeg razvoja
i pozicioniranja na tržištu
regiona.
Takođe, u kontrolnoj laboratoriji
možete obaviti testiranje
kozmetike kroz sve
potrebne analize kako biste
dokazali stabilnost i bezbednost
vaših proizvoda.
Kompletna podrška i savetovanje vezano za usklađivanje
sa važećim domaćim i evropskim propisima
je još jedna usluga koju pružaju farmaceuti zaposleni
u ovoj kompaniji, zahvaljujući potrebnom
znanju i iskustvu u oblasti regulative kozmetičkih
proizvoda. Pomoć oko osmišljavanja, unapređivanja
i testiranja efikasnosti formulacije, njene stabilnosti,
iritacionog ili alergenog potencijala, zatim
njene mikrobiološke bezbednosti i obeležavanja
proizvoda obavlja se u skladu sa najnovijim propisima
Srbije i Evropske Unije.
Cilj Crystal Derme je proširenje kapaciteta proizvodnje,
uvođenje inovativnih formulacija na tržište
Srbije, a zatim i regiona, pomeranje standarda
u okviru struke kako bi zajedno napredovali. Kompaniju
čine proizvodi, ali mnogo više od toga, čine
je ljudi koji u njoj rade. Crystal Derma teži da gradi
kompaniju srećnih i kompetentnih ljudi i time daje
doprinos razvoju društva kao celine.
•
11

INICIJATIVA
ZA FARMACIJU
POŠTOVANE
KOLEGINICE I KOLEGE,
I
nicijativu za farmaciju je pokrenula
grupa pojedinaca iz cele Srbije sa željom
da se svi farmaceuti u našoj zemlji
okupe oko jedne ideje. Smatramo da
je jedinstvo nešto što je nedostajalo farmaceutima
tokom poslednjih godina i da
se položaj farmaceuta i farmacije u našem
društvu može promeniti samo ako budemo
jedinstveni. U tom smislu očekujemo
podršku Saveza farmaceutskih udruženja
Srbije (SFUS) i svih njegovih regionalnih
udruženja članica, Farmaceutske komore
Srbije, svih fakulteta koji školuju buduće
farmaceute i svih udruženja i organizacija
koje okupljaju farmaceute.
Sa ponosom ističemo da su Nacionalna
asocijacija studenata farmacije – Srbija
(NAPSer) i svih pet lokalnih kancelarija
NAPSer-a dali zvaničnu podršku Inicijativi,
svesni da je ovo Inicijativa za očuvanje ne
samo naše struke, već i budućnosti farmacije,
koju će predvoditi upravo oni.
Ne želimo da se previše bavimo razlozima
koji su doveli do lošeg stanja u apotekama
i farmaceutskoj struci generalno, već da
dođemo do minimuma zajedničkih predloga,
na čemu radimo od pokretanja Inicijative,
sredinom aprila, do danas.
Osnovni cilj za koji se zalažemo jeste unapređenje
farmaceutske delatnosti i položaja
farmaceuta u zdravstvenom sistemu, ali
i njihovoj percepciji u opštoj javnosti i medijima.
Verujemo da je usvajanje Zakona o
apotekarskoj delatnosti, usaglašenog sa
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Dobrom
apotekarskom praksom, neophodno kako
bi se ostvarili ciljevi Inicijative. Stoga kao
partnere u ovom procesu vidimo sve koleginice
i kolege
farmaceute,
apoteke,
Farmaceutsku
komor u Srbije,
Ministarstvo zdravlja,
Republičku stručnu
komisiju za farmaciju, Grupaciju apoteka
pri Privrednoj komori Srbije, Komoru
zdravstvenih ustanova Srbije, Republički
fond za zdravstveno osiguranje, udruženja
pacijenata, farmaceutske kuće, proizvođače
i veleprodaje lekova.
Značajan deo Inicijative su i sve koleginice
i kolege farmaceuti koji su studije završili u
Srbiji, a sada rade u Evropi i svetu i prenose
nam svoja dragocena iskustva i primere
kako se farmaceutska delatnost može
urediti na zadovoljstvo pacijenata, farmaceuta,
ali i zdravstvenog sistema i društva
u celini.
Iako se primarni predlozi koji su do sada
usaglašeni u okviru Inicijative pre svega
odnose na unapređenje apotekarske delatnosti,
neophodno je uključivanje i svih
koleginica i kolega koji rade u farmaceutskoj
industriji, na fakultetima, institutima
i u drugim sektorima, kako bismo došli do
realizacije ciljeva koje smo postavili. Lista
ciljeva svakako nije konačna, te pozivamo
sve koleginice i kolege, udruženja
i organizacije koje okupljaju farmaceute
da daju svoje predloge putem mail-a
inicijativazafarmaciju@gmail.com.
Želimo da iskažemo i veliku zahvalnost
na podršci Udruženju privatnih apotekara
SPAS, koje je prepoznalo značaj Inicijative i
omogućilo nam da se, u prvom broju Apotekarskog
Glasnika SPASa, predstavimo. •
Mr ph. Slobodan Gigov
Inicijativa za farmaciju
12

