GM 128 PDF

Konferencije:
Veracomp CIO Leadership forum 2019
Marketing:
Smanjenje budžeta
Opis radnog mesta (2):
Tehnike i smernice
Broj 128
ISSN:1821-4177
www.gmbusiness.biz

吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀

Uvodnik
U ime Redakcije
Vesna Kovačević,
glavna i odgovorna
urednica
Ma­da je pret­hod­ni broj ča­so­pi­sa bio te­mat­ski u pot­pu­no­sti po­sve­ćen
di­gi­tal­noj tran­sfor­ma­ci­ji, is­toj te­mi je po­sve­će­no, di­rekt­no ili in­di­rekt­no,
vi­še pri­lo­ga i u ovom iz­da­nju. Ni­ma­lo slu­čaj­no, jer in­te­gra­ci­ja di­gi­talnih
teh­no­lo­gi­ja u raz­li­či­ta pod­ruč­ja po­slo­va­nja po­sta­je pod­ra­zu­me­vaju­ća
za sve kom­pa­ni­je ko­je shva­ta­ju neo­p­hod­nost pro­me­ne bi­znis mode­la
i is­po­ru­či­va­nja vred­no­sti ko­ri­sni­ci­ma.
For­mi­ra­nje di­gi­tal­nih ti­mo­va u kom­pa­ni­ja­ma, po­ja­va no­vih za­ni­manja,
te raz­li­či­ti mo­de­li hi­je­rar­hij­ske po­stav­ke u or­ga­ni­za­ci­ja­ma u po­gledu
to­ga ko­me je pod­re­đe­na oso­ba za­du­že­na za di­gi­tal­no po­slo­va­nje
pre­po­zna­ti su kao ne­mi­nov­nost i na ovo­go­diš­njem CIO Le­a­der­ship foru­mu
odr­ža­nom kra­jem sep­tem­bra na Zla­ti­bo­ru. De­ta­ljan iz­veš­taj sa
ovog de­ša­va­nja tu je, po­red osta­log, i da bi po­mo­gao u pre­po­zna­va­nju
tren­do­va, upo­zna­va­nju sa ulo­gom bren­do­va i ko­ri­sni­ka u eko­no­mi­ji isku­stva,
ali i sa po­slov­nim mo­de­li­ma ko­ji pru­ža­ju efi­ka­san okvir za uspeš­nu
im­ple­men­ta­ci­ju di­gi­tal­nih pro­je­ka­ta.
Ne­ka­ko pri­rod­no na ovu te­ma­ti­ku „na­slo­ni­lo“ se raz­miš­lja­nje o znača­ju
ko­riš­će­nja ana­li­ti­ke i re­zul­ta­ti­ma is­tra­ži­va­nja ko­ji ot­kri­va­ju da samo
35% kom­pa­ni­ja uspe­va da u pot­pu­no­sti pri­me­ni ana­li­tič­ke mo­dele
u svom po­slo­va­nju, kao i ko­ri­sni ko­men­ta­ri na ovu te­mu ko­je je dao
Mi­loš Đur­ko­vić, di­rek­tor kom­pa­ni­je SAS za Adri­a­tic re­gion, vo­de­će kompa­ni­je
u obla­sti ana­li­ti­ke.
Pa ipak, zna­čaj ju­bi­le­ja ko­ji je 1.ok­to­bra 2019. obe­le­ži­la na­ša iz­davač­ka
ku­ća IN­TO d.o.o, pro­sla­viv­ši 20 go­di­na iz­la­že­nja svog „pr­ven­ca“
- ča­so­pi­sa „In­ter­net ogle­da­lo“, ko­ji evo već dve de­ce­ni­je us­peš­no obi­tava
„u ču­de­snom sve­tu teh­no­lo­gi­ja“, na­veo nas je da tekst po­sve­ćen tome
sta­vi­mo na pr­vo me­sto. U svom osvr­tu na ovaj pe­riod, Zo­ran Kova­če­vić,
di­rek­tor fir­me, pri­se­tio se raz­voj­nog pu­ta „In­ter­net ogle­da­la“,
ali i po­kre­ta­nja no­vih pro­je­ka­ta, od ko­jih je je­dan od zna­čaj­ni­jih ča­sopis
„GM Bu­si­ness & Li­festyle­“.

Impressum
Izdavač
Internet ogledalo
Društvo sa ograničenom odgovornošću za
promet intelektualnih usluga (INTO d.o.o.)
Beograd - Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")
t.r. 145-7386-30 (Marfin banka)
dr Ra do van Bi go vić
(1956-2012)
pro fe sor Pra vo slav nog bo goslov
skog fa kul te ta Uni ver zite
ta u Be o gra du i sta re ši na
ma na sti ra Sve tog ar han ge la
Ga vri la u Ze mu nu
dr Zo ri ca To mić, pro fe sor
Fi lo lo škog fa kul te ta
Uni ver zi te ta u Be o gra du i
Fa kul te ta za kul tu ru i me dije
Me ga trend uni ver zi te ta,
autor vi še knji ga iz obla sti
ko mu ni ko lo gi je
Direktor
Zoran Kovačević
Glavna i odgovorna urednica
Vesna Kovačević
Urednica rubrike Putovanja i turizam
Nina Kovačević
Saradnici
dr Zorica Tomić, prof. dr Radovan Bigović,
dr Milan Nešić, Mirjana Čizmarov,
dr. Vladimir Sakač, Zvezdan Horvat,
mr Tatajana Bajalović, Branko Đaković,
dr Nebojša Savić, Dragan Ćirić, Ashok Murty,
Vladimir Majstorović, Goran Kastratović,
prof. dr Dragica Tomka, mr Milenko D. Đurić,
Nebojša Carić, Dušan Katilović, Bo ris Vukić,
dr Zve zdan Đu rić, dr Nikola Čanak,
prof. dr Mir ja na Ra do vić Mar ko vić,
Sne ža na Mol do van Mi lo še vić, mr Dejan Miletić,
Predrag Milićević
Prelom & Design
Veljko Kovačević
Video & Editing
Veljko Kovačević
Kontakt
e-mail: redakcija@gmbusiness.biz
www.gmbusiness.biz
Online izdanje
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
005
GM Business & Lifestyle / glavni i
odgovorni urednik Vesna Kovačević. - 2006,
br. 1 (januar)- . - Zemun (Gradski park 2)
: Internet ogledalo, 2006- (Beograd : AMD
Sistem). - 27 cm
ISSN 1452-3175 = GM Business & Lifestyle
COBISS.SR-ID 127672844
Bran ko Đa ko vić, su vla snik
ne ko li ko fir mi za raz voj
me na dže ra i or ga ni za ci ja koje
u Ve li koj Bri ta ni ji i SAD
ser vi si ra ju MPA, Zo nic gro up
i Ra dley Ho u se In sti tu te, a
od sko ro u Sr bi ji i re gi o nu
su pri sut ni pod ime nom
To ma to To ma to Com muni
ca ti ons. Uče stvo vao u
pla ni ra nju i iz vo đe nju sto tina
me nadž ment raz voj nih
pro je ka ta i tre nin ga u naj većim
svet skim fir ma ma
Dr. Vla di mir Sa kač, ma gistar
na u ka iz obla sti kli ničke
far ma ko lo gi je, asi stent
na Me di cin skom fa kul te tu
Uni ver zi te ta u No vom Sa du,
u dva na vra ta se kre tar, a
po tom i pred sed nik In terni
stič ke sek ci je Dru štva
le ka ra Voj vo di ne, Srp skog
le kar skog dru štva, sa rad nik
Evrop ske aka de mi je na u ka i
umet no sti
Dejan Šapić, marketing
konsultant, vlasnik agencije
Šapić Consulting. Objavio je
sedam ilustrovanih knjiga
o marketingu, medijima i
promociji. Tržišnim komunikacijama
se bavi poslednjih
13 godina u segmentima:
pozicioniranje firme,
kreiranje korporativnog
identiteta, unapređenje
imidža, razvoj brendova,
unapređenje prodaje i
media planiranje
Nina Kovačević,
master turizmolog
dr Zve zdan Hor vat, partner
i direktor Adi zes So ut he ast
Euro pe, Se ni or As so ci a-
te Adi zes In sti tu te San ta
Bar ba ra
Nemanja Pašalić,
završio studije u oblasti
menadžmenta u kulturi
i umetnosti i napredne
dodiplomske studije na
Beogradskoj otvorenoj
školi; master (MBA) iz
oblasti međunarodnog
poslovanja završio u Italiji
2009. godine sa dodatnim
usavršavanjima u
Francuskoj i Nemačkoj
dr Momčilo Talijan, redovni
profesor Beogradskog univerziteta,
radno angažovan
na Institutu za kriminološka
i sociološka istraživanja u
Beogradu i na više poslovnih
fakulteta za obrazovanje
kadrova za poslovnu bezbednost
i policiju u Srbiji i
Republici Srpskoj
Ashok Mur ty, po for mal nom
obra zo va nju ar hi tek ta, po
za ni ma nju sti li sta. Ba vi
se staj lin gom kao bit nim
ob li kom ne ver bal ne ko muni
ka ci je. Pu tem tre nin ga
i pre da va nja po ku ša va da
po mog ne što ve ćem bro ju
lju di da shva te da for mi ranje
sop stve nog sti la pod razu
me va u mno go ma njoj
me ri no vac, a mno go vi še
po zna va nje se be

Predrag Peđa Milićević,
dipl. elektroinženjer,
dugogodišnji aktivni
”izvođač marketinških radova”
u brojnim kompanijama;
iskusan u definisanju
komunikacionih strategija;
dobar poznavalac internet
marketinga i društvenih
medija; predavač po pozivu
u oblasti offline i online
marketinga i komunikacija
mr Ta tja na Jovanović,
Philip Morris
Vla di mir Maj sto ro vić,
di rek tor agen ci je za prona
la že nje ka dro va Srma
Consulting i pro fe si o nal ni
tre ner pro da va ca
Go ran Mla de no vić, Se ni or
As so ci a te Adi zes So ut he ats
Euro pe od 1999 go di ne.
Po red top me na džer skih pozi
ci ja, to kom svo je bo ga te
me đu na rod ne ka ri je re ra dio
je kao uni ver zi tet ski pre davač
u obla sti te o ri je si ste ma
i in for ma ci o nih si ste ma, a
kao IBM spe ci ja li sta vo dio je
ne ko li ko ve li kih pro je ka ta
Bo ris Vu kić, partner Adizes-
SEE. Je dan je od osni va ča
Adi zes So ut he ast Euro pe
cen tra i Se ni or As so ci a te od
1995 go di ne. Nje go ve spe cijal
no sti su im ple men ta ci ja
or ga ni za ci o ne tran sfor maci
je i pro me na or ga ni zaci
o ne kul tu re u raz li či tim
gra na ma in du stri je
Ne boj ša Ca rić, Pro fes si o nal
Di rec tor, Se ni or As so ci a te
Adi zes In sti tu te San ta
Bar ba ra
Ivan Marković, CEO&Founder
konsultantske firme iConsult.
Učestvovao u izradi,
uvođenju, obuci i pružao
poslovni konsalting za više
od 50 različitih kompanija
i institucija kako u zemlji,
tako i u inostranstvu
dr Nikola Čanak,
osnivač obrazovnog
centra za permanentnu
edukaciju “NTC“ u Novom
Sadu. Profesor Univerziteta
u Beogradu i Novom
Sadu. Lekar, motivator,
primenjeni psiholog i pisac
međunarodnog renomea
Mir ja na Či zma rov,
direktor Direktorata
civilnog vazduhoplovstva
Republike
Srbije
Go ran Ka stra to vić, dipl.
no vi nar sa višegodišnjim
rad nim is ku stvom stečenim
u radio novinarstvu i
štampanim medijima
Prof. dr Mir ja na Ra do vić
Mar ko vić, stal no za po sle na
u In sti tu tu eko nom skih nau
ka u Be o gra du, pro fe sor i
di rek tor ma gi star skih stu dija
na Aka mai Uni ver zi te tu,
autor ve ćeg bro ja knji ga,
na uč nih i struč nih tek sto va
iz obla sti eko no mi je predu
zet ni štva
Phil Geldart,
C.E.O., Eagle’s Flight
Sne ža na Mol do van Mi lo šević,
no vi nar sa pet na e sto godi
šnjim rad nim is ku stvom
ste če nim u štam pi i na
ra di ju. Tre nut no pi še u
ne delj ni ku Sve dok
Nikola Mirčić,
vođa treninga, Gustav
Kaeser Training International.
Saša Jovanović,
osnivač i CEO Adbuka biznis
i oglasne mreže. Trener i
konsultant prodaje i CRM.
Specijalnost IKT, CRM i
unapređenje biznis procesa.
Na svom blogu www.
sasajovanovic.com piše o
prodaji, biznis strategijama
i biznis etici

