IO 194 PDF

• Broj 194• 

Veštaška inteligencija: 

AI otkriva opasnosti na poslu 

Sajber kriminal: 

Povrede podataka 

Kriptovalute: 

Neprijatne činjenice o bitcoinima 

– skoro niko ih ne koristi 

ISSN 1821 - 4169 

www.internetogledalo.com 

www.ogledalo.rs

吀甀爀椀稀愀洀猀愀最氀攀搀愀渀椀稀爀愀稀氀椀椀椀栀甀最氀漀瘀愀

Uvodnik 

Zoran Kovačević 

glavni i odgovorni urednik 

U ovom broju „Internet ogledala” donosimo zanimljiv intervju koji je 

ujedno i najava za IBM Think konferenciju. Jedno od glavnih IBM-ovih 

regionalnih dešavanja – IBM Think Summit ove godine se održava 10. 

septembra u Beogradu. Kako se najavljuje, konferencija će se odvijati u tri 

kampusa, od kojih je jedan posvećen pitanjima korporativne bezbednosti. 

Nestrpljivi da saznamo IBM-ovu viziju bezbednosti i otpornosti, kao i načina 

da se primenom njihovih inteligentnih rešenja preduzeća danas pripreme 

za sutrašnje pretnje, odgovore smo potražili od Nataše Sekulić, kantri lidera 

za SMMA u kompaniji IBM. 

Na nedavno održanom Gartner Security and Risk Management Summitu, 

Katell Thielemann, potpredsednica istraživanja u Gartneru, je objasnila 

auditorijumu od više od 3.500 stručnjaka za bezbednost i upravljanje 

rizicima da je kontinuum automatizacije koji se pojavljuje u pejzažu 

bezbednosti i rizika mesto gde konvergiraju novi načini razmišljanja, prakse 

i tehnologije kako bi se otvorile nove mogućnosti. Kao tri ključne oblasti 

za bezbednost i rizik preduzeća identifikovane su upotrebe automatizacije 

na području identiteta, podataka i razvoja novih proizvoda i usluga. 

Pročitajte ovaj tekst koji je objavljen pod naslovom „Potencijal kontinuuma 

automatizacije” i saznajte zašto je ovo najnoviji imperativ rukovodilaca 

sektora za security i risk menadžment pri stvaranju i očuvanju vrednosti u 

njihovim organizacijama. 

Autor brojnih bestselera, glavni govornik na mnogim konferencijama i 

poznati savetnik kompanija i vlada Bernard Mar (Bernard Marr) redovno 

obrađuje teme vezane za primenu tehnologije u poslovanju. U jednom od 

svojih nedavno objavljenih članaka on se bavi načinima na koje veštačka 

inteligencija (AI) može da otkrije opasnosti na poslu i to na primeru 

Autodeskovog alata Construction IQ koji se koristi u građevinskoj industriji 

Zaista zanimljivo, pročitajte i uverite se i sami. 

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 194

Impressum 

Kompanija Check Point Software Technolo 

gi es Ltd, svet ski li der u obez be đe nju na 

in ter ne tu, obez be đu je kli jen ti ma bes kompromisnu 

zaštitu protiv svih vrsta pretnji, 

sma nju je kom plek snost bez bed no sti i sni ža va 

ukupne troškove vlasništva. Check Point je 

pi o nir in du stri je sa Fi re wall-1 i svo jom pa tentiranom 

stateful inspection tehnologijom. 

Danas, Check Point nastavlja da razvija inovacije 

zasnovane na Software Blade arhitekturi, 

pru ža ju ći ko ri sni ci ma flek si bil na i jed no stav na 

rešenja koja se mogu u potpunosti prilagođa 

va ti tač nim i bez be do no snim po tre ba ma 

svake organizacije. 

Internet ogledalo 

Izdavač 

Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom odgovornošću za promet intelektualnih usluga, 

Beograd - Zemun, Gradski park 2, 

t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.) 

Adresa redakcije 

Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki") 

Direktor, glavni i odgovorni urednik 

Zoran Kovačević 

zoran@internetogledalo.com 

Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika 

Vesna Kovačević 

vesna@internetogledalo.com 

Video & Editing: Veljko Kovačević 

veljko.kovacevic@internetogledalo.com 

Naučni savet 

Nikola Marković, prof. dr Milorad Ivković, prof. dr Mirjana Drakulić, mr Ratimir Drakulić, prof. dr Đorđe Paunović, 

dr Vojkan Vasković, prof. dr Radovan Bigović, prof. dr Božidar Radenković 

Saradnici 

Vladan Aleksić, Stevan Majstorović, Saša Milašinović, Dušan Katilović, 

Srđan Stević, mr Dejan Ilić, Dejan Protić, Sanja Milovanović, Marko Talijan, 

Mihajlo Pavlović, Aleksandar Jovanović, Vuk Stojsavljević, Katarina Delač, 

Kristina Delač, Nina Kovačević 

Kontakt 

Redakcija: redakcija@internetogledalo.com 

Marketing: marketing@internetogledalo.com 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

004 

INTERNET ogledalo : business & 

technologies magazine / glavni i odgovorni 

urednik Zoran Kovačević. - 1999, br. 1- . 

- Beograd (Gradski park 2) : Internet 

ogledalo, 1999- (Beograd : AMD Sistem). - 27 

cm 

Dostupno i na: 

http://www.ogledalo.rs - Mesečno 

COBISS.SR-ID 172229895 

6 


SPECIJALNO 

IZDANJE 

DATA 

ISSN 1821 - 4169

Sadržaj 

Video-intervju 

Nataša Sekulić, kantri lider za SMMA,IBM 

Bezbednost i zaštita 

Sajber kriminal 


Tendencija povrede osetljivih podataka ne 

predstavlja novinu. Najčešće su meta napada 

velike kompanije i organizacije koje, logično, 

poseduju veliki broj tajnih informacija. U 

suštini, povreda tajnih podataka za rezultat 

ima narušavanje poverenja između kompanija i 

njihovih klijenata, što rezultira raskidom saradnje, 

padom konkurentnosti na tržištu i lošim poslovnim 

rezultatima istih. U nekim slučajevima 

šteta može biti naneta i finansijama napadnute 

kompanije, ukoliko je cilj napada bio dobavljanje 

finansijskih informacija. 

U susret IBM Think Summitu 

Jedno od glavnih IBM-ovih regionalnih dešavanja 

– IBM Think Summit ove godine se održava 

10. septembra u Beogradu. Kako se najavljuje, 

konferencija će se odvijati u tri kampusa, od 

kojih je jedan posvećen pitanjima korporativne 

bezbednosti. Nestrpljivi da saznamo IBM-ovu 

viziju bezbednosti i otpornosti, kao i načina 

da se primenom njihovih inteligentnih rešenja 

preduzeća danas pripreme za sutrašnje pretnje, 

odgovore smo potražili od Nataše Sekulić, kantri 

lidera za SMMA u kompaniji IBM. 

Automatizacija 

Gartner 

Potencijal kontinuuma automatizacije 

Check Point 

Koliko dobro 

CloudGuard IaaS 

podržava Azure 

bezbednost? 

Check Pointov Cloud- 

Guard IaaS pruža 

podršku za Microsoft 

Azure i primene hibridnog 

clouda, i 

time poboljšava bezbednost 

Azurea. 

Ovo nije iznenađujuće kada se uzme u obzira da 

je Azure vodeći vendor javnog clouda i da mu 

poverenje poklanja 95% Fortune 500 kompanija, 

od kojih su većina i Check Pointovi korisnici. Ali 

koliko dobro CloudGuard IaaS podržava Azure? 