UMOR? NESANICA? GRČEVI U MIŠIĆIMA?
POJAČAN STRES? PROBLEMI SA ARITMIJOM?
MOŽDA VAM JE POTREBAN
MAGNEZIJUM
G
13
Gužve u saobraćaju, rokovi, problemi
na poslu…su samo neki od okidača
stresa koji nas svakodnevno opterećuju
i troše naše živce.
Zbog toga bi svako od
nas trebao da izdvoji malo
vremena za opuštanje. Na
primer, grčevi u listovima
tokom noći su obično
znak upozorenja da našim
telom vlada velika napetost.
Ali, za to postoji prirodno
rešenje – ono što
nam je potrebno su vežbe
istezanja i opuštanja, ali i
uzimanje magnezijuma
U današnje vreme postoji
veliko interesovanje za
uzimanje dodataka ishrani sa magnezijumom.
Istovremeno, naše tržište je preplavljeno
dodacima ishrani koji sadrže magnezijum
u različitim hemijskim oblicima.
Zbog upotrebe veštačkih đubriva koja su
osiromašila tlo, brojne vrste voća i povrća
koje su ranije bile bogat izvor magnezijuma
danas to više nažalost nisu. Zato i ne treba
da nas čudi što skoro 80% ljudi u svetu prati
od deficita magnezijuma u organizmu.
Osim što su namirnice same po sebi osiromašene,
njihovim transportom, dodatnom
obradom i pripremom dolazi do dodatnog
gubitka ovog dragocenog minerala.
Još jedna „loša vest“ vezana za unos magnezijuma
je ta što ukoliko čak i hranom
unesete dovoljne količine ovog minerala na
dan, vaš organizam će od toga apsorbovati
– samo trećinu. Na ovu smanjenu apsorpciju
magnezijuma deluju i želudačna kiselina i
enzimi uključeni u procese varenja. Treba
imati na umu i da se pojačanim znojenjem
(tokom letnjih meseci ili tokom sportskih
aktivnosti) gubi puno magnezijuma, pa treba
obratiti pažnju na adekvatan unos bilo
kroz hranu ili dijetetske suplemente.
Potrebe organizma za magnezijumom zavise
kako od pola, tako i od uzrasta, fiziološkog
stanja, zdravstvene kondicije organizma,
ali i od iskoristljivosti magnezijuma
prisutnog u hrani. Magnezijum je prisutan
u hlorofilu zelenih biljaka, te su zeleno
povrće i cerealije najvažniji
nutritivni izvor ovog minerala.
Životinjski izvori hrane
imaju obilnije magnezijuma,
ali istovremena prisutnost
kalcijuma, fosfata i proteina
smanjuje iskoristljivost.
Kada je reč o suplementaciji
magnezijumom često se postavlja
pitanje koji magnezijum
uzeti, jer su suplementi
magnezijuma dostupni u različitim
oblicima, dozama i
jedinjenjima uključujući magnezijum
oksid, citrat, hlorid,
sulfat, ali i u kombinaciji sa drugim mineralima
i vitaminima.
Prilikom odabira suplemanta važno je znati
da među jedinjenima koja sadrže magnezjum
postoji značajna razlika u apsopciji.
Treba znati i da jedinjenja magnezijuma koja
se dobro rastvaraju u vodi će se pre apsorbovati
u crevima nego neki manje rastvorljivi
oblici. Dosadašnje studije su otkrile da
se magnezijum u aspartatnim, citratnim,
laktatnim i hloridnim formama bolje apsorbuje
i da je više dostupan nego magnezijum
oksid i magnezijum sulfat.
Magnezijum citrat dolazi u niskim koncentracijama,
ali suprotno oksidu, ima visoku
bioraspoloživost (oko 90 %). Citrat se zato
jako brzo apsorbuje i dobro koristi u telu.
Još jedna prednost Magnezijum-citrata je
što se on može koristiti u prevenciji i terapiji
oksalatnog kamena u bubregu. •

AKTUELNO
ZAKONSKA REGULATIVA
PRAVILNIK
O BLIŽOJ SADRŽINI REGISTRA
ZDRAVSTVENIH USTANOVA
N
ovi Zakon o zdravstvenoj zaštiti posebnu
pažnju poklanja uvođenju
transparentnosti i modernizovanju
procesa registrovanja organizacija privatnog
i javnog zdravstva, uvođenjem Registra
zdravstvenih
ustanova i Jedinstvene
evidencije subjekata
u zdravstvu, koji će
ubuduće voditi Agencija
za privredne registre
(APR).
U skladu sa izmenama
Zakona o zdravstvenoj
zaštiti ( član
46 stav 7) Ministar
zdravlja doneo je Pravilnik
o bližoj sadržini
Registra zdravstvenih
ustanova i dokumentaciji
potrebnoj za registraciju.
Ovim pravilnikom
uređuje se
bliža sadržina Registra
zdravstvenih ustanova
koji vodi Agencija
za privredne registre,
sadržina, obrazac prijave za upis u Registar
i dokumentacija potrebna za registraciju.
Registar subjekata u zdravstvu vodi Agencija
za privredne registre.
donetim za sprovođenje
ovog zakona.
Jedinstvenu evidenciju
čine objedinjeni
podaci o zdravstvenim
ustanovama i privatnoj
praksi na teritoriji
Republike Srbije.
Propisano je da bližu
sadržinu Registra
zdravstvenih ustanova i dokumentaciju
potrebnu za registraciju propisuje Ministar.
Dosadašnja podeljenost evidencija zdrav-
Dosadašnja podeljenost
evidencija zdravstvenih
ustanova i privatne
prakse između privrednih
sudova i APR-a onemogućila
je transaprentno
praćenje broja, vrste
i kapaciteta zdravstvenih
ustanova u javnoj i privatnoj
svojini i različitih
oblika privatne prakse,
što je uslovljavalo brojne
prepreke u kvalitetnom
sagledavanju zdravstvenog
sektora.
14
U Registar zdravstvenih ustanova se upisuju
zdravstvene ustanove u javnoj i privatnoj
svojini, u skladu sa zakonom. Registar
zdravstvenih ustanova je elektronska,
centralna, javna baza podataka o registrovanim
zdravstvenim
ustanovama koje
obavljaju zdravstvenu
delatnost na osnovu
rešenja zdravstvenog
odnosno farmaceutskog
inspektora o ispunjenosti
propisanih
uslova za obavljanje
zdravstvene delatnosti,
u skladu sa ovim
zakonom i propisima

stvenih ustanova i privatne prakse između
privrednih sudova i APR-a onemogućila je
transaprentno praćenje broja, vrste i kapaciteta
zdravstvenih ustanova u javnoj i
privatnoj svojini i različitih oblika privatne
prakse, što je uslovljavalo brojne prepreke
u kvalitetnom sagledavanju zdravstvenog
sektora. Takođe, praćenje različitih podataka
je bilo podeljeno između Lekarske komore
Srbije (evidencija), APR-a, Ministarstva
zdravlja (inspekcija) i podaci su često
neažurni. Ovim zakonskim rešenjem stvara
se osnov za otvaranje registra u APR-u, koje
Ministarstvu zdravlja omogućava pravovremenu
i ažurnu razmenu podataka o registracijama,
preregistracijama, ukidanju,
privremenom prestanku rada i zatvaranju
zdravstvenih ustanova i privatne prakse.
Primena Pravilnika obezbeđuje transparentnost
i dostupnost podataka, budući da se
Registar vodi kao jedinstvena centralna,
javna elektronska baza podataka o zdravstvenim
ustanovama.
Ako se pogleda bliža sadržina
Registra, evidentno je da se
detaljno upisuju podaci koji
bliže određuju poziciju, način
rada i strukturu zdravstvene
ustanove, kao što je oblik
zdravstvene ustanove,
podaci o osnivačkom
aktu, odnosno statutu
zdravstvene ustanove,
nedeljni raspored
rada, početak i završetak
radnog vremena u
zdravstvenoj ustanovi
i drugo.
Bitno je da se u registar,
kao jedinstvenu
i centalnu baza podataka,
upisuje i unosi svaka izmena
privrednog subjekta, kao što je upis promene
osnivača, upis promene direktora odnosno
lica ovlašćenog za zastupanje, upis
promene podataka o registrovanim licima,
upis promene naziva i sedišta, vrste zdravstvene
ustanove, promene naziva, novog
statuta, kao i izmena i dopuna statuta, sve
do upisa promene kontakt podataka.
Sve, prethodno navedeno, nagoveštava da
će se novim Pravilnikom umnogome urediti
ova oblast, što bi moglo znatno da olakša
sprovođenje zakonske regulative, uočavanje
i otklanjanje značajnijih anomalija, efikasniji
pristup i rad inspekcijiskim organima
i drugim subjektima, nadležnim za ovu
oblast. Recimo, obavezu upisa radnih dana
tokom nedelje i radnog vremena u toku jednog
dana. Dosledna primena novog Pravilnika
dovešće do uvođenja reda i odgovornijeg
poslovanja u čitavom zdravstvenom
sektoru.
•
Autor: Mr ph. Miloš Nikolin
15