Sadržaj
Osvrt
• Dvadeset godina Internet ogledala – u
čudesnom svetu tehnologija
Piše: Zoran Kovačević
Konferencije
• Veracomp CIO Leadership forum 2019
Piše: Vesna Kovačević
IT i poslovanje
• Samo trećina kompanija ostvari korist od
ulaganja u analitiku
Intervju
• SAP S/4HANA – osnova savremenog poslovanja
Razgovarao: Zoran Kovačević
Marketing
• Smanjenje budžeta
Gartner

Konferencije:
Veracomp CIO Leadership forum 2019
Sistemska organizacija
• Ne, ne, nisu milenijalci krivi
Piše: Ivan Marković
Marketing:
Smanjenje budžeta
Opis radnog mesta (2):
Tehnike i smernice
Broj 128
ISSN:1821-4177
www.gmbusiness.biz
Opis radnog mesta (2)
• Tehnike i smernice
Piše: Ivan Marković
GM Business & Lifestyle
Broj 128 :: Godina 15. :: 2019.
Oprema
• Pravi pomoćnik u zahtevnoj kancelariji
Priprema: Redakcija
Zdravlje
• Pozitivni efekti konzumacije kofeina na organizam
Piše: Ana Todorović
Lifestyle
• Čista lepota bez kompromisa

Osvrt
Pr­vog da­na ok­to­bra na­vr­ši­lo se tač­no dva­de­set go­di­na iz­la­že­nja „In­ter­net ogle­da­la“, ča­so­pi­sa „prven­ca“
na­še iz­da­vač­ke ku­će IN­TO d.o.o. U svom osvr­tu na ovaj pe­riod, Zo­ran Ko­va­če­vić, di­rek­tor firme,
pri­se­tio se raz­voj­nog pu­ta „In­ter­net ogle­da­la“, ali i po­kre­ta­nja no­vih pro­je­ka­ta, od ko­jih je je­dan
od zna­čaj­ni­jih ča­so­pis „GM Bu­si­ness & Li­festyle­“.
1. oktobar 2019.
Dvadeset godina Internet ogledala
U ču de snom
sve tu teh no lo gi ja

Zo­ran Ko­va­če­vić, direktor
INTO d.o.o.
Osva nuo je lep dan. Je dan od onih
ko ji obe ća va ju. Sa se be smo stre sli
pra ši nu na sta lu od NA TO bom bi koje
su pret hod nih me se ci pa da le umesto
ki še.
- Go to vo je - re kao sam umo r no,
ne ve ru ju ći u re či ko je sam iz go vo rio.
- Valj da… - do da la je Ve sna.
Is pod go mi le na ba ca nih knji ga izvu
kli smo fil mo ve ko je smo tri me seca
ra ni je na pra vi li za štam pa nje pr vog
bro ja In ter net ogle da la. Dr žao sam ih
čvr sto u ru ka ma i ta da ni sam znao šta
sa nji ma.
Bi lo je pu no ne po zna ni ca u tom trenut
ku: gde će mo da štam pa mo, ko li ko
će to sa da da koš ta, ko će da di stri bu i ra
pr vo iz da nje… i si ja set dru gih stva ri. Za
pro te kla tri me se ca se pro me ni lo to liko
to ga. Mi smo se pro me ni li…
Od lo žio sam fil mo va nu pri pre mu za
štam pu i iza šao na po lje. Na va zduh u
ko me se još uvek ose ćao mi ris di ma.
To le to 1999. je spo ro pro la zi lo.
Hva la Bo gu, in ter net je funk ci o ni sao.
Spo ro, ali ra dio je. Tri ča vih tri de setak
ki lo bi ta u se kun di, ali odra đi vao je
po sao. Pre tra ži va li smo ono ma lo veb
stra ni ca ko je su bi le ob ja vlje ne na netu.
Par štam pa ri ja, ne ko li ko di stri bu tera
štam pe… sko ro niš ta.
1. ok­to­bar 1999.
U ru ci smo dr ža li sve že odštam pa ne
pri mer ke pr vog bro ja. Ve sna i ja. Bi li
smo za do volj ni. Po seb no ja. Čak i na
osno vu le ti mič nog pre li sta va nja strani
ca ko je su se pre si ja va le na ok to barskom
sun cu shva tio sam da je ura dila
od li čan po sao kao glav na ured ni ca.
Stva ri su po če le da se ni žu jed na
za dru gom. Na ša re dak ci ja, u po četku
tek ne ko li ko nas, uve ća va la se iz
me se ca u me sec. Po sao se ši rio ve o­
ma br zo.
2000., 2001., 2002. - proš le su la gano,
a da se ni smo poš te no ni umo ri li.
Po pe li smo se sprat vi še u „Pin ki ju“, u
pro sto ri ju mno go ve ću od one u kojoj
smo kre nu li. Na po kon sam do bio
svo ju kan ce la ri ju da mo gu na mi ru da
raz go va ram sa part ne ri ma. Do bra Vesni
na ide ja - da ne sme tam pu no.
Strah od in­ter­ne­ta
Kraj 2002. go di ne je bio pr va i prava
kon cep tu al na pre kret ni ca. Okre nu li
smo se bi znis ko ri sni ci ma, jer smo uoči
li da kod njih u vi so kom pro cen tu i
da lje po sto ji strah od in ter ne ta, ko ji je
u sve tu po sta jao sve ozbilj ni ja po slovna
plat for ma. Vre me je po če lo da teče
sve br že, a pro me ne u IT-ju su bile
sve di na mič ni je. Bi li smo pr vi i jedi
ni ča so pis u re gi o nu sa pred zna kom
„in ter net“ i no vi di stri bu te ri štam pe su
sa mi do la zi li kod nas u že lji da na prave
ugo vor o nje go voj di stri bu ci ji. Vide
li smo da je od lu ka da za u zme mo
B2B ni šu bi la is prav na.
Kre nu li smo tim pu tem i na nje mu
smo i da nas.
Of­fli­ne ili on­li­ne?
Go di ne su sti za le jed na dru gu. Uvide
li smo da je đa vo od neo ša lu i da
se IT ve o ma ozbilj no ume šao u oblast
po slo va nja, pa smo po kre nu li još jedan
ča so pis. Ro dio se GM Bu si ness &
Li festyle ma ga zin, sa te ma ti kom prevas
hod no na me nje nom sa vre me nim
ma na dže ri ma. Ve sna je na se be preu
ze la i taj deo od go vor no sti oko krei
ra nja i ure đi va nja GM-a, i dan da nas
ga fe no me nal no oba vlja.
Iz da nja ča so pi sa se go mi la ju i već
pred sta vlja ju do bar ka pi tal. Proš lo je
de set go di na i 100 bro je va In ter net

