Marija Dominika Mazzarello

TERESIO BOSCO
Mazzarello

BIBLIOTEKA »MALA KNJIGA«
T. Bosco, Don Bosco
T. Bosco, Majka Terezija iz Kalkute
T. Bosco, Ivan Pavao II.
C. Russo, Mihovil Magone
T. Bosco, Dominik Savio
T. Bosco, Sve ti Ante Pa do van ski
C. Tescaroli, Fra njo Asiški
T. Bosco, Marija Dominika Mazzarello
T. Bosco, Josip Cottolengo
T. Bosco, Mama Margareta
T. Bosco, Mak si mi li jan Kol be
Naslov izvornika:
Teresio Bosco, Maria Domenica Mazzarello
© 2007 by Editrice Elledici, Torino
Nakladnik i copyright za hrvatski prijevod:
© 2018 by Salesiana d.o.o.
Omiška 8, Zagreb
salesiana@salesiana.hr
www.salesiana.hr
Za nakladnika: Mihovil Kurkut
Prijevod: Mateja Dugandžić
Redaktura: Valentina Baričević
Grafička oprema: Salesiana d.o.o.
Lektura: Vjeročka Ban
Tisak: Kerschoffset Zagreb d.o.o.

Teresio Bosco
MariJa DomIniKa
Mazzarello
Salesiana
ZAGREB, 2018.

Bo le st ko ja pre ki da život
Go di ne 1860., us red lje ta, na brežulj ci ma Morne
sea po ja vio se ti fus. Go di nu dana ra ni je, Dru gi
rat za neo vis no st od nio je živo te mno gih mla dića.
A sa da je tu i ti fus ko ji je iz bio iz jed nog od onih
bu nara u ko ji ma se lje ti vo da us to ji. Svi ma u tom
kra ju uli je va strah u kos ti.
Kao i uvi jek, kad se širi ne ka za raz na bo le st, ponov
no se prošire priče o vješti ca ma i uro ci ma. Mikrobi,
higijena i dezinfekcija još uvijek su nepoznate
riječi.
Lju di na pušta ju za ražene obi te lji. Zbog stra ha
od zaraze zdrave obitelji čvrsto zatvaraju vrata svojih
do mo va.
U se lu Mor ne seu, među pr vim obi te lji ma zaražena
je obitelj Mazzarello: najprije otac, potom maj­
5

ka, a on da i sva dje ca. Nekoli ko da na kas ni je otac i
naj sta ri ji sin na la ze se na umo ru.
Don Pes ta ri no pos je tio je ovu obi telj i uvi dio da
im je pot reb na po moć. Od mah je otišao do Jo si pa
i Ma ri je Mag da le ne Maz za rel lo, nji ho vih rođaka.
Pris tu pio im je op rez no, ali hrab ro: »U kući vašeg
rođaka net ko bi mo gao um ri je ti. Mis lim da bi vaša
Ma ri ja mog la po moći.« Naj pri je se og la si la majka,
Ma ri ja Mag da le na: »To je ne mo guće. Mo ram
se bri nu ti za muža i šes te ro dje ce. Bez Ma ri je to
ne bih mog la. Uos ta lom, shvaćate li ko li ko je ti fus
opa san? S njim se ni je za šali ti.« I otac Jo sip bio je
is tog mišlje nja. No, na na govara nje don Pes ta ri na
ko ji je go vo rio o Bogu i o to me »da smo svi braća
ko ji si međusob no tre ba ju po ma ga ti«, taj pos to ja ni
kr šćanin od go vo ri: »Ja Ma ri ju ona mo ne puštam.
Ali ona ima 23 go di ne i zna mis li ti svo jom gla vom.
Ako želi ići, ja joj neću bra ni ti.«
Don Pes ta ri no u tom je tre nut ku dobro znao što
ra di. Znao je da Ma ri ja (ko ju su svi zva li »Maìn«)
ni ka da neće od bi ti učini ti dob ro dje lo. Po nov no ju
je poz vao. Ali, sup rot no nje go vim očeki va nji ma,
Ma ri ja je prob lijedje la i za mis li la se. Ta je dje vojka
bi la pu na živo ta, i vr lo dob ro je zna la što znači
6

