IO 197 PDF

• Broj 197•
Check Point:
Predviđanja o sajber bezbednosti za
narednu godinu
Studija slučaja:
Da li blockchain tehnologija može uneti
revoluciju u industriju putovanja?
Zaštita privatnosti:
Izazov za Google i njegove korisnike
ISSN 1821 - 4169
www.internetogledalo.com
www.ogledalo.rs

吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀

Uvodnik
Zoran Kovačević
Da­naš­nji hi­per­po­ve­za­ni svet stva­ra vi­še mo­guć­no­sti za saj­ber krimi­nal­ce,
a sva­ko IT okru­že­nje je po­ten­ci­jal­na me­ta. Pri­zna­ju­ći da je,
kao što ka­že sta­ra iz­re­ka, la­ko zna­ti ko­ji je pra­vi put ak­ci­je na­kon što
se neš­to de­si, ali je mno­go te­že pred­vi­de­ti bu­duć­nost, Chec­kPo­int
ipak pod­se­ća da je gle­da­ju­ći raz­voj bez­bed­no­sti u po­sled­njih ne­ko­liko
go­di­na mo­gu­će pred­vi­de­ti šta će se naj­ve­ro­vat­ni­je de­ša­va­ti u sajber
pej­za­žu u na­red­nih dva­na­est me­se­ci, te na kom­pa­nij­skom blo­gu
da­je ključ­ne bez­bed­no­sne i po­ve­za­ne tren­do­ve za ko­je oče­ku­je da se
vi­de to­kom 2020. go­di­ne u dva odelj­ka: tren­do­vi ve­za­ni za ge­o­poli­tič­ku
si­tu­a­ci­ju na vi­so­kom ni­vou i tren­do­vi u ve­zi sa teh­no­lo­gi­jom.
Pre­ci­se­Se­cu­rity.com­, veb sajt ko­ji se fo­ku­si­ra na dnev­no ažu­ri­ra­nje
sa­zna­nja o ra­ču­nar­skim pret­nja­ma i de­li in­for­ma­ci­je o efi­ka­snim re­šenji­ma
za nji­ho­vo ukla­nja­nje, u pri­lo­gu ko­ji pot­pi­su­je Ju­sti­nas Bal­truša­i­tis,
ba­vi se neš­to dru­ga­či­jim po­gle­dom na zaš­ti­tu pri­vat­no­sti poda­ta­ka
po­sma­tra­ju­ći je kroz pri­zmu tra­že­nje po­da­ta­ka ko­ri­sni­ka Goo
gla od stra ne vla da, ko je je po nji ho vim sa zna nji ma do sti glo no vi
re­kord u 2019. go­di­ni. Broj zah­te­va za do­bi­ja­nje ko­ri­snič­kih po­da­taka
sa Go­o­glea od stra­ne vla­da ši­rom sve­ta po­ka­zu­je da po­da­ci ko­je
upo­tre­blja­va­ju po­je­din­ci po­sta­ju sve va­žni­ji. Top tri ze­mlje ko­je tra­že
po­dat­ke od Go­o­glea su SAD, Ne­mač­ka i In­di­ja.
Pre dva­de­set pet ili tri­de­set go­di­na, pu­to­va­nje sa jed­nog kra­ja na
dru­gi kraj Ne­mač­ke pod­ra­zu­me­va­lo je ko­riš­će­nje pa­pir­nih ka­ra­ta i
odvo­je­nih ce­na vo­za­ri­na. Na pri­mer, mo­ra­li ste da ku­pi­te jed­nu kar­tu
za voz na sta­ni­ci, za­tim me­tro kar­tu za vo­žnju pod­zem­nom že­le­znicom
U-Bahn u gra­du i, ko­nač­no, mo­ra­li ste da pla­ti­te kar­tu za vo­žnju
au­to­bu­som do va­še kraj­nje de­sti­na­ci­je. Da­nas ži­vi­mo u di­gi­tal­nom
sve­tu gde ve­ći­na lju­di svo­je pla­no­ve ve­za­ne za pu­to­va­nja re­a­li­zu­je
on­li­ne. Zaš­to on­da put­ni­ci još uvek ne­ma­ju bes­pre­kor­no, je­din­stveno
di­gi­tal­no is­ku­stvo ku­po­vi­ne ka­ra­ta za raz­li­či­te vi­do­ve tran­spor­ta?
Da li bloc­kchain teh­no­lo­gi­ja mo­že une­ti re­vo­lu­ci­ju u in­du­stri­ju pu­tova­nja,
po­gle­daj­te u isto­i­me­nom tek­stu pre­u­ze­tom sa na­šeg naj­no­vijeg
po­tra­la Tu­ri­zma­ri­um.
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Impressum
Kom­pa­ni­ja Check Po­int Soft­wa­re Tec­hnolo­gi­es
Ltd, svet­ski li­der u obez­be­đe­nju na
in­ter­ne­tu, obez­be­đu­je kli­jen­ti­ma bes­kompromisnu
zaštitu protiv svih vrsta pretnji,
sma­nju­je kom­plek­snost bez­bed­no­sti i sni­ža­va
ukup­ne troš­ko­ve vla­sniš­tva. Check Po­int je
pi­o­nir in­du­stri­je sa Fi­re­wall-1 i svo­jom pa­tenti­ra­nom
sta­te­ful in­spec­tion teh­no­lo­gi­jom.
Da­nas, Check Po­int na­sta­vlja da raz­vi­ja ino­vaci­je
za­sno­va­ne na Soft­wa­re Bla­de ar­hi­tek­tu­ri,
pru­ža­ju­ći ko­ri­sni­ci­ma flek­si­bil­na i jed­no­stav­na
re­še­nja ko­ja se mo­gu u pot­pu­no­sti pri­la­gođa­va­ti
tač­nim i bez­be­do­no­snim po­tre­ba­ma
sva­ke or­ga­ni­za­ci­je.
Internet ogledalo
Izdavač
Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom odgovornošću za promet intelektualnih usluga,
Beograd - Zemun, Gradski park 2,
t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.)
Adresa redakcije
Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")
Direktor, glavni i odgovorni urednik
Zoran Kovačević
zoran@internetogledalo.com
Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika
Vesna Kovačević
vesna@internetogledalo.com
Video & Editing: Veljko Kovačević
veljko.kovacevic@internetogledalo.com
Naučni savet
Nikola Marković, prof. dr Milorad Ivković, prof. dr Mirjana Drakulić, mr Ratimir Drakulić, prof. dr Đorđe Paunović,
dr Vojkan Vasković, prof. dr Radovan Bigović, prof. dr Božidar Radenković
Saradnici
Vladan Aleksić, Stevan Majstorović, Saša Milašinović, Dušan Katilović,
Srđan Stević, mr Dejan Ilić, Dejan Protić, Sanja Milovanović, Marko Talijan,
Mihajlo Pavlović, Aleksandar Jovanović, Vuk Stojsavljević, Katarina Delač,
Kristina Delač, Nina Kovačević
Kontakt
Redakcija: redakcija@internetogledalo.com
Marketing: marketing@internetogledalo.com
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
004
INTERNET ogledalo : business &
technologies magazine / glavni i odgovorni
urednik Zoran Kovačević. - 1999, br. 1- .
- Beograd (Gradski park 2) : Internet
ogledalo, 1999- (Beograd : AMD Sistem). - 27
cm
Dostupno i na:
http://www.ogledalo.rs - Mesečno
COBISS.SR-ID 172229895
6
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Generalni pokrovitelj Servisa
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Sadržaj
Bezbednost i zaštita
Check Point
Predviđanja o sajber bezbednosti za narednu
godinu
čega će Check Point Software Technologies biti
partner sa Svetskim ekonomskim forumom (World
Economic Forum) kako bi unapredili i objedinili
međunarodne napore za postizanje sajber
bezbednosti.
Kaspersky Lab
Ne tako sigurna putovanja
Priznajući da je, kao što kaže stara izreka, lako
znati koji je pravi put akcije nakon što se nešto
desi, ali je mnogo teže predvideti budućnost,
CheckPoint ipak podseća da je gledajući razvoj
bezbednosti u poslednjih nekoliko godina
moguće predvideti šta će se najverovatnije
dešavati u sajber pejzažu u narednih dvanaest
meseci, te na kompanijskom blogu daje
ključne bezbednosne i povezane trendove za
koje očekuje da se vide tokom 2020. godine
u dva odeljka: trendovi vezani za geopolitičku
situaciju na visokom nivou i trendovi u vezi sa
tehnologijom.
Istraživanje kompanije Kaspersky, koje se
odnosi na kampanju RevengeHotels koja je
usmerena na sektor hotelijerstva, potvrdilo je
da je preko dvadeset hotela u Latinskoj Americi,
Evropi i Aziji bilo žrtva ciljanih malverskih
napada, a veliki broj hotela širom sveta je
potencijalno ugrožen. Podaci kreditnih kartica
koji se skladište u administrativnom sistemu
hotela, uključujući i one dobijene od onlajn
turističkih agencija (OTAs), su pod rizikom da
budu ukradeni i prodati kriminalcima širom
sveta.
Istraživanje
Deca i internet
Najava
Check Pointovo partnerstvo sa Svetskim
ekonomskim forumom
Sajber sigurnost utiče na sve. Od banaka, preko
škola, do potrošačkih proizvoda. Ova nova realnost
zahteva strategije odbrane globalnih razmera, sa
različitim i kreativnim glasovima za stolom, zbog
Van kontrole
XX6
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 96/97
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Blockchain
Studija slučaja
Fintech
Predviđanja
Da li blockchain tehnologija može uneti
revoluciju u industriju putovanja?
Primer DB Systela i IBM Blockchain
tehnologije
Podaci
Zaštita privatnosti
Rasprave koje će oblikovati Fintech
dvadesetih godina ovog veka
Vreme je godine kada stručnjaci iz različitih
industrija, pa i bankarske, usmeravaju misli
prema vodećim trendovima u godini koja
dolazi. Međutim, Ron Shevlin, generalni
direktor Fintech istraživanja u Cornerstone
Advisorsu, ima nešto drugačiji pristup, te ide
korak dalje i u tekstu objavljenom početkom
decembra na sajtu Forbsa, ukazuje na to sa
čime će se fintech industrija boriti tokom cele
naredne decenije.
Izazov za Google i njegove korisnike
PreciseSecurity.com, veb sajt koji se fokusira
na dnevno ažuriranje saznanja o računarskim
pretnjama i deli informacije o efikasnim
rešenjima za njihovo uklanjanje, u prilogu koji
potpisuje Justinas Baltrušaitis bavi se nešto
drugačijim pogledom na zaštitu privatnosti
podataka posmatrajući je kroz prizmu traženja
podataka korisnika Googla od strane vlada,
koje je po njihovim saznanjima dostiglo novi
rekord u 2019. godini.
Računarske komponente
Memorijski proizvodi
Terabajt u džepu:
industrija memorije nastavlja
da probija nove granice
Naše potrebe za memorijom veće su nego
ikada do sada, a trend rasta ne prestaje...
XX
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 96/97
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197
7