NEOPHODNA EVIDENCIJA
SVIH UČESNIKA
U PRUŽANJU
ZDRAVSTVENE ZAŠTITE
Z
akonom o zdravstvenoj zaštiti definisano
je da će se, do oktobra ove godine,
formirati Registar zdravstvenih
ustanova u Agenciji za privredne registre.
Evidencija do sada nije postojala niti je bila
javno dostupna. Spajanjem sa podacima
o apotekama registrovanim kao privatna
praksa, čiji podaci se već nalaze
u APR-u, oformiće se
Jedinstvena evidencija subjekata
u zdravstvu.
O formiranju Registra
zdravstvenih ustanova i
Jedinstvenoj evidenciji subjekata
u zdravstvu razgovarali
smo sa direktorkom
Farmaceutske komore, Mr
ph. spec. Tatjanom Šipetić
Vidite li formiranje ovog
Registra i evidencije kao
neophodne i korisne alate
u sagledavanje ukupnog
zdravstvenog sistema u Republici Srbiji,
bez obzira na vlasništvo, obzirom da
će se tu naći svi subjekti koji obavljaju
zdravstvenu delatnost i to na svim nivoima
zdravstvene zaštite?
MR PH. SPEC. TATJANA ŠIPETIĆ
16
Evidencija svih učesnika u pružanju zdravstvene
zaštite je neophodna sa više aspekata,
pre svega racionalizacije i optimizacije.
Za apotekarsku delatnost još značajnija,
jer se već godinama nagađa broj apoteka u
Srbiji. Komora je u više navrata pokušavala
da napravi ovakav registar u okviru svoje
baze, ali do konačne realizacije
nismo došli jer nismo
imali zakonski osnov za prikupljanje
ovih podataka, kao
ni dobru volju osnivača da
nam proslede informacije o
svojim apotekama.
Od kolike i kakve pomoći će
ova Jedinstvena evidencija
biti Farmaceutskoj komori
Srbije u cilju unapređenju
uslova za obavljanje profesije?
Obzirom na podatke koji će
se voditi u Agenciji za privredne
registre, a koji su sveobuhvatni,
smatramo da će nam ova evidencija biti od
velikog značaja. Tu pre svega mislim na podatke
o tačnom broju ustanova i njihovih
organizacionih jedinica, kao i tačnom bro-

ju apoteka osnovanih kao privatna praksa,
njihovoj teritorijalnoj raspoređenosti i nedeljnom
rasporedu rada, odnosno početku
i završetku radnog vremena.
Da li postoji mogućnost da se podaci
APR-a i podaci Farmaceutske komore o licenciranim
farmaceutima umreže i dnevno
ažuriraju?
Od stupanja na snagu Zakona o zdravstvenoj
zaštiti naša ideja je da se podaci iz
APR-a i podaci iz baze Komore međusobno
ukrste i redovno ažuriraju. Pri tome moram
da napomenem da informaciju o promeni
podataka, uključujući i promenu radnog
mesta, početak ili prestanak radnog odnosa,
Komora mora da dobije od svojih članova
(u roku od 30 dana od nastanka promene),
a nije retka situacija da kolege kasne
sa ovim prijavama i po više godina. Ukoliko
želimo tačne podatke moramo da promenimo
i svoje navike i postanemo ažurniji u
ispunjavanju svojih obaveza.
Obzirom da je jedan od podataka koji su
zdravstvene ustanove i privatna praksa
dužni da dostave i radno vreme, da li će se
raditi na analizi podataka po pitanju kadrova
i njihovom prisustvu u svakoj smeni,
tokom čitavog radnog vremena sa ciljem
da se po ovom pitanju praksa uredi u
skladu sa zakonom?
Jedna od aktivnosti Komore u 2020. godini,
u skladu sa nedavno usvojenim Programom
rada, biće da, nakon uspostavljanja
Registra zdravstvenih ustanova i Jedinstvene
evidencije subjekata u zdravstvu,
izvrši se usaglašavanje podataka i pokrenu
odgovarajuće aktivnosti sa ciljem da u svakoj
apoteci u svakoj smeni radi najmanje jedan
magistar farmacije.
•
17

18

19

INTERVJU
ZLOUPOTREBA LEKOVA I
MEDIKALIZACIJA ŽIVOTA
Doc. dr Janko Samardžić
Specijalista kliničke farmakologije
i supspecijalista za bolesti zavisnosti
Medicinski fakultet u Beogradu
Razgovor vodila:
Snežana Milivojević
Z
Za početak, šta predstavlja zloupotreba
lekova i koliko je rasprostranjena?
Zloupotreba lekova može se definisati
kao svaka upotreba lekova pri kojoj se ne slede
uputstva lekara. Ovo uključuje uzimanje
leka koji je propisan za nekog drugog, uzimanje
veće doze, uzimanje na drugi način
(npr. drobljenje tableta i ušmrkavanje tableta)
i uzimanje leka za drugu svrhu (npr.
da bi se osetilo naglo poboljšanje raspoloženja).
Koliko ljudi pogrešno koristi
i zloupotrebljava lekove i time se nalazi
na granici zavisnosti, ne može se sasvim
precizno utvrditi. Prema američkim istraživanjima,
lekove je unazad mesec dana zloupotrebljavalo
2,5% osoba, uzrasta iznad 12
godina. Većina ih je nabavila besplatno od prijatelja
ili rođaka. Prema istraživanju Nemačkog
centra za borbu protiv bolesti zavisnosti smatra
se da je oko 2 procenta evropskog stanovništva
zavisno od lekova.
Prema istraživanjima u Srbiiji, između 20 i 25
odsto populacije, povremeno ili svakodnevno
uzima neki od preparata benzodiazepina,
odnosno sedativa. U zemljama severne Evrope,
taj procenat je ispod 10 odsto. Jedan od
uzroka visoke potrošnje sedativa je nepovoljna
društvena klima, koja još uvek dominira u
Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije. Naime,
20