ogle da la. Par go di na ra ni je, po sle povrat
ka iz USA sa jed ne od broj nih konfe
ren ci ja ko je smo pra ti li po po zi vu
na ših part ner skih kom pa ni ja, po če li
smo da raz miš lja mo o na šoj pot pu noj
tran sfor ma ci ji.
Mi le ni jum ska ge ne ra ci ja (tzv. Gene
ra tion Y) je po la ko za u zi ma la svo je
po zi ci je u kom pa ni ja ma. Ova, Al ways
Con nec ted Ge ne ra tion, ni je pri sta jala
na of fli ne kom pro mi se i sve što im
je bi lo va žno bio je rad na i pre ko inter
ne ta. Sa zna nja i is ku stvo ko je smo
ste kli bo ra ve ći u raz vi je nim ze mlja ma
sve vi še su nas op se da li. Pro me na biznis
mo de la se ne ka ko sa ma na meta
la kao lo gi čan sled do ga đa ja, pod
uslo vom da pa met no slo žiš sve ar gumen
te. A slo ži li smo ih… baš.
Upo re do sa 100. bro jem In ter net
ogleda la po ja vi lo se i nje go vo vir tu e-
l no (di gi tal no) iz da nje. Za di gi ta li za ciju
na ših pa pir nih iz da nja ko ri sti li smo
Sa aS (Soft wa re as a Ser vi ce) ame rič ke
fir me Zmags. Bi li smo 14. ko ri snik ove
uslu ge kom pa nje ko ja da nas ima preko
mi lion ko ri sni ka.
Velj ko je u na še iz da vaš tvo uveo video
ka me ru, i di gi tal na iz da nja ča sopi
sa su po sta la atrak tiv ni ja, pru ža ju ći
na šim či ta o ci ma kom plet ni ju sli ku tema
ko je ob ra đu je mo, kao i lep ši i sveo
bu hvat ni ji do ži vljaj sve ga što smo radi
li. Ia ko deo na še po ro di ce, Velj ko je
u me đu vre me nu oti šao pri vu čen novim
iza zo vi ma, ka kvim mla di struč nja ci
ne mo gu da odo le. Od nje ga smo puno
na u či li, a prin ci pa ko je je on još tada
po sta vio još uvek se dr ži mo.
On­li­ne, sva­ka­ko…
Go di na 2010., pa 2011. i 2012. Vreme
je do bi lo ne ve ro vat no ubr za nje. Digi
tal na iz da nja se ni žu jed no za dru gim.
U re dak ci ju do la ze no vi lju di, ne ki stari
od la ze. Po slov ni mo del je pro me njen;
sko ro niš ta vi še ne ma mo of fli ne. Po stali
smo di gi tal na fir ma. Je di no nam još
uvek tra že pa pir ne fak tu re. Ma da će i
ta stvar bi ti re še na za ma lo vi še od po la
de ce ni je ka sni je. IT Se cu rity po sta je ve o­
ma va žan. Naj va žni ji. Sve što ima mo je u
di gi tal nom ob li ku i mo ra da bu de bezbed
no, be ka po va no, sa ču va no…
Ser vi si
Ni na se uklju ču je u po sao. Bio nam je
po tre ban mla di struč njak ko ji će da vodi
naš pr vi di gi tal ni ser vis. Na zva li smo
ga IT Ex clu si ve News. Ve sti, ko men ta ri IT
struč nja ka, ana li ze po zna tih ana li tič kih
kom pa ni ja, na ja ve kon fe ren ci ja… svaki
dan u in box ko ri sni ka, da mu uš te dimo
vre me i uka že mo na no ve tren do ve
i pra vac ko jim se kre će IT in du stri ja. Veo
ma uska ni ša, uto li ko zna čaj ni ja za one
ko ji se ti me ba ve. Par go di na za njim je
na stao i Think of IT, ser vis na en gle skom
je zi ku, slič nog kon cep ta ali na me njen tržiš
tu ko je ne uklju ču je naš re gion.
Ni na je ma ster tu ri zmo log, pa je
mo ra la br zo i pu no da uči i upo zna
IT. Svi uči mo. Sva ki dan… još uvek i
uči će mo do kle god se bu de mo ba vi li
ovim po slom. Sve se me nja, i to ne vero
vat nom br zi nom. Po ku ša va mo da se
se ti mo ne kih poj mo va od pre ne ko liko
go di na… ide teš ko. Ia ko je član naše
po ro di ce, ni je pri vi le go va na. Ni malo.
Ho će mo no ve ide je, no ve po gle de
na svet i druš tvo, i to je njen za da tak.
Ali, ona je za lju blje nik u svo ju profe
si ju. Sre ćom, vr lo br zo se po ka zuje
da IT i Tu ri zam po sta ju u ve li koj
me ri kom ple men tar ni. Zbog kon vergen
ci je ove dve obla sti po sta vlja mo
Tu ri zma ri um, por tal ko ji će da spa ja
ova dva sve ta i po ma že kom pa ni jama
u tu ri zmu da lak še shva te i pri lago
de se pro me na ma ko je do la ze. Nina
ga sjaj no ure đu je i ra du je se. Či ta
se sve vi še.
Spe­ci­ja­li
Spe ci jal na iz da nja In ter net ogle dala
su po seb na pri ča. Dva pu ta go diš
nje, u sa rad nji sa vo de ćim kom pa nija
ma na tr žiš tu, u te mat skim iz da njima
ob ra đu je mo naj no vi je tren do ve
ve za ne za IT in du stri ju. Ne ve ro va tan
uspeh i ogrom na re gi o nal na i do maća
či ta nost ovih iz da nja po vla či ve li ku
od go vor nost, pre sve ga pre ma brojnim
či ta o ci ma, CIO-ima i osta lim mena
dže ri ma C-le vel ni voa. Na vi kli su,
ka žu, da do bi ja ju vi sok kva li tet, prave
te me u pra vo vre me i na upo trebljiv
na čin. A oda bir pra ve te me uvek
je iza zov. Da bi ste to us pe li po treb no
da pra ti te kom plet nu in du stri ju. Bukval
no sve.
Lju­di
Na kra ju, kad se osvr nem na prote
hlih dva de set go di na, mo gu da kažem
da su lju di ono što je naj vred ni je.
U po slu i pri vat no. Na ši part ne ri i sarad
ni ci, od ko jih su ne ki po sta li i na ši
pri ja te lji, su ti ko ji nas pu ne ene r gi jom
i mo ti vi šu nas da is tra je mo u na pori
ma da stva ri za o kru ži mo i na pra vimo
što bo lji fi nal ni pro iz vod. Mnogo
je lju di pro šIo kroz na šu re dak ci ju
za ovih dva de set go di na. Ne ke smo
pod u ča va li, a od ne kih i sa mi uči li. Svi
oni su nam i da lje ve o ma va žni i ni koga
se ne od ri če mo.
In ter net ogle da lo kao po ro dič ni
pro je kat na sta vlja da ži vi svoj di gi talni
ži vot, a mi kao po ro di ca i da lje smo
oslo nje ni pre vas hod no jed ni na dru ge.
- Zaš to si osta vio da pi šeš taj tekst
noć pred go diš nji cu?! – pre ko ri me
Ni na.
- La ku noć Ni na – is pra tih je po gledom
dok je od la zi la.
Do bro ju tro dra gi pri ja te lji! Da nas je
20 go di na In ter net ogle da la.
xxx

The most
reliable
way to
reach
your
clients
Business & Technologies Magazine
www.ogledalo.rs
xxx

Kon fe ren ci je
Ve ra comp CIO
Leadership forum
2019
Di gi tal na tran sfor ma ci ja, od no sno iz grad nja di gi tal ne
plat for me i star te gi je, bi la je cen tral na te ma CIO Le a der ship
fo­ru­ma odr­ža­nog 26. i 27. sep­tem­bra u ho­te­lu „Či­go­ta“ na
Zla­ti­bo­ru. Ovaj, dru­gi po re­du, struč­ni skup u or­ga­ni­za­ci­ji
ti­ma Di­gi­tal Dre­am­sa do­dao je na­zi­vu, kao iz­raz po­seb­nog
uva­ža­va­nja, ime kom­pa­ni­je ko­ja je bi­la pla­ti­na­sti spon­zor.
Vesna Kovačević
vesna@gmbusiness.biz
Fo­rum je otvo­rio Pe­tar Ko­čo­vić, direk­tor
Digital Dreamsa, uvod­nim
pre­da­va­njem u ko­me je ob­ja­snio
osnov­ne poj­mo­ve sa ko­ji­ma se sre­će­mo
ka­da je reč o di­gi­tal­noj tran­sfor­ma­ci­ji, izneo
ne­ka Gart­ne­ro­va pred­vi­đa­nja i prepo­ru­ke
u smi­slu po­tre­be for­mi­ra­nja di­gital­nih
ti­mo­va i po­ja­ve no­vih za­ni­ma­nja,
te ob­ja­snio raz­li­či­te mo­de­le hi­je­rar­hijske
po­stav­ke u or­ga­ni­za­ci­ja­ma u pogle­du
to­ga ko­me je pod­re­đe­na osoba
za­du­že­na za di­gi­tal­no po­slo­va­nje.

U svo­joj pre­zen­ta­ci­ji Aleš Štem­pihar,
di­rek­tor kom­pa­ni­je Askit iz Kra­nja,
je pred­sta­vio Ma­ni­fest di­gi­tal­nog buđe­nja
(Di­gi­tal Wa­ke-up­ Ma­ni­fe­sto) sa
ključ­nim smer­ni­ca­ma za us­peš­no poslo­va­nje
u di­gi­tal­noj eko­no­mi­ji. On je
SAP, je pred­sta­vio nji­ho­vo vi­đe­nje koncep­ta
eko­no­mi­je is­ku­stva (ex­pe­ri­en­ce
eco­nomy) i ob­ja­snio ka­ko se stra­te­gijom
in­te­li­gent­nih pred­u­ze­ća ot­klju­ča­va
vred­nost in­du­stri­je. U eko­no­mi­ji is­ku­stva
ko­ri­sni­ci su vi­še ve­za­ni za bren­do­ve, a
upra­vo su in­te­li­gent­na pred­u­ze­ća ta ko­ja
is­po­ru­ču­ju an­ga­žo­va­no, po­u­zda­no i pove­za­no
ko­ri­snič­ko is­ku­stvo.
Kao osnov­ne zah­te­ve mo­der­ne ekono­mi­je,
po­red una­pre­đi­va­nja ko­ri­snič­kog
is­ku­stva, SAP vi­di ve­ću di­ver­zi­fi­kaci­ju
rad­ne sna­ge i nje­no ve­zi­va­nje, prime­nu
no­vih bi­znis mo­de­la, pa­met­ne
pro­iz­vo­de i au­to­ma­ti­za­ci­ju na­bav­ke.
Pre­da­va­nje ko­je je za Veracomp CIO
Leadership forum pri­pre­mio Mar­ko Bobi­nac,
Pre-Sales Manager za cen­tral­nu i
is­toč­nu Evro­pu u kom­pa­ni­ji Thales, bilo
je po­sve­će­no en­krip­ci­ji i au­ten­ti­fi­ka­ci­ji
Mi­ja Bo­žič, Sales Specialist u Veracompu,
je go­vo­ri­la o ja­koj au­ten­ti­fi­ka­ci­ji i
SSL-u u di­gi­tal­nom sve­tu, pred­sta­viv­ši
kom­pa­ni­ju Entrust Datacard i njen portfo­lio.
opi­sao po­slov­ni mo­del ko­ji pru­ža efika­san
okvir za us­peš­nu im­ple­men­ta­ciju
di­gi­tal­nih pro­je­ka­ta, sa fo­ku­som na
ostva­ri­va­nju vred­no­sti za ko­ri­sni­ke uz
isto­vre­me­no po­sti­za­nje uspe­ha or­gani­za­ci­je.
Po nje­mu, di­gi­tal­na tran­sforma­ci­ja
pod­ra­zu­me­va pro­me­nu mo­dela
po­slo­va­nja gde su ko­ri­sni­ci iz­nad
de­o­ni­ča­ra, vred­nost iz­nad troš­ko­va, a
li­der­stvo iz­nad me­nadž­men­ta.
Du­šan Ra­do­še­vić, Fi­eld Ser­vi­ce Di­rector
za ju­go­i­stoč­nu Evro­pu u kom­pa­ni­ji
kao osno­vi bez­bed­no­sti i u do­ba veš­tač­ke
in­te­li­gen­ci­je. Po­šav­ši od pret­po­stavke
da su po­da­ci no­va naf­ta, on je dao
pri­me­re pri­me­ne in­ter­ne­ta stva­ri, pod­setiv­ši
da je bez­bed­nost naj­ve­ća bri­ga i kada
je IoT u pi­ta­nju.
Opi­su­ju­ći da­lje de­ep fa­ke kao po­znati
na­čin zlo­u­po­tre­be veš­tač­ke in­te­li­genci­je,
upo­zo­rio je da na­da da ne­će­mo
baš mi bi­ti žr­tva zlo­u­po­tre­be ni­je stra­tegi­ja,
te pred­lo­žio da se u pre­ven­ci­ji pret­nji
poč­ne sa osnov­nim – bez­bed­noš­ću
in­for­ma­ci­ja ko­ju pru­ža­ju en­krip­ci­ja i auten­ti­fi­ka­ci­ja.
Ona je da­la pri­kaz re­še­nja kroz opis
ne­ko­li­ko slu­ča­je­va ko­riš­će­nja.
Mar gie Gni ech (Mar­dži Gnjeh), re­gio­nal­ni
me­na­džer u kom­pa­ni­ji Tech Data
(Tek Dej­ta) za IoT i Ana­li­ti­ku, svo­je
pre­da­va­nje je po­sve­ti­la iza­zo­vi­ma sa
ko­ji­ma se CIO-i su­o­ča­va­ju po­sled­njih

