Arhitekti i arhitektura m ontenegrina No Comment 2018

АРХИТЕКТИ И АРХИТЕКТУРА
МОНТЕНЕГРИНА
1

Библиотека
НАУКА И УМЈЕТНОСТ
АРХИТЕКТИ И АРХИТЕКТУРА
МОНТЕНЕГРИНА
Андрија Маркуш
Издавач АРХИТЕКТОНСКИ ФОРУМ, Подгорица
Заиздавача Андрија МАРКУШ, извршни директор
Корице и техничко уређење Андрија МАРКУШ
Штампа „АП ПРИНТ“
Тираж 200
ISBN978-9940-695-18-7
2

Андрија Маркуш
АРХИТЕКТИ
И
АРХИТЕКТУРА
МОНТЕНЕГРИНА
Фототипски изговорено вријеме
2018.
3

4

УВОД
Ово је раније објављено без реаговања на исто,
а сада такође No Comment-ом фототипски обједињено
– пошли низбрдо узбрдо на врх Ловћена
да руше Цркву Светог Петра Цетињског
– Иако црква, иако признато Његошево архитектонско дјело,
скинута је и са Ловћена и са државног грба, потом,
мјесто ње нашао се Мештровићев маузолеј – павиљон
скулптура, не само на врху Ловћена него и у печату ЦАНУ-а
и Универзитета. А Његош у подруму испод скулптура,
на скраћеном по висини Ловћену, којег сада Црногорци
погледом промашују
– то је кад човјек остане без ријечи, па док је нађе – ћути
– то је за људе који много причају да се мало одморе
– то је кад човјек заћути, а настави да прича да се не чује
5

– то није принцип демократских земаља
– прво је ишло уз ријечи диктатора, па тек уз Ајнштајнова дјела
– настао је код нас у страховлади 1948 –
да се не одговара на провокативна питања
– то је настало кад је покушано да се на сваку причу,
мимо оне због које се иде у затвор, уведе порез
– то је навикавање на ћутолошки политички систем
– кад је у сексу, то неће издржати: пропричаће
– то је да се не запиткује, кад се види да је мокром крпом ударен
– докторирао у 56-ој на архитектонским вјетровима око
Даниловграда, а потом са ментором те вјетрове цунамисали
на Будву
– највише се исплати по ниској цијени добити
пројектовање ДУП-а, а потом No Comment наплаћивати
постављање коме објеката – изгубиш да би добио
– архитектура Монтенегрина некад је између два No Comment-а:
на почетку код одобрења изградње и по завршетку објекта
– на нео-монтенегринском језику, то је „ne cement“,
поготову нестврднути
– казао је, а прихваћено да није
– то је: тек да се каже
6

– то је: кад је човјек случајно паметан
– то је да више кажеш од оног што си рекао
– то је кад је све јасно и кад је нејасно
– ту се човјек најчешће насмије паметном или непаметном.
Ми на то не можемо чекати: смијемо се свему
– усред ријечи без ријечи
– то је коментар без коментара
– то је да се уз неизговорену ријеч кнедла прогута
– то је награда за оног што неће да отвара причу
– то је мјесто „Тишина, снима се!“, јер би тада питали:
„А гдје се то снима?“
– то је охрабрење за непаметне, јер им се сваки одговор
ћутањем рачуна успјешним
– то је и ко браде нема да одговор носи у бради
– ко мисли да је то без коментара, тај је – без коментара
– Црногораца је 660 хиљада No Comment, са коментаром
200 милиона са Русима, без коментара 500 милиона са НАТО
државама
7

– несвакидашње је кад се пас понаша као човјек,
а свакидашње – кад се човјек понаша као пас
– кад је власт No Comment, народ има коментар
– зар бисмо оволико далеко стигли – чак до у НАТО ,
да то за народ није било No Comment?
– то је прича препотентног, који рачуна да ће сви да заћуте
– то је кад више ништа нећеш да кажеш, а имаш шта
Аутор
8

ДЈЕЛА
КАДРОВА
ИЗ ПРВИХ РЕДОВА
9

10

„VIJESTI“ 21.9.2002.
„VIJESTI“ 22.9.2002.
12

13

14

15

16

17

18
„Архитектура“ бр. 128, август 2008.

