Josip Cottolengo

TERESIO BOSCO
Josip
Cottolengo

BIBLIOTEKA »MALA KNJIGA«
T. Bosco, Don Bosco
T. Bosco, Majka Terezija iz Kalkute
T. Bosco, Ivan Pavao II.
C. Russo, Mihovil Magone
T. Bosco, Dominik Savio
T. Bosco, Sve ti Ante Pa do van ski
C. Tescaroli, Fra njo Asiški
T. Bosco, Marija Dominika Mazzarello
T. Bosco, Josip Cottolengo
T. Bosco, Mama Margareta
T. Bosco, Mak si mi li jan Kol be
Naslov izvornika:
Teresio Bosco, San Giuseppe Cottolengo
© 2006 by Editrice Elledici, Torino
Nakladnik i copyright za hrvatski prijevod:
© 2018 by Salesiana d.o.o.
Omiška 8, Zagreb
salesiana@salesiana.hr
www.salesiana.hr
Za nakladnika: Mihovil Kurkut
Prijevod: Elena Grčić
Grafička oprema: Salesiana d.o.o.
Lektura: Vjeročka Ban
Tisak: Kerschoffset Zagreb d.o.o.

Teresio Bosco
Josip
Cottolengo
Salesiana
ZAGREB, 2018.

Svjedočanstva pod prisegom
»Jed ne ve če ri, oko de set« – pri ča čas na ses tra
Cres cen ti na del la Val le – »dva su stra ža ra do ve la u
Ma lu ku ću že nu svu u ra na ma i cr vi ma, go to vo na
sam r ti. Po tom je do šao ka no nik Co t o len go i, vidjev
ši u kak vom je sta nju ta jad na bo les ni ca, re kao
je stra ža ru: ‘Zah va lju jem vam od sveg sr ca što ste je
do ve li u Ma lu ku ću.’ On da smo čas ne ses tre Jo si pa i
Ag ne za, ka no nik i ja otiš li br zo očis ti ti i li je či ti onu
nes ret ni cu. Vid jev ši da smo mi htje li uči ni ti sve,
ka no nik je re kao: ‘Zar me že li te is klju či ti?’ Zatim
su je pre vi li i sta vi li u kre vet. Na kon što su je ma lo
ok ri je pi li, ka no nik ju je is pov je dio te joj udi je lio
po pud bi nu. Pred jut ro je pre mi nu la.«
Ka da se nam je ra va ne ku oso bu »prog la si ti svetom«,
oni ko ji su je poz na va li po zi va ju se da ispri­
5

ča ju o toj oso bi ono če ga se sje ća ju, na kon što su
pri seg nu li da će re ći is ti nu. Pri ča čas ne ses tre Cres
cen ti ne jed no je od svje do čan sta va o ka no ni ku
Co t olengu. Sačuvana je u svesku strogoga latinskog
na zi va: Summarium super virtutibus Ve ne ra bi lis Ser vi
Dei J. B. Co t o len go.
Evo još jednog svjedočanstva, ovaj put kanonika
don An gle si ja: »U je sen 1841. čas na ses tra Fio rina,
sa da po koj na, po moć ni ca u ku hi nji, pred ve čer
je otiš la ka no ni ku Co t o len gu te mu rek la da ne ma
braš na da se nap ra vi kruh za sut ra dan. (U Ma loj
ku ći bi lo je oko ti su ću smješ te nih si ro ma ha i bolesni
ka.) Vri je me je bi lo vr lo ki šo vi to s nep res ta nim
pljus ko vi ma. Ka no nik je od go vo rio da je u to doba
ne mo gu će na ba vi ti braš no. Na kon to ga ušao je
u bla go vao ni cu čas nih ses ta ra, ko ja ni je bi la pu no
uda lje na, te je sreo časnu ses tru Per pe tuu, ko ja je još
ži va, ka ko prip re ma stol za ve če ru. Zat vo riv ši vra ta,
re kao joj je da iza đe i os ta vi ga sa ma. Čas na ses tra,
zap re paš te na tim ri je či ma, iz zna ti že lje se vra ti la te
vi ri la kroz ot vo re na vra ti ma da vi di što se do gađa.
Vid je la je ka no ni ka na ko lje ni ma sa skr šte nim ru kama
is pred sli ke Bo go ro di ce. Čas na ses tra Per pe tua
otiš la je od mah u ku hi nju prep ri ča ti što je vid je la.
6