go­di­na, kao i oni­ma ko­ji tek pred­stoje
do 2020. go­di­ne i ka­sni­je, na­vo­deći
kao ta­kve, po­red osta­log, di­gi­tal­nu
tran­sfor­ma­ci­ju i po­slov­ne stra­te­gi­je,
po­kre­ta­nje di­gi­tal­ne kul­tu­re u or­ga­niza­ci­ja­ma,
te obez­be­đi­va­nje pri­vat­no­sti
ko­ri­sni­ka i si­gur­no­sti po­da­ta­ka.
Ona je ta­ko­đe pa­žnju pri­sut­nih
usme­ri­la na kom­pa­ni­ju Tech Da ta kao
na in­te­gra­to­ra IoT re­še­nja.
Pr­vi dan kon­fe­ren­ci­je za­vr­šen je
okru­glim sto­lom, to­kom ko­ga su devoj­ke
iz Šta­da gru­pe, pred­u­ze­ća Meta­lac
di­gi­tal i In­sti­tu­ta za fi­lo­zo­fi­ju i
druš­tve­nu te­o­ri­ju pre­ne­le is­ku­stva sa
di­gi­tal­nom tran­sfor­ma­ci­jom u nji­hovim
or­ga­ni­za­ci­ja­ma.
Dan drugi
za­pa­ža­nje da Sr­bi­ja već niz go­di­na ne
me­nja svo­ju po­zi­ci­ju, te da će ta­ko ostati
i u na­red­nim go­di­na­ma, jer pro­me­na
na­bo­lje zah­te­va dvo­ci­fre­nu sto­pu ra­sta,
što kod nas ni­je slu­čaj.
Pre­ma iz­ne­tim po­da­ci­ma, IT tr­žiš­te
tre­ću go­di­nu be­le­ži rast, pa ako se ovaj
trend na­sta­vi do kra­ja 2019. go­ni­ne, treba­lo
bi da do­stig­ne 580 mi­li­o­na evra.
Ra­stu tr­žiš­ta po­go­du­je rast IT uslu­ga, ali
ni­je po­hval­no što je nji­hov rast vi­še rezul­tat
po­ra­sta ce­na ne­go po­ra­sta obima
po­sla.
Go­vo­re­ći o di­gi­tal­noj tran­sfor­ma­ci­ji
kao o di­gi­tal­nom vi­la­je­tu, Mi­lo­van Mati­je­vić
je uka­zao na iza­zo­ve ko­ji sto­je na
pu­tu tran­sfor­ma­ci­je po­slo­va­nja.
U za­jed­nič­koj pre­zen­ta­ci­ji Ar­mi­na Dina­ra
i Jo­va­na Bo­gi­će­vi­ća iz kon­sul­tan­ske
Ex­cel to Da­ta Sci­en­ce World”, Sa­ša Rado­va­no­vić,
kon­sul­tant za Da­ta Sci­en­ce
i ana­li­ti­ku u kom­pa­ni­ji Qony, počeo
je krat­kim pri­ka­zom pro­iz­vo­da ko­je
Qoni nu­di kao „naj­bo­lju zaš­ti­tu od ra­dija­ci­je
mo­bil­nih te­le­fo­na”, a on­da je detalj­no
go­vo­rio o ana­li­ti­ci i mo­guć­no­sti
da se ana­li­za po­da­ta­ka is­ko­ri­sti da se
za­ra­di no­vac.
Na­red­nog da­na, već u ju­tar­njim časo­vi­ma,
kon­fe­ren­ci­ja je na­sta­vlje­na
pre­da­va­njem Mi­lo­va­na Ma­ti­je­vi­ća, vlasni­ka
kom­pa­ni­je Mi ne co-Com pu ters i
Od Ex­ce­la ko­ji kao alat ko­ri­ste uglav­nom
pred­u­ze­ća ko­ja ima­ju iz­me­đu 50
i 100 za­po­sle­nih, gde se ja­vlja pro­blem
sa po­slov­nim iz­veš­ta­va­njem, pre­ko nekih
na­pred­ni­jih ala­ta, pri­ča je sti­gla do
na­pred­ne ana­li­ti­ke kao ena­ble­ra, gde se
svet na­u­ke o po­da­ci­ma sta­vlja u slu­žbu
po­slov­nih po­tre­ba or­ga­ni­za­ci­ja.
U okvi­ru pre­zen­ta­ci­je po­sve­će­ne
re­no­mi­ra­nog IT ana­li­ti­ča­ra, ko­ji je na
osno­vu ana­li­ze sta­ti­stič­kih po­da­ta­ka
i uo­če­nih tren­do­va za­stu­pao te­zu da
je stra­te­gi­ja, a ne teh­no­lo­gi­ja, ta koja
po­kre­će di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju.
Od­re­đu­ju­ći me­sto Sr­bi­je na teh­no­loš­koj
ma­pi Evro­pe i okre­že­nja, on je iz­neo
ku­će Ernst
& Young
uka­za­no
je na značaj
ula­ganja
u sajber
bezbed­nost
u procesu
di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je i opi­san benchmark
pri­stup di­gi­tal­noj bez­bed­no­sti.
Svo­je pre­da­va­nje pod na­zi­vom „From
so­ci­jal­nom in­že­nje­rin­gu kao ri­zi­ku koji
se ne mo­že ig­no­ri­sa­ti, dr Igor Franc,
xxx

je­dan od osni­va­ča udru­že­nja pro­fe­sio­na­la­ca
u obla­sti in­for­ma­ci­o­ne bezbed­no­sti
eSi­gur­nost, go­vo­rio je o utica­ju
ljud­skog fak­to­ra na bez­bed­nost
or­ga­ni­za­ci­ja. Po­red to­ga, on je uka­zao
na či­nje­ni­cu da se po­sled­njih go­di­na
de­si­la ozbilj­na pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ja sajber
kri­mi­na­la, opi­sao je teh­ni­ke war
di a ling, po­stu­pak war­dri­ving, road apple
i im per so na tion na­pa­de, a osvr­nuo
se i na phis hing.
Na kra­ju pre­zen­ta­ci­je, Mir­ko Mirko­vić,
član udru­že­nja eSi­gur­nost, je
de­mon­stri­rao mo­guć­nost zlo­u­po­trebe
e-ma i la.
se po­tom fo­ku­si­rao na glav­nu te­mu –
is­po­ru­ku in­te­gri­sa­ne saj­ber od­bra­ne
za cloud ge­ne­ra­ci­ju.
Pre­drag Spa­so­je­vić, vla­snik Digitcoma,
upo­znao je pri­sut­ne sa pro­iz­vo­di­ma i reše­nji­ma
ko­je ova kom­pa­ni­ja nu­di i dao
broj­ne pri­me­re nji­ho­ve upo­tre­be.
da njen uspeh u ve­li­koj me­ri za­vi­si od
kul­tu­re or­ga­ni­za­ci­je.
Rad­ni deo Veracomp CIO Leadership
foruma za­vr­šen je pre­zen­ta­ci­jom Aleksan­dra
Mi­ja­to­vi­ća, di­rek­to­ra i su­o­sni­vača
start-up kom­pa­ni­je AlphaHoo. To­kom
pre­da­va­nja, či­ju oko­sni­cu je pred­sta­vljao
Ovaj set pre­da­va­nja za­vr­šen je
okru­glim sto­lom ko­jim je pri­ča o digi­tal­noj
tran­sfor­ma­ci­ji do­pu­nje­na i
dat re­zi­me pre­zen­ta­ci­ja, uz pre­po­ruke
struč­nja­ka šta bi se u tom pro­cesu
mo­glo pre­sko­či­ti, a sa či­me bi se
da­lo eks­pe­ri­men­ti­sa­ti za­rad ino­va­ci­ja.
Ta­ko­đe je apo­stro­fi­ran zna­čaj po­stoja­nja
po­slov­ne stra­te­gi­je ko­ja će odre­di­ti
i di­gi­tal­nu stra­te­gi­ju, od­no­sno
put di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je.
Da­vor Pe­rat, Se ni or Tec hno logy
Con sul tant u Syman te cu, u svom preda­va­nju
se pr­vo osvr­nuo na isto­ri­jat
kom­pa­ni­je i nje­nu li­der­sku po­zi­ci­ju,
uz na­po­me­nu da je ona tre­nut­no u
pro­ce­su akvi­zi­ci­je od stra­ne Bro ad coma
i kre­će u jed­nu no­vu pri­ču, da bi
Bo­jan So­vilj, osni­vač kom­pa­ni­je Cloud­wal­ker
ko­ja se ba­vi kre­i­ra­njem re­šenja
i pru­ža­njem uslu­ga u obla­sti Data
Sci en cea, pr­ven­stve­no za kli­jen­te
ko­ji se ba­ve igra­ma na sre­ću, odr­žao
je pre­da­va­nje na te­mu “Da­ta Sci­en­ce
from C-le­vel per­spec­ti­ve”.
I sam je­dan od pi­o­ni­ra na­u­ke o poda­ci­ma
u Sr­bi­ji, ob­ja­snio je raz­lo­ge
an­ga­žo­va­nja ana­li­ti­ke, na­gla­ša­va­ju­ći
kon­ver­za­ci­o­ni asi­stent ko­ji po­kre­ću napred­ni
machine learning al­go­rit­mi, ko­ji
su raz­vi­li Alek­san­dar i nje­gov tim, ob­jaš­nje­no
je šta su to chat­bo­to­vi, za­vi­ri­lo se
u nji­ho­vu ar­hi­tek­tu­ru, na­ve­de­ni su be­nefi­ti
od nji­ho­vog ko­riš­će­nja, kao i mo­guć­no­sti
upo­tre­be.
Ovo­go­diš­nji CIO Leadership forum bio
je još jed­na po­tvr­da da di­gi­tal­na transfor­ma­ci­ja
u svim nje­nim aspek­ti­ma sve
vi­še za­o­ku­plja pa­žnju, upra­vo u onoj
me­ri u ko­joj in­te­gra­ci­ja di­gi­tal­nih teh­nolo­gi­ja
u sva pod­ruč­ja po­slo­va­nja po­staje
neo­p­hod­na da bi se pro­me­nio mo­del
po­slo­va­nja i is­po­ru­či­va­nja vred­no­sti kori­sni­ci­ma.
xxx