moći um ri je ti od ti fu sa. Mno go je puta raz mat ra la
o Isusu koje se znojio krvavim znojem u Getsemanskom
vr tu. Ni nje mu ni je bi lo dra go umri je ti. Ipak,
na kon ne ko li ko tre nu ta ka ok li je va nja reče svećeniku:
»Ako vi to želi te, idem, ia ko sam si gurna da ću
se razboljeti.«
Ma ri ja je ušla u za raženu kuću. Ub r zo ju je dove
la u red i očisti la. Bri nu la je da top li ob ro ci i lije
ko vi bu du pruženi na vrije me. I dok su bo les ni ci
iz li ječeni je dan za dru gim po la ko us ta ja li iz kre ve ta,
na svet ko vi nu Uz ne se nja Blažene Dje vi ce Ma ri je
na ne bo, 15. kolo vo za, Ma ri ja je za ražena ti fu som
leg la u nje ga. Na da la se da će moći otići u cr kvu do
Gospe, ali ja ka groz ni ca ko ja je prot re sa la čita vo
nje zi no ti je lo, pri ko va la ju je uz pos te lju. Li ječnik
je re kao da se ti fus po ka zao u jed nom od naj go rih
oblika. Ubrzo je Marijino lijepo okruglo lice postalo
pos ve mršavo, a koža bli je da i zateg nu ta.
Po li ječni ko voj proc je ni, bo lest je tre ba la bi ti
duga i opas na. Ma ri ja se ni je uz ne mi ri va la. Poz va la
je don Pes ta ri na i za mo li la ga da joj sva ki dan do no si
sve tu pričest te se pre da la u Božje ru ke.
Nakon desetak dana liječnik je počeo mahati glavom
i na ručio nove li je ko ve. Ma ri ja, vid no iscrplje­
7

na reče mu: »Hva la, ali mo lim vas, ne moj te me
tje ra ti da uzi mam još tab le ta. Ne tre ba mi ništa više,
sa mo da Bog dođe po me ne.«
Ipak, nje zi no vri je me još ni je došlo. Pri je ne go
li je Bog po zove k se bi, mo rat će učini ti još mnogo
toga.
I ta ko, bez tab le ta, na kon pu na 52 da na prove
dena u kre ve tu, Ma ri ja je oz dra vi la. Us ta la je iz
kre ve ta i za počela raz dob lje du gog opo rav ka. Bi lo
je to 7. listopada, na blagdan Blažene Djevice Marije
od Kru ni ce. »S Gos pom sam se raz bo lje la« – prisjećala
se kas ni je – »s Gos pom sam i oz dra vi la.«
Računa la je na pr ste
»Go di ne Gos pod nje 1837., 9. svib nja, don Loren
zo Ghio kr stio je dje vojčicu, rođenu to ga is toga
da na od sup ružnika Jo si pa Maz za rel lo i Ma ri je
Mag da le ne rođene Cal cag no... Nad je nu li su joj ime
Ma ri ja Do mini ka.«
Ove ri ječi za pi sa ne su u prašnja voj knji zi ma tice
kršte nih iz 1837. go di ne ko ja se čuva u žup nom
arhi vu u Mor ne seu, ma lom za bačenom se lu u br di­
8

ma Monferrata, pokrajine Alessandrije u Pijemontu,
u bis ku pi ji Acqui.
Ma ri ji na rod na kuća smješte na je u zasel ku zvanom
Maz za rel li u ko jem je bi lo šest kuća. Ne ko li ko
go di na na kon nje zi na rođenja u bli zi ni je iz građena
cr kvi ca pos većena Ma ri ji Pomoćni ci.
Ma rijin otac zvao se Jo sip, se ljak i uzo ran ka to lik,
dobar i zahtjevan. Majka se zvala Marija Magdalena
i bila je ve se la, vat re na i pu na op ti miz ma. Na por no
je ra di la, bri nu la za muža i dje cu, ali se ta kođer s njima
ra do šali la i smi ja la. Ma ri ja je od oca nas li je di la
mud ro st, a od maj ke ve se lu na rav.
Kad je Ma ri ja, naj sta ri ja od sed me ro braće, napu
ni la šest go dina, otac se s obi te lji pre se lio na Val ponas
cu, na far mu mar ki za Do ria. Od ta mo do Mar nesea
tre ba lo je 45 mi nu ta ho da po str mim sta za ma.
Obitelj Josipa Mazzarella petnaest je godina obrađiva
la vi nog ra de obi te lji Do ria, a zauz vrat je do biva
la do volj no no va ca da nah ra ni us ta dje ci ko ju im
je Bog slao.
Ma ri ja je po ma ga la maj ci u kućan skim pos lo vima,
pa zi la na mlađu braću i ig ra la se s nji ma. Ni je
mog la po hađati ško lu. Sve dje vo jčice iz za se la ka i
far mi zna le su da mo ra ju odus ta ti od učenja čita nja i
9