Jedan od načina da se odgovori na ovo pitanje 

jeste vratiti se na sâm Microsoft, smatra Jonathan 

Maresky, menadžer za marketing proizvoda u 

kompaniji Check Point Software Technologies. 

XX6 

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 96/97 


Predviđanja 

IDC 

Prihodi od cloud IT infrastrukture u 2019. 

Kriptovalute 

Bitcoin 

Neprijatne činjenice o bitcoinima 

– skoro niko ih ne koristi 

Olga Kharif, jedna od autora Bloomberg Newsa, 

u tekstu objavljenom poslednjeg dana maja 

ove godine ukazuje na činjenicu da bitcoin ima 

dugotrajan problem o kome u ovom trenutku 

malo ljudi priča zbog atmosfere obnovljenog 

uzbuđenja, nastale usled nedavnog skoka 

Prema IDC-jevom Worldwide Quarterly Cloud 

IT Infrastructure Trackeru, prihod vendora od 

prodaje IT infrastrukturnih proizvoda (server, 

enterprise storage, ethernet switch) za cloud 

okruženja, uključujući javni i privatni cloud, 

porastao je u prvom kvartalu 2019. (1Q19), 

11,4% u odnosu na isti period prošle godine, 

dostižući 14,5 milijardi dolara. IDC je takođe 

smanjio prognozu za ukupnu potrošnju na cloud 

IT infrastrukturu u 2019. godini na 66,9 milijardi, 

što je 4,5% manje od predviđanja za prošli 

kvartal, uz sporiji godišnji rast od 1,6%. 

njegove vrednosti. A to je da skoro niko ne 

koristi najveću svetsku kriptovalutu za bilo šta 

drugo osim za špekulacije. 

Istraživanje 

Kriptovalute 

Strah od nepoznatog 

Veštaška 

inteligencija 

Primeri upotrebe 

AI otkriva opasnosti 

na poslu 

XX 


Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 194 

7

SPECIJALNO IZDANJE 

ISSN 1821 - 4169 

XX 



www.ogledalo.rs


XX

Video-intervju 

Nataša Sekulić, kantri lider za SMMA, IBM 

Razgovarala: Nina Kovačević 

nina@internetogledalo.com 

U susret IBM Think Summitu 

Jedno od glavnih IBM-ovih regionalnih dešavanja – IBM Think Summit ove godine se održava 

10. septembra u Beogradu. Kako se najavljuje, konferencija će se odvijati u tri kampusa, od kojih 

je jedan posvećen pitanjima korporativne bezbednosti. Nestrpljivi da saznamo IBM-ovu viziju 

bezbednosti i otpornosti, kao i načina da se primenom njihovih inteligentnih rešenja preduzeća 

danas pripreme za sutrašnje pretnje, odgovore smo potražili od Nataše Sekulić, kantri lidera za 

SMMA u kompaniji IBM. 


IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 194

Automatizacija 

Gartner 

Priprema: Redakcija 

redakcija@internetogledalo.com 

Potencijal 

kontinuuma automatizacije 

Prema Gartneru, iskorišćavanje kontinuuma automatizacije je najnoviji imperativ rukovodilaca 

sektora za security i risk menadžment pri stvaranju i očuvanju vrednosti u njihovim 

organizacijama. 

Na nedavno održanom 

Gartner Security and Risk 

Management Summitu, 

Katell Thielemann, potpredsednica 

istraživanja u Gartneru, je objasnila 

auditorijumu od više od 3.500 

stručnjaka za bezbednost i upravljanje 

rizicima da je kontinuum automatizacije 

koji se pojavljuje u pejzažu 

bezbednosti i rizika mesto gde konvergiraju 

novi načini razmišljanja, 

prakse i tehnologije kako bi se otvorile 

nove mogućnosti. Kao tri ključne 

oblasti za bezbednost i rizik preduzeća 

identifikovane su upotrebe 

automatizacije na području identiteta, 

podataka i razvoja novih proizvoda 

i usluga. 

„ Mi više ne postavljamo pitanje kako 

upravljamo rizicima i pružamo sigurnost 

našoj organizaciji. Sada nas pitaju 

kako pomažemo preduzeću da o- 

stvari veću vrednost dok procenjujemo 

i upravljamo rizicima, bezbednošću, pa 

čak i zaštitom. Najbolji način da se danas 

donese vrednost organizacijama je 

da se iskoristi automatizacija”, rekla je 

Katell Thielemann. 

Automatizacija je svuda 

oko nas 

Automatizacija je već svuda oko nas 

– i počinje da utiče na svet bezbednosti 

i rizika na dva načina: 

1. kao enabler same funkcije bezbednosti 

i rizika 

2. kao nova granica bezbednosti 

koju treba priznati i razumeti 


„Automatizacija prati kontinuum sofisticiranosti 

i kompleksnosti, i može 

koristiti brojne tehnike, bilo samostalno 

ili u kombinaciji”, navodi David 

Mahdi, viši rukovodilac istraživanja u 

Gartneru. „Na primer, automatizacija 

robotizovanih procesa trenutno najbolje 

funkcioniše u okruženjima koja 

su usredsređena na zadatke, ali automatizacija 

procesa se razvija do sve 

moćnijih botova, i na kraju do autonomne 

orkestracije procesa.” 

Gartner predviđa da će do 2021. 

godine 17% prihoda prosečne organizacije 

biti posvećeno inicijativama 

digitalnog poslovanja, a do 2022. kreatori 

sadržaja će proizvoditi više od 

30% svog diitalnog sadržaja uz pomoć 

AI tehnika za generisanje sadržaja. 

„To za stručnjake za bezbednost 

i upravljanje rizicima znači da organizacije 

verovatno grade rešenja 

i prave izbore koji se odnose na 

tehnologiju često ne shvatajući 

rizične posledice onoga što rade”, 

rekao je Mahdi. 

Balansiranje novih 

tehnologija i ljudi 

„Automatizacija je samo početak. 

Nove tehnologije će sve promeniti 

i direktno uticati na bezbednost i 

rizik”, smatra Beth Schumaecker, direktorka 

i savetnica u Garneru. „Naše 

oslanjanje na podatke se stalno 

povećava, mada ono predstavlja jedan 

od najvećih rizika po privatnost za 

organizacije. U naredne dve godine, polovina 

velikih industrijskih kompanija će 


koristiti neku novu formu digitalnih 

blizanaca, koji će takođe morati da 

budu obezbeđeni.” 

Schumaecker, ističući da je već 

nemoguće popuniti sva postojeća 

radna mesta. 

Zahtevi tih novih tehnologija i 

digitalne transformacije uvode izazove 

u pogledu novih talenata za 

funkciju bezbednosti, menjajući to 

kako organizacije očekuju da im 

bezbednost bude isporučena. 

„Digitalna transformacija zahteva 

da osoblje zaduženo za bezbednost 

igra širi spektar uloga, od strateških 

konsultanata, preko profilera pretnji, 

do produkt menadžera, što 

povratno zahteva nove veštine 

i kompetencije”, objasnila je Beth 

Ključne oblasti automatizacije 

Tri ključna područja u današnjim 

preduzećima su automatizacija 

identiteta, podataka i razvoja novih 

proizvoda i usluga. Identitet je osnova 

za sve druge bezbednosne kontrole, 

posebno zato što se poslovanje 

sve više seli u cloud okruženje. 

Zato Gartner smatra da odluke o 

i d e n t i t e t u t re ba u v e k d a o s t a n u u o - 

kviru kontrole organizacije, bez obzira 

da li se radi o ljudima ili mašinama. 

Njegovi stručnjaci podsećaju da su 

podaci ono od čega organizacije 

sada zavise za skoro svaku transakciju, 

te da oni treba da budu deljeni 

isto kao što treba da budu zaštićeni. 