ПРЕТХОДНИК – ВРИЈЕДАН УЗОР
19

20

21

22

23

24
24

Арх. МИОДРАГ РАЛЕВИЋ,
професор на Архитектонском факултету у Београду
„Небо изнад Будве сузу ће пустити драно небодерима“
У часопису
25

26

Арх. МИОДРАГ РАЛЕВИЋ
„Црногорски краставац“
„Претучен Миодраг Ралевић“
У часопису
27

28

Арх. МИОДРАГ РАЛЕВИЋ,
професор на Архитектонском факултету у Београду
„Небо изнад Будве сузу ће пустити драно небодерима“
У часопису
25

26

Арх. МИОДРАГ РАЛЕВИЋ
„Црногорски краставац“
„Претучен Миодраг Ралевић“
У часопису
27

28

29

Громаде поред обале почев од Старог града.
Горе десно: плагијат – дјело проф. арх. Бранислава Митровића.
30

31

32

33

Стари град Будва, на који се у истој линији настављају облакодери
34

35

АДОЛФ И ТИТО
Интересантно је упоредити као су се према Будви однијели, са једне стране
Адолф, као хуманиста и човјек из уже струке и Тито са архитектонским ставом ван
те струке и, са друге стране, сада два професора архитектонских факултета. Један
од тих професора био је оном другом ментор код дисертације, а потом овај други
првом рецензент његовог ДУП-а „Будва центар“ (наизмјенично полажући испите
један код другог), који обријаше Будву додајући јој браду, свака длака – облакодер.
По том ДУП-у – од Авале до Завале – нигдје зграде мале, повећано је на
милион и седамсто бруто квадрата објеката, што је шест пута веће у односу на
2006. годину. Све то супротно је Пројекту Уједињених нација „Јужни Јадран“,
којим је од 1967. до 1972. са више од 10 иностраних експерата пет година
руководио архитекта Адолф Циборовски, што је и Тито подржао у разговору са
архитектом Ђорђијем Мињевићем?“
О томе Ђорђије Мињевић пише у својој Монографије, 2007
(фототипски представљено):
36

Можда ће неко рећи да је ово, шта два инжењера урадише за годину дана,
боље од Плана којег у толико година активности изради велики број домаћих и
свјетских стручњака на челу са Адолфом Циборовским. Можда је, у односу на
План Јужни Јадран, боља сада шест пута већа изграђеност поред обале – са
облакодерима скоро на додир, са између њих блок-зградама исте висине по 45.000
метара квадратних површине, колико и Стари град – читав низ таквих „сувоземних
крузера“. Можда је боље да мору, умјесто купача, приђу облакодери.
37

Све то са огромним повећањем броја купача код исте дужине плаже, не да
се, као по Плану Јужни Јадран, за додатне капацитете разуди обала, увођењем мора
у позадину са „мини-мореузима“ на Јазу. Тако би се туристима створило тло под
ногама гдје има мора, умјесто, као сада, да се купају у „кровним базенима“, са горе
„пумпаним морем“ – слано, за неслану шалу. А и за збиљу – да чисту морску воду
на обали до ногу купача (доспјелу преко миленијумима испраног пијеска) туристи
крчагом захвате и однесу горе до базена.
Можда су ови проф-арх-ах, ах бољи од некад црногорске репрезентације
инжињера, окупљених на Пројекту Јужни Јадран око Републичког завода за
урбанизам и пројектовање, међу којима су и они архитекти (за разлику од ових)
без којих је незамислива историја архитектуре на овим и ширим просторима.
Можда је важније за једног од ових професора, што се два пута доказао код
истог ментора: прво својом дисертацијом, приближавајући се 60-ј години живота, а
друго ДУП-ом овог ментора да га добро разумије. Изнад свега и изнад свих, и
изнад Адолфа Циборовског, мора му се урачунати што је добитник Ордена Светог
Саве.
Усправљене главе Адолф Циборовски, напустио је Црну Гору, а пројектант
ДУП-а „Будва центар“ спашавао је главу бјежећи улицама Будве од грађана који су
га јурили, о чему је писао часопис „Архитектура“ бр. 163–164, јул–август 2011.
Показало се да се највише исплати радити детаљне урбанистичке планове по
веома ниској цијени – да тако на конкурсу добијеш посао, а послије да наплаћујеш:
колико ко жели високи облакодер, а ко ништа не тражи (да б и тражио) да му се
испред прозора стана постави која зграда као арх. Владу Пламенцу, поред оног шта
му је оскрнављен Хотел „Авала“.
Мало шта сам од овог коме по двадесети пут казао, сада ни ономе ко пита.
Ћутим наглас No Comment.
38

39

40

41

Заха Хадид, Пекинг
Бранислав Митровић, Будва
Заха Хадид, Београд
Хотел „Славија“, Будва,
послије земљотреса 1979.
42