Nije prošlo ni sat vremena kadli se začulo kucanje na
dvo riš nim vra ti ma Ma le ku će. Bu du ći da je vri jeme
bi lo groz no, čas nim ses tra ma bi lo je teško pri je ći
dvo riš te ko je je bi lo pop lav lje no vo dom. Me đutim,
ka ko je ku ca nje pos ta ja lo sve ja če, čas na ses tra
Perpetua, koja mi je i prepričala ovaj događaj, snašla
se naj bo lje ka ko je mog la te ot vo ri la vra ta i on dje
ug le da la vo za ča ko la pre pu nih vre ća braš na u ko ja
su bi la up reg nu ta dva ili tri ko nja. Ka da ga je upi ta la
odak le do la zi i tko ga je pos lao, od go vo rio je da je on
običan vozač koji mora samo predati vreće i ne treba
mu pot vr da. Osim braš na os ta vio je i vre će.«
Treće svjedočanstvo, ponovno časne sestre Cres
cen ti ne del la Val le: »Jed ne ve če ri ka no nik je opet
ušao u Ma lu ku ću i za mo lio me da mu prip re mim
neš to da se pres vu če. Ka da se pres vu kao u svo joj
so bi, poz vao me je da uz mem onu od je ću ko ja je
sta ja la u ku tu i da je op rez no iz ne sem. On da sam
shvatila da je zamijenio hlače s nekim siromahom izvan
Ma le ku će i da ro vao svo je ci pe le, ča ra pe, prsluk
i ko šu lju. Sva ki je ski nu ti od jev ni pred met bio pun
insekata.«
Svje do čan stvo oca Do mi ni ka Bos sa: »Jed ne jese
nske ve če ri 1838., dok je snaž no ki ši lo, ka no nik
7

Co t o len go oti šao je do ku ti je mi lo da ra, ali ka da
ju je na šao praz nu, po vu kao se tu žan u svo ju so bu.
Bio je u druš tvu Jo si pa iz Mon do vi ja jer je slje deće
jut ro mo rao is pla ti ti zna tan iz nos do bav lja či ma
ogr je va za Ma lu ku ću, a znao je da ih sa mo ri je či ma
ne će mo ći smi ri ti.
Za miš ljen je sjeo na kauč dr že ći u ru ci ot vo re nu
ma lu knji gu ko jom si je pok ri vao oči, dok je Jo sip iz
Mon dovi ja nam ješ tao ne ke pred me te po so bi. Nakon
ne ko li ko mi nu ta ka no nik je od jed nom sko čio
s kau ča pa se ok re nuo sli ci Bo go ro di ce ob je še noj
na zi du te joj se ob ra tio pov jer lji vim, ali od važ nim
to nom: ‘Čuj te, mo ja dra ga Maj ko, ako mi vi ne pomog
ne te, što ću uči ni ti? Mo rat ću na pus ti ti ovu
ku ću i oti ći. Bit ću pri si ljen do pus ti ti da vi os ta vite
loš do jam na ove lju de.’ Za tim, go to vo od mah,
obra tio se Jo si pu iz Mon dovi ja ri je či ma: ‘Ne vjeruj
te da ja ne vo lim Bo go ro di cu. Ona zna ko li ko je
vo lim.’ Po tom mu je re kao da uz me svi je ću i da ga
po nov no ot pra ti do ku ti je mi lo da ra. Ka no nik ju je
ot vo rio i na ve li ko odu šev lje nje obo ji ce dno ku tije
bi lo je pre krive no na po leon do ri ma (zlat ni ci ma
od 20 fra naka), a bio je on dje i snop nov ča ni ca.
Izbrojiv ši iz nos, ut vr di li su da je bi lo tri ti su će fra­
8