Novi proizvodi i usluge, pak, su razvijani 

kako su nove tehnologije sticale 

uporište, navodeći organizacije 

da se prilagode u većoj meri. Io 

Više informacija o tome kako u- 

pravljati sajber-bezbednosnim rizicima 

u preduzeću možete pronaći na 

Gartner Cybersecurity Insight Hubu. 




Sajber kriminal 

Aleksandar M. Anđić 



Tendencija povrede osjetljivih podataka ne predstavlja novinu. Najčešće su meta napada velike 

kompanije i organizacije koje, logično, poseduju veliki broj tajnih informacija. U suštini, povreda 

tajnih podataka za rezultat ima narušavanje poverenja između kompanija i njihovih klijenata, što 

rezultira raskidom saradnje, padom konkurentnosti na tržištu i lošim poslovnim rezultatima istih. 

U nekim slučajevima šteta može biti naneta i finansijama napadnute kompanije, ukoliko je cilj 

napada bio dobavljanje finansijskih informacija. 

Povreda podataka (data breaches) 

predstavlja bezbednosni 

incident prilikom koga 

osetljivi, zaštićeni ili tajni podaci 

bivaju kopirani, pregledani, preneseni, 

ukradeni ili korišćeni od strane 

osobe koja nije ovlašćena za to. 

Najkraće rečeno, povreda podataka 

predstavlja namernu ili nenamernu 

distribuciju tajnih podataka nepouzdanom 

okruženju. 

Najinteresantnija vrsta podataka koja 

je podložna povredi tajnosti se odnosi 

na finansijske informacije (informacije 

o kreditnim karticama ili bankarskim 

transakcijama), lične zdravstvene informacije, 

identifikacione informacije, korporativne 

trgovinske tajne ili intelektualnu 

svojinu. 

Prema podacima koje je predstavila 

kompanija Gemalto na svom 

Breach Level Indexu, broj izgubljenih 

ili otuđenih podataka od 2013. godine 

do današnjeg dana prelazi neverovatnih 

14,7 milijardi zapisa. Od ukupnog 

broja, samo 4% otuđenih podataka su 

bili kriptovani i kao takvi beskorisni za 

počinioce. Kada govorimo o frekvenciji 

otuđenja ili gubljenja podataka, svakog 

dana se otuđi preko 6,3 miliona 

zapisa, odnosno preko 260.000 svakog 

sata, 4.300 svakog minuta ili 73 zapisa 

svake sekunde. 


Tri najčešća izvora povreda podataka 

predstavljaju: zlonamerni 

spoljni korisnici (prosečno preko 

63%), slučajni gubitak (prosečno u 

preko 23% slučajeva) i zlonamerni 

insajderi (prosečno oko 10%). U 

ostalim slučajevima obično se radi 

o napadima haktivista, pojedinaca 

sponzorisanih od strane drugih 

država, izgubljenim ili ukradenim 

uređajima, napadima ransomwareom 

i sl. 

Ako posmatramo period između 

2013. i 2018. godine, u najvećem 

broju slučajeva povrede podataka su 

izvršene u sektoru razvoja tehnologija, 

maloprodaje, državnom, finansijskom 

i zdravstvenom sektoru. 

Međutim, važno je napomenuti da 

je u toku 2018. godine primećen rapidan 

porast zloupotrebe podataka 

putem drušvenih mreža, čak u preko 

56% slučajeva. 

Kako dolazi do povrede 

podataka? 

Kako smo prethodno naveli, povreda 

tajnosti podataka može biti rezultat 

sajber kriminalnih aktivnosti, ukoliko 

se radi o ciljanim napadima, ili nesrećni 

slučaj (ljudska greška) gubitka uređaja 

na kojem su se nalazili korporativni 

podaci. 

U suštini, tipična povreda tajnosti 

podataka se sprovodi u tri glavne faze. 

Tipičan primer realizacije povrede podataka 


U prvom koraku napadač istražuje 

sistem koji napada i traži njegove 

slabosti, pomoću kojih će doći 

do željenih podataka. Uglavnom, 

potrebno je da prođe dosta vremena 

da bi napadač prešao na naredni 

korak. Procedura može obuhvatiti 

i „uhođenje“ profila zaposlenih 

na društvenim mrežama, sa 

ciljem pribavljanja informacija o infrastrukturi 

kompanije. 

Kada napadač uoči slabosti sistema, 

prelazi na drugi korak. U ovom 

koraku se organizuje napad ili kroz 

računarsku mrežu ili putem socijalnog 

inženjeringa. U prvom slučaju 

napad se odvija kroz mrežnu infrastrukturu, 

putem mehanizama kao 

što su: SQL injection, eksploatacija 

ranjivosti, otmica sesija i dr. Napad 

putem socijalnog inženjeringa može 

uključiti zlonamjerne e-mailove 

prosleđene zaposlenima, a koji su 

koncipirani tako da na sebe skreću 

veliku pažnju. Takvi e-mailovi mogu 

biti phishing karaktera, gde osoba 

koja čita može biti navedena da 

unese lične podatke pošiljaocu ili 

sadržati prilog koji je u stvari prikriveni 

malware. Može se desiti da 

je napadač u ovom koraku prinuđen 

da trenutno obustavi aktivnosti napada, 

sve do momenta dobijanja 

povratne informacije ili postizanja 

željenog pristupa mreži. 

Ukoliko napadač ima sreću da u 

prethodna dva koraka ostvari željeni 

cilj, bez problema može preći na 

treći korak. S obzirom na činjenicu 

da je sebi omogućio pristup mreži, 

napadač može doći do željenih podataka 

i preuzeti ih. Kasnije te podatke 

može zloupotrebiti kroz ucenu 

ili negativnu propagandu. 

Slični primeri su se dešavali u realnom 

svetu. Naime, svetski poznata 

kompanija Adobe je oktobra 2013. 

godine pretrpela veliku štetu nakon 

što je grupa hakera uspela da 

pristupi njihovoj mreži i ukrade 

source code velikog broja softverskih 

rešenja. Tom prilikom su pristupili 

i bazi od oko tri miliona korisnika, 

gde su eksploatisali podatke o 

njihovim kreditnim karticama i podatke 

za pristup sistemu. 

Ipak, do današnjeg dana rekord 

u broju zloupotrebljenih korisničkih 

naloga drži kompanija Yahoo, kojoj 

je u avgustu 2013. godine hakovano 

oko tri milijarde korisničkih naloga. 

Prevencija 

Adekvatna zaštita od zloupotrebe 

tajnih podataka je uslovljena brojnim 

faktorima. Sa napretkom tehnologije 

napreduju i procedure za neovlašćeni 

pristup sistemima i čini se da su hakeri, 

na žalost, još uvek bar za korak 

ispred organizacija i pojedinaca koji 

se bave problemom prevencije i odbrane. 

Uvek treba imati na umu da 

nijedan sistem na planeti nije u potpunosti 

bezbedan. 

U cilju proaktivnog delovanja potrebno 

je (ali ne i dovoljno) ispoštovati 

neke od preporuka koje se 

odnose na svaki sistem koji sadrži 

određene osetljive informacije. 

Kada govorimo o samim kompanijama, 

osnovne preporuke su: 

- redovno ažuriranje softvera i 

mrežnih uređaja i instalacija zakrpa 

(jedan računar na kojem nije softver 

redovno ažuriran može prouzrokovati 

katastrofu), 

- edukacija i primena (redovno 

organizovanje treninga i informisanje 

zaposlenih o novim pretnajma 

i pojedinačnim zaduženjima), 

- implementacija bezbednosnih 

mera (kreiranje algoritama za rano 

otkrivanje nedostataka u sistemu i 

potencijalnih pretnji, procedure za 

analiziranje saobraćaja i dr.) 