„Ала Заха Хадид“ Royal Gardens Complex Бранислава Митровића, Будва
43

PORTO BUDVA – АПАРТМАНСКО-ПОСЛОВНА ЗГРАДА,
августа 2018. у фази широког ископа.
(У позадини зграда Royal Gardens Complex пројектанта
Бранислава Митровића плагирана од Захе Хадид)
Зграда величине – колико Стари града Будве(!) – бруто 45.000м2
Спратности – 10 етажа
Упоређено – као огромни „криви крузер“ насукан на обалу.
Архитектуре – соцреалистички блок,
На урбанистичкој парцели – од 6.000м2
Од магистрале до плаже – додатно 1.700.000 бруто грађевинске површине.
Од „Авале“ до „Завале“, Боже, навале, нигдје зграде мале.
У томе три „сувоземна крузера“ величине Старе Будве – 45+50+55= 150 хиљ. м2
44

Рупа за „сувоземни крузер“ од 45.000м2.
У позадини солитер од 14 спратова на 130м од плаже
45

Цртеж зграде „сувоземног крузера“ од 45.000м2 у извођењу.
Зграда капацитета Старог града Будве,
соцреалистичке форме – „Ђаволова стопа“
46

CENTRAL PARK у Њујорку
Без наших експерата и бабица са брадом да посаде три „сувоземна крузера“
47

48

49

50

51

52

53

54

55

56

„Дан“, 22.11.2004.
57

58

59

60

61

Са интернета:
62

63

64

Арх. БРАНИСЛАВ МИТРОВИЋ,
рођен у Бару, професор Архитектонског факултета у Београду
„Подгоричке близанкиње сестре од стрица Хотела „Подгорица“
65

66

67

68

УНИШТАВАЊЕ СИМБОЛА
ЦРНОГОРСКЕ АРХИТЕКТУРЕ
Хотела „Црна Гора“, Подгорица,
арх. Вујадина Поповића
ДУП само за тај дио, за тај објекат(!) рађен је по наруџбини.
Арх. Младен Крекић пројекат је рушења Хотела „Црна Гора“ и
изградње на том мјесту „Hilton“ хотела
69

70

71

72

73

„Hilton“ срушио „Црну Гору“, 7.8.2013.
74

РАНИЈЕ Башта
САДА На мјесту гдје је била Башта
Хотела „Црна Гора“, 1953. Хотел „Hilton“, 2016.
РАНИЈЕ Хотел „Црна Гора“,1953. САДА Хотел „Hilton“, 2016.
„Hilton“ обрисао „Црну Гору“
Изнад прозора сладуњава
кокарда (Хотел „Hilton“,)
75

76

ЂАВО
СА
МАГИСТРАТУРОМ
77

78

ИЗ КЊИГЕ „СВЕТИЊЕ“, 2014.
Андрије Маркуша
79

80

ХЕЛИКОПТЕРИ И ХРАМОВИ
Цркву Светог Петра Цетињског – Његошеву капелу на Ловћену
срушише комунисти да ту направе павиљон Мештровићевих
скулптура, са Његошем у подруму.
Хеликоптером су одношени дјелови челичне од камена Цркве,
да би се након одласка комуниста хеликоптером допремила на врх Румије од
челика челична Црква
81

Храм на Румији
82

83

84

85

86

87

Фото Љ. Божановић
Црква пред одношење хеликоптером, Бар
88

89

90

91

92

93

94

95

96

97

98

VIDEO. Predavanje NJEGOŠ KAO ARHITEKT Andrijе Markušа,
Matica srpska – Društvo članova u Crnoj Gori, 10.1.2014.
https://www.youtube.com/watch?v=KEA6uTurqx4
99

100

101

VIDEO. TRAGOM NJEGOŠEVIH RIJEČI. Povodom Njegoševog
rođendana, pjesničko prinošenje dali su: Andrija Markuš, Veselin
M. Rakčević, Perivoje Popović, Todor Živaljević Velički i Slobodan
M. Čurović Apis. Biblioteka Matice srpske, Društvo članova iz
Crne Gore, 15. novembra 2018. godine.
https://www.youtube.com/watch?v=6Rg51Cek39k
АКО СЕ ВРАТИ
Ако се о трошку Европске Уније
(ови пару за то не би дали)
Његош врати са службеног пута,
неревидованог става,
шта да му кажемо
без шта је и он нама:
„Ми смо Срби народ најнесрећни“.
А видјеће то он
на путу сријетајући
угиче иза, а не испред оваца –
људе мрке од мрља,
а провидне
који сјенке немају.
Ако се Његош, мјесто Драшка
врати из Млетаках,
он ће за све
у овој Суданији,
казати
како је у Европској унији.
102