takva situacija posebno pogađa one zemlje
koje su prošle bolnu tranziciju, koje su
imale ratne sukobe u prethodnim decenijama.
Sličan trend potrošnje ovih lekova
je u Crnoj Gori, dok je recimo potrošnja i
potencijal zloupotrebe još veći u susednoj
Hrvatskoj.
Koji se lekovi najčešće zloupotrebljavaju?
Statistički podaci Svetske zdravstvene
organizacije ukazuju da se najviše zloupotrebljavaju
anksiolitici i hipnotici, odnosno
lekovi iz grupe bezodiazepina. Odmah iza
njih su antidepresivi. Zloupotrebljavaju se
i druge klase lekova poput opioida (metadon,
hidrokodon, oksikodon, buprenorfin)
i stimulansa (amfetamin, metilfenidat), ali
i preparati protiv prehlade i kašlja, nazalni
dekongestivi, sedativni antihistaminici i
antikonvulzivi. Osim toga, lekovi koji se nalaze
u slobodnoj prodaji, mogu biti korišćeni
kao prekursori supstanci zloupotrebe
(npr. od kodena se sintetiše dezomorfin, a
od pseudoefedrina metamfetamin).
Koje su najveće opasnosti zloupotrebe
benzodiazepina?
Treba istaći da benzodiazepini imaju prilično
povoljnu farmakokinetiku i farmakološki
profil dejstva. Glavna prednost je njihovo
brzo delovanje, koje se može uočiti
već nakon prvog uzimanja leka. Relativno
su netoksični i bezbedniji od drugih lekova
sličnog delovanja. Uzeti i u prekomernoj
dozi izuzetno retko mogu da dovedu
do smrtnog ishoda, ali treba imati u vidu
da je u prisustvu ostalih depresora CNS-a,
posebno alkohola, povećan rizik od toksičnih
efekata i tada benzodiazeopini mogu
izazvati čak i smrtonosnu respiratornu depresiju.
Ponavljana primena benzodiazepina
dovodi do zavisnosti i tolerancije, sa
sindromom obustave kao glavnom manifestacijom
nakon 4-6 nedelja primene od
čak 15–30% osoba prilikom pokušaja smanjenja
doze leka ili prekida primene. Pored
neželjenih efekata, zavisnosti i tolerancije,
pogrešna primena i zloupotreba može da
uslovi prolongiranje tegoba kod pacijenta,
da se ne dijagnostikuje osnovni poremećaj
i da se ne odredi adekvatna terapija. Kod
starijih osoba, pokazano je da primena
benzodiazepina povećava rizik od povreda
i fraktura ekstremiteta i smanjenja kognitivnih
sposobnosti.
Adiktivni potencijal benzodiazepina?
Lekovi iz grupe benzodiazepina koji češće
izazivaju zavisnost su benzodiazepini kraćeg
dejstva, poput bromazepama i alprazolama,
a upravo oni su najčešće korišćeni
anksiolitici u našoj zemlji. Faktore rizika za
pojavu zavisnosti predstavljaju velike doze
leka, dug period upotrebe (duže od 3 meseca)
i nagli prekid uzimanja.
Koliko je zloupotreba lekova rasprostranjena
kod nas?
Na žalost, Srbija je godinama u samom
evropskom vrhu po potrošnji benzodiazepina,
što predstavlja izuzetno visok rizik za
pojavu zloupotrebe. Najveću prevalencu
korišćenja imaju bromozepam, diazepam,
alprazolam i lorazepam. Iako je poslednjih
godina zabeležen blagi pad, njihova potrošnja
je i dalje izuzetno velika.
Ko je najviše ugrožen?
Zloupotreba lekova je češća kod žena nego
kod muškaraca, dok se poslednjih godina
uzrasna granica sve više pomera ka mlađi
generacijama. Osim toga, među mlađim
osobama je češća istovremena zloupotreba
više lekova i nedozvoljenih supstanci
(politoksikomanija). Prema podacima Instituta
za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović
21

Batut” iz 2014. godine, u periodu od 12
meseci lekove iz grupe anksiolitika, sedativa
i hipnotika uzimalo je 22,4% ispitanika iz
opšte populacije (13,9% muškaraca i 30,9%
žena). Našim istraživanjem, koje je obuhvatilo
studentsku populaciju na Medicinskom
fakultetu u Beogradu, dobijeni su alarmatni
rezultati. Iako bi se očekivalo da su studenti
medicine manje skloni uzimanju lekova iz
ove grupe, a u skladu sa svojim godinama
i znanjem, podaci pokazuju da je čak 22%
studenata i 25% studentkinja uzimalo neki
od benzodiazepinskih preparata za potrebe
ublažavanja studentskog stresa (ikada).
Ako se posmatra period od poslednjih 12
meseci – 15,6% svih anketiranih studenata
je koristilo benzodiazepine. S druge strane,
primena benzodiazepina u većini evropskih
zemalja pokazuju silazni trend poslednjih
godina. Primera radi, Finska koja je imala
visoke stope zloupotrebe, poslednjih godina
je odgovarajućim merama smanjila procenat
primene benzodiazepina u opštoj populaciji
ispod 10%.
Ako se medikalizacija posmatra kao trend
pomeranje granica sa zdravlja na bolest
i tendencija sve veće, neracionalne potrošnje
lekova, možemo svakako govoriti o
medikalizaciji života. Pojedini lekovi, poput
benzodiazepina, definitivno se u prevelikom
procentu koriste u našoj populaciji,
ukazujući na mogućnost neracionalnog
propisivanja i zloupotrebu, kao i na neophodnost
sprovođenja strožijih mera u cilju
postizanja bolje kontrole prilikom njihovog
propisivanja. S druge strane, benzodiazepini
su efikasni i gotovo nezamenjljivi lekovi
u pojedinim indikacionim područjima, te
su neophodna dalja kvalitativna istraživanja
koja bi omogućila da se utvrde svi faktori
koji utiču na njihovu prekomernu upotrebu,
kao i da se procene i potencijalno
revidiraju farmakoterapijski stavovi i propisivačke
navike od strane zdravstvenih
radnika.
Najvažnije je da se promeni stav i lekara i
pacijenata po pitanju lekova za smirenje
kao i da se prihvati činjenica da ti lekovi ne
mogu da reše problem već da samo kratkotrajno,
pod nadzorom lekara, pomognu
u suočavanju sa postojećom situacijom. •
Za kraj, da li možemo govoriti o medikalizaciji
života i koja je Vaša poruka?
22