- biti spreman na nepredviđeno 

(kreirati efektni plan oporavka u 

slučaju da do napada dođe i voditi 


ačuna da se svi zaposleni upravljaju 

prema tom planu). 

Pojedinačna odgovornost je 

takođe veoma značajan faktor 

zaštite. Neke najosnovnije preporuke 

su: 

- redovno praćenje bankovnih 

transakcija (ovim postupkom se mogu 

uočiti eventualne transakcije koje 

sam vlasnik računa nije pokretao), 

- ne verovati svemu što se vidi (socijalni 

inženjering cilja na lakoverne 

osobe; biti na oprezu), 

- ne deliti previše ličnih infor- 

macija putem društvenih mreža, 

- zaštititi sve svoje uređaje (voditi 

računa da na svim uređajima postoji 

adekvatna zaštita; redovno ažurirati 

antivirus programe), 

- zaštititi sve korisničke naloge 

(koristiti različita korisnička imena, 

e-mail adrese i pasvorde za svaki 

korisnički nalog), 

- ne otvarati e-mail poruke prispele 

od strane nepoznatih pošiljalaca 

(ovakve poruke je poželjno 

automatski izbrisati). 

Uz sve prethodno navedeno, 

potrebno je razviti procedure zaštite 

podataka u okviru same kompanije i 

striktno se pridržavati pravila. IT osoblje 

mora obezbediti konstantnu enkripciju 

podataka, konstantno analizirati 

ponašanje zaposlenih prilikom 

rada na sistemu, u cilju sprečavanja 

mogućnosti unutrašnje povrede podataka. 

Konačno, neophodno je redovno 

pokretati backup procedure 

kako bi se obezbedio oporavak 

sistema ukoliko do gubitka podataka 

ipak dođe. Io 



Check Point 

Pripremila: Vesna Kovačević 

vesna@internetogledalo.com 

Koliko dobro CloudGuard IaaS 

podržava Azure bezbednost? 

Check Pointov CloudGuard IaaS pruža podršku za Microsoft Azure i primene hibridnog clouda, 

i time poboljšava bezbednost Azurea. Ovo nije iznenađujuće kada se uzme u obzira da je Azure 

vodeći vendor javnog clouda i da mu poverenje poklanja 95% Fortune 500 kompanija, od kojih 

su većina i Check Pointovi korisnici. Ali koliko dobro CloudGuard IaaS podržava Azure? Jedan od 

načina da se odgovori na ovo pitanje jeste vratiti se na sâm Microsoft, smatra Jonathan Maresky, 

menadžer za marketing proizvoda u kompaniji Check Point Software Technologies. 

On upravo to i radi u postu 

objavljenom 12. juna 

2019. na kompanijskom 

blogu, u kojem se poziva 

na tekst koji je Reshmi Yandapalli, 

glavni programski menadžer Azure 

Networkinga, objavila u februaru, a 

u kojem je u glavnim crtama razmotrila 

kada graditi ili odabrati bezbednosne 

i mrežne servise Azurea. 

U tekstu pod naslovom „Najbolje 

prakse koje treba razmotriti pre 

implementacije mrežnog virtuelnog 

uređaja” dr Yandapalli definiše 

mrežni virtuelni uređaj (network virtual 

appliance - NVA) i navodi četiri 

najbolje prakse za umrežavanje i 

bezbednost nezavisnih softverskih 

vendora (ISVs) kakav je Check Point, 

kako bi se poboljšalo cloud iskustvo 

za korisnike Microsoft Azurea. 

Jonathan Maresky je, kako kaže, 

zajedno sa Check Pointovim timom 

za istraživanje i razvoj, koji je 

odgovoran za razvoj CloudGuard 

IaaS-a i buduću mapu puta, pažljivo 

pregledao četiri najbolje prakse navedene 

u ovom tekstu, a sa čitaocima 

svog posta deli ono što je 

naučio. 


Azure je ubrzao 

mrežnu podršku 

Blog dr Yandapalli preporučuje 

da Azure bezbednosno rešenje ISVova 

bude dostupno na jednom ili 

više tipova Azure VM-ova koji podržavaju 

Azureovu sposobnost 

ubrzanog umrežavanja, kako bi se 

poboljšale netvorking performanse. 

Sledeća slika pokazuje komunikaciju 

između dve virtuelne mašine 

sa i bez ubrzanog umrežavanja: 

Slika 1. Ubrzano umrežavanje radi unapređenja održavanja 

Azure bezbednosti (izvor: Microsoft) 

Prema rečima Amira Kaushanskog, 

produkt menadžera za CloudGuard 

IaaS, Check Point je bio prvi vendor 

sertifikovan kao usaglašen sa Azure 

ubrzanim umrežavanjem. Ubrzano 

umrežavanje se može koristiti za 

značajno poboljšanje performansi 

i smanjenje kašnjenja, odstupanja i 

korišćenje CPU-a. 

„U zavisnosti od opterećenja 

i veličine VM-a, primetili smo ~2- 

3X povećanu propusnost kao direktan 

rezultat Azure ubrzanog 

umrežavanja”, navodi Jonathan 

Maresky. 

Multi-NIC podrška 

Svaki tip Azure VM-a ima jedan 

ili više NIC-ova (Network Interface 

Controllers). U članku dr Yandapalli 

se objašnjava da korišćenje VM-ova 

sa više NIC-ova poboljšava upravljanje 

mrežnim saobraćajem putem 

izolacije saobraćaja. Na primer, možete 

koristiti jedan NIC za plani- 

rani saobraćaj podataka, a jedan za 

upravljanje planom prenosa podataka. 

CloudGuard IaaS podržava multi- 

NIC VM-ove, bez obzira na broj 


HA Port sa Azure 

balanserom opterećenja 

Slika 2. Azure VM-ovi H-serije sa NIC-ovima po veličini 

(izvor: Microsoft, jun 2019.) 

Ne iznenađuje da se u članku 

dr Yandapalli navodi da Azure sigurnosni 

i mrežni servisi treba da 

budu pouzdani i visokodostupni. 

Ona preporučuje korišćenje pravila 

o uravnoteženju opterećenja High 

Availability (HA) porta. 

wwKaushansky dodaje nove informacije 

da CloudGuard IaaS podržava 

ovu funkcionalnost sa standardnim 

balanserom opterećenja preko 

templejta za implementaciju Azure 

Resource Managera, koje korisnici 

mogu da koriste da bi lako implementirali 

CloudGuard u High 

Availability modu. 

NIC-ova. Check Point preporučuje 

korišćenje VM-ova sa najmanje dva 

NIC-a. VM-ovi sa jednim NIC-om 

jesu podržani, ali se ne preporučuju. 

U zavisnosti od korisnikove implementacione 

arhitekture, jedan 

NIC može biti korišćen za unutrašnji 

(„istok-zapad”) saobraćaj, dok drugi 

može biti korišćen za izlazni/ulazni 

(„sever-jug”) saobraćaj, objašnjava 

Jonathan Maresky. 


Slika 3. Primer dijagrama protoka HA porta sa Azure Load Balanserom (izvor: Microsoft blog) 

Podrška za podešavanja 

VMSS-a (Virtual Machine 

Scale Sets) 

Poslednja best-practice preporuka 

ovog članka je da se koristi 

Azure Virtual Machine Scale Sets za 

obezbeđivanje visoke dostupnosti, kao 

i lejera za upravljanje i automatizaciju 

za Azure bezbednost, umrežavanje 

i druge aplikacije. Ova cloud-native 

funkcionalnost pruža pravu količinu 

IaaS resursa u zavisnosti od potreba 

aplikacija u datom trenutku. 