pisanja jer su putovi do sela za njih bili neprohodni.
No, Ma ri ja je bi la zna tiželj na i ti je kom du gih zi ma
uz očevu je po moć učila čita ti i računa ti na pr ste izvo
deći br zo sve četi ri ma te ma tičke ope ra ci je.
Bi je li tro ku tići si ra i zvi jez de
Bi la je živah na dje vo jčica, a vo lje la je slat ko kao
i sve dru ge zdra ve dje vo jčice. Budući da još ni je
okusila čokoladu, najradije je jela bijeli topljeni sir u
tro ku tićima, a ja ko su je priv lačila i ja ja s ko ji ma se,
ako im se do da kap lji ca bi je log muškata, može napra
vi ti uku san pu nč. Nje zin san bio je otići s ocem
na seos ki sa jam. On ju je po ne kad ta mo vo dio. Rasko
lačenim očima zag le davala se u sto lo ve pu ne kolača,
u šare nu od jeću i sjaj ne la ki ra ne ci pe le.
Ali Ma ri jin pog led ni su obu zi ma le sa mo goz be
na saj mo vi ma. Iz među re do va vino ve lo ze očara no
je pro mat ra la doz ri je va nje gro žđa. Kada bi po digla
pog led, vo lje la je gle da ti ob la ke i ne bo u noći. Jedna
dje vojčica iz tog vre me na pos vje dočila je: »Mari
ja je uživa la gle da ti zvjez da no ne bo. Čes to sam
je čula kako kaže: ‘Pog le daj ko li ko pu no zvi jezda
10

i ka ko pre div no svi jet le! U ra ju će sve bi ti is pod
naših no gu’.«
Uz di za ti se da bis mo pri mi li Isu sa
Za Ma ri ju je 1849. bi la vr lo važna go di na. Don
Pestarino je ocu Josipu i majci Magadaleni priopćio
da za Us krs Ma ri ja Do mi ni ka može pris tupiti pr voj
sve toj pričes ti, te da će 30. ruj na , za vri je me pa storal
nog pos je ta bis ku pa mo ns. Pal la vi ci ni ja, moći
primiti sakrament svete potvrde. Nadodao je: »Svih
čet r de set da na ko riz me od ržavat ću vje ro nauk u
žup noj cr kvi. Znam da će Ma ri ji bi ti teško dola ziti,
ali bi lo bi dob ro da, kad god možete, dođete s
njom ili (ako bu de li je po vri je me) da je pus ti te da
dođe sa ma jer su pr va pričest i sve ta pot vr da važni
sakramenti.«
Us krs je te go di ne bio 4. trav nja, a pro ljeće je
obi lo va lo su nčanim i top lim da ni ma.
Ma ri ju su naj pri je dop ra ti li na vje ro nauk, a kasni
je je sva ki pu ta sa ma do la zi la u cr kvu. Os ta la je
očarana vjeronaukom don Pestarina i Božjom stvarno
šću ko ju je poučavao: Isu sov život, lje po te mi­
11