naka. Zahvaljujući Božjoj providnosti i dobroj majci
Mariji, kanonik je sljedeće jutro mogao isplatiti svoje
vjerovnike i poslati određeni iznos s namirnicama
jed noj si ro maš noj, iz nim no pot re bi toj obi te lji na
ta va nu ku će Mo li nes.«
Zad nje svje do čan stvo čas ne ses tre Jo si pe Collomb:
»Vi še je pu ta ka no nik bio za te čen u tri ujut ro
ka ko čis ti noć ne po su de sta ri jih i sla boum nih si romaha,
koji su bili u odvojenoj kući zvanoj Betlehem.
Sve će nik je vje ro vao da ga nit ko ni je vi dio, ali vi še
su ga pu ta vid je le čas ne ses tre Ig na ci ja i Bo ni fa ci ja,
ko je su mi to prep ri ča le.«
Na ta ti nim le đi ma
Go di ne 1786. ri jet ke onov re me ne no vi ne ko je
su se ba vi le Pi je mon tom, ob ja vi le su vi jest da je u
To ri nu spa lje no slav no kaza liš te Ca rig na no. Nit ko
ni je pri mi je tio da je 3. svib nja, u gra di ću Bra, jedna
mla da že na An đe la Chia ro t i, uda na za Jo si pa
Co t o len ga, ro di la svog pr vog si na ko jeg je naz va la
Jo sip.
Jo sip je pr vi od dva naes to ro dje ce od ko jih je
šestoro (kako se nažalost često događalo u ono doba)
9

us ko ro um r lo. Obi telj Co t o len go ni je bi la bo ga ta,
ali ni si ro maš na. Ma le na imo vi na proiz la zi la je iz
teš ko ga i stal no ga oče vog pos la, ko ji je bio tr go vac
tkaninama i poreznik. Josip je rastao slabašan i osjetljiv.
Ci je log života maj ka će ga po ku ša va ti od vra ti ti
od velikih napora i znojenja, pisat će mu duga pisma
sav je to va ju ći mu da se klo ni pret je ra nih ra do va.
Snaž ni ji i zdra vi ji od nje ga iz rast će bra ća Augustin
(sli kar, 1821.), Lui gi (sve će nik i ka no nik u Chieri
ju), Ig na cije (do mi ni ka nac i žup nik u Ge novi) te
ses tre Mari ja Kris ti na i Ma ri ja Te re zi ja.
Josipovo djetinjstvo je bio niz spokojnih godina:
pu no kru ha, ma lo ko la ča, pu no lju ba vi. Od pr vih
godina djetinjstva do šesnaeste godine, Josip Cotolen
go nag le dao se broj nih ra to va ko ji su iz bija li u
Pi je mon tu i oko li ci zbog Fran cus ke re vo lu ci je i Napo
leono vog os va ja nja.
U tajnom sjemeništu
U ona teš ka vre me na saz rio je po ziv Jo si pa Cotolen
ga. Na kon što je du go raz miš ljao ka ko pro ves ti
svoj ži vot, po sav je tu don Ame ra na od lu čio je zapo
če ti stu dij u sje me niš tu.
10

5. pro sin ca 1802. u cr kvi, pred svo jim lju di ma,
Jo sip Co t o len go je no sio cr nu re ve ren du kle ri ka.
Žup nik, u pot vr di ko ju je pos lao svom bis ku pu,
pi še: »Pot vr đu jem da mla di Jo sip Co t o len go ima
dob re na vi ke, mar lji vo pri sus tvu je sak ra men ti ma
pokore i euharistije, sudjeluje u svakodnevnim župnim
pos lovi ma i pru ža sjaj nu na du da će bi ti ko ristan
Cr kvi. Na da lje, pris tu piv ši škol skom i vje ronaučnom
is pi tu, po ka zao se uče nim i mar lji vim te
po ka zu je zna ko ve po zi va.«
Sa da bi Jo sip mo rao ući u sje me niš te i za po če ti
stu dij fi lo zo fi je, a po tom teo lo gi je. Me đu tim, sjeme
niš te u To ri nu su zat vo ri li Fran cu zi. Kle ri ci su
obvez ni po ha đa ti fa kul tet sve tih nau ka, ali »profe
so ri su lai ci i ot vo re no nep ri ja telj ski nas tro je ni
prema Crkvi jer uzrokuju ozbiljnu štetu klericima«,
pi še pov jes ni čar Chiu so. Od 1802. − 1804. Jo sip s
drugim mladim klericima studira filozofiju u gradiću
Bra, u jed nom ma lom i taj nom sje me niš tu.
Josip Cottolengo pozvan da uzme pušku
Tih go di na (svje do če bra ća) Jo sip ot kri va ve liku
os je ćaj nost pre ma si ro maš ni ma. Da ru je im ono
11