IT i po slo va nje
Sa­mo tre­ći­na kom­pa­ni­ja
ostva­ri ko­rist
od ula­ga­nja u ana­li­ti­ku
Pre­ma naj­no­vi­jem is­tra­ži­va­nju ana­li­tič­ke ku­će IDC, pro­ce­nju­je se da će ukup­no ula­ga­nje u napred­nu
ana­li­ti­ku do kra­ja ove go­di­ne, na glo­bal­nom ni­vou, bi­ti oko 189,1 mi­li­jar­di do­la­ra. Pa ipak,
sa­mo 35 % kom­pa­ni­ja uspe­va da u pot­pu­no­sti pri­me­ni ana­li­tič­ke mo­de­le u svom po­slo­va­nju. Veći
je broj onih ko­je to ni­ka­da ne ostva­re ili se bo­re sa ta­ko­zva­nom „po­sled­njom mi­ljom“ - po­slednjim
ko­ra­kom u pro­ce­su ko­ji pod­ra­zu­me­va im­ple­men­ta­ci­ju i ko­riš­će­nje ana­li­ti­ke.
„Sa­ma či­nje­ni­ca da tek tre­ći­na kompa­ni­ja
uspe­va da u pot­pu­no­sti prime­ni
ana­li­tič­ke mo­de­le ko­je kre­i­ra ne
go­vo­ri to­li­ko o lo­šim ula­ga­nji­ma koli­ko
o ne­is­ko­riš­će­no­sti po­ten­ci­ja­la koji
ima­ju u ru­ka­ma i pro­puš­te­nim po­slov­nim
pri­li­ka­ma“, ka­že Mi­loš Đur­ko­vić,
di­rek­tor kom­pa­ni­je SAS za Adri­a­tic
re­gion, vo­de­će kom­pa­ni­je u obla­sti

ana­li­ti­ke i do­da­je: „Ve­li­ki iza­zov sa kojim
se su­sre­ću je­ste i vre­me po­treb­no za
im­ple­men­ta­ci­ju. U 90 % kom­pa­ni­ja potreb­no
je vi­še od tri me­se­ca ka­ko bi se
doš­lo do re­le­vant­nih po­da­ta­ka. Na­kon
tog pe­ri­o­da, ve­ći­na kom­pa­ni­ja ne uspeva
da do­ne­se po­slov­ne od­lu­ke na osnovu
uvi­da ko­je ana­li­ti­ka pru­ža i za­to gu­be
po­ve­re­nje u be­ne­fi­te ko­je im ona mo­že
do­ne­ti za po­slo­va­nje.“
Do bar pri mer
Je­dan od do­brih pri­me­ra iz prak­se
je­ste sa­rad­nja SAS-a i nor­veš­ke te­leko­mu­ni­ka­ci­o­ne
kom­pa­ni­je ko­ja po­sluje
na skan­di­nav­skom i mno­go­ljud­nom
azij­skom tr­žiš­tu, gde po­se­du­je ne­vero­vat­nu
ko­li­či­nu ko­ri­snič­kih po­da­taka.
Ka­ko bi svo­jim ko­ri­sni­ci­ma omogu­ćio
per­so­na­li­zo­va­no is­ku­stvo, Opera­tor
sva­ko­dnev­no ko­ri­sti sko­ro dvade­set
SAS-ovih pre­dik­tiv­nih ana­li­tič­kih
mo­de­la, za­hva­lju­ju­ći ko­jim kre­i­ra rele­vant­ne
po­nu­de ko­je od­go­va­ra­ju na
spe­ci­fič­ne po­tre­be ko­ri­sni­ka.
SAS-ovo re še nje
Pre­ma po­da­ci­ma svet­ske kon­sultant­ske
ku­će Me­kin­si, ukup­na go­diš­nja
vred­nost ko­ja se mo­že ostva­riti
pri­me­nom ana­li­ti­ke je iz­me­đu 9,5 i
15,4 bi­li­o­na do­la­ra. Upra­vo za­to, SAS
je kre­i­rao re­še­nje za upra­vlja­nje mode­li­ma
ko­je po­jed­no­sta­vlju­je upra­vljanje,
pra­će­nje, pre­kva­li­fi­ka­ci­ju i im­plemen­ta­ci­ju
ana­li­tič­kih mo­de­la. Na ovaj
na­čin skra­ću­je se vre­me od pro­duk­cije
do pri­me­ne ana­li­ti­ke i uvi­da na poslo­va­nje,
či­me se kom­pa­ni­ja­ma po­maže
da poč­nu br­zo i efi­ka­sno da pri­menju­ju
ana­li­tič­ke mo­de­le i na taj na­čin
is­ko­ri­ste ka­ko vred­nost ulo­že­nog, ta­ko
i po­ten­ci­jal do­bi­je­nog.

SPECIJALNO
IZDANJE
DATA
xxx
ISSN:1821-4177

DIGITALNA
TRANSFORMACIJA
2.0
ISSN:1821-4177
xxx

Intervju
SAP S/4HANA
- osnova savremenog poslovanja -

Enetel Solutions je kompanija koja se bavi razvojem i implementacijom
savremenih softverskih rešenja i posluje u okviru Roaming
Solutions grupe. Višegodišnje iskustvo njenih softverskih inženjera
zasnovano je na razvoju i implementaciji složenih informacionih sistema
u različitim industrijama i rešavanju različitih izazova kompanija
na putu digitalne transformacije.
Njihova vizija razvoja, kako sami objašnjavaju, usmerena je na
rešenja u domenima digitalne transformacije poslovanja kompanija
i društva koja obuhvataju upravljanje resursima kompanije i odnosima
sa klijentima, unapređenje korisničkog iskustva kroz online
kupovinu i georeferenciranu analitiku, kontrolu efikasnosti rada i
kvaliteta izvedenih radova u realnom vremenu, e-government,
unapređenje korisničkog iskustva na polju distribucije multimedijalnog
sadržaja, mašinsko učenje na polju unapređenja efikasnosti
rada pogona proizvodne industrije i drugo.
Sarađuju sa velikim brojem renomiranih svetskih kompanija
između kojih se ističe saradnja sa kompanijom SAP čiji su veliki
prodajni i servisni partner sa sertifikovanim centrom ekspertize za
SAP rešenja u okviru kompanije.
Upravo o tome, kao i o benefitima koji se ostvaruju uvođenjem
savremenih SAP rešenja, razgovarali smo sa Radetom Vujovićem,
generalnim direktorom Enetel Solutionsa.
Razgovarao: Zoran Kovačević
zoran@gmbusiness.biz
Kao dugogodišnji SAP partner,
uradili ste i prvu implementaciju SAP
S/4HANA Cloud rešenja u regionu
CEE. Recite nam malo više o tome?
U poslednjih nekoliko godina
transformacija principa i procesa
poslovanja i potpuna digitalizacija
predstavljaju osnovu daljeg razvoja

svake industrije i taj trend će se sasvim
sigurno nastaviti dugi niz godina
pred nama. Industrija 4.0 uvođenjem
IoT senzora, mašinskog učenja i
cloud computinga donosi revoluciju
u primeni informacionih tehnologija
u savremenom poslovanju kompanija
danas. Digitalna transformacija kompanija
je u epicentru dešavanja i
prioritet menadžmenta kompanija koje
žele da drže korak sa vremenom i budu
konkurentne na tržištu. U skladu sa
time je prirodna pojava SAP S/4HANA
rešenja u cloudu. Mi kao kompanija
koja prati najsavremenije trendove u IT
industriji smo ponosni na to da smo
imali priliku da budemo prva kompanija
u CEE regionu koja je uradila jednu
takvu implementaciju.
Ko­je su pred­no­sti uvo­đe­nja SAP
S/4HA NA rešenja u od no su na pret
hod ne ver zi je SAP ERP rešenja, ili
na dru ga soft ver ska re še nja iste ili
slič­ne na­me­ne?
SAP S/4HA NA je 4. ge ne ra ci ja ERP
re še nja kom pa ni je SAP. Jed na od primar
nih pred no sti ovog ERP re še nja
je nje na je din stve na ar hi tek tu ra sa
HA NA ba zom u osno vi. HA NA baza
pred sta vlja „in-me mory” ba zu koja
ko ri sti kom bi na ci ju on li ne ana li tič
kog pro ce si ra nja i on li ne tran sak ci o­
nog pro ce si ra nja, što omo gu ća va da
po da ci bu du ču va ni u rad noj me mori
ji ume sto na hard di sku, i sa mim tim
mno go br že ob ra đi va ni. Ka da se radi
sa ve li kom ko li či nom po da ta ka, što
zah te va ju sa vre me ni ERP si ste mi, ovakav
na čin ra da sa po da ci ma pred stavlja
ve li ku pred nost. Sa dru ge stra ne,
SAP je S/4HA NA re še njem po jed nosta
vio ar hi tek tu ru kom plet nog ERP siste
ma, uvo đe njem Fi o ri ko ri snič kog
xxx

in ter fej sa una pre đu je ko ri snič ko is kustvo
u sva ko dnev nom ra du na ERP siste
mu, omo gu ćio uvo đe nje ino va ci ja
na sam ERP si stem i obez be dio la ku
tran zi ci ju na cloud re še nje.
Koji su preduslovi za implementa
ciju S/4HANA rešenja?
Pred u slov je per for man tan har dver,
jer su to zah te vi S/4HA NA re še nja. To
je je dan od raz lo ga pri izboru ar hi tek
tu ra na ba zi cloud re še nja, gde se to
mo že obez be di ti bez ve li kih ka pi tal nih
u l ag an j a . S a d r ug e s t r an e , s ve b e zb e -
d no sne me re ko je je neo p hod no prime
ni ti u sa vre me nom IT okru že nju je
jed no stav ni je is pu ni ti u cloud okru ženju.
Naj bo lje uz naj bo lje
Da li je soft ver kom pli ko van za
ko­riš­će­nje i da li zah­te­va po­seb­nu
ob­u­če­nost da bi mo­gao da se kori
sti?
S/4HA NA-u iz me đu osta log kra si
jed no stav nost upo tre be za kraj nje kori
sni ke. Is ku stva u ko riš će nju pret hod
nih ver zi ja SAP ERP re še nja su uze ta
u ob zir i ve o ma una pre đe na kroz Fi o ri
front end. Cilj je sva ka ko bio da se uz
naj bo lje ERP re še nje na tr žiš tu do bi je i
naj bo lje ko ri snič ko is ku stvo u upo trebi
sa mog re še nja. Tu ima još pro sto ra
za una pre đe nje, ali je sa svim si gur no
da će i taj deo u ve o ma kret kom ro ku
bi ti za o kru žen.
Za po slo va nje bez pa pi ra
Ka kva je ulo ga ova kvih soft verskih
re še nja u na vi ka va nju lju di na
rad u uslo vi ma sa vre me ne di gi tal
ne eko no mi je?
Soft ver ska re še nja za upravljanje
poslovanjem po put SAP S/4HA NA,
ko ja mo gu da po dr že pro ce se ra da sa
kra ja na kraj kom pa ni je, pred sta vljaju
fun da men tal ne osno ve za rad jed
ne sa vre me ne kom pa ni je. U da naš
nje vre me teš ko je za mi sli ti us peš nu
kom pa ni ju da po slu je bez sa vre menog
ERP re še nja. Da nas se sve vi še
go vo ri o „pa per less” po slo va nju i to je
neš to što nas če ka u bli skoj bu duć nosti
kao deo sva ko dne vi ce u ra du.
U ko li koj me ri S/4HA NA soft ver
mo der ni zu je po slo va nje i ko je inova
ci je do no si kom pa ni ja ma i za posle
ni ma? Ka kve po slov ne per spek tive
otva ra kom pa ni ja ma?
SAP S/4HA NA pred sta vlja osnovu
sa vre me nog po slo va nja i pot puno
me nja prin ci pe po slo va nja kompa
ni je. Mo der ni za ci ja i ino va ci je u
da naš nje vre me pred sta vlja ju sa stav
ni deo sva ko dnev nog ži vo ta, i bo lje
je da se što pre na vik ne mo na ta kav
na čin ži vo ta i ra da. Je di no ta kav način
ra da nam omo gu ću je kon ku rentnost.
To je u današnje vreme je di ni
na čin da go vo ri mo o no vim pri li kama
za raz voj po slo va nja sa vre me ne
kom pa ni je.
xxx