los ti, si gur no st ra ja u ko jem za počinje pra vi život
s Isusom, Gos pom i našim naj dražima. Ni je bi la
zna tiželj na ne go žed na vje ro nauka na ko jem je dobi
va la ob jašnje nja o živo tu, smr ti, lju ba vi, pat nji
i bu dućnos ti. Dva naes to go dišnja Ma ri ja želje la je
na s ta vi ti s ka te he za ma i po zav ršetku ko riz me. Don
Pes ta ri no je pri mi je tio da je Marija upi ja la sva ku
nje go vu ri ječ i često ju je pro pi ti vao. Nje zi ni od govori
bili su jasni precizni. Podbadanja vršnjaka znao
je ko men ti ra ti: »Ona do la zi s far me i ne može uvijek
bi ti pri sut na. Ali pog le daj te ko li ko zna!«
Ma ri ji na pr va pričest ni je bi la ce re mo ni ja ni zaba
va, ne go osob ni sus ret s nje zi nim Gos po di nom
ko ji je um ro za nju. Sve ta pot vr da bi la je pri ma nje
Du ha Sve to ga ko ji ju je is pu nio ra do šću i sna gom.
Od ta da je Ma ri ja os je ti la pot re bu da se uvi jek
po nov no sus reće s Isu som, po mo gućnos ti i sva ki
dan. Ia ko je bi la ma la, otac joj je do pus tio da svakod
nev no od la zi na sve tu mi su koja se sla vi la ra no
jut ro, pod uv je tom da je vri je me li je po i da se već
razdanilo. Kad je porasla i očvrsnula, dopuštao joj je
da ide na mi su kad god zaželi. Ma ri ja je po du zi ma la
nev je ro jat ne žrtve ka ko bi se sva kog jut ra sus re la s
Isusom u misi i svetoj pričesti. Marijin prvi životopi­
12

sac sakupljajući svjedočanstva od njenih sumještana
sum njičavo je slušao one ko ji su go vo ri li da je Ma ri ja
išla na mi su i ljeti i zi mi, pa i kad je sve bi lo blat no
i vi sok sni jeg. Je dan muška rac, ko ju go di nu sta ri ji
od Marije, ljutito mu je ponavljao: »Uvjeravam vas:
išla je uvi jek. Os tav lja la je čiz me u šta li na ula zu u
se lo i uzimala ih nat rag kad bi se vraćala kući. Ili ih
je izu va la na ula zu u cr kvu, ot re sa jući bla to i sni jeg.
Pone kad je do la zi la mok re od jeće, a mi smo je pri je
mi se po zi va li u našu kuću da se ug ri je i osuši.«
Prozor
Sus ret s Isu som tra jao je ci je li dan. Za vri je me
na por nog ra da pro na la zi la bi tre nut ke u koji ma bi
raz go va ra la s Isu som ko ji je živio u njoj, a jed na ko
ta ko na la zi la je i vre me na za čita nje poko je stra ni ce
knjiga koje joj je don Pestarino posuđivao s vremena
na vri je me. To su bi le knji ge sve tog Al fon sa: Imi taci
ja Kris ta i Ka ko ćemo lju bi ti Isusa Kris ta.
Na večer, po zav ršetku seos kih pos lo va, Ma rija
bi se stis nu la uz pro zo rčić na di je lu kuće ko ji je
gle dao točno pre ma župnoj cr kvi u ko joj je Isus bio
13

pri su tan u sve toh ra ništu i u ko joj je don Pes ta rino
o za lasku sun ca lju di ma ud je lji vao eu ha ris tijski
bla gos lov. Pr va do nje na tom is tom pro zo ru bi la je
nje zi na mlađa ses tra Fe li ci na. Za tim su po sta ro s ti
do la zi la dru ga braća i ses tre za jed no s ma mom i
ta tom. To je bio tre nu tak ka da se, bez ikak vog prethod
no smišlje nog do go vo ra, obi telj okup lja la oko
Ma ri je da bi gle da li pre ma crkvi i do bi li Isu sov blagos
lov šapu ta jući mu mo lit ve iz sr ca.
Povratak u Mornese
Kad je Marija napunila 21 godinu, odnosno 1858.
nje zi nu obi telj uz dr mao je ne mi li do gađaj. Dok su
svi za jed no ra di li u vi nog ra du, lo po vi su provali li
u kuću, prev r nu li sve stva ri, pro našli očev no vac
i ukrali ga. Bi lo je to oko 700 li ra ko je od go va ra ju
da našnjoj vri jed nos ti od oko 7 mi li ju na. Otac je bio
vid no pot re sen, ka ko zbog nov ca, ta ko i zbog činjeni
ce da se nje go ve kćeri, ta da već mla de djevoj ke,
na la ze u ve li koj opas nos ti u jed noj tak voj kući na
osa mi. Od lučio se vra ti ti u Mor ne se. Ku pio je kućicu
u uli ci Val ge la ta u bli zi ni dvor ca obi te lji mar­
14