malo no va ca što zav r ši u nje go voj tor bi ci, pu ni kruhom
praz ne dže po ve svo je re ve ren de i no si ga pros
ja ci ma. Go di ne 1803. dek re tom se preus tro ja va ju
sve pi je mon tske bis ku pi je, a de vet ih je uki nu to.
Bra je uk lju čen pod bis ku pi ju As ti, a kle rik Jo sip
Coto len go od mah je pre šao pod nadlež nost biskupa
Astija.
Od 1804. − 1806. Josip je završio studij filozofije
te pre šao na stu dij teo lo gi je u Bra. To je »zna nost
ko ja prou ča va Bo ga«, te melj na zna nost za one ko ji
teže svećenstvu.
Godine 1806. Josip s izvrsnim uspjehom završava
dvo go diš nji studij teo lo gi je, ali nav r ša va i 20 godi
na. Poz van je u voj sku, ko ju će us pje ti iz bje ći zah
va lju ju ći ono go diš njoj na red bi ko ja je sve kle ri ke
os lo ba đa la po zi va u voj sku.
Ve li ka i ma la pri ča
Una toč us pje hu na stu di ju, to ni su bi le baš spokoj
ne go di ne za obi telj Co t o len go. Smrt, ko ja je
već 1802. uze la Mi ho vi la Pav la ko ji je ro đen tek
pret hod ne go di ne, po nov no je uze la 1805. Pav la
Mariju, živahno djetešce od dvije godine. Paola Ma­
12

i ja, ro đe na 1805. go di ne, ta ko đer je ras la sla baš na
i zak r žlja la una toč maj či noj tjes kob noj bri zi. Smrt
će tu bli je du os mo go diš nju dje voj či cu uze ti 1813.
go di ne.
Go di ne 1808., dok se u ku ći u gra di ću Bra ra đao
Ignacije (jedanaesti sin, 22 godine mlađi od Josipa),
Jo sip Co t o len go se se lio u sje me niš te u As ti gdje će
provesti posljednje dvije godine prije nego što bude
za re đen za sve će ni ka.
Pr va mi sa dok se uno va ču ju
osamnaestogodišnjaci
Go di ne 1811. žup ni ci pri ma ju na red bu da u
crkvama s propovjedaonica objave da će vojska proći
se li ma ka ko bi poh va ta la one ko ji su iz bje ga va li vojnu
službu. Napoleonovi ratovi postaju sve krvaviji, a
mla di ko ji bje že iz voj ske sve su broj ni ji. Tih zad njih
go di na bi lo ih je 70%, ka žu pov jes ni ča ri. Ži ve u šuma
ma i na pla ni na ma ili ra de na izo li ra nim gospodar
stvi ma pod laž nim ime ni ma.
8. lip nja 1811. Josip Co to len go kle čao je pred
bis ku pom u ka pe li sje me niš ta u To ri nu. Bis kup pola
že na nje ga ru ke i za zi va Du ha Sve to ga da do đe i
13

posveti svećenika, toga mladog čovjeka koji je odlučio
ci je li svoj ži vot pos ve ti ti Bo gu i svo joj bra ći.
Prve dvije godine svećeništva don Josip je proveo
u gra di ću Bra. Ži vio je sa svo jom obi te lji i po ma gao
žup ni ku u služ bi. Tre ba lo je uči ni ti mno go dob ra,
a po se bi ce ob ri sa ti mno go su za. Pro po vi je dao je u
svojoj župnoj crkvi, držao vjeronauk djeci i pohodio
bo les ni ke po ku ća ma i u bol ni ci. Bo les ni ci su se vezivali
za ovoga mladog, dragog i ljubaznog svećenika
ko ji ih je znao nas mi ja ti i pru ži ti im na du u Bo ga, a
ka da bi oti šao, os tav ljao je du bok znak mi ra.
Bracini kesteni
Ig na ci je je ta da imao tek pet go di na i još uvi jek
se sjećao da je jed nog da na na pu nio dže po ve slatkim
kes te ni ma i ig rao se u dvo riš tu ka da je do šao
je dan pros jak. Don Jo sip mu je dao je di nu ko va ni cu
ko ju je imao, pa se ok re nuo pre ma bra ci: »Daj mu
ne ko li ko svo jih kes te na.« Dje čak je hit ro od mahnuo
gla vom: »Ne mam ih vi še.« Don Jo sip je on da
na či nio strog iz raz li ca i po vu kao ga je ru kom pred
si ro ma ha: »La gao si Isu su. Daj mu svo je kes te ne i
tra ži od nje ga op rost.«
14