FISIODYN - između inovacije i tradicije
Predstavljamo...
FISIODYN® Dijetetski suplement – hrana za specijalne medicinske potrebe kod osteoporoze i drugih
bolesti i stanja sa povećanom potrebom za vitaminom D.
Dodatak ishrani na bazi Oleuropeina, Polidatina, vitamina D i K.
Tablete sadrže 100 mg Oleuropeina i 50 mg Polidatina. Oleuropein je glavni polifenol prisutan u lišću i
plodovima masline, a nalazi se i u ekstradevičanskom maslinovom ulju . Prirodni polifenoli su antioksidansi i
predmet velikog interesovanja zbog svojih brojnih korisnih svojstava, posebno zbog njihove sposobnosti da
deluju protiv starenja ćelija, tkiva i celokupnog organizma. Polidatin je prirodni glukozid resveratrola, supstance
poznate po moćnim antioksidativnim svojstvima. Mnogobrojne naučne studije potvrdile su da Polidatin ima
blagotvorno dejstvo na zdravlje i prevenciju nastanka različitih oboljenja, prvenstveno kardiovaskularnog
sistema.
FISIODYN omogućava suplementaciju 100 mg Oleuropeina i 50 mg Polidatina, 90 µg vitamina K i 20 µg vitamina
D po tableti, (PDU), količine koje se inače ne mogu uneti normalnom ishranom, a čiji nedostatak je u korelaciji
sa posturalnom nestabilnošću, slabošću mišića kao i povećanim rizikom od osteoporoze i preloma kostiju,
posebno kod ljudi starijih od šezdeset godina.
Značajna uloga vitamina D u stvaranju i održavanju jakog imuniteta posebno je prepoznata pojavom pandemije
korona virusa. Naučne studije ukazale su na povezanost niskih koncentracija vitamina D i učestalosti više
infektivnih bolesti, naročito infekcija respiratornog sistema.
U zemljama snažno pogodjenim pandemijom , poput Italije preporuke sručnjaka kažu da u slučaju potvrdjenog
nedostatka vit. D kod zaraženih korona virusom , treba uvesti dodatak ovog vitamina.
FISIODYN dodatak ishrani je formulisan i proučavan na Međunarodnom institutu za Klinička ispitivanja i Analize
(IICRA srl), Univerziteta u Camerinu, Italija. Fisiodin je deo linije proizvoda na bazi Oleuropeina takodje
formulisane na institutu IICRA srl koji je uključen u brend OELEABASE ®.
Sastav: Oleuropein iz maslinovog lišća(Olea europaea L.) (suvi ekstrakt 70% Oleuropeina); Polidatin iz korena
biljke Poligonum cuspidatum Siebold & Zuce (suvi ekstrakt 98% Polidatina); Vitamin K1 90 µg ; Vitamin D3 20 µg;
Indikacije: vitamin K doprinosi očuvanju zdravlja kostiju, koagulacije i krvarenja, u prevenciji bolesti srca i
smanjenja nivoa holesterola u krvi; vitamin D doprinosi očuvanju integriteta koštano-zglobnog sistema,
normalnoj funkciji mišića, sprečavanju osteoporoze i osteopenije, spečava prelom kostiju i pomaže u bržem
zarastanju fraktura, normalnoj apsorpciji i pravilnom balansu i nivou kalcijuma i fosfora u krvi.
Napomena: Ne sme se prekoračiti preporučena doza. Proizvod nije namenjen deci i osobama mladjim od 18
godina, trudnicama, dojiljama, osobama sa hiperkalcemijom, oboljenima bubrega, opstrukcijom žučnih puteva,
hiperparatireoidizmom i osobama preosetljivim na neki od njegovih sastojaka.
Način primene: 1 tableta dva puta dnevno pre doručka i večere
Pakovanje: 40 tableta, neto količina 28 grama, KOSPHARMA ITALIA s.r.l. Schio(VI)
Ilicon Pharma je zastupnik za ex Yu i region Balkana Brendova Bi MAG - slovenačkog proizvođača El Studio
Slovenija EU i dodatka ishrani - FISIODYN, proizvođača KosPharma srl Italija EU.
Ilicon Pharma d.o.o. Dr Ivana Ribara 190, Novi Beograd 11070 , Srbija,
+381 (0)11 2276 172, +381 (0) 63 267 603
23

SUPSTANCE
KOJE OŠTEĆUJU
ENDOKRINI SISTEM I
POLICISTIČNI JAJNICI
DA LI POSTOJI UZROČNO-POSLEDIČNA VEZA?
Autor: Prof. dr Dušan Vešović
Prof. dr Dušan Vešović
D
anas je u svetu sve veći broj istraživanja
koja se odnose na jedinjenja
označena kao „supstance koje oštećuju
endokrini sistem“ (engl.: endocrine
disrupting chemicals – EDCs). Među njima,
najzastupljeniji su:
- bisfenol A (BPA), ftalati i fenol - u igračkama
za decu i plastici,
- parabeni – sredstva za ličnu higijenu,
- triklosani – anti-bakterijski sapuni, neke
paste za zube,
- pesticidi - DDT, glifosfat,
- poliholorovani bifenili – rastvarači u industriji,
rashladni materijali u transformatorima.
Sve ove supstance deluju tako što se, nakon
unošenja u telo, metabolišu i stvaraju
estrogenu slične supstance. Estrogenu
slične supstance dalje remete celu endokrinu
osovinu u telu i muškaraca i žena svih
starosnih doba. Remeteći endokrinu osovinu,
ove supstance dovode do niza poremećaja
u ljudskom organizmu kao što su:
- policistični jajnici (engl: polycystic ovarial
syndrome; PCOs) i sledstveni problem
sa plodnošću,
- poremećaj metabolizma šećera u krvi i
pojava insulinske rezistencije,
- gojaznost,
- oboljenja srca i krvnih sudova,
- povećanje rizika za rak prostate kod
muškaraca i dojke kod žena,
- oboljenje štitaste žlezde itd.
Potvrde kroz istraživanja
Istraživanja koja su obavljena na životinjskom
modelu (Baret i Sobolewski, 2014)
su ukazala da je izloženost BPA u periodu
razvoja ploda dovelo do značajnih poremećaja
funkcije jajnika sa sledstvenim reproduktivnim
problemima kod ženki.
Akgul sa saradnicima je u decembru
2019.g. objavio rezultate istraživanja koje
je imalo za cilj da analizira vrednost BPA i
ftalata kod adolescentkinja sa PCOs. Istraživanje
su obavili na grupi od 62 devojke sa
PCOs i 33 devojke koje nisu imale PCOs;
starost ispitanica je bila od 12 do 18 godina.
Merena je eliminacija BPA i metabolita
ftalata urinom. Istraživači su ustanovili da
su devojke sa PCOs imale značajno višu
vrednost BPA u urinu nego devojke koje
nemaju ovaj sindrom (15.89 μg/g kreatinin
± 1.16 u odnosu na 7.30 μg/g kreatinin ±
1.38; p = 0.016).
Naučnik Moneret iz Kiri instituta, Pariz
(Francuska), je objavio u septembru 2017.
24