ki za Do ria. Obitelj se ona mo pre se li la na kon ber be
i ob ra de vi na.
Go di nu da na kas ni je u se lu i čitavom kra ju pojavio
se ti fus. Bi lo je to raz do blje ka da je Ma ri ja, ia ko
strepeći, poslušala jednu od najvećih Isusovih zapovi
je di: da ti život za dru ge. Ia ko je iz gleda lo da će
umrijeti, nakon 52 dana provedenih u krevetu »ustala
je od mr tvih« na blag dan Gospe od Kruni ce.
Što ću ra di ti u živo tu?
Na nje zi no se li ce po la ko vraćala zdra va boja.
No, u udo vi ma je os jećala ukočeno st i sla bo st. Visoka
temperatura zauvijek je slomila nešto u tom snažnom
ti je lu. Ni je se više mog la vra ti ti u po lje ka ko bi se
s mladićima nat je ca la u ko panju braz da mo ti kom.
I što će sa da ra di ti? Više mla dića želje lo je razgo
va ra ti o bra ku s njom. Ništa joj ni je ne dos ta ja lo
da bi pos ta la kras na sup ru ga i od lična maj ka. No,
ona o to me uo pće ni je želje la za počinja ti raz go vor.
Pi ta la se: »Što ću ra di ti u živo tu?«
Jed no ga da na do go di lo joj se nešto neo bično.
Dok se us pi nja la na br do Bor go Al to »učini lo joj
15

se da vi di is pred se be jed nu ve li ku zgra du ko ja je
iz gle da la po put za vo da i pu no dje vo jčica. Iz ne nađena
se zaus ta vi la i rek la sa ma se bi: ka ko je mo guće
ovo što vi dim? Ov dje ni ka da ni je bi la ni kak va zgrada.
Što se to do gađa? I čula je glas ko ji joj je go vo rio:
»Tebi ih pov je ra vam!« (Kro ni ka Družbe KMP).
U tre nut ku je sve nes ta lo. Ma ri ja je os ta la zbu nje na
i pot re se na. Otišla je don Pes ta ri nu i sve mu is pripovjedila
u ispovjedaonici. On nije pridavao važnos
ti nje zi nim ri ječima. Re kao je: »Ni ko me ne moj
go vo ri ti o to me. I ne moj o to me više raz mišlja ti.«
Kas ni je, kad je sâm vi dio da na tom mjes tu niče
prva kuća kćeri Ma ri je Pomoćni ce, pro mi je nio je
mišlje nje. Ali, tko može jas no vid je ti ka da Bog
počinje uti ra ti pu to ve dru kčije od onih ko je mi
želimo?!
Ma ri ja je pos ta la čla ni com Po božnog ud ruženja
Kćeri Ma ri je Bez grešne. Ide ja o os ni vanju te za jedni
ca po tek la je od A nđele Mac cag no, mla de seos ke
učite lji ce i don Pes ta rinove des ne ru ke u seos kom
apostolatu. Napisala je osnovne crte pravilnika koje
je don Pestarino poslao don Frassine t iju, poznatom
svećeni ku iz Ge no ve. Po toj ski ci don Fras si ne t i sastavio
je Pravilnik Pobožnog udruženja Kćeri Marije
16