Његош као архитекта
„DaNs“ бр. 45, март 2004, Нови Сад
103

„Глас Црногораца“, 4.11.2002.
104

105

РУСИ СУ НАМ И БРАЋА И ПОБРАТИМИ
ИСТО ЧИНЕЋИ ЦРКВАМА
Град Кострома побратим Цетиња
Братимљење Цетиња и Костроме.
Десно градоначелник Цетиња Јован Маркуш
14.7.1988.
106

107

108

109

„Дан“, 23. јун 2004. Подгорица
110

ПОСЛИЈЕ ИЗБОРА, СЈЕНИ ПРЕДАКА БЕЗ ИЗБОРА
Видјело се невиђено
Мимо грађевинске дозволе багерима на Момишићко гробље у
Подгорици, са хапшењем свједока
лажног обећања да се то неће десити
Из књиге „Светиње“, 2014. А. Маркуша
Дизање гроба
111

Прекопавање гробова
Кости на багером прекопаном гробу.
Остало је отишло на депонију смећа.
112

Гроб се диже и односи на депонију смећа.
113

Хапшење А. Маркуша 17. јун 2008. због противљења
рушењу Гробља багерима, без грађевинске дозволе
„Дан“, 18. јун 2008. Подгорица
114
„Дан“, 23. јун 2004. Подгорица

НАТО РУШИ И УБИЈА У МУРИНУ
Рана неизлијечена домаћим лијеком
Споменик погинулим на мосту
за троје дјеце и троје одраслих
115

НАТО срушио мост у Мурину
116

НАТО БОМБАРДОВАЊЕ „Политика“, 25. нов. 1999.
117

118

119

120

121

122

123

124

125

126

127

128

129

130

131

132

133

134

135

136

137

138

139

140

141

Лондонски „Краставац“, Норман Фостер
„Архитектура„ бр. 172, јули–август 2012, Београд
142

143

144

145

146

147

„ЦАРИНЕ“ ХОТЕЛ – ЗАТВОР
СА ЧЕТИРИ ЗВЈЕЗДИЦЕ
Сваки грађанин требало би да је задовољан кад значанији наш или
инострани привредник улаже средства у тај град за своју дјелатност, као ово у
Подгорици Предузеће „Царине“ за изградњу хотела са четири звјездице. Исто тако,
за похвалу је и градска управа што ствара услове за то. Све остало је друга
проблематика да се у ужестручном и правном погледу не направи каква грешка за
било чије угрожене интересе, јер све се то одражава на општи друштвени интерес.
Потребно је да беспрекорно функционишу одговарајуће институције, посебно да
задатку одговори струка, нарочито архитекти по кодексу за општи интерес.
Повољна је информација да је Предузеће „Царине“ у неколико случајева
договором намирило штете или остварило компензације са појединим власницима
околног стамбеног простора. Али грађани који се ових дана окупљају на
протестима против изградње овог хотела рачунају да ће тих штета бити толико да
их ово предузеће неће моћи платити.
Сасвим је природно да ово предузеће није ишло у ризик, да није унапријед
рачунало да коме направи штету коју не може намирити, нити градска управа да
такав посао дозволи. Али, десило се у великој мјери несагледано, по класичној
дезинформацији од аутора ДУП-а, који је истовремено и пројектант тог објекта арх.
Николе Дракића. То је у толикој мјери да ће, сасвим сигурно, настати огромне
штете и судски спорови, да се, као код потапања брода – спашава ко може и како
може.
За тренутак, ставимо по страни огромне штете, које се не могу намирити
грађанима, сем откупом станова у којима се више не може минимум условно
живјети. Настале су друге велике штете управо за Предузеће „Царине“, јер је
уведено да гради хотел каквог нема нигдје у свијету у савременој градњи – без
икаквог смисла – залуд утрошен новац.
Хотел „Царине“ замишљен је да потпуно испуни веома мали затворени
кварт старих зграда између улица Његошеве, Херцеговачке, Слободе и Балшића,
долазећи свим околним зградама до темеља подземном гаражом, замјењујући горе
коријење стољетних стабала, што може да буде кобно за ове поткопане зграде, које
нијесу срачунате да издрже очекиване земљотресе.
148

Планирани Хотел „Царине“ унутар блока старих зграда, Подгорица
Подземне гараже до темеља околних зграда планираног
Хотела „Царине“, Подгорица
149