dvo riš te su uš la ko la s bač va ma vi na ko je je poslao
ne poz na ti dob ro či ni telj. »Vo zač« – pos vje do čio je
An gle sio – »ni je re kao ni svo je ime ni ime gos po dara
ko ji ga je pos lao. Zat ra žio je sa mo da ko la is to va re
re kav ši da mu se žu ri.«
Nep ri li ke ma le Ma ri je
Svje do čan stvo čas ne ses tre Mar cel li ne Deg giovan
ni: »Jed nog da na ma la Ma ri ja, da nas po koj na,
otiš la je do Co to len ga i rek la mu da se vi še ne usuđu
je na ru či va ti niš ta jer su joj svi tra ži li no vac ne htiju
ći joj bez nov ca iš ta da ti. Co to len go joj je re kao:
‘Idi, vid jet ćeš da će ti da ti ko li ko zat ra žiš.’
Bu du ći da je ona ok li je va la, pos lao ju je u crkvu
da či ta Psalam 50 Mi se re re za kaz nu. Ka da ga
je pro či ta la, otiš la je po na rud žbe. Pro la ze ći is pred
tr go vi ne gos po đe Eurò, koja je od nje oče ki va la
mno go nov ca, ču la je do zi va nje. Proš la ju je je za.
Me đu tim, gos po đa Eu rò pru ži la joj je pot vr du na
dos pje li novac i na bav ku ko ju je nap ra vi la te uz to
još i ve li ki iz nos go vo reći da do đe k njoj ka da bu de
neš to tre ba la.
54

Sil vio Pel li co i don Bos co
Po red Ma le ku će, u is toj čet vr ti − Val doc cu, tih
je go di na ni ca la dob rot vor na us ta no va mar ki ze Barolo:
si ro tiš ta i »obi te lji« za opo ra vak izo pa če nih
že na. U mar ki zi nom sa lo nu sas ta ja li su se naj poz
na ti ji ono dob ni in te lek tual ci. Slav ni pi sac Sil vio
Pelli co ra dio je za nju kao taj nik. Taj os jet lji vi čov jek
os ta vio je ovak vo svje do čan stvo o Coto len gu:
»Ne ko li ko pu ta sam se na šao u raz go vo ru s izuzet
nim Co to len gom i uvi jek je lju bav is kri la iz njego
vih oči ju i ri je či, a da mi pri tom ni je re kao niš ta
važ no. Ni ti dru gim oso ba ma, ko li ko ja znam, ni je
rekao ništa što se razlikovalo od uobičajenog govora
sve tih lju di. Svi zna ju ka ko bi on u važ ne raz govore
umi je šao svo je bi zar nos ti.« Me đu tim, do dao je:
»Nje go va dje la no se bo žan ski pe čat jer su pu na
lju ba vi, sve tog ža ra i bez trun ke oho los ti. Ja sam
zbog to ga bio zap re paš ten i dir nut, ali dru go vam ne
mo gu ot kri ti o ovom ve li kom Bož jem pri ja te lju.«
Li no Pia no je ko men ti rao: »Ra di se o jed nom laska
vom su du. Co to len go je bez sum nje bio čov jek
vje re ko ji je te žio raz jaš nja va nju i is kus tvu otaj stva
Bo ga, pro vi do nos nog i mi los r dnog Oca.«
56