Bezbednost i zaštita
Trendovi
Pri­pre­mila: Vesna Kovačević
vesna@internetogledalo.com
Pred­vi­đa­nja
o saj­ber bez­bed­no­sti
za 2020. go­di­nu
Pri­zna­ju­ći da je, kao što ka­že sta­ra iz­re­ka, la­ko zna­ti ko­ji je pra­vi put ak­ci­je na­kon što se neš­to de­si,
ali je mno­go te­že pred­vi­de­ti bu­duć­nost, Chec­kPo­int ipak pod­se­ća da je gle­da­ju­ći raz­voj bez­bedno­sti
u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na mo­gu­će pred­vi­de­ti šta će se naj­ve­ro­vat­ni­je de­ša­va­ti u saj­ber
pej­za­žu u na­red­nih dva­na­est me­se­ci, te na kom­pa­nij­skom blo­gu da­je ključ­ne bez­bed­no­sne i
po­ve­za­ne tren­do­ve za ko­je oče­ku­je da se vi­de to­kom 2020. go­di­ne u dva odelj­ka: tren­do­vi ve­za­ni
za ge­o­po­li­tič­ku si­tu­a­ci­ju na vi­so­kom ni­vou i tren­do­vi u ve­zi sa teh­no­lo­gi­jom.
Tren do vi ve za ni
za ge o po li tič ku si tu a ci ju
Chec­kPo­in­to­va glo­bal­na
pred­vi­đa­nja u ve­zi sa saj­ber
bez­bed­noš­ću za 2020. go­di­nu
No vi saj ber „hlad ni rat” – Novi
hlad­ni rat se in­ten­zi­vi­ra i od­vi­ja
se on­li­ne ka­ko za­pad­ne i is­toč­ne sile
sve vi­še raz­dva­ja­ju svo­je teh­no­logi­je
i oba­veš­te­nja. Te­ku­ći tr­go­vin­ski
rat iz­me­đu SAD-a i Ki­ne i raz­dva­janje
dve ogrom­ne eko­no­mi­je je jasan
znak. Saj­ber na­pa­di će sve vi­še
bi­ti ko­riš­će­ni kao za­men­ski kon­flik­ti
iz­me­đu ma­njih ze­ma­lja ko­je su finan­si­ra­ne
i po­dr­ža­ne od stra­ne ve­li­
kih dr­ža­va ko­je že­le da kon­so­li­du­ju
i pro­ši­re svo­je sfe­re uti­ca­ja, kao što
je vi­đe­no u saj­ber ope­ra­ci­ja­ma protiv
Ira­na ko­je su usle­di­le na­kon napa­da
na naft­na po­stro­je­nja u Sa­u­dijskoj
Ara­bi­ji.
La žne ve sti 2.0 na iz bo ri ma 2020.
u SAD-u – Iz­bo­ri u SAD-u 2016. go­dine
su po­ka­za­li po­če­tak ši­re­nja la­žnih
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

ve­sti na ba­zi veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je. Poli­tič­ki
pro­tiv­ni­ci su po­sti­gli ogro­man
na­pre­dak stva­ra­ju­ći spe­ci­jal­ne ti­move
ko­ji su kre­i­ra­li i ši­ri­li la­žne pri­če ka­ko
bi pot­ko­pa­li po­drš­ku svo­jih opo­ne­nata.
Uo­či iz­bo­ra 2020. mo­že­mo oče­ki­vati
da vi­di­mo pun efe­kat ovih ak­tiv­nosti:
si­gur­no je da pre­ko­mor­ske gru­pe
već im­ple­men­ti­ra­ju pla­no­ve za po­kušaj
ma­ni­pu­li­sa­nja bi­ra­či­ma na ne­dozvo­ljen
na­čin.
Saj ber na pa di na ko mu nal nu i
kri tič nu in fra struk tu ru će se i dalje
po ve ća va ti – Ko­mu­nal­ne kompa­ni­je
i da­lje su me­ta saj­ber na­pad
a , š t o s e v i ­d e ­l o i z n a ­pa ­d a n a a m e ­r i-
č­ke i ju­žno­a­frič­ke ko­mu­nal­ne kompa­ni­je
2019. go­di­ne. U mno­gim
slu­ča­je­vi­ma kri­tič­na elek­tro­e­ner­getska
i di­stri­bu­tiv­na in­fra­struk­tu­ra kori­ste
sta­ru teh­no­lo­gi­ju ko­ja je pod­ložna
is­ko­riš­ća­va­nju na da­lji­nu, jer njena
na­do­grad­nja pod­ra­zu­me­va ri­zik
od za­sto­ja i pre­ki­da u ra­du ser­vi­sa.
Dr­ža­ve će mo­ra­ti da raz­mi­sle o ra­dikal­nom
ja­ča­nju saj­ber od­bra­ne svo­je
kri­tič­ne in­fra­struk­tu­re.
IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Glav ni ame rič ki bren do vi, ču vajte
se – Ka­ko ten­zi­je iz­me­đu SAD i Irana
na­sta­vlja­ju da eska­li­ra­ju, vi­de­će­mo
po­rast saj­ber na­pa­da ko­ji tar­ge­ti­ra­ju
po­zna­te ame­rič­ke kom­pa­ni­je.Ovi­napa­di
će se fo­ku­si­ra­ti na ome­ta­nje inter­net-fa­cing
ser­vi­sa na ko­je se oslanja­ju
ko­ri­sni­ci i za­po­sle­ni kom­pa­ni­ja.
Po ve ća no lo bi ra nje za sla blje nje
re gu la ci je ko ja se od no si na privat
nost – Ka­ko se pri­me­nju­ju no­vi
pro­pi­si o pri­vat­no­sti, po­sta­lo je jasno
da ve­ći­na or­ga­ni­za­ci­ja, bez obzi­ra
na nji­ho­vu ve­li­či­nu ili sek­tor, nije
sprem­na da se efi­ka­sno ba­vi njima.
Ve­li­ke kor­po­ra­ci­je će ubr­za­ti svo­je
na­po­re lo­bi­ra­nja tra­že­ći od vla­da da
ola­ba­ve pro­pi­se o pri­vat­no­sti, poseb­no
one ko­ji po­kri­va­ju br­zo ot­kriva­nje
kr­še­nja za­ko­na i vi­si­nu nov­čanih
ka­zni, kao što je ona od 228 mili­o­na
do­la­ra od­re­đe­na Bri­tish Airwaysu
na­kon njegovog pre­kr­ša­ja
2018. go­di­ne.
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

š­ća­va­nje ran­som­wa­rea je 2019. godi­ne
po­sta­lo ja­ko usme­re­no pro­tiv
od­re­đe­nih kom­pa­ni­ja, kao i lo­kalne
vla­sti i zdrav­stve­nih or­ga­ni­za­cija.
Na­pa­da­či pro­vo­de vre­me pri­kuplja­ju­ći
oba­veš­te­nja o svo­jim žr­tvama,
da bi bi­li si­gur­ni da mo­gu izazva­ti
mak­si­ma­lan po­re­me­ćaj i da su
ot­kup­ni­ne u skla­du sa tim uve­ćane.
Na­pa­di su po­sta­li to­li­ko štet­ni
da je FBI ubla­žio svoj stav o pla­ćanju
ot­kup­ni­ne: sa­da po­tvr­đu­je da će,
u ne­kim slu­ča­je­vi­ma, pred­u­ze­ća možda
mo­ra­ti da pro­ce­ne op­ci­je za zaš­ti­tu
svo­jih ak­ci­o­na­ra, za­po­sle­nih i
kli­je­na­ta.
2. Phis hing na pa di pre ma šuju
email – Ia­ko email osta­je vek­tor
na­pa­da broj 1, saj­ber kri­mi­nal­ci tako­đe
ko­ri­ste raz­ne dru­ge vek­to­re
na­pa­da da bi pre­va­ri­li žr­tve ko­je su
na­u­mi­li ka­ko bi one oda­le lič­ne infor­ma­ci­je,
kre­den­ci­ja­le za lo­go­vanje
ili čak po­sla­le no­vac. Sve češ­će,
phis­hing uklju­ču­je SMS tek­stu­al­ne
na­pa­de pro­tiv mo­bil­nih ili se ko­risti
raz­me­na po­ru­ka na druš­tve­nim
mre­ža­ma i ga­ming plat­for­me.
4. Po rast saj ber osi gu ra nja –
Osi­gu­ra­va­či će pro­da­va­ti vi­še po­lisa
osi­gu­ra­nja za pred­u­ze­ća i vla­di­ne
usta­no­ve kao što su ško­le, bol­ni­ce i
ko­mu­nal­na pred­u­ze­ća. Osi­gu­ra­vaju­će
kom­pa­ni­je će na­sta­vi­ti da upuću­ju
vla­sni­ke po­li­sa da pla­ća­ju ot­kup­ni­ne,
poš­to je to ge­ne­ral­no jef­ti­nije
ne­go da se mo­ra­ju opo­ra­vi­ti od
ran­som­wa­re na­pa­da. To će po­vrat­no
do­ve­sti do vi­še na­pa­da i br­zog rasta
in­du­stri­je saj­ber osi­gu­ra­nja. Među­tim,
is­pla­te osi­gu­ra­nja ni­su ga­ranto­va­ne:
prav­na bor­ba iz­me­đu prehram­be­nog
gi­gan­ta Mon­de­le­za i
nji­ho­vog osi­gu­ra­va­ča Zu­ric­ha i da­lje
tra­je. Mon­de­le­zov zah­tev za osi­gura­njem
od 100 mi­li­o­na do­la­ra na­kon
Not­Petya ran­som­wa­re na­pa­da 2017.
Zu­rich je od­bio, jer je tvr­dio da je
na­pad bio „ne­pri­ja­telj­ska ili rat­na akci­ja
u vre­me mi­ra ili ra­ta”.
Tren do vi u ve zi
sa teh no lo gi jom
Chec­kPo­in­to­va teh­no­loš­ka
pred­vi­đa­nja o saj­ber
bez­bed­no­sti za 2020. go­di­nu
1. Ci lja ni ran som wa re – Is ko ri-
3. Na pa di mo bil nog mal wa rea
se po ve ća va ju – U pr­voj po­lo­vi­ni
2019. go­di­ne doš­lo je do po­ra­sta
bro­ja na­pa­da mo­bil­nog ban­king
mal­wa­rea za 50% u od­no­su na
2018. Ovaj mal­ver mo­že da ukrade
po­dat­ke o pla­ća­nju, kre­den­ci­jale
i no­vac sa ban­kov­nih ra­ču­na žrta­va,
a no­ve ver­zi­je su do­stup­ne za
ši­ro­ku di­stri­bu­ci­ju od stra­ne svakog
ko je spre­man da pla­ti pro­grame­ri­ma
mal­wa­rea. Phis­hing na­padi
će ta­ko­đe po­sta­ti so­fi­sti­ci­rani­ji
i efi­ka­sni­ji, ma­me­ći mo­bil­ne
ko­ri­sni­ke da klik­nu na ma­li­ci­o­zne
veb lin­ko­ve.
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

5. Vi še IoT ure đa ja, vi še ri zi ka –
Ka­ko se 5G mre­že raz­vi­ja­ju, upotre­ba
po­ve­za­nih IoT ure­đa­ja će se
dra­stič­no ubr­za­ti i zna­čaj­no po­veća­ti
ra­nji­vost mre­ža na ve­li­ke multi­vek­tor­ske
saj­ber na­pa­de Ge­ne­raci­je
V. IoT ure­đa­ji i nji­ho­ve ve­ze sa
mre­ža­ma i clo­u­dom su i da­lje slaba
ka­ri­ka u bez­bed­no­sti: teš­ko je
po­sti­ći vi­dlji­vost ure­đa­ja i oni imaju
slo­že­ne bez­bed­no­sne zah­te­ve.
Tre­ba da ima­mo vi­še ho­li­stič­ki pristup
IoT bez­bed­no­sti, uz kom­bi­naci­ju
tra­di­ci­o­nal­nih i no­vih kon­trola
da bi­smo zaš­ti­ti­li ove stal­no­rastu­će
mre­že u svim in­du­stri­ja­ma i
sek­to­ri­ma po­slo­va­nja. No­va ge­nera­ci­ja
si­gur­no­sti će se za­sni­va­ti na
na­no bez­bed­no­snim agen­ti­ma: mikro
do­da­ci­ma ko­ji mo­gu da ra­de
sa sva­kim ure­đa­jem ili ope­ra­tiv­nim
si­ste­mom u bi­lo kom okru­že­nju,
kon­to­li­šu­ći sve po­dat­ke ko­ji te­ku u
ure­đaj i iz nje­ga i pru­ža­ju­ći al­wayson­bez­bed­nost.
6. Obim po da ta ka se po ve ća va
sa 5G – Ši­ri­na op­se­ga ko­ji omo­guća­va
5G po­kre­nu­će eks­plo­zi­ju bro­ja
po­ve­za­nih ure­đa­ja i sen­zo­ra. eHealth
apli­ka­ci­je će pri­ku­plja­ti po­dat­ke
o sta­nju ko­ri­sni­ka, ser­vi­si po­veza­nih
au­to­mo­bi­la će nad­gle­da­ti kreta­nje
ko­ri­sni­ka, apli­ka­ci­je pa­met­nih
gra­do­va će pri­ku­plja­ti in­for­ma­ci­je o
to­me ka­ko ko­ri­sni­ce ži­ve svoj ži­vot.
Ovaj stal­no­ra­stu­ći obim lič­nih po­data­ka
će mo­ra­ti da bu­de zaš­ti­ćen od
upa­da i kra­đa.
7. AI će ubr za ti bez bed no sne
od go vo re – Ve­ći­na bez­bed­no­snih
re­še­nja je ba­zi­ra­na na en­dži­ni­ma za
de­tek­ci­ju iz­gra­đe­nim na ljud­skog
lo­gi­ci, ali nji­ho­vo odr­ža­va­nje ažu­rnim
za bor­bu pro­tiv naj­no­vi­jih pre-
t­nji ši­rom no­vih teh­no­lo­gi­ja i ure­đaja
je ne­mo­gu­će ra­di­ti ruč­no. AI drama­tič­no
ubr­za­va iden­ti­fi­ka­ci­ju no­vih
pret­nji i od­go­vo­re na njih, po­ma­žu­ći
da se na­pa­di blo­ki­ra­ju pre ne­go što
se pro­ši­re na­da­le­ko. Me­đu­tim, sajber
kri­mi­nal­ci ta­ko­đe po­či­nju da kori­ste
pred­nost istih teh­no­lo­gi­ja da bi
im one po­mo­gle da is­tra­že mre­že,
pro­na­đu ra­nji­vo­sti i raz­vi­ju mal­wa­re
eva­ziv­ni­ji ne­go ikad.
8. Bez bed nost br zi nom De vOpsa
– Or­ga­ni­za­ci­je već po­kre­ću ve­ći­nu
svo­jih rad­nih to­ko­va u clo­u­du, ali nivo
raz­u­me­va­nja obez­be­đi­va­nja clo­uda
i da­lje je ni­zak i bez­bed­nost če­sto
ka­sni za cloud im­ple­men­ta­ci­ja­ma,
jer tra­di­ci­o­nal­ne bez­bed­no­sne me­re
mo­gu da spu­ta­ju agil­nost. Bez­bedno­sna
re­še­nja tre­ba da se raz­vi­ja­ju u
no­vu pa­ra­dig­mu flek­si­bil­nih, na clou­du
ba­zi­ra­nih, ot­por­nih ar­hi­tek­tu­ra
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