Изузетно неповољно за предузеће „Царине“: До тог хотела долазиће се кроз
три пролаза, као кроз пасаже. Ту морају постојати путокази, као оно за ташнера,
бријача, кројача и др. Хотел ће на тај начин да буде у својеврсном затвору. Како је
већином наслоњен на околне зграде, то ће да буде једини хотел који нема својих
фасада. А гдје није наслоњен, тада је веома близу прозорима околних зграда, са
погледима на туђе спаваће собе – идеално за воајере.
Ко ће том хотелу дати четири звјездице, из којег се само виде на малом
одстојању стари зидови као затворски?
За овај хотел, Херцеговачка улица, која је сада само пјешачка, на четрдесет
метара своје дужине активираће се за колски саобраћај у оба правца, тако да ће
родитељи, кад пусте своју дјецу да се слободно шетају том мирном улицом, бити
изненађени наиласком аутомобила.
Уз све то, са оваквом градњом, веома се усложњава саобраћај на овом дијелу
града. Иако се овај кварт са хотелом (испуњен као џеп камењем) наслања на главни
градски трг – некад центар града, овај хотел ту, у пословном погледу, нема никакве
перспективе, не само због близине Хотела „Хилтон“ и других хотела, но што је са
тих простора пресељена скоро сва пословна дјелатност – у веће специјализоване
нове центре.
У обликовању, овај хотел потпуно је превазиђене форме, ниже рутинске
архитектуре, којим је нанијета огромна штета посебно вриједном дјелу – солитеру
Милорада Вукотића, на који се, у неприродном склопу, наслања. Може се рећи да
се овим хотелом руше све околне зграде, а да се са њих не скида ниједна опека –
потпуно их девалвирајући, код јасног да архитектонска дјела нијесу попут месних
производа да се лако одсијецају и додају, јер су то већ формиране архитектонске
урбанистичке и архитектонске цјелине, што ће изгледати као покушај да се гуслар
уклопи, тек приспио у салу, у наступ Паваротија.
150

Ћирибу, ћириба
ОБИЉЕЖЈА ИДЕНТИТЕТА
Поводом предавања проф. др арх. Владимира Мака
одржаног у ЦАНУ
Ако архитектура може да обиљежи „архитектонски идентитет“,
откуд да то може и национални увезено из Београда преко Доње горице.
У Црној Гори, природно, стална су обиљежја идентитета, за која, и да
нијесу, ниједан Црногорац не би признао да се он у нечему на дједове промијенио.
Мијењају се само расправе о тим идентитетима, кад политичари крену да мешетаре
– да заиграју на карту поноса људи – да им изгубе оријентацију и ухвате у своје
мреже. Колатерална штета је што се након тога усвајају обиљежја – обиљежја, тек
толико да се разликују, а исти.
Тако, траже се обиљежја – обиљежја. У оваквим случајевима, одмах се
формира тржиште умотворина.
Сигурно на своју иницијативу, па потврђено у Црногорској академији наука
и умјетности, „удар нађе искру у камену“, проф. др Владимир Мако, са
Архитектонског факултета у Београду, дошао је да одржи предавање у Академији,
да на крају ове 2018, понуди нешто од својих асортимана обиљежја идентитета и
њихових могућности. А све то по његовом представљању – открићу – досад толико
непознатих својстава архитектуре да ефектно утиче чак и на политику и
националност(!). А оно да – и сама на себе утиче и да не говоримо, не казујући гдје
то видимо у мјери вриједно помена.
Сигурно је да се за САНУ не може рећи да је то предавање сасвим редовно и
тематски уобичајено по неком редоследу приоритета плански постављених, да је то
слободна оцјена. Јер да је тако, откуд би претходних 20 година постојао потпуно
празан ход ЦАНУ по питању угроженог нашег идентитета у насљеђу културе у
архитектури. А све до мјере да ЦАНУ, на тражену подршку од Удружења
архитеката Архитектонски форум, читаво то вријеме једну страну није написала.
Пред њеним очима, без ријечи нестала су култна дјела Хотел „Црна Гора“, Хотел
„Подгорица“ и друга дјела велике амбијенталне вриједности – главне
карактеристике Црне Горе, док је за то вријеме Архитектонски форум о тој теми
објавио 12 књига и бројне написе у гласилима и др.
Код нас нема подјеле – да ли су нам потребне подјеле, не само
традиционалне по јунаштву и гласитости породице уназад колико се памти.
Недостају кадрови да се одрже оне већ „муком стечене“ подјеле, те је потребно
увозити идеологе.
Ко о тим стварима реферише, чак „испред науке“, ако постави циљ ван ње,
као др Мако, а да није шта помакао, он издијели – исјецка проблематику, да би је
фразеологијом преспојио, губећи сваки смисао, за свакојака наклапања. Све што се
подијели, лакше се прогута, поготову заобиђе. У луксузном паковању, љепше
151