Slično prethodnoj najboljoj praksi, 

korisnici mogu koristiti templejt za implemetaciju 

Azure Resource Managera 

da bi implementirali CloudGuard u 

VMSS mod. Check Point preporučuje 

upotrebu VMSS-a za inspekciju saobraćaja 

u ulaznom/izlaznom i istok/ 

zapad saobraćaju. 

Kao što možete videti, CloudGuard 

IaaS je usaglašen sa sve četiri Microsoftove 

preporuke o najboljim praksama 

što se tiče toga kako izgraditi i primeniti 

Azure rešenja za bezbednost mreže. 

„Dakle, ako ste u procesu evaluacije 

Azure bezbednosnih rešenja, 

zašto ne iskoristite prednosti vremenski 

ograničene specijalne ponude 

Microsofta i Check Pointa?”, 

preporučuje na kraju autor i zainteresovanima 

predlaže da odu na 

Azure Marketplace i preuzmu: tridesetodnevnu 

besplatnu licencu za 

evaluaciju CloudGuard IaaS-a, tridesetominutnu 

Q&A sesiju sa Check 

Pointovim Cloud Security arhitektom, 

Microsoft Azure Compute Credit od 

1.000 dolara (koji će biti obezbeđen 

tokom Q&A sesije). Io 

Da biste naučili više o tome kako 

vam CloudGuard IaaS može pomoći 

da zaštitite svoje podatke i infrastrukturu 

u Microsoft Azureu i hibridnom 

cloudu i da unapredite 

bezbednost Azure mreže, posetite 

http://www.checkpoint.com 


Predviđanja 

IDC 

Prihodi od 

cloud IT infrastrukture 

u 2019. 

Prema IDC-jevom Worldwide Quarterly Cloud IT Infrastructure Trackeru, prihod vendora od 

prodaje IT infrastrukturnih proizvoda (server, enterprise storage, ethernet switch) za cloud 

okruženja, uključujući javni i privatni cloud, porastao je u prvom kvartalu 2019. (1Q19), 11,4% 

u odnosu na istI period prošle godine, dostižući 14,5 milijardi dolara. IDC je takođe smanjio 

prognozu za ukupnu potrošnju na cloud IT infrastrukturu u 2019. godini na 66,9 milijardi, što je 

4,5% manje od predviđanja za prošli kvartal, uz sporiji godišnji rast od 1,6%. 

Prihodi vendora od prodaje 

hardverske infrastrukture za 

okruženja javnog clouda u 

1Q19 smanjeni su za 13,4% u odnosu 

na prethodni kvartal (4Q18), ali su 

porasli 8,9% u odnosu na isti period 

prošle godine, na 9,8 milijardi dolara. 

Ovaj segment tržišta i dalje je 

pod snažnim uticajem potražnje od 

nekolicine hyper-scale pružalaca 

za cloud IT okruženja, njegov udeo 

će pasti sa 69,1% u 2018. na 66,5% 

u 2019. Nasuprot tome, potrošnja 

na IT infrastrukturu za privatni 

cloud je pokazala stabilniji rast otkad 

je IDC počeo da prati prodaju 

IT infrastrukturnih proizvoda u različitim 

okruženjima implementacije. 

U prvom kvartalu 2019. godine, 

prihodi vendora iz okruženja privausluga, 

čija potrošnja na IT infrastrukturu 

ima tendenciju da ima vidljive 

oscilacije podizanja i spuštanja. Nakon 

ubedljivih dostignuća u 2018. godini, 

IDC očekuje da se segment IT infrastrukture 

za javni cloud smiri 2019. uz 

pad prihoda vendora na 44,5 milijardi 

dolara, što je smanjenje 2,2% u odnosu 

na 2018. Iako će on nastaviti da 

obračunava najveći deo potrošnje 


tnog clouda je porastao za 16,9% 

u odnosu na isti period prethodne 

godine, dostižući 4,7 milijardi dolara. 

IDC očekuje da će 2019. godine 

p o t r o š n j a u o v o m s e g m e n t u p o r a - 

sti 10,1% u odnosu na isti period 

prethodne godine. 

Sve u svemu, industrija IT infrastrukture 

je na raskrsnici u pogledu 

prodaje proizvoda za cloud u odnosu 

na tradicionalna IT okruženja. 

U 3Q18, prihodi vendora od cloud 

IT okruženja prvi put su se popeli 

iznad 50%, ali su od tada pali ispod 

ove značajne tačke. U 1Q19, 

cloud IT okruženja su činila 48,8% 

prihoda vendora. Za celu 2019. godinu 

potrošnja na cloud IT infrastrukturu 

će se zadržati malo ispod 

50%, beležeći 49,4%. Međutim, 

dugoročno gledano, IDC očekuje da 

ć e p o t r o š n j a n a c l o u d I T i n f r a s t r u k- 

turu stalno rasti i održivo premašivati 

nivo potrošnje na tradicionalnu IT 

infrastrukturu 2020. godine i kasnije. 

Kada je reč o tri tehnološka segmenta 

u cloud IT okruženjima, predviđa 

se da će porasti potrošnja za iternet 

svičeve i storidž platforme, dok se 

očekuje da kompjuterske platforme 


zabeleže smanjenje u 2019. Iternet 

svičevi će najbrže rasti, do 20,9%, 

dok će potrošnja na storidž platforme 

rasti blago 1,9%. Komjuterske 

platforme će dotle pasti za 2,8% u 

2019. godini, ali će ostati najveća 

kategorija potrošnje na cloud IT infrastrukturu 

od 34,2 milijarde dolara. 

Stanje u non-cloud IT 

okruženjima 

manji u odnosu na prošlu godinu u regionu 

Azija/Pacifik, bez Japana (APeJ), 

za 1,2%, a u Latinskoj Americi za 0,2%. 

petogodišnjoj stopi rasta (CAGR) od 

7,5%, dostižući 94,5 milijardi dolara u 

2023. i čineći 57,6% ukupne potrošnje 

za IT infrastrukturu. Infrastruktura 

Prodaja proizvoda IT infrastrukture 

unutar tradicionalnih (noncloud) 

IT okruženja ostala je na i- 

stom nivou u odnosu na 1Q18. Za 

celu 2019. godinu se očekuje da se 

svetska potrošnja na tradicionalnu 

non-cloud IT infrastrukturu smanji 

za 3,5%, pošto se ciklus osvežavanja 

tehnologije koji je doveo do rasta 

u 2018. smanjio. IDC očekuje 

da će do 2023. godine tradicionalna 

non-cloud IT infrastruktura predstavljati 

samo 42,4% ukupne svetske 

potrošnje na IT infrastrukturu (što je 

pad sa 51,9% u 2018.). Ovo smanjenje 

udela i rastući udeo cloud okruženja u 

ukupnoj potrošnji na IT infrastrukturu 

je zajedničko svim regionima. 

Stanje po regionima 

Većina regiona je u 1Q19 povećala 

svoje prihode od cloud IT infrastrukture. 

Region Bliski istok i Afrika 

je najbrže rastao, 35,3% u odnosu 

na isti period prošle godine, praćen 

Zapadnom Evropom sa 25,4%. Drugi 

regioni koji su rasli u 1Q19 uključuju 

Centralnu i istočnu Evropu (18,3%), 

Kanadu i Japan (po 14,6%), Sjedinjene 

Države (10,7%) i Kinu (5,4%). Prihodi 

od cloud IT infrastrukture su bili nešto 

Dugoročna prognoza 

IDC očekuje da će dogoročno potrošnja 

na cloud IT infrastrukturu rasti po 

javnog clouda će iznositi 66,2% 

ovog iznosa, rastući na 6,6% CAGR. 