Mar ke ting
Smanjenje
budžeta
Pre­ma ne­dav­nom Gart­ne­ro­vom is­tra­ži­va­nju, bu­dže­ti za mar­ke­ting su, pr­vi put na­kon 2014. godi­ne,
pa­li is­pod 11%. No, ia­ko Gart­ne­ro­vo is­tra­ži­va­nje o po­troš­nji direktora marketinga u pe­ri­o­du
2019. do 2020. ot­kri­va pre­o­kret u ra­stu mar­ke­tin­ških bu­dže­ta, CMO-i osta­ju op­ti­mi­stič­ni u po­gledu
po­vrat­ka nji­ho­vog fi­nan­sij­skog zdra­vlja.
Pre ma Gart ne ro vom is tra ži vanju
spro ve de nom me đu ru kovo
di o ci ma mar ke tin ga, marke
tin ški bu dže ti su se sma nji li, pav ši
sa 11,2% ukup nih pri ho da kom pa nije
2018. go di ne na 10,5% u 2019. Poda
ci do bi je ni iz Gart ne ro vog CMO
Spend Sur vey 2019-2020 iz veš ta ja otkri
va ju da je ovo pr vi put od 2014.
go di ne da su bu dže ti za mar ke ting
pa li is pod 11%.
Preterano samopouzdanje
„Su o če ni sa zbu nju ju ćim spolj nim
i unu traš njim okru žu ju ćim sig na lima,
CMO-i se i da lje uzda ju u ekonom
ske i bu džet ske iz gle de, pa skoro
dve tre ći ne (61%) njih oče ku je da

će im se bu džet opo ra vi ti 2020. godi
ne”, iz no si Ewan McIntyre, pot predsed
nik za ana li ze u Gart ne ro voj marke
tin škoj prak si.
„Me đu tim, isti pro ce nat ru ko vo di laca
mar ke tin ga je ve ro vao da će se njiho
vi bu dže ti po ve ća ti u 2019. go dini,
što uka zu je da je nji hov op ti mi zam
bio bez osno va. Ia ko još ni smo svedo
ci na glog smanjenja bu dže ta, ovogo
diš nji ma li pad pred sta vlja sce nario
ko ji oni ni su oče ki va li. Ovo bi se
mo glo na zva ti sa mo po u zda njem uprkos
ne da ća ma. Ili bi se mo glo na zvati
pre te ra nim sa mo po u zda njem”, kaže
McIntyre.
Ključ­ni na­la­zi CMO an­ke­te
Is tra ži va nje po troš nje CMO-a 2019-
2020. go di ne, spro ve de no an ke ti ranjem
vi še od 340 ru ko vo di la ca mar ketin
ga u Se ver noj Ame ri ci i Ve li koj Brita
ni ji, pra ti ključ na pod ruč ja gde marke
ta ri in ve sti ra ju u lju de, pro gra me
i teh no lo gi je. Iz veš taj go vo ri o to me
ko li ko kom pa ni je tro še na mar ke ting,
na ko ji na čin su ti bu dže ti iz gra đe ni,
k ako ć e s e o n i m en j at i u 2 0 2 0 . i z a -
š to. An ke ta je po ka za la ne ko li ko ključnih
stva ri...
Mar tech in ve sti ci je su se sma njile,
ali je agen cij ska po troš nja i dalje
sta bil na
Gart ne ro vo is tra ži va nje mar ke tin ga
or ga ni za ci ja za 2019. po ka za lo je da je
63% mar ke ta ra po me ri lo ne ke aspek
te is po ru ke sa agen ci ja tre će stra ne
na in ter ne ti mo ve. Me đu tim, bez obzi
ra što je mo žda doš lo do pro me ne u
obi mu, to ni je na ru ši lo zna čaj nu vrednost
ko ju CMO-i i da lje na la ze u spoljaš
njim pro vaj de ri ma uslu ga. U stva ri,
po troš nja na mar ke tin še agen ci je i dalje
iz no si sko ro če tvr ti nu (22%) ukupnih
mar ke tin ških bu dže ta.
„Ma da je in-ho­u­sing mo žda u mo di,
agen ci je i da lje nu de ne u po re di vu ši rinu
po lja ra da, eko no mi ju obi ma i moguć
nost da da ju po treb ni ji, spo ljaš nji
stra teš ki do pri nos”, do da je McIntyre u
svom ko men ta ru re zul ta ta an ke te.
Da lje, in ve sti ci je u mar ke tin šku teh
no lo gi ju (mar tech) su pa le za 3 procent
na po e na u od no su na isti pe riod
proš le go di ne, sma njiv ši se na 26%
mar ke tin ških bu dže ta u 2019. Ma da
mar­tech i da lje ko man du je glav nim
de lom bu dže ta za mar ke ting, po kazao
se kao ne stal ni ja oblast ula ga nja.
Po red to ga, eta bli ra ne teh no lo gi je,
kao što su en dži ni za per so na li za ci ju i

Po­troš­nja na pla­će­ne me­di­je se
po­ve­ća­va, a na di­gi­tal­ne ka­na­le se
udvo­stru­ču­je
Mar ke tin ška po troš nja na pla će ne
me di je se po ve ća la sa 23% u 2018.
na 26% u 2019. go di ni, sa di gi tal nim
ka na li ma ko ji pre u zi ma ju la vov ski deo
od 16% od ukup nih bu dže ta za marmar
ke ting za sno van na na lo zi ma (acco
unt-ba sed mar ke ting - ABM), upale
su u Ko ri to raz o ča ra nja (Tro ugh of
Di sil lu si on ment) u Gart ne ro vom Hype
Cycle for Di gi tal Mar ke ting and Adverti
sing 2019. Ov de tre ba na po me nuti
da Gart ne ro vo is tra ži va nje mar ke tinških
or ga ni za ci ja za 2019. ot kri va da
24% mar ke ta ra ve ru je da je mar­tech
stra te gi ja, usva ja nje i ko riš će nje, jed
na od tri naj ve će sla bo sti u spo sobno
sti nji ho vih kom pa ni ja da upra vlja ju
sti ca njem ili lo jal noš ću ko ri sni ka. Vi še
od 25% mar ke ta ra kri vi za ove sla bosti
mar­tech stra te gi je ne do vo ljan budžet,
re sur se ili mo guć no sti.
xxx

ke ting. Po ve re nje u di gi tal ne ogla se i
da lje je sna žno, sa 78% CMO-a ko ji
oče ku ju po ve ća nje in ve sti ci ja u 2020.
„Ka ko or gan ski do seg na druš tvenim
plat for ma ma pa da na nu lu, a pove
re nje u in­flu­en­cer mar ke ting se dovo
di u pi ta nje, pla će ni me dij ima više
pred no sti ne go ne do sta ta ka za
CMO-e”, na vo di McIntyre.
Me đu tim, di gi tal ni ogla si ni su je dina
oblast ko ja ima kon ti nu i ra nu podrš
ku. Pre ko pla će nih, vla snič kih i steče
nih ka na la, CMO-i i da lje in ve sti ra ju
u či tav niz ka na la. Po troš nje na of­fline
adver­ti­sing i na TV osta ju sna žne,
pri če mu sva ka iz i sku je udeo od 7% u
ukup nom bu dže tu za mar ke ting.
Ana li ti ka osta je straš ki naj značaj­ni­ja
spo­sob­nost
U ovom is tra ži va nju CMO-i su zah
te va li kon ku rent ske uvi de i ana li tiku,
pri ja vlju ju ći ove obla sti kao dve
naj va žni je spo sob no sti ko je po dr žava
ju re a li za ci ju nji ho vih mar ke tin ških
stra te gi ja u na red nih 18 me se ci. Marke
tin ška ana li ti ka je naj ve će pod ruč je
ula ga nja, či ne ći 16% bu dže ta iz dvo jenog
za mar ke tin ške pro gra me i opera
tiv ne obla sti.
Upr kos svim tim ula ga nji ma, prema
Gart ne ro voj pro ce ni mar ke tinške
zre lo sti u 2018. (Gart ner’s Mar keting
Ma tu rity As ses sment 2018), ni voi
mar ke tin ške zre lo sti i da lje iz o sta ju.
To pred sta vlja zna ča jan ri zik za perspek
ti vu te ku ćih in ve sti ci ja. Sna žno
ula ga nje u po dat ke i ana li ti ku po veća
va oče ki va nja od eks pe ri men ti sa nja
i uče nja ko je se pred u zi ma da bi se
tran sfor mi sa la mar ke tin ška is ku stva.
„Ne u speh is po ru ke u od no su na
po ve ća na oče ki va nja u po gle du poda
ta ka i ana li ti ke mo že bi ti na šte tu
bu du ćih oba ve za fi nan si ra nja”, upozo
ra va McIntyre.
Do dat ni de ta lji ovo go diš njeg is tra ži va nja po troš nje CMO-va i
uvi di u top pri o ri te te in ve sti ra nja mar ke tin ških ti mo va do stup ni
su Gart ne ro vim kli jen ti ma u iz veš ta ju “CMO Spend Sur vey 2019-
2020: CMOs Do u ble Down on Di gi tal Chan nels and Analytics, but
Fail to Plan for To ugh Ti mes Ahead”.
xxx

Si stem ska or ga ni za ci ja
Ge­ne­ra­ci­ja mi­le­ni­ja­la­ca je već uve­li­ko pri­sut­na u po­slov­nom sve­tu. Či­me su vo­đe­ni, šta su im prio­ri­te­ti,
ka­ko kom­pa­ni­je gre­še u po­gle­du njih i ka­kve ve­ze bren­do­vi, igri­ce, teh­no­lo­gi­ja, fre­e­lan­ce i
start-up kul­tu­ra ima­ju sa svim tim?

Ne, ne, ni su
milenijalci
krivi
Ivan Mar ko vić, iCon sult
U
da naš nje vre me je la ko bi ti
fre e lan cer, pod uslo vom da
zna te da bar jed nu stvar radi
te OK i da ste vr lo veš ti u ko riš će nju
novih tehnologija.
Ni je slu čaj no što su se pra vi fre­e­lance
po slo vi i mo guć nost da ne ko za i­
sta od to ga ži vi raz vi li tek u po sled njih
desetak godina. Naravno da je i ranije
bilo ljudi koji su radili honorarno ili samo
stal no kao struč nja ci, ali ve li ki skok
se po ja vio tek u po sled nje vre me. To
su omo gu ći le dve stva ri: jed no je teh
no loš ki raz voj, a dru go je pro me na
si ste ma vred no sti i pri o ri te ta ko ja to
sa da omo gu ća va.