Bez grešne. To se ud ruženje neočeki va no us pješno
proširi lo po ci je loj Ita li ji.
To pobožno udruženje don Pestarino je osnovao
u Morneseu 9. prosinca 1855. Djevojke članice udruženja
tru di le su se sve ra di ti bez pri go vo ra ka ko bi
do no si le Bo ga u živo te lju di i vlas ti tih obite lji. To ga
9. pro sin ca ud ruženju je pris tu pi lo pet mla dih žena
i dje voj ka, a naj mlađa od njih bi la je upra vo Ma ri ja
Do mi ni ka Maz za rel lo ko ja je ima la tek 18 go di na.
Među dje voj ka ma u ud ruženju Ma ri ja je ima la
pri ja te ljicu s ko jom ni je ima la taj ni. Zva la se Pet ronil
la, a pre zi va la ta kođer Maz za rel lo ia ko ni su bi le
rođaki nje. Jed no ga da na 1861. Ma ri ja se pov je ri la
Pet ro nil li:
– »Od lučila sam izučiti za kro jačicu. Želje la bih
da i ti pos ta neš kro jačica. Kad dob ro naučimo zanat,
otvorit ćemo malu radionicu i poučavati šivanju
si ro mašne dje vo jčice. Ali još i više, poučavat ćemo
ih u lju ba vi pre ma Bo gu i bližnje mu. Os tat ćemo
za jed no i živ je ti kao obi telj.«
Prošla je go di na da na. Ma ri ja i Pet ro nil la, na kon
što su izučile za nat u ra dio ni ci kro jača Valen ti na
Cam pi ja, ot vo ri le su ma lu kro jačku ra dio ni cu. Dese
tak dje vo jčica za počelo je učiti šiva ti.
17

Zgrčena i dr hta va od groz ni ce
U Ame ri ku je otišlo osam čas nih ses ta ra i šest salezijanaca.
Misionarke su od Majke zatražile osobno
pis mo kao us po me nu. Za maj ku Maz za rel lo olovka
je uvi jek bi la ve li ka mu ka, ali za svo je kćeri to je
učinila. Napisala im je osam pisama punih nježnosti
i brige. Ses tri Ok ta vi ji Bus so li no je rek la: »Hrab ro!
Kad si umor na i tužna, idi i po loži svoje bri ge na Isuso
vo sr ce i ta mo ćeš pro naći ok re pu i ut je hu. I bu di
mir na jer te ja ni ka da više neću za bo ra vi ti.« A ses tri
Er nes ti Fa ri na na pi sa la je ovo: »Bu di uvi jek ve se la
i ni ka da ne za bo ra vi na onu ko ja te mno go lju bi u
Gos po di nu. Uv je ra vam te da ću te uvi jek pra ti ti u
svo jim sla bašnim mo lit va ma.«
Don Bos co je mi sio nar ka ma i mi sio na ri ma predao
križ u bazilici Marije Pomoćnice u Torinu. Majka
Maz za rel lo ot pra ti la je ses tre naj pri je u To ri no, a
on da u Sam pier da re nu. Ni je se dob ro os jećala, a u
Sam pierdareni je do bi la tem pe ra tu ru. Li ječnik, kojeg
su od mah poz va li, ni je mo gao ra zum je ti što joj
se do gađa. Re kao je da je to nešto pro laz no i da slobod
no nas ta vi pu to va nje. Mi sio na ri su mo ra li poći
u Mar seil le, u Fran cus ku pa u Špa njol sku, a odan de
50

u Ame ri ku. Don Bos co ih je ot pra tio do Mar seil lea.
Maj ka Maz za rel lo je ta kođer od lučila doći do tog
fran cus kog gar da ka ko bi pos je ti la ses tre u St-Cyru
gdje su ot vo ri le kuću.
Noć ko ju je pro ve la na mo ru bi la je groz na. Iako
je mo re bi lo mir no, do bi la je mor sku bo le st. Ne vrije
me u Marseil leu sa mo je po go ršalo sta nje. Mi sionar
ke su pre noćile u jed noj pri vat noj kući bez kre veta.
Vlasnici su mislili da će ih salezijanci dopremiti, a
salezijanci su mislili upravo suprotno. Da ne smetaju,
ses tre su se snašle i sa ti ma šiva le i pu ni le mad ra ce
naj bo lje što su mog le.
Maj ka Maz za rel lo pro ve la je noć zgrčena u jednom
ku tu, od je ve na i dr hteći od groz ni ce. Ujut ro
ni je us pje la us ta ti. Tek kas ni je sku pi la je sna gu da
svo je ses tre ot pra ti do lu ke.
Odgovorila mi je da je nespretnjakovićka
Don Bos co je vi dio bol maj ke Maz za rel lo i odmah
ju je ot pra tio na vlak za St-Cyr. Ta mo ju je
dočekalo veliko slavlje sestara i djevojčica, ali majka
je od mah mo ra la u kre vet.
51