Potrošnja na infrastrukturu privatnog 

clouda će rasti po CAGR od 9,4%. Io 



Istraživanje 

Kriptovalute 

Preuzeto sa IT Exclusive Newsa 

Internet ogledala 

Strah od nepoznatog 

Novo istraživanje kompanije Kaspersky otkrilo je da nedostatak razumevanja i poverenja sprečava 

potrošače da koriste kriptovalute. Naime, izveštaj ove kompanije pod naslovom „Neistražena 

teritorija: zašto su potrošači još uvek oprezni da usvoje kriptovalute” pokazuje da, mada 29% 

ljudi ima određeno znanje o kriptovalutama i iako postoji određena potražnja za njima, tek svaka 

deseta osoba (10%) u potpunosti razume kako kriptovalute funkcionišu. 

Stopa kojom globalni potrošači 

usvajaju kriptovalute se u- 

sporava, uprkos tome što 

poznate ličnosti kao što je Džoni 

Dep i YouTube influenseri poput 

Pjudipaja (PewDiePie) prihvataju 

ovu tehnologiju. Mnogi potrošači 

još uvek nemaju dovoljno znanja o 

tome kako kriptovalute funkcionišu 

i to usporava mejnstrim usvajanje. 

Do danas, četiri od pet ljudi (81%) 

nikada nije trgovalo kriptovalutama, 

čime se ističe koliko smo daleko od 

toga da ih prihvatimo kao uobičajeni 

oblik plaćanja ili ulaganja. 

Istraživanje kompanije Kaspersky 

je pokazalo da među mnogim potrošačima 

postoji želja da koriste 

kriptovalute, ali da ih sprečava jaz u 

znanju. Pored toga, mnogi ispitanici 

koji su mislili da poseduju određeno 

znanje o kriptovalutama kasnije su 

odlučili da ih ne koriste. Skoro petina 

(18%) je prestala da ih koristi jer 

im je to postalo previše tehnički 

komplikovano. 

Ovaj nedostatak razumevanja 

mogao bi dovesti do nepoverenja 

u sposobnost kriptovaluta da čuvaju 

novac potrošača bezbednim. Na primer, 

skoro trećina (31%) ispitanika je 

izjavila da veruje da su kriptovalute 

prilično nestabilne i da moraju biti 


stabilne da bi ih koristili. Takođe 

postoji uobičajena percepcija među 

potrošačima da kriptovalute neće 

uvek postojati. Trećina (35%) smatra 

da su kriptovalute privremene i da 

nisu vredne truda. 

Realna bojazan 

Iako je široko rasprostranjeno interesovanje 

za kriptovalute možda 

već dostiglo vrhunac, još uvek postoji 

potražnja za tom tehnologijom. 

Petina (20%) ispitanika je izjavila 

da bi, iako trenutno ne koriste 

kriptovalute, želela da ih koristi u 

budućnosti. Ipak, još uvek postoji 

sumnja među potrošačima – često 

vođena strahom da postoji realan 

rizik za njihove finansije. Prevaranti 

mogu da koriste kriptovalute za svoju 

korist, a oko petine (19%) ispitanika 

reklo je da su iskusili hakerske 

napade na berzi. Kriminalci takođe 

stvaraju lažne e-novčanike kako bi 

privukli ljude da neopravdano ulažu 

svoj novac, a 15% potrošača su bili 

žrtve prevare koja uključuje kriptovalute. 

(Kako biste saznali nešto više 

o tome šta potrošači misle o kriptovalutama, 

posetite https://www. 

kaspersky.com/blog/cryptocurrency-report-2019/) 

Preporuka 

Nakon nekoliko godina sajberbezbednosnih 

istraživanja u kripto 

startapovima, kompanija Kaspersky 

preporučuje kripto preduzećima da 

usvoje najbolje bezbednosne prakse 

za pametne programere, koriste dokazane 

okvire za pametne ugovore 

(kao što je https://openzeppelin.org/) 

i unajme treću stranu da sprovede 

procenu pametnog ugovora kako ne 

bi propustili potencijalne ranjivosti. 

„Jasno je da je mejnstrim usvajanje 

i uspon kriptovaluta usporeno zbog 

ranjive prirode tehnologije. Iako 

postoji izražena želja za korišćenjem, 

ulaganje teško zarađenog novca u 

nešto u šta se ne razumete u potpunosti, 

ili čemu ne verujete, predstavlja 

prepreku. S obzirom na to da je 

bezbednost investicija potrošačima 

od najveće važnosti, od vitalnog je 

značaja da preduzmu sopstvene korake 

da je zaštite. Kao i sa bilo kojom 

sajber pretnjom, nema zamene 

za opreznost – ako nešto izgleda 

previše dobro da bi bilo istinito, 

onda verovatno i nije. Ukoliko 

želite trgovati kripto-sredstvima u 

bilo kojoj razmeni, obratite pažnju 

na bezbednost informacija svog 


ačuna. Ako je vaš cilj dugoročna investicija 

ili korišćenje kriptovalute 

za plaćanje, onda ih čuvajte u bezbednom 

okruženju i koristite 

više novčanika, ili ih distribuirajte 

i na softver i na hardver. Takođe 

podstičemo kripto-preduzeća da se 

efikasno organizuju kako bi pokazala 

da su u stanju da zaštite investicije 

svojih klijenata”, kaže Vitalij Mzokov, 

šef odeljenja za komercijalizaciju u 

kompaniji Kaspersky. 

Odgovor na rizike 

Kako bi unapredili stabilnost i 

podstakli poverenje u kriptovalute, 

partneri kompanije Kaspersky, kao 

što je kompanija Merkeleon, razvili 

su legitimne platforme na tržištu, 

platforme za onlajn aukciju, razmenu 

kriptovaluta i kripto platne sisteme. 

„Kriptovalute svakako imaju svoje 

prednosti, ali kao što možemo videti, 

mnogi potrošači još uvek nisu 

svesni šta su one, jer brinu o bezbednosti 

i načinu na koji tehnologija 

funkcioniše. To je uzbudljiva industrija, 

ali je i izgrađena na poverenju. 

Stoga je imperativ da preduzeća koja 

rade sa kriptovalutama urade sve što 

mogu kako bi zaštitila svoje mreže i 

osigurala bezbednost svojih klijenata“, 

objašnjava Aleksej Sidorovič, šef 

prodaje i poslovnog razvoja u kompaniji 

Merkeleon. Io 

Više informacija o tome kako 

Kaspersky pruža transparentnu i 

snažnu zaštitu za platforme kriptotrgovine 

i projekte koji nude tokene, 

kao i o zaštiti potrošača možete 

dobiti na sajtu kompanije. 


Generalni pokrovitelj Servisa 


Kriptovalute 

Bitcoin 

Pri pre ma: Re dak ci ja 


Neprijatne činjenice 

o bitcoinima – skoro niko 

ih ne koristi 

Olga Kharif, jedna od autora Bloomberg Newsa, u tekstu objavljenom poslednjeg dana maja 

ove godine ukazuje na činjenicu da bitcoin ima dugotrajan problem o kome u ovom trenutku 

malo ljudi priča zbog atmosfere obnovljenog uzbuđenja, nastale usled nedavnog skoka njegove 

vrednosti. A to je da skoro niko ne koristi najveću svetsku kriptovalutu za bilo šta drugo osim za 

špekulacije. 

Podaci njujorške kompanije 

Chainalysis Inc., koja se bavi 

istraživanjem blockchaina, 

pokazuju da je u prva četiri meseca 

2019. godine samo 1,3% ekonomskih 

transakcija dolazilo od trgova- 

ca, što je malo promenjeno tokom 

ciklusa buma i pada u prethodne 

dve godine. 