ko­je is­po­ru­ču­ju ska­la­bil­ne bez­bedno­sne
uslu­ge br­zi­nom De­vOp­sa.
9. Pred u ze ća pre o smiš lja va ju
svoj cloud pri stup – Sve ve­će oslanja­nje
na in­fra­struk­tu­ru jav­nog clou­da
po­ve­ća­va iz­lo­že­nost pred­u­zeća
ri­zi­ku ne­ras­po­lo­ži­vo­sti, kao što
je Go­o­gle Cloud is­pad u mar­tu 2019.
To će na­gna­ti or­ga­ni­za­ci­je da osmot
re s v o j p o ­s t o ­j e ­ć i d a ­t a c e n ­t a r i i m p l e ­-
men­ta­ci­ju clo­u­da i da raz­mo­tre hibrid­na
okru­že­nja ko­ja uklju­ču­ju i privat­ni
i jav­ni cloud.
Zna čaj bla go vre me nih
upo zo re nja
Još uvek ne­ma­mo ko­ri­sti od naknad­nog
raz­u­me­va­nja da bi­smo poka­za­li
s ko­jim pret­nja­ma će­mo se suo­či­ti
2020. go­di­ne. Da­naš­nji hi­perpo­ve­za­ni
svet stva­ra vi­še mo­guć­nosti
za saj­ber kri­mi­nal­ce, a sva­ko IT
okru­že­nje je po­ten­ci­jal­na me­ta: onpre­mi­se
mre­ža, cloud, mo­bil­ni i IoT
ure­đa­ji. Ali „ko je upo­zo­ren taj je nao­ru­žan”:
ko­ri­ste­ći na­pred­no iz­veš­tava­nja
o pret­nja­ma za oja­ča­va­nje obje­di­nje­nih
si­gur­no­snih ar­hi­tek­tu­ra,
pred­u­ze­ća svih ve­li­či­na mo­gu se auto­mat­ski
zaš­ti­ti­ti od na­pa­da ko­ji dola­ze,
za­klju­ču­je se u tek­stu. Io
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Bez­bed­nost i zaš­ti­ta
Najava
Kao novopridodati partner, Check
Priprema: Redakcija
redakcija@internetogledalo.com
Check Pointovo partnerstvo sa
Svetskim ekonomskim forumom
Saj­ber si­gur­nost uti­če na sve. Od ba­na­ka, pre­ko ško­la, do po­tro­šač­kih pro­iz­vo­da. Ova no­va re­alnost
zah­te­va stra­te­gi­je od­bra­ne glo­bal­nih raz­me­ra, sa raz­li­či­tim i kre­a­tiv­nim gla­so­vi­ma za stolom,
zbog če­ga će Check Po­int Soft­wa­re Tec­hno­lo­gi­es bi­ti part­ner sa Svet­skim eko­nom­skim fo­rumom
(World Eco­no­mic Fo­rum) ka­ko bi una­pre­di­li i ob­je­di­ni­li me­đu­na­rod­ne na­po­re za po­sti­za­nje
saj­ber bez­bed­no­sti.
Svet ski eko nom ski fo rum je
vo­de­ća me­đu­na­rod­na orga­ni­za­ci­ja
za jav­nu-pri­vatnu
sa­rad­nju, ko­ja oku­plja li­de­re radi
ob li ko va nja glo bal nih, re gi o nal nih
i in du strij skih pro gra ma ra da. Fo rum
se udru­žu­je sa kom­pa­ni­ja­ma ko­je su
po­sve­će­ne raz­vo­ju suš­tin­skih re­še­nja
za pre­va­zi­la­že­nje ključ­nih iza­zo­va.
Za­jed­nič­ka mi­si­ja
Za raz­li­ku od pret­nji u proš­lo­sti,
sa­vre­me­ni saj­ber na­pa­di pe­te i še­ste
ge­ne­ra­ci­je su mul­ti­vek­tor­ski i po­limorf­ni.
Oni ima­ju moć ala­ta za saj­ber
ra­to­va­nje na­ci­o­nal­nih dr­ža­va, mogu
se kre­ta­ti boč­no iz­me­đu vek­tora
i po­vr­ši­na na­pa­da i de­lo­va­ti ma­sov­no.
Poš­to svet po­sta­je di­gi­ta­li­zo­vani­ji,
saj­ber pret­nje su se tran­sfor­mi­sale
u vo­de­ći glo­bal­ni ri­zik – zbog če­ga
u Chec­kPo­in­tu iz­ra­ža­va­ju uz­bu­đe­nje
zbog sa­rad­nje sa Svet­skim eko­nomskim
fo­ru­mom na ob­li­ko­va­nju si­gurni­je
bu­duć­no­sti za svet.
Po­int će se pri­dru­ži­ti Fo­ru­mo­vim tehno­loš­kim
do­ga­đa­ji­ma ši­rom sve­ta,
uklju­ču­ju­ći Pe­de­se­ti go­diš­nji skup
(50th An nual Me e ting) ko­ji će se
odr­ža­ti od 21. do 24. ja­nu­a­ra 2020.
u Da­vo­su. Go­diš­nji skup u Da­vo­su
oku­plja li­de­re bi­zni­sa, vla­da, me­đuna­rod­nih
or­ga­ni­za­ci­ja, aka­de­mi­ja, civil­nog
druš­tva i mla­dih ka­ko bi zajed
no ra di li na po kre ta nju po zi tiv nih
pro­me­na. Mi­si­ja Fo­ru­ma – po­bolj­šanje
sta­nja u sve­tu – upra­vlja di­zaj­
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

nom i raz­vo­jem ci­lje­va Go­diš­njeg sastan
ka.
Novi sajber
„hladni rat“
Teh­no­loš­ki ven­do­ri će 2020. raz­go­va­ra­ti
na te­mu „Ka­ko stvo­ri­ti global­ni
kon­sen­zus o raz­vo­ju teh­no­logi­ja
Če­tvr­te in­du­strij­ske re­vo­lu­ci­je i
iz­be­ći ‘te­no­loš­ki rat’”. Ovi raz­go­vo­ri
su po­seb­no po­god­ni za Check Point,
poš­to nji­ho­va glo­bal­na pred­viđa­nja
o saj­ber bez­bed­no­sti za 2020
prog no zi ra ju no vi saj ber “hlad ni
rat”. Nji­ho­vi is­tra­ži­va­či pred­vi­đa­ju da
će saj­ber na­pa­di sve vi­še bi­ti ko­rišće­ni
kao proxy kon­flik­ti iz­me­đu manjih
ze­ma­lja, fi­nan­si­ra­ni i omo­gu­ćeni
od stra­ne ve­li­kih dr­ža­va ko­je žele
da kon­so­li­du­ju i pro­ši­re svo­je sfere
uti ca ja.
U slu­žbi po­zi­tiv­nih
pro­me­na
Mi si ja Check Po in ta je od u vek bi la
da uči­ne in­ter­net si­gur­nim, a ova sarad­nja
će im, ka­ko ve­ru­ju, omo­gu­ćiti
da upo­sle svo­je je­din­stve­ne is­tra­živač­ke
spo­sob­no­sti, de­ce­ni­je eks­perti­ze
i teh­no­lo­gi­je za pre­ven­ci­ju pret­nji
pe­te ge­ne­ra­ci­je ka­ko bi omo­gući­li
pozitivne promene. Io
IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

SPECIJALNO IZDANJE
ISSN 1821 - 4169
XX
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106
www.internetogledalo.com
www.ogledalo.rs

SPECIJALNO IZDANJE
Business
Security
ISSN 1821 - 4169
Internet
www.internetogledalo.com XX
www.ogledalo.rs
ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Bez­bed­nost i zaš­ti­ta
Kaspersky Lab
Pre­u­ze­to sa IT Ex­clu­si­ve New­sa
Internet ogledala
Ne ta ko si gur na pu to va nja
Is­tra­ži­va­nje kom­pa­ni­je Ka­spersky, ko­je se od­no­si na kam­pa­nju Re­ven­ge­Ho­tels ko­ja je usme­re­na
na sek­tor ho­te­li­jer­stva, po­tvr­di­lo je da je pre­ko dva­de­set ho­te­la u La­tin­skoj Ame­ri­ci, Evro­pi i Aziji
bi­lo žr­tva ci­lja­nih mal­ver­skih na­pa­da, a ve­li­ki broj ho­te­la ši­rom sve­ta je po­ten­ci­jal­no ugro­žen.
Po­da­ci kre­dit­nih kar­ti­ca ko­ji se skla­diš­te u ad­mi­ni­stra­tiv­nom si­ste­mu ho­te­la, uklju­ču­ju­ći i one
do­bi­je­ne od on­lajn tu­ri­stič­kih agen­ci­ja (OTAs), su pod ri­zi­kom da bu­du ukra­de­ni i pro­da­ti kri­minal­ci­ma
ši­rom sve­ta.
Re ven ge Ho tels je kam pa nja
ko­ja uklju­ču­je raz­li­či­te grupe
ko­je ko­ri­ste tra­di­ci­o­nalne
da ljin ske Tro jan ce (RATs) ka ko bi
in fi ci ra li kom pa ni je ko je po slu ju u
sek to ru ho te li jer stva. Kam pa nja je
ak­tiv­na od 2015. go­di­ne, ali je pove­ća­la
svo­je pri­su­stvo to­kom 2019.
Naj­ma­nje dve gru­pe, Re­ven­ge­Hotels
i ProCC, su iden ti fi ko va ne kao
deo kam­pa­nje, me­đu­tim vi­še sajber­kri­mi­nal­nih
gru­pa je po­ten­ci­jalno
uklju­če­no.
Glav­ni vek­tor na­pa­da u ovoj kampa­nji
su i-mej­lo­vi sa pri­lo­že­nim mali­ci­o­znim
Word, Ex­cel ili PDF do­kumen­ti­ma.
Ne­ki od njih ko­ri­ste explo­it
CVE-2017-0199, pre­u­zi­ma­ju­ći
ga po­mo­ću VBS i Po­wer­Shell skrip­ti
i za­tim in­sta­li­ra­ju­ći pri­la­go­đe­ne
ver­zi­je ra­znih da­ljin­skih tro­ja­na­ca ili
dru­gih pri­la­go­đe­nih mal­ve­ra, po­put
ProCC, na ure­đaj žr­tve ka­ko bi ka­snije
mo­gli da iz­vr­ša­va­ju ko­man­de i uspo
sta ve da ljin ski pri stup in fi ci ra nim
si ste mi ma.
Sva­ki fi­šing i-mejl je na­pra­vljen
sa po­seb­nom pa­žnjom za de­ta­lje i
uglav­nom imi­ti­ra pra­ve lju­de iz le­gitim­nih
or­ga­ni­za­ci­ja ko­ji pra­ve la­žni
zah­tev za re­zer­va­ci­ju za ve­li­ku grupu
lju di. Vred no je na po me nu ti da bi
čak i opre­zni ko­ri­sni­ci mo­gli bi­ti preva­re­ni
da otvo­re i pre­u­zmu pri­lo­žene
ma­te­ri­ja­le iz ova­kvih mej­lo­va, jer
oni sa­dr­že broj­ne de­ta­lje (na pri­mer,
ko­pi­je prav­nih do­ku­me­na­ta i raz­lo­ge
za re­zer­va­ci­ju) i iz­gle­da­ju uver­lji­vo.
Je­di­ni de­talj ko­ji mo­že ot­kri­ti na­pa-
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Mal­ver sa­ku­plja po­dat­ke sa klip­borda
ho te li jer skih re cep ci ja, ka le mo va
štam­pa­ča i za­be­le­že­nih skrin­šo­to­va
(ova funk­ci­ja se ak­ti­vi­ra ko­riš­će­njem
od­re­đe­nih re­či na en­gle­skom ili portu­gal­skom).
Zbog to­ga što oso­blje
ho­te­la če­sto ko­pi­ra po­dat­ke kre­ditnih
kar ti ca go sti ju sa saj to va on lajn
­da­ča bio bi po­greš­no na­pi­san domen
or­ga­ni­za­ci­je (typo­squ­at­ting).
Ka­da se jed­nom in­fi­ci­ra, ra­ču­na­ru
se mo­že pri­stu­pi­ti da­ljin­ski ne sa­mo
od stra ne sa me saj ber kri mi nal ne
gru­pe – do­ka­zi pri­ku­plje­ni od stra­ne
is­tra­ži­va­ča kom­pa­ni­je Ka­spersky poka­zu­ju
da se da­ljin­ski pri­stup ho­te­lijer­skim
re­cep­ci­ja­ma i po­da­ci­ma koje
oni sa­dr­že pro­da­ju na kri­mi­nal­nim
fo­ru­mi­ma na pret­plat­nič­koj osno­vi.
tu­ri­stič­kih agen­ci­ja ka­ko bi im napla­ti­li,
ovi po­da­ci mo­gu ta­ko­đe bi­ti
kom pro mi to va ni.
Žr­tve u ce­lom sve­tu
Te le me tri ja kom pa ni je Ka spersky
IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