godine svoja zapažanja u vezi ovih jedinjenja.
On smatra da su to materije koje
su produkt ljudske aktivnosti i koje se, po
unošenju u organizam, ubacuju u metabolizam
i remete aktivnost hormona nastalih
radom endokrinih žlezdi organizma. Kao
posledica ovoga, dolazi do pojave poremećaja
razvoja, reproduktivnih smetnji,
neuroloških ispada, autoimunih oboljenja,
poremećaja razvoja kod dece itd.
EARTH studija
Istraživač Nasan je sa saradnicima u avgustu
2017. godine objavio rezultate “EAR-
TH studije”, koja je sprovedena u Bostonu,
SAD. Istraživanje je trajalo od 2004. do
2015. godine i njime je bilo obuhvaćeno
400 muškaraca koji su koristili 14 kozmetičkih
sredstava. Istraživači su određivali
koncentraciju 9 metabolita ftalata u njihovom
urinu, kao i metabolita parabena
- metilparaben, propilparaben i butilparaben.
Ftalati i parabeni su konzervansi koji
se dodaju sredstvima za intimnu higijenu,
farmaceutskim proizvodima, pa čak i hrani.
Neki eksperimentalni radovi ukazuju na
činjenicu da oni deluju tako što u organizmu
imitiraju estrogene (ženske polne hormone).
Ovo ih dovodi u vezu sa poremećajem
broja spermatozoida kod muškaraca,
endometriozom kod žena i pojavom insulinske
rezistencije. Ovim istraživanjem
je ustanovljeno da najveći skok monoetil
ftalata nastaje usled upotrebe kolonjskih
voda/parfema i dezodoranasa. Nasuprot
tome, najveći porast parabena i njegovih
metabolita je bio doveden u vezu sa upotrebom
losiona za potamnjivanje kože i
krema za sprečavanje efekata UVC zraka
sunčevog zračenja. Najveću koncentraciju
ovi metaboliti dostizali su u urinu oko šest
sati nakon trenutka uzimanja nekog od
kozmetskih sredstava.
Studija HERMOZA
Istraživač Berger sa timom saradnika iz
Univerziteta Kalifornija – Berkli, SAD, objavio
je u januaru 2018. godine rezultate jedne
studije pod nazivom HERMOZA. Istraživanjem
je obuhvaćeno 100 dobrovoljaca
ženskog pola. Istraživači su analizirali odnos
učestalosti upotrebe kozmetičkih
preparata (rezultati su dobijeni popunjavanjem
posebno dizajniranog upitnika od
strane učesnica studije) i koncentracije
metabolita ftalata, parabena, triklosana i
benzofenona-3 u urinu ispitanica. Ispitanice
koje su u upitniku odgovorile da koriste
make up „svaki dan“, u poređenju s onima
koje ga koriste „retko“ ili „nikada“ imale su
u urinu značajno višu koncentraciju metabolita
monoetil ftalata, metil parabena,
kao i propil parabena. Posebno je bio
interesantan podatak istraživanja da su
devojke koje su koristile rumenila i maskare,
imale značajno višu koncentraciju monoetil
ftalata, mono-n-butil ftalata, metil
parabena i propil parabena. Autori ovog
istraživanja navode da je primena sredstava
za ličnu higijenu dovedena u vezu sa
povećanjem izloženosti ftalatima, parabenima,
kao i ostalim fenolima. Ovo je od
posebnog zdravstvenog značaja za devojke
u razvoju, obzirom da ova hemijska jedinjenja
ometaju rad endokrinog sistema
ljudskog organizma i mogu da dovedu do
brojnih zdravstvenih efekata, uključujući i
sterilitet.
Studije o mogućim uticajima medicinskih
procedura
Veoma interesantne rezultate istraživanja
po pitanju ovih supstanci, izneo je istraživač
Meserlian i njegov tim sa Medicinskog
fakulteta Harvard iz SAD. Ovaj tim je u
novembru 2017. godine objavio rezultate
studije koja je analizirala mogući uticaj
25

medicinskih procedura koje mogu povećati
apsorpciju ftalata i fenola u organizam
ispitanika. Istraživači su se fokusirali na
trudnice koje prolaze rutinske ultrazvučne
preglede i na gel za ultrazvuk kao mogući
izvor ftalata i fenola. Oni su dokazali
da je koncentracija ftalata u urinu porasla
s vrednosti od 3,1 ng/mL pre ultrazvučnog
pregleda, na 7,1 ng/mL nakon 7-12
sati od urađenog ultrazvučnog pregleda.
Osim toga i koncentracija propilparabena
je skočila u urinu ovih ispitanica. Po rečima
autora ovog istraživanja, ove promene
vrednosti ftalata i fenola u urinu trudnica
mogu nastati i iz nekog drugog razloga, a
ne samo usled primene gela za ultrazvuk.
U zaključku, autori navode da su potrebne
nove studije s većim brojem ispitanica,
kako bi se bolje ispitali novi mogući izvori
ftalata i parabena među trudnicama koje
prolaze rutinske ultrazvučne preglede.
Prevencija
Na osnovu svih ovih istraživanja može
se zaključiti da se stručna javnost intenzivno
bavi mogućim uticajem “supstanci
koje oštećuju endokrini sistem” na razvoj
PCOs. Takođe, može se izvesti i zaključak
da, u cilju rešavanja ovog problema, treba
sprovesti i detoksikaciju tela.
S druge strane, radi umanjenja daljeg unosa
ovih toksina u telo, preporučuje se i da
se:
- plastične boce i kutijice za hranu zamene
staklenim ili keramičkim,
- ne piju vreli čajevi/voda iz plastičnih
čaša,
- hrana ne greje mikrotalasnim pećnicama
u plastičnim činijama,
- kupuju igračke koje su napravljene od
plastike bez BPA (ili, najbolje, drvene
igračke),
- koriste šamponi bez ftalata. •
26