Iako kompanije kao što je AT&T 

Inc sada dozvoljavaju klijentima da 

plaćaju kriptovalutama, problem je 

što mali broj špekulanata želi da koristi 

coin za plaćanje bežičnih usluga, 

kada cena ove digitalne aktive 

može porasti još 50% za nekoliko 

nedelja. To je postalo glavna 

dilema sa kriptovalutom: bitcoiunu 


Aktivnost bitcoina po kategorijama (u procentima) 

Izvor: Chainalysis 

Ovogodišnji podaci su za period od januara do aprila 

je potreban hip da bi stekao masovnu 

privlačnost, kako bi bio smatran 

održivom elektronskom alternativom 

novcu, a razvio je kulturu 

„holdersa”, koja zagovara akumulaciju 

umesto trošenja. 

Tvrdnju o ograničenoj upotrebi bitcoina 

autorka potkrepljuje navodima 

Kimberly Grauer, rukovodećeg 

ekonomiste u Chainalysisu, koja 

kaže da „berzanska trgovina nastavlja 

da bude dominantna ekonomska 

aktivnost bitcoina, što 

ukazuje da je najbolji slučaj njihovog 

korišćenja i dalje špekulativan, 

a glavna upotreba za svakodnevnu 

kupovinu još uvek daleko od realnosti". 

Chainalysis prati provajdere servisa, 

uključujući BitPay Inc. koji pruža 

trgovcima usluge obrade plaćanja. 

BitPay, koji je nedavno izabran za 

provajdera platnih usluga za AT&T, 


procesirao je milijardu dolara u 

2017. i 2018. godini. 

Evo kako to radi. Korisnik plaća u 

bitcoinima, a BitPay verifikuje sredstva 

i prihvata bitcoin u ime preduzeća. 

Preduzeće ima opciju da uzme bitcoin 

ili zvaničnu valutu, ili delimično jedno 

i drugo. Ako izabere da uzme 100% 

zvaničnu valutu, dolari se deponuju na 

račun poslovne banke sledećeg radnog 

dana, uz umanjenje od 1% na ime 

naknade koju BitPay naplaćuje za celi 

ovaj proces. Preduzeće je zaštićeno 

od bilo kakve nestabilnosti cena bitcoina, 

objašnjava Olga Kharif. 

Bitcoin se od januara više nego 

udvostručio. U 2017. godini, originalna 

kriptovaluta je porasla za 

1.400%, na skoro 20.000 dolara, a 

onda je prošle godine pala za više 

od 70%. Krajem maja ove godine 

ona je pala oko 3%, na oko 8.200 

dolara. 

„Mi još uvek donekle širimo prošlogodišnje 

prljave tragove", kaže 

Sonny Singh, glavni komercijalni direktor 

u Bit-Payu, i iznosi zapažanje da 

korisnici u Americi generalno troše više 

kada vrednost bitcoina raste. Kada 

je obrnuto žele nešto da prodaju. 

Sve je relativno 

Mada se obim transakcija BitPaya 

može u prvi mah činiti ogromnim, 

da bi se dobila realnija slika treba 

znati da je Visa prošle godine procesirala 

skoro pola milijarde transakcija 

svaki dan, a u 2018. godini obradila 

je 11,2 triliona dolara. 

Prema navodima Chainalysisa, ukupna 

trgovinska aktivnost još uvek pada 

od pika koji se desio krajem 2017. godine, 

kada su trgovačke usluge činile 

1,5% ukupne bitcoin aktivnosti. 

Korišćenje na lokacijama trgovaca je 


palo na 0,9% prošle godine, kada je 

cena bitcoina pala pre nego što je 

hipoteza o čuvanju vrednosti (digitalnom 

zlatu) na kraju pobediti”. 

Bitcoin poslat u trgovinske usluge (mesečni podaci) 

Izvor: Chainalysis 

počela da se oporavlja 2019. 

Transakcije vezane za trgovanje i 

dalje su činile 89,7% bitcoin aktivnosti 

u periodu između januara i aprila 

ove godine, što je neznatno niže od 

91,9% za celu prošlu godinu, otkriva 

Chainalysis. 

Olga Kharif smatra da bi ovakav 

trend mogao da bude znak problematične 

dugovečnosti bitcoina. Njegov 

nepoznati kreator Satoshi Nakamoto 

zamislio je da se bitcoin koristi 

u svakodnevnim transakcijama, od 

kupovine kafe do plaćanja iznajmljivanja 

automobila. Umesto toga ulagači 

su donedavno naglašavali da je bitcoin 

pretvoren u digitalnu verziju zlata – a- 

ktivu koja zadržava vrednost u vreme 

ekonomske neizvesnosti, pošto bitcoin 

nije povezan sa akcijama ili obveznicama. 

Mada, to bi moglo biti razmišljanje 

tipa „što je babi milo...”. 

„Ne očekujem da će bitcoin biti korišćen 

u bilo kojoj trgovini u skorije vreme”, 

naveo je Kyle Samani, suosnivač 

teksaškog Multicoin Capital Managementa, 

dodajući da „nije verovatno da će 

„Borba” se nastavlja 

Napori da se naglo poveća trgovačka 

aktivnost se nastavljaju. Startap pod 

imenom Flexa je nedavno saopštio 

da će omogućiti korišćenje određenih 

kriptovaluta prilikom plaćanja kod 

trgovaca kao što su Nordstrom Inc. 

i Whole Foods Market Inc. Flexa već 

omogućava ljudima da upotrebljavaju 

bitcoin, ether, bitcoin cash i gemini 

dolar na više od 30.000 lokacija u 

SAD-u. 

Ipak, malo je onih koji veruju da 

će bitcoin postati opšteprihvaćeno 

platežno sredstvo. 

„Bitcoin je danas lider, a možda će 

to biti i dalje zbog toga što ima najveći 

mrežni efekat i ‘brend’, ali ne mislim da 

će bitcoin sam po sebi ikada biti ‘novac’”, 

smatra i Jeff Dorman, glavni rukovodilac 

investicija kompanije Arca. 

No, on kaže da „bitcoin ne mora da 

bude novac da bi bio uspešan” i podseća 

da mnoge sjajne tehnologije završe kao 

strateški važne a da nisu ispunile svoju 

inicijalnu mapu puta. Io 


Veštaška inteligencija 

Primeri upotrebe 

Pripremio: Ivan Gojković 


AI otkriva 

opasnosti na poslu 

Autor brojnih bestselera, glavni govornik na mnogim konferencijama i poznati savetnik 

kompanija i vlada Bernard Mar (Bernard Marr) redovno obrađuje teme vezane za primenu 

tehnologije u poslovanju. U jednom od svojih nedavno objavljenih članaka on se bavi načinima 

na koje veštačka inteligencija (AI) može da otkrije opasnosti na poslu, objašnjavajući to na 

primeru Autodeskovog alata Construction IQ koji se koristi u građevinskoj industriji. 

Činjenica je da u građevinarstvu 

gine više ljudi 

nego u bilo kojoj drugoj 

industriji, a uzrok broj jedan smrti 

na poslu je pad. Zato Autodeskov 

poslednji dodatak njegovom BIM 

360 paketu industrijskih alata koji 

se temelji na veštačkoj inteligenciji 

– Construction IQ – ima za cilj da 

smanji ove tragične pojave. To čini 

tako što predviđa kada je najverova- 

tnije da se dogode padovi, kao i bilo 

koja druga opasnost po život, deo 

tela ili čak samo kvalitet posla. 