изгледа пола литра пића од литра без ичег. По паковању, не можеш цијенити
квалитет пића, па ни по теми др Мака, коју је пријавио за САНУ, у коју је спаковао
свој асортиман. Тек кад је отворена његова тема „Естетичко мишљење и трагање за
националним идентитетом у архитектури“, видјело се шта је унутар, а нема везе са
архитектуром – назначено „универзално употребљиво.“ Универзално попут
планинара који, док се пење ка врху брда, носи као опрему, универзалну бритву са
неколико додатака при њој: отварач за конзерве, маказице, шило и друго – све да је,
за све ту.
Др Владимир Мако држи предавање у ЦАНУ
Произилази да се Црногорци рађају у вантјелесној оплодњи – у Београду, из
којег Србин др Мако доноси правог Црногорца, као и др Силић из Загреба, па се
питам какав сам ја Србин из Црне Горе? Важнији је увезени Србин но извезени
Србин, па му је забрањено да се врати „једном у сто година“. Очекујем да се Маку
забрани повратак, јер ће нам још бити на користи.
Ми више волимо да смо бољи од горег, но гори од бољег. А кад нијесмо шта
смо – тада смо као нико, нико као ми: ми па ми – Ми. Сви са издвојеним
идентитетом.
Поставља се питање: ако нешто не пролази у Србији, може ли, само
нашминкано, да добро прође у Црној Гори, још у ЦАНУ? На дан кад се у Србији
чита напис у „Новостима“ Слободана Малдинија „Фантомске књиге“, који се,
између осталог, односи и на двије непостојеће књиге др Мака, по којима је стекао
репутацију, Мако се распојасао у ЦАНУ, да се не зна на основу које књиге. Да ли
на основу оне коју је пријавио да ће да му штампа „Ашгет“ из Лондона, по којој је
изабран на ријеч за редовног професора, а никад тамо није штампана?
У сегменту повезивања архитектуре и политике, како „Дан“ преноси, др
Мако истакао је да му је циљ предавања био да кроз тумачења естетике као
инструмента комуницирања друштвених, културних и политичких вриједности
одређеног времена усмјери пажњу на поједине историјске промјене уобличавања
152

сложене везе инициране трагањем за архитектонским исказом националног
идентитета као политичког и неријетко идеолошког конструкта.
У његовој фразеологији наилазимо на комплете као „естетичко мишљење“,
те кад такав „карактер“ мишљења може да постоји, тада је логично да може да се
каже, на примјер: „црвено-жуто мишљење“. То „естетичко мишљење“ по њему има
чак двије улоге, а видимо да нема макар једно значење. Потом то исто („естетичко
мишљење“) усмјерава на употребљивост за „процес структурирања националног
идентитета у архитектури“. Др Мако не потцјењује велику прецизност у томе, те
очекујемо да нам у наредном времену неће бити потребан попис становништва, но
да ћемо националну припадност моћи директно прочитати са архитектонског дјела.
По његовом склопу „креативном потенцијалу“, произилази да је потенцијал
са својствима за креирање, а не аутор. Ту су и његови „једнозначни критеријуми“,
„производи“, „контекст званичног политичког исказа“.
Др Мако предаје и у Подгорици као гостујући професор, гдје му је
опроштено што није докторирао на којем архитектонском факултету, него на неком
другом гдје је могао да „прода“ овакве изуме.
Наводи се да је др Мако био члан Оснивачког одбора Института за дизајн
Новог Зеланда. Ко може тиме да се похвали: Идемо на Нови Зеланд, 200 на сат.
153