po­tvr­di­la je ci­lje­ve u Ar­gen­ti­ni, Boli­vi­ji,
Bra­zi­lu, Či­leu, Ko­sta­ri­ki, Francu
skoj, Ita li ji, Mek si ku, Por tu ga lu,
Špa­ni­ji, Taj­lan­du i Tur­skoj. Me­đu­tim,
pre ma po da ci ma do bi je nim sa Bit.
ly, po­pu­lar­nog saj­ta za skra­ći­va­nje
lin­ko­va ko­ji ko­ri­ste na­pa­da­či da ši­re
ma­li­ci­o­zne lin­ko­ve, is­tra­ži­va­či kompa
ni je Ka spersky pret po sta vlja ju da
su i ko­ri­sni­ci iz mno­gih dru­gih zema­lja
bar pri­stu­pi­li ma­li­ci­o­znim linko­vi­ma
– što zna­či da broj ze­ma­lja
sa po­ten­ci­jal­nim žr­tva­ma mo­že biti
ve­ći.
„Ka ko ko ri sni ci po sta ju sve sni ji
to­ga ko­li­ko su za­i­sta nji­ho­vi po­da­ci
zaš­ti­će­ni, saj­ber kri­mi­nal­ci se okre­ću
ma­lim pred­u­ze­ći­ma, ko­ja če­sto ni­su
do­bro zaš­ti­će­na od saj­ber na­pa­da a
p o ­s e ­d u ­j u z n a ­č a j ­n u ko n ­c e n ­t r a ­c i ­j u l i-
č­nih po­da­ta­ka. Ho­te­li­je­ri i dru­ga
ma­la pred­u­ze­ća ko­ja ra­de sa ko­risnič­kim
po­da­ci­ma mo­ra­ju da bu­du
opre­zni­ji i pri­me­nju­ju pro­fe­si­o­nal­na
bez­bed­no­sna re­še­nja ka­ko bi iz­be­gli
cu re nje po da ta ka ko je po ten ci jal no
mo­že uti­ca­ti ne sa­mo na ko­ri­sni­ke
već i ugro­zi­ti re­pu­ta­ci­ju ho­te­la,“ iz­ja­
vio je Dmi­tri Bes­tu­žev (Dmi­try Bestuz­hev),
šef Gre­AT ti­ma za pod­ruč­je
La tin ske Ame ri ke.
Sa­ve­ti
Ka­ko bi osta­li bez­bed­ni, put­ni­ci­ma
se pre­po­ru­ču­je sle­de­će:
- da ko­ri­ste vir­tu­el­ne kar­ti­ce za
pla­ća­nje re­zer­va­ci­ja na­pra­vlje­nih
pre­ko on­lajn tu­ri­stič­kih agen­ci­ja, jer
ova kve kar ti ce is tek nu po sle jed nog
pla­ća­nja
- ka­da pla­ća­ju za re­zer­va­ci­ju ili se
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

od­ja­vlju­ju sa re­cep­ci­je ho­te­la, da kori­ste
vir­tu­el­ni nov­ča­nik, kao što je
Ap­ple Pay ili Go­o­gle Pay, ili se­kundar­nu
kre­dit­nu kar­ti­cu sa ogra­ni­čenim
do stup nim sred stvi ma
Vla­sni­ci­ma ho­te­la i me­nadž­men­tu
se ta­ko­đe sa­ve­tu­je da pra­te sle­de­će
ko­ra­ke ka­ko bi osi­gu­ra­li bez­bed­nost
ko­ri­snič­kih po­da­ta­ka.
- Da spro­ve­du pro­ce­nu ri­zi­ka posto­je­će
mre­že i im­ple­men­ti­ra­ju regu­la­ci­je
o to­me ka­ko se upra­vlja kori­snič­kim
po­da­ci­ma.
- Da ko­ri­sti­te po­u­zda­no bez­be-
d­no­sno re­še­nje sa veb zaš­ti­tom i
funk­ci­jom kon­tro­le apli­ka­ci­ja, poput
Ka­spersky End­po­int Se­cu­rity for
Bu si ness. Veb zaš­ti­ta po­ma­že u bloki­ra­nju
pri­stu­pa fi­šing i ma­li­ci­o­znim
veb saj­to­vi­ma, dok kon­tro­la apli­kaci
ja (u mo du be le li ste) osi gu ra va da
ni jed na apli ka ci ja osim onih sa be le
li­ste ne mo­že bi­ti po­kre­nu­ta na ra­čuna
ri ma ho tel ske re cep ci je.
Da uve­du obu­ku po­di­za­nja sve­sti
o bez­bed­no­sti za oso­blje ka­ko bi ih
na­u­či­li ka­ko da uo­če po­ku­ša­je fi­šinga
i uka­za­li im na zna­čaj opre­znosti
to­kom ra­da sa do­la­ze­ćim i-mejlo
vi ma. Io
Ceo iz­veš­taj “Re­ven­ge­Ho­tels: cybercri­me
tar­ge­ting ho­tel desks wor­ldwide”
mo­že­te pro­či­ta­ti na Securelist.
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Is­tra­ži­va­nje
Deca i internet
Van kon tro le
Ne­dav­no glo­bal­no is­tra­ži­va­nje spro­ve­de­no od stra­ne kom­pa­ni­je Ka­spersky po­ka­za­lo je da 52%
ro­di­te­lja po­ve­ra­va de­ci da upra­vlja­ju svo­jim ak­tiv­no­sti­ma na in­ter­ne­tu i ve­ru­je da nji­ho­va de­ca
zna­ju za gra­ni­ce ka­da je reč o vre­me­nu ko­je pro­vo­de on­lajn. Me­đu­tim, 70% ro­di­te­lja pri­zna­je da
oni sa­mi pro­vo­de pre­vi­še vre­me­na on­lajn, a go­to­vo tri če­tvr­ti­ne (72%) sma­tra da in­ter­net i ko­rišće­nje
mo­bil­nih ure­đa­ja ge­ne­ral­no ome­ta po­ro­dič­ni ži­vot.
Ne ma sum nje da di gi tal ne aktiv
no sti mo gu stvo ri ti za visnost
i ozbilj no od vra ti ti de cu od
avan­tu­ra u stvar­nom sve­tu. Me­đutim,
vi še od po lo vi ne sa vre me nih rodi­te­lja
ve­ru­je svo­joj de­ci ka­da je reč
o vre me nu pro ve de nom na in terne
tu i, što je još in te re sant ni je, ova
prak­sa je uo­bi­ča­je­ni­ja me­đu oče­vima.
Ta te iz gle da ima ju vi še po ve renja
da će nji­ho­va de­ca zna­ti ka­da treba
da naprave pauzu, pa gotovo tri
od pet njih (57%) za u zi ma ovaj pristup,
u po­re­đe­nju sa ma­nje od po­lovi
ne (48%) ma ma.
Bez kon tro le...
Me­đu­tim, ov­de ni­je sa­mo pi­ta­nje
po­ve­re­nja da će se de­ca na vre­me isklju­či­ti
sa in­ter­ne­ta. Pro­blem je što
40% ro­di­te­lja uopšte ne ose­ća potre
bu da kon tro li še ili nad zi re koriš­će­nje
in­ter­ne­ta i on­lajn ak­tiv­no­
sti svo­je de­ce. Ovo mo­že bi­ti ri­zič­na
stra te gi ja jer, upr kos to me što su deca
upo zna ta sa on lajn apli ka ci ja ma i
do bro se sna la ze na in ter e tu, sa mo
je dan klik ih de li od saj ber riz ka.
... i sa mo kon tro le
Po red ova kvog pri stu pa on lajn aktiv­no­sti­ma
de­ce, is­tra­ži­va­nje je ta­kođe
po­ka­za­lo da ro­di­te­lji ni­su re­striktiv­ni
ka­da je reč o lič­nim na­vi­ka­ma
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

ko­riš­će­nja mo­bil­nog te­le­fo­na ili koli­či­ni
vre­me­na pro­ve­de­nog na in­terne
tu: 70% je pre po zna lo da su na
ne­ki na­čin za­vi­sni od in­ter­ne­ta. Štavi
še, 84% njih pri zna je da su ko ri stili
mo­bil­ne ure­đa­je ili dru­ge ure­đa­je
po ve za ne sa in ter ne tom is pred svog
de­te­ta ili de­ce kod ku­će, a po­lo­vi­na
ro di te lja (51%) je ne ka da do zvo li la
da in­ter­net i mo­bil­ni ure­đa­ji pre­ki­nu
raz go vor sa de com.
„Internet i digitalne usluge nude
de­ci ši­rok ras­pon pri­vlač­nih sa­dr­žaja,
i mo­gu im za­o­ku­pi­ti pa­žnju duže
vre­me. Ta­ko­đe, tre­ba upam­ti­ti da
sva ko dnev ne ak tiv no sti mo gu bi ti
još pri­vlač­ni­je, na­ro­či­to uko­li­ko su
ro­di­te­lji sprem­ni da ulo­že svo­je vreme
i pro ve du ga sa de com, ra deći
za­jed­nič­ke ak­tiv­no­sti. Ovo vre­me
je za­pra­vo još va­žni­je i vred­ni­je za
po­ro­di­cu i pri­ja­te­lje, da se po­ve­žu,
stva ra ju po seb ne ve ze i no ve uspome­ne“,
pod­se­ća­je Ma­ri­na Ti­to­va,
di­rek­tor­ka ode­lje­nja za po­tro­šač­ki
mar ke ting u kom pa ni ji Ka spersky.
Pre po ru ke
Ka ko bi ste po mo gli de ci da na odgo­va­ra­ju­ći
na­čin ko­ri­ste svo­je vre­me
na in ter ne tu, kom pa ni ja Ka spersky
pre­po­ru­ču­je pred­u­zi­ma­nje sle­de­ćih
ko ra ka:
- Po­ka­ži­te da vam je sta­lo ta­ko što
će­te od­lo­ži­ti svo­je ure­đa­je u tre­nu­ci­ma
IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