Li ječnik je ovo ga pu ta pažlji vo oba vio preg led i
shva tio da se ra di o teškoj upa li pluća.
Nažalo st, me di ci na to ga do ba još ni je poz na vala
ni penicilin, ni injekcije kalcija. Četrdeset dana majka
Maz za rel lo mučila se s pli ko vi ma ko ji su joj se
ljušti li po ci je lim leđima.
U so bi ci pok raj nje zi ne ležala je jed na bo les na
mla da gos pođica. Osjećala je da pos ta je sve sla bi ja
i bo ja la se da će us ko ro um ri je ti. Maj ka Maz za rel lo
du go je raz go va ra la s njom i umi ri la je:
– »Uv je ra vam te da ćeš oz dra vi ti i ra di ti sve do
starosti.«
Ka da je nav ršila se dam de set go di na, ta oso ba,
časna ses tra u Be lgiji, sje ti la se svo ga sus re ta s majkom
Maz za rel lo u St-Cyru i pla ka la pris jećajući se
nje zi ne dob ro te.
On dje je bi la još jed na mla da ses tra ja ko potište
nog li ca ko ja je čes to pos jećiva la maj ku Maz zarello.
– »Što se do go di lo? Zašto tko izgledaš?« – upita
la ju je.
– »Pi ta la sam pog la va ri cu mo gu li Vam bi ti njegovateljica,
no ona mi je odgovorila da sam nespretnja
ko vićka.«
52

Majka se nasmijala i zamolila ravnateljicu da dozvoli
toj sestri da obavlja neke male poslove. Uistinu
je bila nespretna i neuredna. Majka Mazzarello imala
je po ko ru, ali sva ki joj dan je zahva ljivala.
Don Bos co je is pričao jed nu priču
U ožuj ku 1881. čini lo se da je došlo do po boljšanja
zdrav lja maj ke Maz za rel lo. No, li ječnik je i
da lje od ma hi vao gla vom. Maj ka ni ka da ta ko dugo
ni je bila od sut na iz ge ne ral ne kuće. Zat ražila je
osob ni raz go vor s li ječni kom.
– »Želje la bih se vra ti ti u Ita li ju, u Niz zu. Što
mi sli te o to me? Molim Vas, od go vo ri te mi bez
straha.«
– »Za me ne je to nep ro mišljen ko rak. Mo gao
bi uz ro ko va ti pov ra tak bo les ti. Bu dući da Vi želi te
da iskre no go vo rim, kažem Vam da i ako os ta ne te
ov dje, nećete živ je ti duže od dva mje se ca.«
– »Hva la Vam. On da se vraćam u Ita li ju.«
Na blag dan sv. Jo si pa kre nu la je na put. Zaus tavila
se u Ni ci gdje se ta da na la zio don Bos co. Čim je
mog la s nji me raz go va ra ti, rek la mu je:
53

– »Li ječnik iz St-Cyra bio je vr lo ja san: dva mjeseca.
Don Bos co: mo gu li se na da ti oz drav lje nju?«
Don Bos co joj ni je iz rav no od go vo rio, ne go joj
je ispripovjedio jednu priču: »Jednoga dana smrt je
po ku ca la na vra ta ne kog samos ta na. Svim ses tra ma
ko je je sus re la, je rek la: »Pođi sa mnom«, no sve su
se bra ni le go vo reći: mo ra mo još to li ko to ga učini ti.
Ta da je došla k pog la va ri ci i rek la: »Došao je red na
te be da po kažeš do bar prim jer. Dođi.« Pog la va ri ca
je mo ra la pog nu ti glavu i po ko ri ti se.«
Majka je shvatila, pognula glavu i nasmiješila se.
Uvečer 28. ožuj ka, bli je da i iscr plje na, maj ka
Maz za rel lo vra ti la se u Niz zu. Dočeka lo ju je ve liko
slav lje što ju je ga nu lo. Krat ko je zah va li la: »Što
god da nas snađe na ovo me svi je tu ne smi je mo se
ni pre više ve se li ti ni pre više žalos ti ti. U Božjim smo
ru ka ma, on je naš Otac i uvi jek mo ra mo bi ti spremni
vršiti nje go vu sve tu vo lju.«
Proljetno cvijeće
Pu no da na us pje la je živ je ti kao i dru ge ses tre:
ra di la je, išla u ka pe lu, sli je di la dnev ni ras po red. Jedi
no što je sva ke večeri od la zi la u ku hi nju po vruću
54