ОСКРНАВЉЕНО ДЈЕЛО
ПРОФ. БОГДАНА НЕСТОРОВИЋА И САРАДНИКА
У ПОДГОРИЦИ
„Дан, 18. 3. 1999.
154

ИЗ ГРАДА У ГРАД ИДУ ЛИФТОМ
155

156

Аутор пројекта арх. Младен Ђуровић
„Дан“, 18. 6. 2001.
157

„Vijesti“, 9. 3. 1999.
158

ГОДИНАМА ПРОПАДАЈУ НАЈВРЕДНИЈА ДЈЕЛА
ЗБОГ НЕРЈЕШАВАЊА ПРЕДЛОГА ЗА ЗАШТИТУ
ПРЕДАТОГ 2012.
159

НЕСТАЈУ НАЈВРЕДНИЈА ДЈЕЛА
РУРАЛНЕ АРХИТЕКТУРЕ
160

161

162

163

164

165

166

167

168

169

170

171

172

173

174

На интернету са фотомонтажом крова
Аутор презентације арх. Милица Вујошевић:
175

АНДРИЈА МАРКУШ рођен је 1941. године у
Подгорици, гдје и сада живи.
www.andrijamarkus.com
andrijamarkus@t-com.me
До 2016. године објавио је сљедеће књиге,
које су на сајту:
www.andrijamarkus.com
ЦРВЕНИ СЕ ЖУТА ГРЕДА, 1989 – афоризми;
ОСИМ ЦРНЕ ГОРЕ ИМА ЈОШ СРПСКИХ
ЗЕМАЉА, 1991 – хумористичко-сатирични коментари;
ЂАВОЛИ И ЉУДИ, 1994 – поема;
ОДАНДЕ ДОНДЕ /кад сна’а крене.../, 1995 – поема;
ГУБИБРАЋА И ПРОГУТАНИ БОГОВИ, 1996– поема;
ГИПСАНИ КИП СЛОБОДЕ /Блиски исток међу нама/, 1997 – збирка пјесама;
МАРВЕЈ /сепаратистичка превара/, 1997 – хумористичко-сатирични коментари;
ЧОЈАК, КОЛИКО ЈЕ ТО, 1998 – поема;
ЕВО ГА НЕМА, 2001 – поема;
ИДЕНТИТЕТ АРХИТЕКТУРЕ И ЉУДИ, 2001– есеји о архитектури;
АФОРИЗМИЧНА ИСТОРИЈА, 2003 – афоризми;
ПЉУНУТИ СРБИ, 2005 – поема;
КУЋЕ У БРДИМА, 2007 – есеји о архитектури;
АФОРИЗАМ ИЗ СНОВА, 2008;
50 НЕИМАРА ЦРНЕ ГОРЕ, 2008 – есеји о архитектури;
ДНЕВНИК АРХИТЕКТЕ У АНЕГДОТАМА – I, 2010, у електронској форми
на сајту http://www.andrijamarkus.com/
ИСТОК НИЈЕ НА ЗАПАДУ, 2011– збирка пјесама;
ХЕРОИНЕ. СРПСКА ОРЛЕАНКА И НАША
ЕНГЛЕСКИЊА, 2013-14 – поема;
СВЕТИЊЕ, 2014 – есеји;
БЕЗ ЛИКА У ОГЛЕДАЛУ, 2014 – збирка пјесама;
ЈЕЗИК НА СЛОМИВРАТУ, 2014 – поема;
ДА ЧАСТИМ, 2014 – поема;
НЕКАД ЖЕНЕ, А ТЕК ЉУДИ, 2014 – афоризми;
О АНТОЛОГИЈИ КРОЗ ПОЛЕМИКУ, 2013–2014. електронски, а 2015. штампано;
ГРАНИЦА ДОЗВОЉЕНЕ СЛИЧНОСТИ, 2016 – пјесме, есеји, архитектура,
перформанс;
ВЛАДИМИРОВ МИЛЕНИЈУМСКИ ВИЈЕК, 2016 – пјесме, есеји;
НА ГОЛГОТИ ИСПОД ГОЛГОТЕ, 2016, пјесме и есеј;
ПУШКИН, 2016 – поема;
КАНА (Светлана Радевић), 2016 и 2017 – есеји;
ВУЈАДИН. Прах симбола, 2017 – есеји о архитектури;
176

ПОДГОРИЦА. Немојте ми више бити пријатељи, не могу издржати, 2017 – есеји
ПУШКИНОВ РОЂЕНДАН, 2017 – поема;
СВЈЕДОЧЕЊЕ АРХИТЕКТУРЕ, 2017 – есеји;
ОБИЉЕЖЈА, 2017 – есеји;
ОТОМАНСКО ГРАЂЕЊЕ И УТИЦАЈИ, 2017 – есеји;
СВЕТИХ ЧЕТРДЕСЕТ НОВОМУЧЕНИКА
МОМИШИЋКИХ (књига – сијамкиња од књига „Камен к небу заплакао“ Андрије
Маркуша и „Душе Христовидне“ Слободана М. Чуровића Аписа) – поеме;
МЕЂАШИ, 2017 – пјесме;
ГРАД И ГРАДИТЕЉИ, 2018 – есеји;
САКРАЛНА АРХИТЕКТУРА СЛОБОДАНА ДРАГОВИЋА. КАПЕЛА У СТАРОЈ
ПАЗОВИ; МАНАСТИР СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ СТАЊЕВИЋИ, 2018 – есеји;
ЊЕГОШ КАО АРХИТЕКТА. РЕКОРДИ И АНАТЕМЕ, 2018 – есеји;
Приредио: ВИ ЧИНИТЕ ОНО ШТО ЗНАТЕ, НО НЕ ЗНАТЕ ШТО ЧИНИТЕ, 2011,
зборник пјесама и РАДЕНКОВ ХАЈДУК МИЛУНКА САВИЋ (2013 -14,
електронски) 2016. штампано – зборник пјесама
177