ka­da de­ca zah­te­va­ju va­šu pa­žnju.
- Ako sma tra te da va še de te provo­di
pre­vi­še vre­me­na on­lajn, ne žuri­te
sa po­sta­vlja­njem ogra­ni­če­nja.
Ume sto to ga raz go va raj te s nji ma
smi re no, ka ko ne bi ste is pro vo ci rali
ne­ga­tiv­nu re­ka­ci­ju, što du­go­roč­no
mo­že na­pra­vi­ti šte­tu.
- Uči­ni­te vre­me za od­mor ra­znovr­sni­jim
i pri­vlač­ni­jim ka­ko bi va­še
de­te že­le­lo da ga pro­ve­de bez uređa­ja.
To mo­že bi­ti is­pro­ba­va­nje novog
spo r ta ili ak tiv no sti za ce lu poro
di cu.
- Diskutujte o osnovnim pravilima
ka­da je reč o ko­riš­ćenj­u druš­tve­nih
mre­ža i dru­gih ala­ta ko­mu­ni­ka­cije,
ka ko oni ne bi uti ca li na škol ske
oba­ve­ze ili dru­že­nje sa pri­ja­te­lji­ma u
stvar nom sve tu.
- Uve di te pra vi la za ce lu po ro dicu,
ka­ko se de­ca ne bi ose­ća­la izdvo­je­nom
ili ne­pra­ved­no ogra­ni­čenom
u ko­riš­će­nju in­ter­ne­ta. To može
uklju­či­va­ti za­bra­nu ko­riš­će­nja tele­fo­na
to­kom ve­če­re, ogra­ni­če­nje u
ko­riš­će­nju ure­đa­ja ili čak osta­vljanje
ure­đa­ja van so­be ka­da se ide na
spa va nje.
- Po­ro­dič­na ver­zi­ja re­še­nja Ka s-
persky Se cu rity Cloud uklju­ču­je Kaspersky
Sa­fe Kids koji će po­mo­ći u
zaš­ti­ti po­ro­di­ce i lič­nih po­da­ta­ka,
kao i zaš ti ti de ce on lajn. Io
Za do dat ne sa ve te o to me ka ko da
osi gu ra te da va ša de ca bu du bezbed­na
dok su na in­ter­ne­tu, pro­či­tajte
post po zna te psi ho loš ki nje Eme
Ke­ni (Em­ma Kenny) ko­ja pru­ža save
te za raz go vo re o on lajn bez bedno
sti.
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Blockchain
Stu­di­ja slu­ča­ja
Pre­u­ze­to sa Tu­ri­zma­ri­u­ma
http://tu­ri­zma­ri­um.ogle­da­lo.rs
Da li bloc kchain teh no lo gi ja
mo­že une­ti re­vo­lu­ci­ju
u in­du­stri­ju pu­to­va­nja?
Pri mer DB Syste la i IBM Bloc kchain teh no lo gi je
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Pre dva­de­set pet ili tri­de­set
go­di­na, pu­to­va­nje sa jed­nog
kra­ja na dru­gi kraj Ne­mač­ke
pod­ra­zu­me­va­lo je ko­riš­će­nje pa­pir­nih
ka­ra­ta i odvo­je­nih ce­na vo­za­ri­na. Na
pri­mer, mo­ra­li ste da ku­pi­te jed­nu kartu
za voz na sta­ni­ci, za­tim me­tro kartu
za vo­žnju pod­zem­nom že­le­zni­com
U-Bahn u gra­du i, ko­nač­no, mo­ra­li ste
da pla­ti­te kar­tu za vo­žnju au­to­busom
do va­še kraj­nje de­sti­na­ci­je. Danas
ži­vi­mo u di­gi­tal­nom sve­tu gde
ve­ći­na lju­di svo­je pla­no­ve ve­za­ne za
pu­to­va­nja re­a­li­zu­je on­li­ne. Zaš­to onda
put­ni­ci još uvek ne­ma­ju bes­prekor­no,
je­din­stve­no di­gi­tal­no is­ku­stvo
ku­po­vi­ne ka­ra­ta za raz­li­či­te vi­do­ve
tran­spor­ta?
Pre­va­zi­la­že­nje za­sta­re­log
po­slov­nog mo­de­la
„Upr­kos na­pret­ku u di­gi­ta­li­za­ciji
pro­da­je ka­ra­ta, uko­li­ko ne­ko kori­sti
uslu­ge vi­še kom­pa­ni­ja ka­ko bi
sti­gao na od­re­diš­te, on i da­lje mora
da ko­ri­sti raz­li­či­te veb stra­ni­ce za
re­zer­vi­sa­nje pu­to­va­nja ili bu­ki­ra­nje
IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

pre­ko tu­ri­stič­kih age­na­ta. Do sa­da,
ni­smo za­i­sta iz­me­ni­li naš po­slov­ni
mo­del ka­ko bi­smo bi­li u to­ku sa ljudi­ma
ko­ji že­le da pu­tu­ju. Put­ni­ci žele
re­še­nje za re­zer­va­ci­ju ka­ra­ta koja
ob­je­di­nju­ju pre­voz na du­že re­laci­je,
kao i re­gi­o­nal­ni i lo­kal­ni pre­voz,
uklju­ču­ju­ći Uber i dru­ga car-sha­ring
re­še­nja”, kon­sta­tu­ju Mat­thi­as Felder,
port­fo­lio me­na­džer za blok­čejn
i teh­no­lo­gi­ju di­stri­bu­i­ra­ne knji­ge u
DB Syste­lu, i Mo­ritz von Bo­nin, vlasnik
pro­iz­vo­da u okvi­ru DLT (Blockchain
& Di­stri­bu­ted Led­ger Techno­logy)
re­še­nja ove kom­pa­ni­je.
„Mi u DB Syste­lu, IT pro­vaj­de­ru za
De­utsche Bahn (DB), že­li­mo da preva­zi­đe­mo
dva ključ­na pro­ble­ma sa
tre­nut­nim po­slov­nim mo­de­lom u indu­stri­ji
pu­to­va­nja i mo­bil­no­sti. Kao
pr­vo, ko­ri­sni­ci ne mo­gu da do­bi­ju to
bes­pe­kor­no is­ku­stvo pu­to­va­nja rezer­va­ci­jom
ka­ra­ta kod jed­ne kompa­ni­je,
dok su u mo­guć­no­sti da ko­riste
raz­li­či­te vi­do­ve pre­vo­za raz­li­či­tih
kom­pa­ni­ja. Kao dru­go, iz per­spekti­ve
pru­ža­o­ca uslu­ga, za­da­ci po­put
onih ko­ji se od­no­se na ras­po­de­lu
pri­ho­da, ko­ja je već sa­ma po se­bi
kom­plek­sna, po­sta­ju još te­ži u sluča­ju
pro­puš­te­ne ko­nek­ci­je”, na­vode
oni.
Pred­sta­vlja­nje bloc­kcha­i­na
za tran­spa­rent­nost i
od­go­vor­nost
Bloc­kchain će igra­ti ključ­nu ulogu
u tran­sfor­ma­ci­ji in­du­stri­je mo­bilno­sti.
Za one ko­ji ni­su upo­zna­ti sa
b l o c ­k c h a ­i ­n o m , o n o m o ­g u ­ć a ­v a t a -
č­nost, od­go­vor­nost i tran­spa­rent­nost
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

di­gi­tal­nih tran­sak­ci­ja. On ra­di u poza­di­ni
ka­ko bi za­be­le­žio te tran­sakci­je
u di­stri­bu­i­ra­nu knji­gu ko­ju ko­riste
mno­ge je­di­ni­ce u lan­cu vred­no­sti.
„Mi smo od­lu­či­li da ko­ri­sti­mo IBM
Bloc­kchain teh­no­lo­gi­ju ka­ko bi­smo
kre­i­ra­li na­šu vla­sti­tu bloc­kchain platfor­mu
za in­du­stri­ju mo­bil­no­sti. Pomo­ću
na­šeg re­še­nja kom­pa­ni­je koje
se ba­ve mo­bil­noš­ću uče­stvu­ju u
bloc­kcha­i­nu ka­ko bi za­be­le­ži­le kupo­vi­nu
pu­to­va­nja i obez­be­di­le tač­nost
pla­ća­nja”, ob­jaš­nja­va­ju Matthi­as
Fel­der i Mo­ritz von Bo­nin. „Kada
put­ni­ci re­zer­vi­šu svoj pre­voz kod
kom­pa­ni­ja ko­je uče­stvu­ju u na­šem
bloc­kcha­i­nu, oni mo­gu da re­zer­vi­šu
sve svo­je kar­te uz po­moć sa­mo par
kli­ko­va mi­šem na jed­noj veb stra­nici.
Oni ne mo­ra­ju da se pri­ja­vlju­ju i
ku­pu­ju kar­te sa vi­še raz­li­či­tih saj­tova
i od vi­še pro­vaj­de­ra. Bloc­kchain
knji­ga be­le­ži ku­po­vi­nu po­je­di­načnog
kup­ca i pre­ci­zno ras­po­de­lju­je
upla­tu me­đu pro­vaj­de­ri­ma.”
Re­vo­lu­ci­ja u in­du­stri­ji
pu­to­va­nja i mo­bil­no­sti
U DB Syste­lu sma­tra­ju da bi upotre­ba
bloc­kcha­i­na mo­gla da une­se
re­vo­lu­ci­ju u či­ta­vu in­du­stri­ju pu­tova­nja,
jer on omo­gu­ća­va mo­bil­nim
kom­pa­ni­ja­ma da nu­de end-to-end
pu­to­va­nja, ne sa­mo u Ne­mač­koj ili u
Evro­pi, već ši­rom sve­ta. Ku­pac mo­že
da re­zer­vi­še jed­nu kar­tu i da se vo­zi
bez raz­miš­lja­nja o to­me ko omo­guća­va
pre­voz ili ka­ko i ka­da će im plati­ti
uslu­gu.
Ovo je ve­li­ka pri­li­ka za DB Systel
da po­nu­di svo­jim kli­jen­ti­ma šire,
sve­o­bu­hvat­no put­nič­ko is­ku­stvo.
„Ko­riš­će­nje IBM Bloc­kcha­i­na će
nam olak­ša­ti in­ter­ak­ci­ju sa na­šim
part­ne­ri­ma i sa osta­lim pru­ža­o­cima
mo­bil­no­sti u ce­lom tra­vel va­lue
lan­cu. Sve vi­še raz­li­či­tih kom­pa­ni­ja
će že­le­ti da uče­stvu­je u na­šem konzor­ci­ju­mu,
jer zna­ju da su sva­ko buki­ra­nje
i sva­ka tran­sak­ci­ja pla­ća­nja
ured­no za­be­le­že­ni i da će im si­gurno
sve bi­ti pla­će­no. Kao put­nik, zami­sli­te
da ima­te je­dan di­gi­ta­lni profil
ko­ji bi­ste mo­gli da is­ko­ri­sti­te kako
bi­ste re­zer­vi­sa­li bi­lo ko­je pu­tova­nje,
bi­lo ko­ju vr­stu pre­vo­za i to
bi­lo gde u sve­tu”, vi­zi­ja je lju­di u DB
Syste­lu i na pu­tu su, ka­žu, da je rea­li­zu­ju.
Io
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Po da ci
Zaštita privatnosti
Pri­pre­ma: Re­dak­ci­ja
redakcija@internetogledalo.com
Iza zov pred Go o gle om
i nje go vim ko ri sni ci ma
Pre­ci­se­Se­cu­rity.com­, veb sajt ko­ji se fo­ku­si­ra na dnev­no ažu­ri­ra­nje sa­zna­nja o ra­ču­nar­skim pret­nja­ma
i de­li in­for­ma­ci­je o efi­ka­snim re­še­nji­ma za nji­ho­vo ukla­nja­nje, u pri­lo­gu ko­ji pot­pi­su­je
Justinas Baltrušaitis ba­vi se neš­to dru­ga­či­jim po­gle­dom na zaš­ti­tu pri­vat­no­sti po­da­ta­ka po­smatra­ju­ći
je kroz pri­zmu tra­že­nja po­da­ta­ka ko­ri­sni­ka Go­o­gla od stra­ne vla­da, ko­je je po nji­ho­vim
sa­zna­nji­ma do­sti­glo no­vi re­kord u 2019. go­di­ni.
Broj zah te va za do bi ja nje kori­snič­kih
po­da­ta­ka sa Go­oglea
od stra ne vla da ši rom
sve ta po ka zu je da po da ci ko je upotre
blja va ju po je din ci po sta ju sve važni­ji.
Top tri ze­mlje ko­je tra­že podat
ke od Go o glea su SAD, Ne mač­ka
i In­di­ja.
Vlade i druge agencije se uveliko
osla nja ju na in for ma ci je ko je pruža
Go­o­gle ka­ko bi do­bi­le kon­kret­ne
po dat ke o to me šta su ko ri sni ci ra di li
dok su sur­fo­va­li in­ter­ne­tom. Šta­vi­še,
broj tra­že­nih na­lo­ga bi mo­gao biti
ve­ći od bro­ja zah­te­va ko­je su uputi­le
vla­de, što zna­či da je­dan zah­tev
mo­že sa­dr­ža­ti ne­ko­li­ko na­lo­ga, iz­nosi
se na saj­tu.
Broj zahteva podataka
Google korisnika od strane
vlada dostigao 165 hiljada
u prvom poligodištu 2019.
godine
Pre ma informacijama ko je je pri kupio
Pre­ci­se­Se­cu­rity.com­, vla­di­ni zahtevi
za dobijanje podataka korisnika
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Go­o­glea do­sti­gli su go­to­vo 165.000
to­kom pr­ve po­lo­vi­ne 2019. Ovo je
za­ni­mlji­va či­nje­ni­ca, po­go­to­vo što to
do la zi u tre nut ku ka da je pri vat nost
ve­o­ma va­žna za ko­ri­sni­ke i po­je­dince
ši­rom sve­ta.
Da tu si tu a ci ju Pre ci se Se cu rity opisu­je
na sle­de­ći na­čin: „Ge­ne­ral­no,
vla­di­ne agen­ci­je, uklju­ču­ju­ći su­dove,
mo­gu tra­ži­ti od kom­pa­ni­ja in­forma
ci je o to me ka ko su ko ri sni ci ko risti­li
nji­ho­ve uslu­ge. Go­o­gle je u tom
smi­slu po­seb­no va­žan jer ve­ći­na kori­sni­ka
in­ter­ne­ta obič­no tra­ži raz­li­či­te
stva­ri upra­vo pre­ko Go­o­glea.
Go­o­gle ta­ko­đe ima strikt­na pravi­la
o to­me ka­ko ru­ku­je ko­ri­snič­kim
po­da­ci­ma. Zah­tev mo­ra bi­ti pre­zento
van u pi sa nom ob li ku, pot pi san
od stra­ne ovlaš­će­nog slu­žbe­nog lica
i iz­dat u skla­du sa od­go­va­ra­ju­ćim
za­ko­nom. U isto vre­me, kom­pa­nija
mo­že od­lu­či­ti da su­zi zah­te­ve enti­te­ta
sma­tra­ju­ći po­ne­kad da su oni
pre­ši­ro­ki.
Po red to ga, mnoš tvo zah te va za
ko­ri­snič­kim po­da­ci­ma mo­že sa­drža­ti
in­for­ma­ci­je o ne­ko­li­ko ko­ri­snika
i po­je­di­na­ca. To zna­či da sva­ki od
ovih zah­te­va mo­že tra­ži­ti in­for­ma­cije
o vi še Go o gle Ac co un ta s ob zirom
da ko ri sni ci mo gu ima ti ne ko liko
na­lo­ga.
Go­o­gle ne mo­že od­bi­ti ove zah
te ve, jer ih ge ne ral no po sta vljaju
agen­ci­je za spro­vo­đe­nje za­ko­na
ši­rom sve­ta. Ako kom­pa­ni­ja že­li da
osta ne u skla du sa za ko ni ma ko ji se
pri me nju ju u tim ze mlja ma, mo raće
da do­sta­vi tra­že­ne in­for­ma­ci­je sve
dok su zah­te­vi is­prav­ni.”
SAD i Ne mač ka be le že
naj vi še zah te va za dobijanje
lič nih po da taka od Go o glea
SAD i Ne­mač­ka su re­gi­stro­va­le
naj­ve­ći broj zah­te­va upu­će­nih Goo­gle­su
to­kom pr­ve po­lo­vi­ne 2019.
go­di­ne. Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve su u pome
nu tom pe ri o du upu ti le Go o gleu
26.826 zah­te­va za dobijanje po­dataka,
a pra­te ih Ne­mač­ka sa 10.009
zah­te­va i In­di­ja sa 8.542 zah­te­va.
IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