NOVO...
Bi MAG- pure
magnesium
Liniju BI MAG - transdermalni magnezijum hlorid
čine 100% prirodni proizvodi jedinistveni po sastavu,
obliku i koncentraciji na našem tržištu i tržištu
regiona.
Među velikim brojem preparata magnezijuma na
tržištu, BI MAG se izdvaja svojim kvalitetom,
prirodnim poreklom, visokom koncentracijom
magnezijuma (590 mg / 5ml Mg Cl), kao i
transdermalnom aplikacijom, što ga čini jedinstvenim
među brojnim drugim preparatima.
Transdermalnom aplikacijom BI MAG magnezijuma,
postiže se brz i snažan terapijski efekat, lokalno u
svrhu preventive ili kurative.
BI MAG magnezijum hlorid namenjen je svima
koji su izloženi fizičkim naporima, umoru, bolovima i
grčevima u ekstremitetima.
BI MAG je izuzetno pogodan za brzu i kontinuiranu
upotrebu kod pacijenta svih starosnih dobi,trudnica,
dece, sportista i rekreativaca.
Upotrebom BI MAG magnezijuma postiže se brza
apsorpcija preko kože (transdermalno), bez gastrointestinalnih
tegoba, neželjenih dejstava i
kontraindikacija što ga čini bezbednim za široku
primenu.
10-15 prskanja uljanog rastvora = 300 mg Mg Cl
1sup. kašičica gela = 400 MgCl
BI MAG je dostupan u obliku ulja, gela i kristala za
kupke.
Novi i jedinstveni preparat BI MAG ACTIVE
transdermalni magnezijum sa dodatkom
kamfora, mentola, MSM, eteričnih ulja, aloa vere i
drugih prirodnih sastojaka, namenjen je aktivnim
sportistima i rekreativcima, svima koji su izloženi
fizičkom naporu i pacijentima nakon uganuća
zglobova, povreda ekstremiteta, mišića i ligamenata.
Ilicon Pharma je zastupnik za ex Yu i region Balkana
Brendova Bi MAG - Slovenačkog proizvodjača El Studio
Slovenija EU i dodatka ishrani - FISIODYN proizvođača
KosPharma srl Italija EU.
Ilicon Pharma d.o.o.
Dr Ivana Ribara 190, Novi Beograd 11070 , Srbija,
+381 (0)11 2276 172,
+381 (0) 63 267 603
27

ŠTA ZNAMO O VITAMINU C
Autor: Dipl. farm. spec. Tamara Božilović
D
Najpoznatiji vitamin, neizostavni deo svakodnevnice,
vitamin C, askorbinska kiselina,
otkrio je i izolovao mađarski biohemičar
i fiziolog Albert Sent-Đerđ 1928. godine. a 1937.
osvojio je Nobelovu nagradu iz medicine za ovo
otkriće.
Uloga vitamina C?
Vitamin C je hidrosolubilan vitamin neophodan
ljudskom organizmu, esencijalan je, naše telo
ga ne proizvodi i unosimo ga namirnicama i
suplementima, ima biosintetsku i antioksidativnu
ulogu.
Neophodan je našem telu za izgradnju kolagena,
koji čini oko trećinu ukupnog proteina u ljudskom
organizmu (kolagen je deo vezivnog tkiva, tetiva,
ligamenata, hrskavice, kostiju, krvnih sudova, srčanih
zalistaka, kože i oka).
Vitamin C učestvuje u sintezi L-karnitina, neophodnog
za metabolizam masti iz kog naš organizam
dobija energiju. Neophodan je i za sintezu
neurotransmitera noradrenalina.
Katalizuje i metaboličke reakcije koje uključuju
oksitocin, vazopresin i alfa-melanotropin. Takođe,
neophodan je za konverziju holesterola u žučne
kiseline.
Vitamin C pospešuje apsorpciji gvožđa (posebno
ne-hem gvožđa iz biljne hrane), kao i folne kiseline.
Kao moćan fiziološki antioksidans (deluje kao reduktant,
elektronski donor) vitamin C čuva organizam
od slobodnih radikala (klinički značaj antioksidativne
uloge vitamina C još čeka naučnu
validaciju, dok laboratorijski testovi pokazuju da
vitamin C značajno štiti biološke makromolekule
od oksidtivnih oštećenja).
Vitamin C utiče i na raspoloživost biološkog azot
monoksida (NO), koji pak ima neuromodulatornu
ulogu, medijator je u regulaciji vaskularnog tonusa
i citotoksičnog efekta makrofaga.
Pojedine studije potvrđuje činjenicu da vitamin C
deluje sa drugim mikronutrijentima sinergistički
i pojačava barijeru kože, kao i zaštitne aktivnosti
imunih ćelija. Vitamin C podstiče poliferaciju
T-limfocita i nivo interferona i jača odbrambenu
ulogu organizma u borbi sa infekcijama.
Vitamin C ima protivupalni efekat, samnjuje nivo
C-reaktivnog proteina i interleukina 6 (IL-6) kao
faktora iflamacije.
Koje su preporučene doze vitamina C?
Preporučena dnevna doza vitamina C za žene je
75, dok je za muškarce 90 mg. Za decu to su doze
od 15 mg (1-3 god.), 25 mg (4-8 god.) i 45 mg (9-
13 god.) dnevno. Ipak, novija istraživanja sugerišu
da je 200 mg optimalan dnevni unos vitamina C za
većinu odraslih.
Vitamin C se apsorbuje u gornjem delu tankog
creva. Dozama do 400 mg postiže se homeostatsko
stanje sa maksimalnim efikasnim koncentracijama
u plazmi i unutarćelijski (najviše koncentracije
vitamina C nalaze se u mozgu, nadbubrežnoj
žlezdi i očima). Unos doza iznad 400 mg dovodi do
aktivnog izlučivanja vitamina C putem urina, odnosno
ne dolazi do reapsorsorpcije na nivou bubrega.
Stoga, nekontrolisana hronična upotreba
visokih doza dovodi do zakiseljavanja urina, čime
se izaziva povećanje resorpcije kiselih a smanjenje
resorpcije baznih lekova na nivou bubrega i
nepravilan terapijski efekat.
Da li postoje ograničenja u primenu vitamina C?
Vitamin C interreaguje sa pojedinim lekovima i
potreban je oprez pri istovremenoj primeni.
Lekovi koji interreaguju sa vitaminom C su:
• SOLI ALUMINIJUMA (OTC antacidi) – vitamin
C povećava apsorpciju aluminijuma, što može
pri hroničnoj upotrebi dovesti do potencijalne
encefalopatije, preporuka je da se primena razdvoji
minimum 2 sata;
• FLUFENAZIN – nije preporučena upotreba većih
doza vitamina C (1000mg) tokom terapije datim
lekom. Vitamin C utiče na izlučivanje flufenazina
i time smanjuje njegov efekat;
• INHIBITORI PROTEAZE – takođe nije preporučena
upotreba većih doza vitamina C (1000mg)
uz terapiju HIV-a. Vitamin C utiče na izlučivanje
datih lekova i smanjuje njihov terapijski efekat;
• VARFARIN – nije preporučena upotreba većih
doza vitamina C (1000mg) tokom terapije datim
lekom, kao ni manjih doza hronično. Vitamin C
značajno smanjuje efekat varfarina;
• ACETILSALICILNA KISELINA – smanjuje resorpciju
vitamina C za trećinu i smanjuje urinarno
izlučivanje na polovinu;
• ORALNI KONTRACEPTIVI – ESTROGENA komponenta
– snižava nivo vitamina C u krvi.
Kome se savetuje oprez pri korišćenju suplemenata
vitamina C?
Značajno je naglasiti onkološkim pacijentima koji
primaju hemoterapiju, da tokom ciklusa terapije
ne preteruju sa unosom vitamina C, u visokim dozama
može uticati na metabolizam bubrega i na
učinak terapije.
Takođe, dijabetičarima se ne savetuje primena
visokih doza vitamina C, pošto može da dođe
do antagonizovanja terapijskih efekata insulina i
oralnih antidijabetika.
28