I sve to se sku pi lo u jed noj ge nera
ci ji.
O če mu se tu za pra vo ra di?
Ključ ne re či su tre nut na na gra da i
spo sob nost ko riš će nja no vih teh no logi
ja. Raz voj IT in fra struk tu re i do stupnost
„ko mu ni ka ci o nih ure đa ja“omogu
ći li su da ne ko ko i ni je ta ko stru čan
ili po znat mo že la ko da se „bren di ra“
i da po sta ne ne ko ko ga će svi pre pozna
ti. To se čak ne mo že ura di ti ni sa
nov cem, već je to jed no stav no veš tina
upa re na sa psi ho loš kim pro fi lom i
ge ne ral nim raz u me va njem druš tve nih
mre ža i kru go va. I ne go vo ri mo ov de
o raz u me va nju ko je se uči na ne kim
ma ster stu di ja ma, ne go o instinktu
ko ji se raz vi je ka da se ro di te u jednom
okru že nju i vre me nu. Na in terne
tu je la ko iz gra di ti dru gu lič nost, biti
pri znat, bi ti jak i sve stran. U igri ci je
la ko bi ti le vel 120 De mon Hun ter, kome
se di ve. Mno go lak še ne go u pravom
ži vo tu.
Dru gi deo je ve zan za po tre bu za
in stant nom gra ti fi ka ci jom ko ju ovakvi
po slo vi nu de. Da se raz u me mo,
svi ljudi evolutivno vole instantna zadovoljstva.
Biološki funkcionišemo po
tom principu. Svaki put kada postignete
nešto, mozak vas nagradi dopaminom.
I to je od li čan ose ćaj, in stant na
gra ti fi ka ci ja - mo men tal no do sti za nje
za do volj stva i sre će. Teh no lo gi ja je i
to omo gu ći la. Od li čan pri mer za to
je što za ne ki po sao mo že te da konku
ri še jed nim kli kom, ce lu se ri ju može
te da po gle da te u ro ku od ne delju
da na, igra te igri ce u ko ji ma je sigur
no da će te za dla ku po be di ti, film
mo že te da po gle da te ka da god vam
pad ne na pa met, i ne mo ra te da prola
zi te kroz čud ne si tu a ci je upo znava
nja sa dru gim lju di ma - već sve
to mo že te za vr ši ti iz si gur no sti svoje
so be i bez stra ha da bu de te di rekt
no od bi je ni.
I ta ko su stvo re ni uslo vi da ve li ki
d e o j e dn e g en er ac ij e p o čn e d a r a zm i-
xxx

š lja o po slu na pot pu no dru gi na čin,
jer vi še pri o ri tet ni je sta bil nost, ni ti se
od la ga nje za do volj stva vi še ce ni, već
se sve svo di na sa da i od mah. Ve o ma
je la ko pro ve sti svo je vre me gra de ći
ve li ke mre že „pri ja te lja“ na ne tu, priku
pi ti one ko ji će laj ko va ti sve što kaže
te (i vi što oni na pi šu) i do bi ti malo
do pa mi na sva ki put ka da ne ko lajku
je ono što ste ura di li. In stant na vali
da ci ja i na gra da. I on da že li te još. I
u jed nom tre nut ku po sta ne te za visni.
Ne ma te vi še ni mo tiv da gra dite
smi sle ne kom plek sne od no se. Pa
zaš to biste, ka da do bi ja te do pa min
sva ki put ka da za tre ba. I „sre ća“ je
od mah tu.
Šta su on da
kor po ra ci je ura di le?
One su pre po zna le da mo gu da dobi
ju mla de ta len to va ne lju de ko ji su
do bro po ve za ni, ima ju svež pri stup i
na čin raz miš lja nja i to na vr lo jed nosta
van na čin. Daj te im ono na šta su
već na vu če ni.
Sa mo oni ko ji ni na ko ji na čin ne
mo gu da se uklo pe u tra di ci o nal ne
struk tu re na pre do va nja ko je u fir mama
po sto je. Re še nje je bi lo oči gled
no. Sta­rt-up kul tu ra je po sta la fancy,
pa su tra di ci o nal ne fir me re ši le da to
is ko ri ste. One su na pra vi le si ste me vođe
nja lju di ko ji, evo, upra vo pro movi
šu in stant na za do volj sta va, na gra du
na sva kom ko ra ku, kon ti nu al nu moti
va ci ju, i po sta vi le si ste me ko ji su samo
pro du blji va li po sto je ći jaz iz me đu
na či na raz miš lja nja jed ne i dru ge gene
ra ci je.
Put ko jim se re đe ide
Ono što ni su raz u me le je da po stoji
i dru gi put – put ko ji je bo lji za mlade
lju de, ko ji ne da je ta ko do bre rezul
ta te na kva r tal nim iz veš ta ji ma i ko ji
du go roč no gle da no ne će na pra vi ti otpor
nost na na gra du, uspeh i na pre dova
nje. Jed no stav no, ne do vo di čo ve ka
u po zi ci ju da niš ta vi še ni je do volj no.
xxx

A naj go re je što to ne da je struktu
ru ni ti na kra ju či ni čo ve ka za dovolj
nim.
Is prav ni ji put je po sta vi ti ta kav sistem
ra da ko ji ne će ima ti si stem sko
na gra đi va nje u fo ku su, već si stemski
raz voj, jer kod po ste pe nog raz
vo ja, ia ko ne po sto je dis kret ni kora
ci, po sto ji ja san kon ti nu i tet i vi dljiv
na pre dak kroz vre me. A još va žni je je
što se na taj na čin gra de ve ze i odno
si na mno go zdra vi jim osno va ma.
Na u če no, ta ko đe, po ma že lju di ma da
u svom ži vo tu kva li tet ni je ure de lič ne
od no se sa dru gim lju di ma. U fre­e­lance
sve tu ne ma kom plek snih od no sa,
već se sve svo di na in stant za do voljstvo
ko je do la zi sa za vr še nim po slom.
A po sled nja stvar ko joj čo vek te ži jeste
da mu se od no si sa lju di ma svode
na „fre e lan ce od no se“ i laj ko va nje.
Za to ni su mi le ni jal ci kri vi za tu si tu a ciju,
već ve li ki ne do sta tak li der skih veš
ti na i ne mo guć nost onih ko ji su na
li der skim po zi ci ja ma (i onih ko ji ih save
tu ju) da pre po zna ju po tre be mla dih
lju di ko ji im či ne bu duć nost i oko snicu
or ga ni za ci je.
Ni kad ni je ka sno
Ali još ni je niš ta to li ko straš no, niš
ta još ni je to li ko iz gu blje no. Sa mo je
po treb no raz u me ti i po tru di ti se oko
gra đe nja smi sle nih od no sa.
I za to… go, mil len ni als, go!
xxx

xxx

Opis rad nog me sta (2)
Teh ni ke i
smer ni ce
U pret hod nom tek stu bi lo je re či o prin ci pi ma, kao i osnov nim smer ni ca ma za iz ra du opi sa rad
nih me sta. Da se osvr ne mo i na no ve teh ni ke izrade opi sa rad nih me sta.
Ivan Mar ko vić, iCon sult
I
u ovom po slu po sto ji mo da i posto
ji ono što lju di ko ji se ba ve iz radom
pro fi la i opi sa po ku ša va ju da
una pre de. Ipak, to se, pre sve ga, od nosi
na one organizacije koje imaju veoma
razvijene procese u ljudskim resursima.
Za to će mo ov de pri ča ti o smer nica
ma ko je će uči ni ti da opi si rad nih
me sta bu du sa vre me ni i pri la go đeni
okolnostima u kojima poslujemo.

Ne ma vi še i „oba vlja sve
osta le po slo ve po na lo gu
ru ko vo di o ca“
Opi si ko ji ima ju na ve de no de set
stav ki i na kra ju ko jih pi še i ču ve na
re če ni ca „oba vlja i osta le po slo ve po
na lo gu ru ko vo di o ca“ pri lič no su stvar
proš lo sti, jer ima ju vr lo loš efe kat na
or ga ni za ci ju i po na ša nje ru ko vo di la ca.
Zaš to on da uopšte na vo di ti i tih deset
ak tiv no sti. Na pi še te na ziv rad nog
me sta i sta vi te da oba vlja sve po nalo
gu ru ko vo di o ca. Jed no stav no, ostavlja
te ve li ki pro stor i ne ja sno će, a to

ni je cilj. Bit no je i da ru ko vo di o ci znaju
na šta mo gu da ra ču na ju.
Po seb ni opi si za
ru ko vo di o ce
Dru ga smer ni ca se od no si upra vo
na opi se ru ko vo di la ca. Ge ne ral no gleda
no, pre po ru ka je da nji ho vi opi si izgle
da ju dru ga či je. Fo kus je vi še na cilje
vi ma, upra vlja nju i pri pre mi za la ku
im ple men ta ci ju si ste ma upra vlja nja i
me re nja učin ka. Ka da se ova ko po stavi
pra vlje nje opi sa, ono zna čaj no ubrza
dru ge upra vljač ke pro ce se i obič no
se ulo že no vre me vra ća u pr vih ne koli
ko me se ci. Ovo je za i sta bi tan deo;
gle da no sa stra ne is pla ti vo sti mo žda
i naj bit ni ji. Ova ko po sta vljen si stem
pru ža ve li ku uš te du ra da i vre me na
ru ko vo di la ca. Pro či taj te opet ovaj deo
ako je po treb no, a iz ra du pre pu sti te
pro fe si o nal ci ma ko ji se ti me ba ve. Bi lo
kod vas u fir mi, bi lo eks ter no.
Opi si ko je za po sle ni mo gu
da upo tre be, raz u me ju i
po­ne­su ku­ći
Ovo ni je li te ra tu ra ko ju ne ko či ta
za to što že li, ne go za to što mu tre ba.
Za po če tak tre ba da zna ju gde se nala
zi opis nji ho vog rad nog me sta i koja
su ključ na za du že nja. Opis im tre ba
da ti u štam pa noj for mi i tre ba proći
sa nji ma sve ključ ne de lo ve. To je
pra vi na čin da se or ga ni za ci ja shvati
ozbilj no.
Cilj ni je sa mo da or ga ni za ci ja mo že
da se oslo ni na po je din ca, ne go i da
pojedinac ima veru u organizaciju i da
će or ga ni za ci ja bi ti tu ka da mu je potreb
na. To je ono če mu lju di te že i što
ih iz nad sve ga mo ti vi še na po slu (a i u
ži vo tu), bez ob zi ra da li je ve za no za
sistem, ljude ili odnose. Zato treba isprav
no i po sve će no ra di ti na ne kim od
osnov nih or ga ni za ci o nih stva ri, či ja se
svr ha i va žnost po ne kad i za bo ra ve.
xxx

xxx

Oprema
Pra­vi po­moć­nik u
zah­tev­noj
kan­ce­la­ri­ji
Iz­vu­ci­te naj­bo­lje iz svog po­slo­va­nja po­mo­ću no­ve se­ri­je ima­ge­RUN­NER 2600, vr­hun­skog re­še­nja
za do­ku­men­ta za mo­der­ne kan­ce­la­ri­je. Da­naš­nji tren­do­vi štam­pe dik­ti­ra­ju da mo­ra­mo da štampa­mo
bo­lje, br­že i uz naj­ma­nje mo­gu­će troš­ko­ve. To je raz­log zbog ko­jeg je Ca­non no­vu ima­ge­
RUN­NER 2600 se­ri­ju na­pra­vio od nu­le ka­ko bi sa­vr­še­no is­pu­ni­la te po­tre­be.