Autor objašnjava da su Autodeskovi 

stručnjaci za podatke naišli na 

rešenje dok su tražili aplikacije gde bi 

se mogla iskoristiti ogromna količina 

podataka prikupljenih na gradilištima 

zahvaljujući entuzijastičnom usvajanju 

mobilnih alata i senzorskih uređaja 

u ovoj industriji. 

„Zamislite da ste menadžer za 

gradnju i da morate da se borite sa 

činjenicom da će svakih x meseci 

neko umreti na poslu! To je nepojmljivo 

za većinu nas na poslovima 

belih okovratnika”, citira on reči kojima 

je Pat Keaney, Autodeskov vođa 

Construction IQ projekta, opisao o- 

zbiljnost problema sa kojima se sreće 

građevinska industrija. 

Construction IQ koristi tehnike za 


obradu prirodnog jezika (natural 

language processing - NLP) – algoritme 

koji raščlanjuju ljudski jezik 

(u ovom slučaju, tekstualne napomene 

o građevinskim poslovima 

koje su na licu mesta kreirali izvođači 

i podizvođači radova) radi procene 

rizika i upozoravanja na opasnostima 

koje mogu proći nezapaženo 

od strane onih koji upravljaju bezbednošću 

ljudi. 

U razgovoru sa Bernardom Marom, 

Keaney je rekao da se oni u 

Autodesku trenutno „fokusiraju na 

primenu NLP-a”, da imaju “partnere 

koji koriste prepoznavanje slika; 

postoje kamere od 360 stepeni, internet 

stvari (IoT) koji može da detektuje 

gasove u vazduhu...”, te da 

po njegovom mišljenju nema sumnje 

da će u narednih pet godina ova 

tehnologija spašavati živote. 

Budućnost je stigla 

Mar, međutim, primećuje da ova 

t e h n o l o g i j a t o v e ć r a d i . O n j e r a z g o - 

varao sa građevinskom kompanijom 

BAM Ireland koja je korišćenjem 

Autodeskove BIM 360 platforme 

postigla 20% smanjenja problema 

u pogledu kvaliteta i bezbednosti 

na radnom mestu. Takođe su povećali 

za 25% količinu vremena koje 


osoblje ima na raspolaganju za 

sprovođenje sanacije visokorizičnih 

opasnosti na mestu rada. A sve to 

je postalo moguće zahvaljujući eksploziji 

količine podataka generisanah 

i prikupljenih na licu mesta. 

„Shvatili smo da se ove ogromne 

promene dešavaju u industriji kao 

rezutat stvari kao što su pametni 

telefoni i tableti”, objasnio je Keaney. 

„Prošlo je samo oko jedanaest godina, 

ali su one promenile pejzaž... 

Umesto da okolo nosite gomile papira, 

možete pogledati planove na 

iPodu, a kada to uradite, ne samo 

što štedite vreme, nego generišete 

i prikupljate podatke. Svako ima 

telefon i kameru visoke rezolucije u 

svom džepu... Proširite tu ideju na 

IoT i senzore i većina pametnih ljudi 

neće sedeti naokolo pokušavajući da 

shvati kada je beton suv; oni postave 

senzor u njega i senzor im kaže kada 

je beton spreman. 

Sledeća faza je bila prirodni skok. 

Uzimanje ovih podataka i njihovo 

stavljanje na raspolaganje AI alatima 

koje je Autodesk razvio za svoju 

BIM 360 platformu značilo je pomak 

ka prediktivnom modelu upravljanja 

gradnjom, koji se temelji na podacima. 

Naša jednostavna hipoteza je bila 

da mora da postoji vrednost u 

tim podacima koja će pomoći našim 

klijentima da urade efikasniji 

posao upravljanja njihovim ludim, 

haotičnim građevinskim projektima 

koji se stalno povećavaju. To nas je 

dovelo do toga da započnemo ovo 

istraživanje.” 

Po Maru, ovo je savršen primer sve 


češćeg i produktivnijeg trenda u svim 

industrijama koje se bave digitalnom 

transformacijom. Digitalizacija rezultira 

bogatstvom informacija koje se često 

mogu pokazati korisnim daleko izvan 

inicijalnih slučajeva korišćenja za koje 

su prikupljane. 

Ne(spremnost) za deljenje 

podataka 

Pošto je projekat tek započinjao, 

postojale su početne zabrinutosti u 

pogledu toga koliko će kompanije 

biti voljne da dele podatke. To se, 

kako je Keaney objasnio Maru, pokazalo 

neosnovanim. 

„Generalno, naši klijenti su daleko 

premašili moja očekivanja u pogledu 

spremnosti i žara da nam dozvole 

da im pomognemo da pronađu 

vrednost u svojim podacima. Mi smo 

im rekli da želimo da idemo u istraživanje 

i partnerstvo sa njima, pa 

ukoliko su zainteresovani, potrebno 

je da nam daju pristup svojim podacima... 

Kada su to uradili, mogli 

smo da im pokažemo stvari u njihovim 

podacima koje nikada pre 

nisu videli”, ispričao je Keaney. 

Construction IQ 

u BAM Irelandu 

Ipak, ispostavilo se da su kompanije 

u SAD-u bile spremnije da preuzmu 

rizik, dok su evropske bile malo opreznije. 

Zato je za Autodesk, kako kažu, 

bilo vrlo uzbudljivo da vide da je BAM 

Ireland prigrlio njihovo rešenje. 

Ovde podaci pokrivaju više od 

150 miliona građevinskih problema 

prikupljenih od 30.000 projekata, 

koji su korišćeni za obuku algoritama, 

koje je BAM koristio za pokretanje 

svojih impresivnih rezultata na 


polju sigurnosti gradilišta. 

Njihov menadžer za digitalne operacije 

konstrukcije Michael Murphy 

poverio je Maru da mu je platforma 

omogućila da se udalji od silosnog 

pristupa podacima koji je ova firma 

za građevinarstvo i civilni inženjering 

tradicionalno zauzimala. 

„Kada smo počeli, otkrili smo da je 

naš najveći problem to što su nam podaci 

veoma nekonzistentni, pa smo 

i mi, kada smo postavljali projekte, 

bili nekonzistentni u pogledu načina 

kako prikupljamo podatke ili vrste problema 

koje smo snimilili. Kada smo 

se povezali sa Construction IQ-om, 

prva stvar koju smo morali da uradimo 

je bilo da se pozabavimo ovom 

nekonzistentnošću – to je bila velika 

naučena lekcija. To je značilo da smo 

bili u mogućnosti da dobijemo bolje 

uvide u probleme i izazove u našim 

projektima... Ranije, dok smo možda 

radili nešto na mobilnom telefonu ili 

na iPodu čisto da bismo radili na iPodu... 

nismo stvarno dobijali benefite 

od standardizovanih skupova podataka 

za koje smo mogli napraviti 

upit i iz njih dobiti bolje uvide”, naveo 

je on. 

Višestruka korist 

Pošto tehnologije kao što su mašinsko 

učenje, NLP i dubinsko učenje nastavljaju 

da dokazuju svoju vrednost, čini 

se neizbežnim da rešenja izgrađena 

na njima budu sve prihvaćenija u građevinarstvu, 

kao i u bilo kojoj drugoj industriji 

koja može imati korist od konsolidovanog 

pristupa prikupljanju i analitici 

podataka, smatra Mar. 

Po njemu, ovo će kratkoročno verovatno 

spašavati živote, dok će dugoročno 

doprineti razvoju bezbednijih radnih 

praksi i standarda. Io 



SPECIJALNO IZDANJE 

Business 

Security 

XX 


ISSN 1821 - 4169 


www.ogledalo.rs

IO 194 PDF

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?