Na pros la vi Du ho va 1841. go di ne, Co t o len go
je pok re nuo svo ju pos ljed nju in sti tu ci ju − obi telj
Tom ma si ni. Dva naest izab ra nih uče ni ka stav lje nih
pod zaš ti tu sve to ga To me bi li su pos la ni na vjer ske
stu dij ka ko bi jed nog da na mog li pos ta ti dob ri sveće
ni ci i pos ve ti ti ži vot sve će nič koj služ bi u Ma loj
kući.
Jed nog je sen skog da na 1841. go di ne u Ma loj su
se ku ći sus re li Co t o len go i don Bos co, mlad dva desetšestogodišnji
svećenik. Nedavno je stigao u Torino
i stu di rao u vjer skom in ter na tu. Još ni je znao da
će za ne ko li ko go di na do ći i on u Val doc co os no va ti
ora to rij i sa le zi jan sku druž bu. Oti šao je kao i mno gi
svećenici posjetiti Malu kuću i upoznati Co t olenga.
Ka no nik ga je upi tao za ime i odak le do la zi, pa mu
je po tom onim svo jim ne paž lji vim i ša lji vim to nom
rekao: »Imate lice pravog gospodina. Dođite raditi u
Ma lu ku ću. Pos la vam ne će manj ka ti.« Don Bos co
je ne ko li ko pu ta ona mo od la zio, is po vi je dao bo lesne,
pro vo dio sa te s bo les nom mla de ži. Jed nog da na
Co to len go ga je sreo dru gi put i u ša li mu je uzeo
me đu pr ste rub cr ne ha lje, opi pao je i re kao mu:
»Pre vi še je la ga na. Na ba vi te si jed nu ot por ni ju jer
će se mno gi dje ča ci vje ša ti o ovu ha lju.«
57

»Ve čer je. Vri je me je da odem«
U studenom 1841. vrlo ozbiljna epidemija tifusa
obrušila se na Malu kuću te je odnijela mnoge žrtve.
Naj po go đe ni ji su bi li sve će ni ci: od osam sve će ni ka
ko ji su živ je li u Ma loj ku ći, šest ih je pre mi nu lo. Kano
nik An gle sio bio je na ru bu ži vo ta, ali se spa sio
ču dom te je mo rao na iz nim no dug od mor u Ri vo li
ka ko bi se opo ra vio. Co to len go se da vao sav, dok
ni je pa dao od umo ra. Je dan svje dok se pris je ća:
»Na ve čer bi išao iz jed ne am bu lan te u dru gu te je
paž lji vo po ma gao bo les ni ma no se ći im po pud bi nu
i da va ju ći im bo les nič ko po ma za nje.« Pre mi nu li
su i mno ge čas ne ses tre i bra ća. Tih du gih mje se ci
ti je kom ko jih se epi de mi ja či ni la ne zaus tav lji vom,
raz go vor o smr ti se čes to vra ćao na Co t o len go ve
us ne. Ču li su ga ka ko mr mlja: »Što ra dim još ov dje
do lje? Već je noć, vri je me je da odem. Tre ba pri premi
ti sve žanj.«
»Bo les ni ci iz raz nih pros to ri ja« – prep ri ča va
je dan od njegovih biog ra fa – »gle da li su ga sva kog
da na bli je dog i upa lje nih oči ju po red nji ho vih kreve
ta, ali uvi jek s is tim os mi je hom pu nim dob ro te
i na de. Me đu tim, zlo je na pos ljet ku snaš lo i nje ga.
58

Os lab lje no i umor no ti je lo vi še se ni je bi lo spo sobno
bra ni ti.«
21. trav nja 1842. mo rao je ot pra ti ti tri čas ne ses
tre u bol ni cu u Chie ri ju. Po peo se na ko la s dr htavi
com. Re kao je da će is ko ris ti ti pri li ku da pro ve de
ne ko li ko da na od mo ra kod svo ga bra ta (ka no nik
An gle sio ni je bio pri su tan na od las ku, ali mu je u
Rivoli stigla vijest o Co t olengovoj bolesti zbog koje
je pre ki nuo opo ra vak ka ko bi se vra tio u To ri no).
Brat, ka no nik Lui gi, do šao mu je u sus ret te ga
je za te kao bli je da i iscr plje na. »Vi nis te umor ni« –
re kao mu je – »vi ste bo les ni.« Čas ne ses tre su ga
mo ra le prid r ža ti da bi mo gao ući u ku ću.
Je li Co to len go pred vi dio da su to bi li nje go vi
posljednji dani? Razni svjedoci kažu da jest. Odvjetnik
Biandrà potvrdio je pod prisegom: »Co t olengo
je htio oti ći u Chie ri, gdje je pre mi nuo, ka ko bi umro
u ideal nom od ma ku od sve ga, iz bje gao grin tav ce
koji bi se oku pi li u Ma loj ku ći po vo dom nje go ve
smr ti i da ne bi ko nač no bio ome tan.« Me đu tim,
dru gi svje do ci su sup rot nog miš lje nja. Vjer ni zidar
Co pas so pos vje do čio je: »Dok je on iz la zio iz
Male ku će ka ko bi ušao u ko la, pi tao sam ga ka ko
je i ka mo ide, a on mi je od go vo rio da, bu du ći da
59