ope ku ko ju je ti je kom noći stav lja la na bok ko ji ju je
bolio. Najedanput se onesvijestila. Liječnik je rekao
da se vje ro jat no vra ti la vi so ko za raz na upa la pluća.
S pro zo ra se mog lo vidje ti ze le ni lo i pro ljet no
cvijeće.
»Ka ko je pri ro da li je pa« – rek la je – »ali ko li ko
će lje pši bi ti raj.«
Zat ražila je bo les ničko po ma za nje. Zah va li vši
svećeni ku, smi ješeći se kao uvi jek, reče:
– »Sa da, kad sam pot pi sa la sve pa pi re, mo gu
otići, zar ne?«
Rado je osluškivala buku djevojčica koje su trčale
i bez brižno se ig ra le na dvo rištu. Htje la je po razgo
varati sa svo jim ses tra ma. Rek la im je:
– »Lju bi te jed ne dru ge. Držite se uvi jek za jedno.
Svo jim do las kom ova mo na pus ti le ste svi jet.
Ne moj te tu stva ra ti još je dan. Mis li te na to zašto
ste ušle u Družbu.«
Osjećala se ja ko loše, ali ni ko ga ni je htje la žalosti
ti. Svi ma se smi ješila. Po kušala je čak i pje va ti.
Bog ju je poz vao k se bi u zo ru 14. svib nja. Us pje la
je prom r mlja ti:
– »Vi di mo se u ne bu.«
Ima la je 44 godi ne.
55

Sadržaj
Bo lest ko ja pre ki da život .............................................................................................................................. 5
Računa la je na pr ste ..................................................................................................................................................... 8
Bi jeli tro ku tići si ra i zvi jez de ............................................................................................................ 10
Uzdi za ti se da bi pri mi li Isu sa ...................................................................................................... 11
Prozor ......................................................................................................................................................................................................................... 13
Pov ra tak u Mor ne se ..................................................................................................................................................... 14
Što ću ra di ti u živo tu? ............................................................................................................................................ 15
Četi ri pres trašena oka ............................................................................................................................................ 18
Don Pes ta ri no sus reće don Bos ca .................................................................................. 20
An đe li na sjećanja .................................................................................................................................................................. 22
Don Bos co u ra dio ni ci Kćeri Bez grešne .......................................................... 24
Os ni va nje Družbe Kćeri Ma ri je Pomoćni ce ................................ 28
Pr va pog la va ri ca ni je želje la ni čuti ............................................................................ 31
»Spušten pog led, ali ne i gla va« ........................................................................................ 33
Tri žrtve za mir ............................................................................................................................................................................. 35
57

»Naša pog la va ri ca je Gos pa« ..................................................................................................... 37
Pr ve sestre od la ze pre ma mo ru .............................................................................................. 39
Šest sestara od la zi u Ame ri ku ....................................................................................................... 40
Preh la da u kata kom ba ma ........................................................................................................................... 41
Trn u sr cu ....................................................................................................................................................................................................... 43
Jed na noć uz ženu obo lje lu od tu mo ra .......................................................... 45
Dje vo jčica u kre ve tu s ci pe la ma ........................................................................................... 47
»Bo lje je za sve da odem« .................................................................................................................... 49
Zgrčena i dr hteći od groz ni ce ...................................................................................................... 50
Od go vo ri la mi je da sam ne spret nja ko vićka ................................ 51
Don Bos co je is pričao jed nu priču .............................................................................. 53
Proljetno cvijeće ...................................................................................................................................................................... 54
58