U istom pe­ri­o­du, Fran­cu­ska je
upu­ti­la 6.775 zah­te­va, Ve­li­ka Bri­tani­ja
4.644, Bra­zil 2.966, Au­stra­li­ja
2.367, Špa­ni­ja 1.618, Ita­li­ja 1.509, a
Polj­ska 1.406.
„To po­ka­zu­je da lju­di tre­ba da budu
pa­žlji­vi u po­gle­du to­ga ka­ko kori
ste pro iz vo de i ser vi se Go o glea,
poš­to nji­ho­vi po­da­ci ni­su nu­žno privat­ni”,
po­seb­no se na­gla­ša­va u prilo­gu
na saj­tu Pre­ci­se­Se­cu­rity.
Kao što je već spo­me­nu­to, broj
zah te va da se ot kri ju ovi podaci o kori­snicima
obič­no uklju­ču­je ne­ko­li­ko
ko­ri­snič­kih na­lo­ga. Zbog to­ga je ove
go­di­ne broj tra­že­nih ko­ri­sni­ka i naloga
više nego duplirao broj opštih
zahteva koje su Googleu uputile institu­ci­je
i agen­ci­je u sve­tu.
„Ia­ko bi ovi zah­te­vi mo­gli na kraju
ugroziti privatnost korisnika, vlade
tvrde da te podatke koriste samo u
slu­ča­je­vi­ma ka­da su im oni iz­u­zet­no
po­treb­ni. Ma­da, mo­gle bi po­sto­ja­ti
dr­ža­ve ko­je su au­to­ri­tar­ni­je od drugih
i u ko ji ma bi nad zor sta nov ništva
mo­gao bi­ti ve­ći”, upo­zo­ra­va autor
tek­sta.
Rast ce na po da ta ka
Pre­ci­se­Se­cu­rity.com­je ne­dav­no izve­stio
da su od 2004. go­di­ne pre­traž
i ­va ­n j a u d o ­m e ­n u p r i ­va t ­n o ­s t i p o ­d a ­-
ta ka u SAD-u na glo po ra sla na svevre
me. Na­i­me, pri­vat­ni po­da­ci su
tre nut no vr lo vred ni za kom pa ni je,
jer ih one mo gu ko ri sti ti za kre i ranje
ci lja nih kam pa nja i mno ge dru ge
stva ri, pa ko ri sni ci tre ba da raz miš ljaju
o to me da ko ri ste pas sword mana
ge re kao jed no od re še nja za bolju
zaš­ti­tu svo­jih po­da­ta­ka.
Bi lo bi za ni mlji vo pra ti ti broj traže­nja
po­da­ta­ka ko­ri­sni­ka Go­o­glea u
bu­duć­no­sti i ko­je su dr­ža­ve na čelu
li­ste. U isto vre­me, Go­o­gle ima
ogro man iza zov s ob zi rom na to
da je broj zah te va u po ra stu po sled­njih
ne­ko­li­ko go­di­na, za­klju­ču­je autor.
Io
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

SPECIJALNO
IZDANJE
DATA
Internet ogledalo
ISSN
Business & Technologies
1821
Magazine
- 4169
:: Broj 197

Fin­tech
Pred­vi­đa­nja
Pri­pre­mio: Ivan Gojković
redakcija@internetogledalo.com
Ras­pra­ve ko­je će ob­li­ko­va­ti
Fin­tech
dva­de­se­tih go­di­na ovog ve­ka
Vre­me je go­di­ne ka­da struč­nja­ci iz raz­li­či­tih in­du­stri­ja, pa i ban­kar­ske, usme­ra­va­ju mi­sli pre­ma
vo­de­ćim tren­do­vi­ma u go­di­ni ko­ja do­la­zi. Me­đu­tim, Ron She­vlin, ge­ne­ral­ni di­rek­tor Fin­tech is­traži­va­nja
u Cor­ner­sto­ne Advi­sor­su, ima neš­to dru­ga­či­ji pri­stup, te ide ko­rak da­lje i u tek­stu ob­javlje­nom
po­čet­kom de­cem­bra na saj­tu Forb­sa, uka­zu­je na to sa či­me će se fin­tech in­du­stri­ja bo­ri­ti
to­kom ce­le na­red­ne de­ce­ni­je.
Fi­li­ja­le: mr­tve ili ži­ve?
Me­đu ras­pra­va­ma ko­je će pra­ti­ti
fin­tech dva­de­se­tih go­di­na ovog veka
au­tor pr­vo na­vo­di de­ba­tu o fi­lija­la­ma,
ko­ja ni­je no­va, ali je da­le­ko
od re­še­nja, i, po nje­go­vom miš­ljenju,
in­ten­zi­vi­ra­će se na­red­nih ne­ko­
li­ko go­di­na. Ova ras­pra­va je do danas
fo­ku­si­ra­na na ar­gu­men­te ko­ji su
do­la­zi­li od za­go­vor­ni­ka fi­li­ja­la i njiho­vih
pro­tiv­ni­ka. Ron She­vlin ob­jaš­nja­va:
„Pr­vi uka­zu­ju na sta­ti­sti­ku
ko­ja po­ka­zu­je da vi­so­ki pro­ce­nat klije­na­ta
i da­lje ide u fi­li­ja­le. Na pri­mer,
je­dan CNN-ov čla­nak iz­veš­ta­va da
bi ban­ke tre­blo dva pu­ta da raz­misle
pre ne­go što za­tvo­re svo­ju sle­deću
fi­li­ja­lu, jer se mno­gi kli­jen­ti re­dov­no
osla­nja­ju na fi­zič­ke ban­ke da daju
de­po­zit, uzmu pa­pir­ni no­vac i čak
pla­te ra­ču­ne.” Pro­tiv­ni­ci fi­li­ja­la (ka­kav
je i sam au­tor tek­sta), pak, tvr­de da
ia­ko kli­je­ti i da­lje že­le „ljud­ski do­dir”
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

taj do­dir ne mo­ra oba­ve­zno da do­lazi
od ne­ko­ga ko se­di u zgra­di ko­ja se
zo­ve fi­li­ja­la ban­ke, i pi­ta­ju se zaš­to
ban­ke ne mo­gu da ko­ri­ste Fa­ce­ti­me
da olak­ša­ju in­ter­ak­ci­ju me­đu lju­di­ma
ili zaš­to ne mogu po­bolj­ša­ti di­gital­ne
pr­o­ce­se ta­ko da kli­jen­ti­ma ne
tre­ba ljud­ska in­ter­ven­ci­ja.
Ron She­vlin, ina­če au­tor knji­ge
„Smar­ter Bank”, sma­tra da će se tokom
sle­de­ćih pet go­di­na ova de­ba­ta
ma­nje fo­ku­si­ra­ti na po­na­ša­nje i sklono­sti
kli­je­na­ta, a vi­še na po­ten­ci­jal­no
raz­li­čit eko­nom­ski uti­caj za­tva­ranja
fi­li­ja­la.
Po­mi­nju­ći n a o vo m m e s t u N C RC i z ­veš­taj
u ko­me se is­ti­če da „gu­bi­tak pristu­pa
ban­kar­stvu sa fi­li­ja­la­ma ometa
kre­di­ti­ra­nje ma­lih pred­u­ze­ća,
što spre­ča­va ras­po­lo­ži­vost ka­pi­ta­la
za pri­mar­ni mo­tor ame­rič­kog ekonom­skog
ra­sta”, on is­ti­če da se ov­de
prenebregavaju dva fak­to­ra: da je kapi­tal­ni
jaz stvo­ren po­ve­ća­nom averzi­jom
ba­na­ka pre­ma ri­zi­ku, a ne zatva­ra­njem
fi­li­ja­la, i da su jaz za­tvo­ri­li
fin­tech star­ta­pi – ko­ji ne­ma­ju fi­li­ja­le.
Po nje­mu, po­ten­ci­jal­ne im­pli­ka­cije
ko­je se mo­gu oče­ki­va­ti su te da
će se od di­gi­tal­nih ba­na­ka (i dru­gih
ti­po­va fin­tech pro­vaj­de­ra) tra­ži­ti fizič­ko
pri­su­stvo u eko­nom­ski ugro­ženim
obla­sti­ma, što će za­u­sta­vi­ti njiho­ve
troš­kov­ne pred­no­sti.
Re­zi­mi­ra­ju­ći sve ovo, au­tor iz­vo­di
za­klju­čak da će se ova de­ce­ni­ju sta­ra
de­ba­ta na­sta­vi­ti i u dva­de­se­tim godi­na­ma
21. ve­ka, ali će bi­ti pr­va od
ve­li­kih ras­pra­va ko­je će se okon­ča­ti
poš­to teh­no­loš­ki pri­stup ban­kar­stvu
po­sta­je još do­mi­nant­ni­ji – i ope­rativ­no
bo­lji.
AI: ot­klo­njen ili mu je
po­treb­na re­gu­la­ci­ja?
„Na­pre­dak veš­tač­ke in­te­li­gen­cije
(AI) obe­ća­va pro­me­nu ban­kar­stva
na vi­še na­či­na. Ma­da, op­tu­žbe na
osno­vu pred­ra­su­da pre­te upo­tre­bi
AI-a za od­re­đe­ne apli­ka­ci­je i podsti­ču
po­zi­ve na re­gu­la­ci­ju teh­no­logi­je”,
na­vo­di au­tor kao sle­de­ću temu
ras­pra­ve, ko­ja se, kao i ona pr­va,
već od­vi­ja.
Me­đu­tim, po nje­mu, to je na ne­ki
na­čin po­greš­na ras­pra­va.
„ Po ­d a ­c i ko ­r i š ­ć e ­n i u A I m o ­d e ­l i ­m a n i ­-
su dru­ga­či­ji od po­da­ta­ka ko­ji se ko­riste
u kog­ni­tiv­nim mo­de­li­ma ko­ji ni­su AI i
IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