se ne os je ća baš dob ro, ide pro ves ti ne ko li ko dana
u Chie ri sa svo jim bra tom ka no ni kom. Stis nuo
mi je ru ku, os mi jeh nuo mi se te me poz dra vio kao
dobar pri ja telj.«
Co t o len go je za mo lio brata da ne puš ta ni ko ga
da ula zi u nje go vu so bu tri da na. Na kon tri da na, uzne
mi re ni don Lui gi jem, stig li su iz gra di ća Bra brat
Agos ti no i ses tra Te re zi ja ko ja je bdje la uz bo les nikov
kre vet. Tem pe ra tu ra mu je stal no bi la vi so ka.
Iz Ma le ku će su doš li ka no nik An gle sio i dok tor
Gra ne t i. Li ječ nik ga je za te kao »po go đe nog ti fusom,
vr lo teš kom bo leš ću«. On sâm je sav je to vao
Co t o len gu da pri mi pos ljed nje sak ra men te. Ovaj
je od go vo rio: »Ah, kak ve li je pe mi los ti!« Gra ne t i
je bio uza nj u pos ljed njim tre nu ci ma te ga je čuo
ka ko mr mlja: »Maj ko mo ja Ma ri jo! Maj ko mo ja
Marijo!«
Pre mi nuo je 30. trav nja, u osam na ve čer, a u
Ma loj je ku ći 1300 bo les ni ka mo li lo za nj. Imao je
56 go di na.
60

Sadržaj
Svje do čan stva pod pri segom ............................................................................................................. 5
Na ta ti nim le đi ma .................................................................................................................................................................. 9
U taj nom sje me niš tu .................................................................................................................................................... 10
Jo sip Co t o len go poz van da uz me puš ku .................................................. 11
Ve li ka i ma la pri ča ................................................................................................................................................................. 12
Pr va mi sa dok se uno va ču ju
osamnaestogodišnjaci ............................................................................................................................................... 13
Bra ci ni kes te ni ................................................................................................................................................................................... 14
Maj či ne bri ge ........................................................................................................................................................................................ 15
Dip lom ski is pit ................................................................................................................................................................................ 17
Pov ra tak kra lja ................................................................................................................................................................................... 17
Zlat na pri li ka za don Jo si pa .................................................................................................................... 18
Cr kva u sre diš tu To ri na ....................................................................................................................................... 19
Si ro ma si skri ve ni na ta va nu .................................................................................................................... 21
Kri za u ka no ni ko vom sr cu ........................................................................................................................ 23
»Sta rim, kao med vjed sam« ............................................................................................................. 25
Sus ret sa sve tim pu ča ni nom ................................................................................................................. 27
62

Noć na zvo nja va zvo na ............................................................................................................................................. 27
Ku ća »Cr ve ni svod« .................................................................................................................................................. 29
Dje lo ko je se mi je nja u ho du ............................................................................................................ 31
Os nu tak Ma le kuće ........................................................................................................................................................... 33
Nev je ro jat na pri ča ................................................................................................................................................................ 34
Pu to vi pro vid nos ti ............................................................................................................................................................... 36
Pri ča o Do ru ............................................................................................................................................................................................ 39
Po sao da se pob jeg ne od oča ja .................................................................................................... 40
Sr ce Ma le ku će ................................................................................................................................................................................. 41
»Ne stav ljaj te pred Boga po pis svo jih že lja« ............................... 43
»No be lo va nag ra da« onog do ba ........................................................................................ 44
»Ma la ku ća« ras te .............................................................................................................................................................. 45
Dva gro fa prov je ra va ju
ne si gur nu eko nom sku si tua ci ju ................................................................................................ 46
»Siroma si će nam ot vo ri ti vra ta ra ja« ............................................................... 47
»Dvi je pro vid nos ti su pre vi še« ............................................................................................... 49
Tri se fa Ma le ku će ................................................................................................................................................................. 50
»Ču da« pro vid nos ti .................................................................................................................................................... 53
Nep ri li ke ma le Ma ri je .............................................................................................................................................. 54
Sil vio Pel li co i don Bos co ............................................................................................................................. 56
»Ve čer je. Vri je me je da odem« ............................................................................................. 58
63