Primena većih doza od preporučenog dnevnog
unosa sa posebnim oprezom se preporučuje:
• pacijentima koji imaju (ili postoji visok rizik pojave)
oksalatne bubrežne kamence;
• pacijentima sa teškim oboljenjima bubrege i
jetre;
• pacijentima sa hemohromatozom, sideroblastnom
i anemijom srpastih ćelija.
Koji su mogući neželjeni efekti vitamina C?
Prekomerne doze vitamina C (iznad 2000 mg
dnevno) mogu dovesti do neželjenih efekata kao
što su:
gastrointestinalne tegobe - mučnina, povraćanje,
grčevi, meteorizam, dijareja;
glavobolja i nesanica;
perutanje i iritacija kože.
Kome i kada se preporučuje suplementacija vitaminom
C:
trudnicama i dojiljama;
pušačima;
tokom i nakon virusnih i bakterijskih infekcija;
pacijentima sa hipertireozom;
u slučaju prisutnih rana, dekubitusa i opekotina
koje teško zarastaju;
u slučaju intezivnog stresa;
osobama izloženim dugotrajnoj hladnoći;
kod ekstremnog i dugotrajnog fizičkog napora;
kod maligniteta;
obolelim od ateroskleroze;
u slučaju gastrintestinalnih oboljenja koja dovode
do malapsorpcije, kao što su dijarea, ulceracije,
inflamatorna oboljenja digestivnog
sistema;
pacijentima obolelim (ili kod kojih postoji rizik
od razvoja) starosne makularne degenacije i
katarakte;
u slučaju jednolične ishrane u kojoj nisu zastupljeni
voće i povrće.
Vitamin C u apoteci
Suplementi vitamina C su u apotekama dostupni
u obliku tableta, kapsula, doziranih praškova, šumećih
tableta i tableta za žvakanje, kao i tableta
sa produženim oslobađanjem, prilagođenih doza
prema uzrastu, za decu i za odrasle. U njima se
vitamin C nalazi kao prirodni poliaskorbat iz biljaka
ili hemijski sintetisana askorbinska kiselina.
Dosadašnja naučna otkrića o vitaminu C govore
mnogo o njegovom značaju za zdravlje čoveka,
naslućujemo da je pred nama još dug put dok ne
saznamo sve.
•
29

IZ NAŠE PROŠLOSTI
I
PRVI FARMACEUTI U SRBIJI
PIONIRI DRUŠTVENO ODGOVORNOG
POSLOVANJA
Autori : Prof. dr Dušanka Krajnović, Mr ph. spec. Jasmina Arsić
storija srpske farmacije beleži veliki broj farmaceuta
koji su bili pokretači društvenog i
kulturnog razvoja svoga doba. Na neke od njih
i šta su to sve uradili pre nas i za nas, kao i za generacije
koje dolaze, želimo da podsetimo u rubrici
Iz naše prošlosti.
Pozivamo kolege da nam pišu o farmaceutima koji
su u apotekarstvu njihovog kraja dali doprinos razvoju
ne samo zdravstvene već i društvene zajednice.
Tridesetih godina XIX veka Srbija je bila u znaku
velikih političkih, društvenih i kulturnih promena
koje su uticale na razvoj zdravstvenih prilika, što
se odrazilo i na apotekarsku službu. Kao što je priličilo
intelektualcima toga vremena, prvi farmaceuti
koji su završili studije na nekom od evropskih
univerziteta, vraćaju se u Srbiju sa željom da učine
pionirske korake u razvoju farmaceutske službe i
zdravstvene kulture u sredini iz koje su potekli.
Mnogi od njih su svojim aktivnostima ostavili pečat
u javnom, kulturnom, a poneki i u političkom
životu gradova i varošica u kojima su dobijali koncesije
za apoteke i osnivali svoje porodice. Kvalitetom
svog rada,
stručnošću i požrtvovanošću
zadobili
su poverenje
stanovništva
koje im se odužilo
tako što ih je biralo
da budu predstavnici
u različitim
udruženjima,
uglavnom u prestonici,
poput Trgovačke
komore,
gradske skupštine,
a bilo je među
njima i onih koji su
bili birani za narodne
poslanike.
Zadobijeno poverenje građana oni su uglavnom
opravdavali tako što su kroz svoja udruženja, pre
svega apotekarsko društvo i apotekarsku komoru
svojim sugrađanima otvarali vrata u mnogim
važnim institucijama, a u krajeve u kojima su držali
svoje apoteke donosili moderne trendove iz prestonice.
U vreme kada je filantropija u Srbiji bila
deo društvene tradicije i počivala na vrednostima
solidarnosti, dobročinstva i brige o bližnjima, farmaceuti
su bili osnivači i darodavci dečjim sirotištima,
fondovima za stipendiranje studenata, pomagali
obolelima i nisu zaboravljali da pomognu
članovima porodica umrlih farmaceuta. U nedostatku
farmaceutske industrije, njihove apoteke
bile su prave male laboratorije za mašinsku izradu
lekova, preteče današnjih galenskih lekova, koji su
se u to vreme nazivali lekoviti specijaliteti i apotekarski
specijaliteti. Ovi proizvodi bili su jako dobro
prihvaćeni i od strane lekara i od strane pacijenata,
a na njihovu široku upotrebu jednim delom
su uticale i i prve reklame kojima su farmaceuti
želeli da ih predstave publici. Zanimljive su ideje
mladih farmaceuta da u zaostalim sredinama,
tek oslobođenim
od turske vlasti,
za potrebe reklamiranja
svojih
proizvoda, osnuju
prve štamparije
gde su, osim
marketinga apotekarskih
specijaliteta
koje su
proizvodili u svojim
apotekama,
doprinosili i razvoju
opšte kulture
i za potrebe
zajednice štampali
i druge časopise.
•
30

31

32