de­ba­ta o AI utih­ne, be­sne­će ras­prava
o ko­riš­će­nju ko­ri­snič­kih po­da­taka,
bez la­kih od­go­vo­ra”, uve­ren je
Ron She­vlin.
Po nje­go­vom vi­đe­nju si­tu­a­ci­je, sa
jed­ne stra­ne ras­pra­ve su „da­ta­fi­li”
ko­ji tvr­de da se po­da­ci mo­gu ko­ri­stiti
za per­so­na­li­za­ci­ju pro­iz­vo­da, usluga
i sa­ve­ta, ko­ja ko­ri­sni­ci­ma pru­ža
ko­ri­sti. Sa dru­ge su „da­ta­fo­bi”, kakvim
on sma­tra i Ka­ren Yeung, profe­sor­ku
na Uni­ver­zi­te­tu u Bir­min­gemu,
ko­ja u tek­stu “Fi­ve Fe­ars About
Mass Pre­dic­ti­ve Per­so­na­li­za­tion in
an Age of Sur­ve­il­lan­ce Ca­pi­ta­lism”
pi­še da „per­so­na­li­za­ci­ja pod­sti­če asime­tri­ju
mo­ći iz­me­đu pro­fi­le­ra i po­jedi­na­ca.
Bu­du­ći da pre­fe­ren­ci­je i in­tere­so­va­nja
ni­su iz­ri­či­to na­ve­de­ni, perso­na­li­za­ci­ja
mo­že da ne bu­de u in­tedru­gim
pro­ce­si­ma do­no­še­nja od­luka.
Da li upo­tre­ba po­da­ta­ka u proce­si­ma
do­no­še­nja od­lu­ka tre­ba da
bu­de za­bra­nje­na sve dok se ne doka­že
da su svi iz­vo­ri po­da­ta­ka oslobo­đe­ni
od pri­stra­sno­sti?”, pi­ta Ron
She­vlin, mada uve­ren da „to ni­je real­no,
ni­ti su to po­zi­vi na po­ve­ća­nu
re­gu­la­ci­ju AI”.
On sma­tra da će to­kom sle­de­će
de­ce­ni­je AI bi­ti asi­mi­li­ran u po­stoje­će
ban­kar­ske (i dru­gih in­du­stri­ja)
a p l i ­k a ­c i ­j e i s i ­s t e ­m e , t e d a ć e b i ­t i t e -
š­ko, ako ne i ne­mo­gu­će, od­re­di­ti
ko­ji deo apli­ka­ci­je je AI a ko­ji ni­je.
Isti­ne ra­di, ipak po­mi­nje i za­bri­nutost
ko­ju is­po­lja­va Theo Lau u tek­stu
„When Al­go­rithms De­ci­de Who­se
Vo­i­ces Will Be He­ard” ka­da pi­še „iako
mo­žda ima­mo per­ci­pi­ra­nu moć
da di­gi­tal­no iz­ra­zi­mo se­be, na­šom
spo­sob­noš­ću da bu­de­mo vi­đe­ni sve
vi­še go­spo­da­re al­go­rit­mi – sa li­ni­jama
ko­da i lo­gi­kom – ko­je pro­gra­mira­ju
po­gre­ši­vi lju­di.”
Sam Ron She­vlin ova­kav stav smatra
pred­ra­su­dom, te za­klju­ču­je da
će „gru­pe sa po­seb­nim in­te­re­si­ma
i da­lje kri­ti­ko­va­ti re­zul­ta­te ko­ji možda
čak i ne bi bi­li iza­zva­ni pre­di­spozi­ci­ja­ma
veštačke inteligencije” i da
će se de­ba­ta o to­me ka­ko da se ona
mi­ni­mi­zu­je, iz­beg­ne i/ili re­gu­li­še nasta­vi­ti
i to­kom dva­de­se­tih go­di­na.
Po­da­ci: da li će za­bri­nu­tost
za pri­vat­nost i bez­bed­nost
uma­nji­ti nji­ho­vu upo­tre­bu?
„I ka­da to­kom dva­de­se­tih go­di­na
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

e­su ko­ri­sni­ka. Si­ste­mi pre­dik­tiv­nog
pro­fi­li­sa­nja na­mer­no te­že da is­ko­riste
si­ste­mat­sku ten­den­ci­ju po­je­di­naca
da se osla­nja­ju na kog­ni­tiv­nu heu­ri­sti­ku
ili men­tal­ne pre­či­ce pri­li­kom
do­no­še­nja od­lu­ka”.
She­vlin sma­tra da će da­va­nje izbo­ra
ko­ri­sni­ci­ma u po­gle­du to­ga ko
će ko­ri­sti­ti nji­ho­ve po­dat­ke i ka­ko
će se oni ko­ri­sti­ti bi­ti uza­lu­dan posao,
te pi­še: „Ka­ko je po­ka­za­la studi­ja
Bro­o­kings In­sti­tu­ti­o­na, mo­žda
je in­for­mi­sa­ni pri­sta­nak bio iz­vo­dljiv
pre dve de­ce­ni­je, ali da­nas je to fanta­zi­ja.
U stal­nom to­ku on­li­ne in­terak­ci­ja
ne­re­al­no je pro­la­zi­ti kroz poli­ti­ke
pri­vat­no­sti, i lju­di jed­no­stav­no
to ne ra­de.”
Ni­su sa­mo po­li­ti­ke pri­vat­no­sti te koje
pa­da­ju. „Pred­lo­že­ni daš­bor­di ko­ji­ma
se ko­ri­sni­ci­ma da­je kon­tro­la nad njiho­vim
po­da­ci­ma ne mo­gu se pri­bliži­ti
ni­vou slo­že­no­sti ve­za­nom za ko­riš­će­nje
ko­ri­snič­kih po­da­ta­ka”, sma­tra
ovaj aktivni sa­rad­nik For­be­sa i navo­dii
da omo­gu­ća­va­nje ko­ri­sni­ci­ma
da pro­da­ju svo­je po­dat­ke ni­je lek za
sve bo­le­sti. On pod­se­ća da pri­sta­li­ce
ove so­lu­ci­je tvr­de da bi ko­ri­sni­ci, ako
bi mo­gli da pro­da­ju svo­je po­dat­ke,
ima­li mo­guć­nost da de­le po­dat­ke
iz bi­lo ko­je tran­sak­ci­je sa vi­še or­gani­za­ci­ja
– u svo­ju ko­rist i ko­rist druš­tva
u ce­li­ni, ali joj se sam pro­ti­vi. Po
nje­mu, ova per­spek­ti­va ig­no­ri­še činje­ni­cu
da ve­ći­na ko­ri­sni­ka ne može
da pred­vi­di na­čin na ko­ji bi mo­gli
da se ko­ri­ste po­da­ci ko­je oni pro­daju.
Svo­ju tvrd­nju pot­kre­plju­je na­vodi­ma
Bro­o­kings In­sti­tu­ti­o­na ko­ji kažu
da je „ma­lo ve­ro­vat­no da će ko­risni­ci
po­sti­ći do­bar do­go­vor za svo­je
po­dat­ke jer im ne­do­sta­ju in­for­ma­ci­je
o vred­no­sti, a oni ko­ji pri­ku­plja­ju podat­ke
bi­će kre­a­to­ri tr­žiš­ta.”
Suš­ti­na ove op­ser­va­ci­je o po­daci­ma
je­ste da je oči­gled­no ka­ko
će ras­pra­va o ko­riš­će­nju po­da­ta­ka
po­sta­ja­ti sve slo­že­ni­ja to­kom dvade­se­tih
go­di­na ovog ve­ka. „Big Tech
fir­me su već pod re­flek­to­rom zbog
ko­riš­će­nja po­da­ta­ka – to sve­tlo će se
pro­ši­ri­ti na kom­pa­ni­je ko­je sa­ra­đu­ju
sa nji­ma”, tvr­di Ron She­vlin.
No­vac: ho­će li krip­to­va­lu­te
pro­pa­sti ili us­pe­ti?
U pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na luk
pro­me­na u po­gle­du krip­to­va­lu­ta se
po­me­rao od za­no­sa no­vim va­lu­tama
ko­je za­me­nju po­sto­je­će, pre­ko
krip­to­va­lu­ta spon­zo­ri­sa­nih od stra­ne
kor­po­ra­ci­ja, igra­ča ka­kvi su Fa­ce­book,
JPMor­gan Cha­se i Wal­mart, do
raz­go­vo­ra o krip­to­va­lu­ta­ma ko­je su
emi­to­va­le vla­de u SAD-u i Ki­ni.
Ras­pra­va o krip­to­va­lu­ta­ma po­činje
sa tim da li se one mo­gu smatra­ti
va­lu­tom ili ne. Pre­ma S&P Globa­lu
„krip­to­va­lu­te ne is­pu­nja­va­ju
dva osnov­na zah­te­va za to: da bu­du
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

efek­tiv­no sred­stvo raz­me­ne i efektiv­ni
ču­var vred­no­sti. Pr­vo, krip­tova­lu­te
još uvek ni­su ši­ro­ko pri­hva­ćene
kao in­stru­ment pla­ća­nja. Dru­go,
vo­la­til­nost to­kom pro­te­klih dvanaest
me­se­ci u pro­ce­ni ne­kih krip­tova­lu­ta
i nji­ho­ve tr­žiš­ne ka­pi­ta­li­za­cije
je naj­zna­čaj­ni­ji do­kaz da one ni­su
bi­le us­peš­ne u ču­va­nju vred­no­sti”.
Ali, sma­tra She­vlin, ovo bi mo­glo da
se pro­me­ni – i to je sa­mo vrh le­denog
bre­ga.
On ve­ru­je da će do­mi­nant­na kompo­nen­ta
ras­pra­ve o krip­to­va­lu­ta­ma
to­kom dva­de­se­tih go­di­na bi­ti korpo­ra­tiv­ni
mo­ti­vi i pra­vo da se emi­tuju
krip­to­va­lu­te.
„Ia­ko se ras­pra­va o mo­guć­no­sti da
krip­to­va­lu­te za­me­ne fi­at va­lu­te produ­ža­va
u dva­de­se­te go­di­ne, de­ba­ta
će se ra­ši­ri­ti u pro­stor pla­ća­nja i među­na­rod­nih
do­zna­ka”, pi­še on.
Ki­na ili Za­pad: ko­ji fin­tech
mo­del će pre­vla­da­ti?
Po­zi­va­ju­ći se na iz­veš­ta­je SWIFT-a
ko­ji ka­žu da su „Ki­na i Za­pad u raz­liči­tim
fa­za­ma zre­lo­sti fin­tec­ha”, te da
„ki­ne­ski fin­tech uspeh ne po­ti­če samo
iz teh­no­loš­ke pred­no­sti i ne­viđe­nih
ino­va­ci­ja, već i od in­te­gri­sanja
fi­nan­si­ja i po­tre­ba stvar­nog ži­vota”,
au­tor pod­se­ća da je in­te­gra­ci­ja
„fi­nan­si­ja i po­tre­ba stvar­nog ži­vo­ta”
pro­iz­ve­la „su­per apli­ka­ci­je”, kao što
je WeC­hat, ko­je tek tre­ba da po­sta­nu
po­pu­lar­ne u SAD-u.
„Ve­li­ko pi­ta­nje je – da li će. Od­govor
će ve­ro­vat­no bi­ti de­ter­mi­ni­san
ti­me ka­ko se bu­du od­i­gra­va­le ostale
ras­pra­ve opi­sa­ne u ovom član­ku”,
sma­tra on.
Ne­po­zna­ni­ce u ovoj ras­pra­vi
uklju­ču­ju to da li će SAD na­sta­vi­ti da
se kre­ću ka so­ci­ja­li­stič­kim eko­nomskim
pri­stu­pi­ma ko­ji po­ma­žu po­voljnom
su­per app okru­že­nju; da li će
SAD raz­vi­ti i pri­me­ni­ti na­ci­o­nal­nu AI
po­li­ti­ku da bi po­sta­le kon­ku­rent­nije;
da li će se ame­rič­ko re­gu­la­tor­no
okru­že­nje (tj. an­ti­trust za­ko­ni) prome­ni­ti
u ko­rist su­per app pri­stu­pa i
da li se si­stem druš­tve­nog kre­di­ti­ranja
po­put ki­ne­skog mo­že pri­me­niti
u SAD-u.
„Pred­nost si­ste­ma so­ci­jal­nih kre­dita
je ras­pra­va sa­ma po se­bi ko­ja bi
mo­gla da dik­ti­ra fin­tech im­pli­ka­ci­je”,
uve­ren je Ron She­vlin. I stu­di­ja pod
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