Pri­pre­ma: Re­dak­ci­ja
redakcija@gmbusiness.biz
„Zna­li smo sa ka­kvim na­sled­stvom
ima­mo po­sla dok smo pra­vi­li na­sled­ni­ka
le­gen­dar­nog ima­ge­RUN­NER 2500. Že­leli
smo da preduzećima sa zah­tev­nim potre­ba­ma
štam­pe do­ne­se­mo sa­mo najbo­lje
za nji­hov no­vac, pa smo zbog to­ga
no­vu ima­ge­RUN­NER 2600 se­ri­ju opremi­li
po­bolj­ša­nim mo­guć­no­sti­ma za produk­tiv­nost
i po­ve­zi­va­nje i sma­nji­li smo
troš­ko­ve vla­sniš­tva ka­ko bi­smo ko­ri­snici­ma
pru­ži­li naj­bo­lje is­ku­stvo“, ob­jaš­njava
Dmytro Si­rosh, Pro­duct Bu­si­ness Deve­lo­per
Of­fi­ce and So­lu­ti­ons, Ca­non CEE
GmbH.
No­va se­ri­ja kom­bi­nu­je mno­ge napred­ne
mo­guć­no­sti u ma­le mul­ti­funkci­o­nal­ne
je­di­ni­ce ko­je šte­de pro­stor i
ko­je su u sta­nju da pru­že pri­uš­tiv i pouz­dan
iz­laz vi­so­kog kva­li­te­ta. Zbog toga
što je u no­vu se­ri­ju im­ple­men­ti­rano
ma­nje stra­te­gi­je za odr­ža­va­nje, resur­si
ko­ji su po­treb­ni za po­drš­ku uređa­ju
znat­no su sma­nje­ni.
Ma­nje če­ka­nja, br­ži iz­laz
Brz i re­ak­ti­van, ima­ge­RUN­NER 2600
iz re­ži­ma spa­va­nja pre­la­zi u rad­ni režim
za ne­ko­li­ko se­kun­di. On je spo­soban
da is­po­ru­či štam­pu i ko­pi­je br­zinom
do 45 stra­ni­ca u mi­nu­ti i vre­menom
od 3,9 se­kun­di do iz­la­ska pr­ve
ko­pi­je. A za­hva­lju­ju­ći ve­ćem ka­pa­cite­tu
pa­pi­ra i ul­tra­br­zoj ob­ra­di do­kume­na­ta,
on preduzećima pru­ža moguć­nost
da ma­nje vre­me­na pro­vo­de u
pro­duk­ci­ji do­ku­me­na­ta, a vi­še vre­mena
na suš­tin­skim za­da­ci­ma po­slo­va­nja.
Po­bolj­ša­na si­gur­nost
i una­pre­đen rad
Po­sve­će­nost si­gur­no­sti na pr­vom
me­stu pri­me­ću­je se u svim aspek­ti­ma
no­vo­di­zaj­ni­ra­ne ima­ge­RUN­NER 2600
se­ri­je, s ob­zi­rom da ko­ri­sni­ci mo­gu da
do­bi­ju još ve­ću kon­tro­lu nad naj­drago­ce­ni­jom
imo­vi­nom po­slo­va­nja - infor­ma­ci­ja­ma.
Me­đu­tim, ugra­đe­na po­nu­da vi­šesloj­ne
si­gur­no­sti ni­je tu sa­mo da zaš­ti­ti
ure­đaj, po­dat­ke i mre­žu od svih
pret­nji, već i da po­bolj­ša ko­ri­sni­ko­ve
sva­ko­dnev­ne to­ko­ve po­sla. Za­hva­ljuju­ći
mo­guć­no­sti­ma iden­ti­fi­ka­ci­je, kori­sni­ci
jed­nim do­di­rom mo­gu da perso­na­li­zu­ju
svo­je kon­tro­le na ve­li­kom
ekra­nu u pu­noj bo­ji, ose­tlji­vom na dodir,
di­ja­go­na­le 7 in­ča/17,8 cm, ka­ko bi
ubr­za­li svo­je dnev­ne za­dat­ke.
Kon­tro­la iz obla­ka i
mo­guć­nost mo­bil­nog
po­ve­zi­va­nja
„Za ma­le i sred­nje fir­me bit­no je da
mo­gu da kon­tro­li­šu svo­je troš­ko­ve i
in­fra­struk­tu­ru upra­vlja­nja štam­pom.
Sve­stra­ni ima­ge­RUN­NER 2600 mo­že
da se ko­ri­sti za upra­vlja­nje do­ku­menti­ma
za­hva­lju­ju­ći pot­pu­noj kom­pa­tibil­no­sti
sa Ca­no­no­vim uni­FLOW softve­rom
ko­ji pru­ža cen­tra­li­zo­va­no re­šenje
za kon­tro­lu štam­pa­nja i ske­ni­ra­nja
u okvi­ru ce­le flo­te. Po­mo­ću no­vo­doda­tih
funk­ci­ja po­ve­zi­va­nja ko­ri­sni­ci sada
mo­gu jed­no­stav­no da oba­ve poslo­ve
štam­pa­nja i ske­ni­ra­nja u po­kretu“,
ka­že Si­rosh.

xxx
www.gmbusiness.biz

xxx

Zdra vlje
Po zi tiv ni efek ti
kofeina
na or ga ni zam
Ko­fein se do­bi­ja iz zr­na ka­fe, li­sto­va ča­ja i zr­na ka­ka­oa, i sma­tra se naj­ko­riš­će­ni­jom far­ma­kološ­ki
ak­tiv­nom sup­stan­com u sve­tu. U svom či­stom ob­li­ku ko­fein je be­li kri­stal­ni prah bez mi­ri­sa
i uku­sa, i spa­da u gru­pu pri­rod­nih sup­stan­ci ko­je uti­ču na cen­tral­ni ner­vni si­stem pod ime­nom
psi­ho­sti­mu­lan­si. He­mij­ska struk­tu­ra ko­fe­i­na ot­kri­ve­na je u 19 ve­ku, a me­ha­ni­zam dej­stva u 20.

Ana Todorović, nutricionista
dijetetičar- specijalista javnog zdravlja
Ko fein je pr ven stve no po znat
kao glav ni ak tiv ni sa sto jak ka fe,
dok se u ze le nom i cr nom čaju
po ja vlju je u neš to dru ga či jem he mijskom
ob li ku, pod na zi vom tein. Raz li ka
je za sno va na na br zi ni i du ži ni de lo vanja
ova dva ob li ka ko fe i na. Ko fein iz ka fe
de lu je br že na or ga ni zam od te i na iz čaja,
či je dej sto po či nje ka sni je i tra je du že.
Efek ti ko fe i na na ljud ski or ga ni zam
su vi še stru ki, a naj va žni ji je psi ho sti mula
tiv ni uti caj na cen tral ni ner vni si stem.
U tom smi slu, ko fein uti če na po ve ćanje
kon cen tra ci je, bud no sti i ni voa energi
je, isto vre me no sma nju je ose ćaj umora,
zbog če ga je bla go tvo ran na pro cese
uče nja i pa žnje. De lu je na dra žaj no na
rad sr ca u smi slu po ve ća nja si le kon trakci
ja, na puls (sr ča nu fre kven ci ju), sa umere
nim po ve ća njem krv nog pri ti ska, što
mo že bi ti ko ri sno za oso be sa ni skim
pri ti skom i uspo re ni jim pul som.
Ko fein uti če na pro ši re nje bron hi ja, čime
olak ša va pro hod nost ki se o ni ka u orga
ni ma za di sa nje. Po zna to je di u ret sko
dej stvo (po ve ća no iz lu či va nje teč no sti)
ko fe i na, zbog če ga se pre po ru ču je adekva
tan unos teč no sti, po seb no za one
ko ji uno se vi še ko fe i na.
Va žno je na gla si ti da ko fein uti če stimu-
la tiv no na rad cre va i pod sti če me ta bolič
ke pro ce se, a ve li ki broj lju di ko ri sti
nje go vo lak sa tiv no dej stvo po sle uo biča
je ne ju tar nje ka fe. Svo ju naj vi šu konce
tra ci ju i efe kat ko fein do sti že dva deset
mi nu ta po sle uno sa, a nje go vu elimi
na ci ju ubr za va unos vo de, dok ni ko tin
i sok od grej pfru ta pro du ža va ju dej stvo
ko fe i na u or ga ni zmu.
Zbog sve ga na ve de nog ko fein je čest
do da tak ra znim re hi dra tiv nim na pi cima
za spor ti ste i re kre a tiv ce, kao i gazi
ra nim i ener get skim na pi ci ma na menje
nim oso ba ma ko je ni su lju bi te lji kafe
ili ča ja, a ima ju po tre bu da po ve ća ju
bud nost, kon ce tra ci ju, ener gi ju i pa žnju
zbog bro j nih oba ve za, is cr plje no sti, pove
ća ne fi zič ke ak tiv no sti i po vre me nog
ne do stat ka sna.

Li festyle
Čista le po ta
bez kom pro mi sa

Avon pred sta vio Dis til lery – svo ju pr vu ve gan skin-ca re ko lek ci ju
Kao od go vor na sve ve ću potre
bu po tro ša ča ši rom sve ta
da od go vor no bi ra ju i kon zumi
ra ju pro iz vo de, ali i čvr sto ve ru ju ći
da je či sta le po ta de fi ni sa na sa ve sno
kre i ra nim pro iz vo di ma, bez štet nih sasto
ja ka, kom pa ni ja Avon pre mi jer no je
pred sta vi la svo ju pr vu ve gan skin-ca re
ko lek ci ju Dis til lery.
Pa žlji vo uklo plje ni na ziv ko lek ci je
sa vr še no opi su je nje nu suš ti nu – desti
la ci ju i iz dva ja nje esen ci je kao najva
žni jeg aspek ta či ste le po te. Ovu kolek
ci ju či ni pet pro iz vo da (Clean Bre ak,
bal zam za čiš će nje li ca, C Shot, vi tamin
C u pra hu, Pu rify, ulje za li ce, Shade
the Day, dnev na kre ma sa SPF 25, i
Sle ep Po tion, noć na kre ma) ko ji u se bi
kri ju sa stoj ke oda bra ne sa po seb nom
bri gom o zdra vlju i oko li ni, ve li ča ju ći
či stu le po tu bez kom pro mi sa. Nji ho va
s n ag a k r ij e s e u r a vn ot ež i č is t i h , m o-
ć nih sa sto ja ka i kon cen tro va nih formu
la ko je ne gu ju i ob na vlja ju ko žu,
re ge ne ri šu ći nje nu pri rod nu bli sta vost.
Ka ko is ti ču u kom pa ni ji, svi pro iz vodi
su 100% ve gan, ne sa dr že par fe me,
al ko hol i veš tač ke bo je, aler go loš ki i
kli nič ki su te sti ra ni i pa ko va ni u poseb
no di zaj ni ra nu eko am ba la žu.
In spi ri sa ne upra vo či stom le po tom,
glu mi ca Mi o na Mar ko vić, no vi nar ka i
blo ger ka Bra na An to vić i in flu en ser ka
Anja Šuš njar pred film skom ka me rom
ot kri le su šta vo le kod se be i ko li ko je
va žno slu ša ti i udo vo lja va ti se bi, a sa
pu bli kom su po de li le i ne ke dru ge zani
mlji vo sti. Film ko ji pot pi su je u potpu
no sti žen ska eki pa na pot pu no drug
ač ij i n ač i n p r e ds t av l j a s u št in u i v r e-
d no sti iza ko jih sto ji ko lek ci ja Distillery,
mo ti vi šu ći sve de voj ke da vo le se be baš
ona kve ka kve je su, bri nu o se bi i ne plaše
se da bu du svo je i pri rod ne.
Pro iz vo di iz no ve Dis til lery ko lek ci je
do stup ni su u Avon bro šu ri, kao i na
saj tu www.avon.rs.

SPECIJALNO IZDANJE
xxx
ISSN 1821 - 4169
www.internetogledalo.com
www.ogledalo.rs