na­zi­vom „A Dysto­pian Fu­tu­re? The
Ri­se of So­cial Cre­dit Systems” predsta­vlja
dve stra­ne di­sku­si­je, gde jed­na
stra­na sum­nja u „Si­stem so­ci­jalnog
kre­di­ti­ra­nja”, a dru­ga ga vi­di kao
„obe­ća­va­ju­ći na­čin una­pre­đe­nja distri­bu­tiv­ne
prav­de i al­ter­na­ti­vom za
ce­nov­ne me­ha­ni­zme u tr­žiš­nim ekono­mi­ja­ma”.
„In­te­re­si u ovoj de­ba­ti pre­va­zi­laze
uspeh ili ne­u­speh po­je­di­nač­nih
kom­pa­ni­ja. Kao što pi­še Ric­hard Turrin,
pr­vi put dr­ža­ve ko­ri­ste fin­tech da
kon­ku­ri­šu jed­na dru­goj na glo­bal­noj
sce­ni. Fin­tech se im­ple­men­ti­ra kao
sred­stvo ko­jim vla­de mo­gu da projek­tu­ju
svo­ju moć u ino­stran­stvu i
po­ten­ci­jal­no po­re­me­te us­po­sta­vljene
si­ste­me”, kon­sta­tu­je She­vlin.
Po nje­mu, „ovo je maj­ka svih ovde
na­ve­de­nih ras­pra­va”. Ona ide u
s r e ­d i š ­t e a m e ­r i č ­k o g e k o ­n o m ­s k o g s i ­-
ste­ma i zadire u „duh vre­me­na”
ame­rič­ke psihe.
Za­klju­čak
Za­jed­nič­ka ne­po­zna­ni­ca svih ovih
ras­pra­va je ka­ko će se me­nja­ti
druš­tve­ne nor­me. Re­zul­tat: bu­duć­nost
fin­tec­ha je iz­van kon­tro­le indu­stri­je
i ob­li­ko­va­će je spo­ljaš­nji
fak­to­ri.
Sva­ka­ko da po­sto­je i dru­ge ras­pra­ve
i otvo­re­na pi­ta­nja o fin­tec­hu
ko­ja osta­ju da se na njih odgo­vo­ri.
Ali Ron She­vlin sma­tra da
će pet ov­de na­ve­de­nih de­ba­ta biti
one ko­je će ob­li­ko­va­ti dva­de­sete
go­di­ne ovog veka i dik­ti­ra­ti to
ka­ko će se dru­ge ras­pra­ve raz­reši­ti.
Io
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Ra­ču­nar­ske kom­po­nen­te
Memorijski proizvodi
Velj­ko Da­vi­do­vić
Te­ra­bajt u dže­pu:
in du stri ja me mo ri je na sta vlja
da pro­bi­ja no­ve gra­ni­ce
Na­še po­tre­be za me­mo­ri­jom ve­će su ne­go ika­da do sa­da, a trend ra­sta ne pre­sta­je...
Ako je neš to do bar i do volj­no
ja­san po­ka­za­telj to­ga
ka­ko teh­no­lo­gi­ja na­pre­duje,
on­da je to sva­ka­ko ko­li­či­na memo­ri­je
ko­ju sva­ko­dnev­no „kon­zu­mira
mo“. Ne ta ko dav no, teš ko da je bilo
ko mo­gao da za­mi­sli da će ure­đa­ji
ko­ji su se u pot­pu­no­sti uvu­kli u na­šu
sva­ko­dne­vi­cu, po­put mo­bil­nih te­le­fona,
u se­bi sa­dr­ža­ti ko­li­či­nu me­mo­ri­je
ko­ja je kom­pa­ra­bil­na sa re­ci­mo lap­
to­po­vi­ma ili čak desk­top ra­ču­na­ri­ma.
Proš­le go­di­ne bi­li smo sve­do­ci toga
da je pro­bi­je­na „ma­gič­na grani­ca“
od 1TB pro­sto­ra do­stup­nog
na pa­met­nom te­le­fo­nu, dok da­nas
mno­gi top mo­de­li, kao što je re­cimo
Sam­sung No­te 10+, do­la­ze sa
512 MB in­ter­ne me­mo­ri­je i slo­tom
za Mic­roSD kar­ti­cu uz po­moć ko­je se
ka­pa­ci­tet me­mo­ri­je mo­že po­ve­ćati
na 1TB i vi­še. Upo­re­do, ve­li­ki pro­
iz­vo­đa­či me­mo­ri­je kao što je Kingston
iz­ba­cu­ju na tr­žiš­te me­mo­rij­ske
kar­ti­ce sve ve­ćeg ka­pa­ci­te­ta i per­forman­si
ko­je mo­gu da iza­đu na kraj sa
burst fo­to­gra­fi­jom i sni­ma­njem video
kli­po­va u 4K re­zo­lu­ci­ji uz ve­li­ki
bi­trejt. Tre­nut­no, King­sto­nov naj­bo­lji
mo­del su Can­vas Re­act kar­ti­ce ka­paci­te­ta
od 512GB, a u sko­ri­joj bu­dućno­sti
oče­ku­je­mo da će bi­ti do­stup­ni
i ve­ći ka­pa­ci­te­ti.
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Ogrom­ni ka­pa­ci­te­ti ko­je spo­minje
mo ni su tu sa mo kao de mon straci­ja
do­kle je sti­gla teh­no­lo­gi­ja, čak
mo­že­mo re­ći da je me­mo­rij­ska in­dustri­ja
jed­na od ret­kih gde i naj­no­vi­ji
pro­iz­vo­di mo­gu od­mah na­ći pri­menu.
Jed­no­stav­no, po­tre­be za ogrom­nim
ko­li­či­na­ma me­mo­ri­je su prera­sle
ra­ču­na­re i sa­da je me­mo­ri­ja važna
kom­po­nen­ta i u ure­đa­ji­ma kao
što su te­le­vi­zo­ri, te­le­fo­ni, au­to­mo­bi­li,
ro­bot­ski usi­si­va­či, pa čak kuć­ni apara­ti
po­put fri­ži­de­ra. In­du­stri­je kao
što je au­to­mo­bil­ska su du­go mir­no
spa­va­le i kup­ci su bi­li za­do­volj­ni inkre­men­tal­nim
una­pre­đe­nji­ma mode­la
po pi­ta­nju teh­no­lo­gi­je po­slednjih
par de­ce­ni­ja. Ve­li­kim na­pret­kom
teh­no­lo­gi­je, no­ve ge­ne­ra­ci­je ku­pa­ca
ko je su od ra sle u vre me nu in ter ne ta,
mo­bil­ne te­le­fo­ni­je, sa­da ima­ju do­sta
dru­ga­či­ja oče­ki­va­nja od pro­iz­vo­da u
od­no­su na sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je po­troša­ča.
Sa­mim tim je i in­du­stri­ja memo­ri­je
do­ži­ve­la ogrom­nu eks­pan­zi­ju
po pi­ta­nju ši­ri­ne. Kom­pa­ni­je kao što
je King­ston ne op­slu­žu­ju vi­še sa­mo
pro­iz­vo­đa­če ra­ču­na­ra, već su ne­ki
od nji­ho­vih naj­ve­ćih part­ne­ra sa­da iz
au­to in­du­stri­je, po­tro­šač­ke elek­troni­ke,
čak i iz avio in­du­stri­je, gde reci­mo
po­tre­ba za skla­diš­nim pro­storom
u in­fo­tej­ment si­ste­mi­ma avio­na
ra­ste sa oče­ki­va­nji­ma put­ni­ka
da uži­va­ju u ve­li­kom bro­ju fil­mova
i to u znat­no vi­šoj re­zo­lu­ci­ji nego
ra­ni­je. To sva­ka­ko zah­te­va vi­še
me mo ri je.
Ilu stra ti van pri mer
Ako se ko­jim slu­ča­jem pi­ta­te čemu
kon­kret­no slu­ži sva ta me­mo­rija,
da­će­mo vam sa­mo je­dan pri­mer.
Spo­me­nu­ti 1 TB ras­po­lo­ži­ve me­mori­je
do­vo­ljan je da za­be­le­ži­te 260 dese­to­mi­nut­nih
vi­deo kli­po­va u 4K rezo­lu­ci­ji.
Ne zvu­či vam ta­ko im­pre­siv­no?
To je za­to što ta ko­li­či­na vi­deo
sa­dr­ža­ja, gle­da­no sa aspek­ta prostog
kvan­ti­te­ta, de­fi­ni­tiv­no ne pome­ra
ni­ka­kve gra­ni­ce i ni­je niš­ta novo
što već ni­smo ima­li i pre 5-6 godi
na. Stvar je na rav no u to me što su
vi­deo faj­lo­vi u 4K re­zo­lu­ci­ji eno­rm­no
ve­li­ki u po­re­đe­nju sa HD ili Full HD
kli­po­vi­ma, do sko­ro zlat­nim stan­dardom
za vi­deo faj­lo­ve ko­ji su mo­gli
IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Ši ro ka pri me na
da se svr­sta­ju u rang „do­brog kvali­te­ta“.
Ako bi­smo že­le­li da go­re pome­nu­to
sta­vi­mo u pra­vi kon­tekst
ono­ga gde je tre­nut­no teh­no­lo­gija
u po­gle­du ko­li­či­ne ras­po­lo­ži­vog
pro­sto­ra ko­ji se nu­di u ma­in­stre­am
po­tro­šač­kim ure­đa­ji­ma, ti­pi­čan pamet­ni
te­le­fon iz 2019. go­di­ne koji
pro­seč­no ima 83 GB pro­sto­ra može
da sme­sti sve­ga 16 po­me­nu­tih
vi­deo kli­po­va u 4K re­zo­lu­ci­ji. A šta
tek on­da re­ći za na­do­la­ze­ći 8K video
sa­dr­žaj?!
Pod sti caj ni fak to ri
Tre­ba ima­ti u vi­du da će se potre­be
za sve vi­še me­mo­ri­je do­dat­no
u b r ­z a ­t i k o ­m e r ­c i ­j a ­l i ­z a ­c i ­j o m 5 G t e -
h­no­lo­gi­je, poš­to je skla­diš­te­nje veli­kog
ka­pa­ci­te­ta po­da­ta­ka od suštin­ske
va­žno­sti za po­drš­ku br­ze komu­ni­ka­ci­je,
AI teh­no­lo­gi­ja, AR/VR
sa­dr­ža­ja i dru­gih. Ako go­vo­ri­mo o
seg­men­tu ga­min­ga, mo­bil­ne igre
već du­že vre­me va­že za jed­nog od
ve­ćih „po­tro­ša­ča“ me­mo­ri­je na te­lefo­ni­ma,
a stva­ri se pri­lič­no ubr­za­va­ju
i u PC seg­men­tu gde, na pri­mer, najno­vi­ja
Call of Duty igra za­u­zi­ma do
sko­ro ne­ve­ro­vat­nih 175 GB.
Pred­vi­đa­nja
Ako po­gle­da­mo una­pred, oče­kuje
se da će u na­red­nih šest go­di­na
in­du­stri­ja za­ba­ve po­tra­ži­va­ti 3,7 puta
vi­še me­mo­rij­skog pro­sto­ra, a da
će ukup­na vred­nost ovog seg­men­ta
in­du­stri­je po­ra­sti sa 7,5 mi­li­jar­di na
16 mi­li­jar­di do­la­ra. Ka­da je u pi­ta­nju
cloud sto­ra­ge, u istom vre­men­skom
raz­do­blju oče­ku­je se po­ve­ća­nje kapa­ci­te­ta
od 12 pu­ta – sa sa­daš­njih
8,4 EB na 105 EB (eks­a­baj­ta - mi­lion
te ra baj ta).
Ve­li­ka pro­me­na ko­ju vi­di­mo ako
upo­re­di­mo da­naš­nju si­tu­a­ci­ju sa
onom od pre sve­ga ne­ko­li­ko go­dina
ka­da je u pi­ta­nju tr­žiš­te me­mori­ja
je to što se me­mo­rij­ski pro­iz­vodi
sa­da na­la­ze i u znat­no ši­rem spektru
ure­đa­ja. Desk­top i lap­top ra­ču­nari,
pa­met­ni te­le­fo­ni, pa­met­ni sa­to­vi
– ure­đaji su ko­ji svi­ma pr­vo pa­daju
na pa­met ka­da po­mi­sle na memo­ri­ju.
Me­đu­tim, po­red oči­gled­ne
eks­pan­zi­je po­tre­ba za me­mo­ri­jom
u po­me­nu­tim seg­men­ti­ma, da­našnje
tr­žiš­te pro­iz­vo­de po­tra­žu­je i u
ro­bot­skim usi­si­va­či­ma, ure­đa­ji­ma za
vir­tu­el­nu re­al­nost, si­ste­mi­ma za zaba­vu
u avi­o­ni­ma, pa­met­nim zvuč­nici­ma,
ure­đa­ji­ma za si­gur­nost do­ma,
set top bo­xo­vi­ma i dru­gim. „Me­mori­ja
jed­no­stav­no vi­še ni­je usko ve­zana
za kom­pju­te­re“, pod­se­ća i De­jan
Šku­le­tić iz kom­pa­ni­je King­ston ko­ja
vi­še od tri de­ce­ni­je ak­tiv­no uče­stvu­je
u di­na­mič­noj in­du­stri­ji me­mo­rij­skih
pro­iz­vo­da, a po­sled­njih go­di­na su
spek­tar svog de­lo­va­nja to­li­ko pro­širi­li
da da­nas za se­be ka­žu da se jed­no­stav­no
na­la­ze svu­da.
Iz­ve­sna bu­duć­nost
Skla­diš­te­nje po­da­ta­ka je ključ­ni
ele­ment u di­gi­tal­noj tran­sfor­ma­ci­ji
ko­ja se ti­če stva­ra­nja svih ti­po­va digi­tal­nog
sa­dr­ža­ja, nje­go­vog edi­tova­nja,
di­stri­bu­ci­je i na sa­mom kra­ju
pri­je­ma tog sa­dr­ža­ja. Ka­pa­ci­te­ti kao
i br­zi­na ko­mu­ni­ka­ci­je ra­stu neverovatnim
tem­pom, pa ne­moj­te da se
iz­ne­na­di­te ako u ne ta­ko da­le­koj buduć­no­sti
u svom dže­pu bu­de­te no­si­li
t e ­r a ­ba j ­t e m e ­m o ­r i ­j e , ko ­j e ć e ­t e p o d ­j e-
d­na­ko br­zo tro­ši­ti kao što ste ne­kada
tro­ši­li me­ga­baj­te. Io
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

XX
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106
XX

XX
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106