178

САДРЖАЈ
Увод ........................................................................................................................5
Дјела кадрова из првих редова.........................................................................................9
Црногорска школа архитектуре. Након успјелог Радовићевог
експеримента у Новом Саду, сада Александар Кековић покушава
нешто у Подгорици..........................................................................................................11
Уписали само 20 студената, а већина предавача пензионери (по изјави А.Маркуша)
Дракић: Маркуш није компетентан (реаговање арх. Николе Дракића)......................12
Дракић, Кековић и кум формирали моћан клан (одговара А. Маркуш).....................12
Масонски знаци у Детаљном урбанистичком плану „Крушевац Б“
у Подгорици (дјело Николе Дракића) ...........................................................................13
Зграда која не личи ни на шта (по ДУП-у Николе Дракића)......................................15
Слабо памћење – кратко радовање. Плагијати Архитектонског
факултета у Подгорици ..................................................................................................16
Награда..............................................................................................................................18
Ратимир Богојевић; De architecturae (Претходник – вриједан узор)...........................19
Декан.................................................................................................................................20
Очух у архитектури. Морал сарадника Архитектонског факултета
у Подгорици......................................................................................................................21
Плагијатом Споменик злочинцу.....................................................................................23
Небо изнад Будве сузу ће пустити (ДУП „Будва центар“,
дјело проф. др арх. Миодрага Ралевића; рецензент тог пројекта
проф. др арх. Светислава Г. Поповића) ........................................................................25
Црногорски краставац (ДУП „Будва центар“)..............................................................28
Претучен Миодраг Ралевић (ДУП „Будва центар“,
дјело проф. др арх. Миодрага Ралевића; рецензент тог пројекта
проф. др арх. Светислав Г. Поповић)............................................................................29
Милиони квадрата уз море спремни за градњу (ауторка написа Бранка Пламенац)......31
Рјешење Општине Будва о формирању комисије за рецензију ДУП-а „Будва
центар“ (предсједник комисије проф. др арх. Светислав Г. Поповић)......................35
Адолф и Тито...................................................................................................................36
Дијалог или плагијат. Старо у Пекингу, ново у Будви
(плагијат академика Бранислава Митровића, „Архитектура“ бр. 176,
јул–август 2016, Београд)................................................................................................39
Porto Budva – апартманско-пословна зграда од 45.000м2
(ДУП-у „Будва центар“ проф. Миодрага Ралевића).....................................................44
Central park у Њујорку....................................................................................................47
179

Кана...................................................................................................................................49
Одлазе у Венецију да виде Подгорицу. Отворено писмо ходочасницима
за Италију..........................................................................................................................51
Уз отворено писмо ходочасницима за Венцију............................................................53
Писмо за заштиту Хотела „Подгорица“ САНУ, Универзитету Црне Горе,
Влади Републике Црне Горе и Скупштини Републике Црне Горе.............................56
Галебови дежурали над Хотелом „Подгорица“............................................................57
„Подгорица“ да буде културно добро града.................................................................58
„Архитектура“ бр. 192, новембар–децембар 2015. .....................................................59
КоАкоНеАрхитекти. Млади архитекти и студенти архитектуре
изразили огорчење због додатног обезвређивања култног објекта
Светлане Кане Радевић....................................................................................................60
Подгорички Цикотићи.....................................................................................................62
Под кишобраном. Јубиларних 40 година заштите насљеђа
културе 1977–2017...........................................................................................................63
Контура ............................................................................................................................64
Подгоричке близанкиње сестре од стрица Хотела „Подгорица“, аутора академика
Бранислава Митровића....................................................................................................65
Огледалисани људи..........................................................................................................68
Уништавање симбола црногорске архитектуре Хотела „Црна Гора“......
Хилтонов ланац и око Краљевог врата, Ташмајданско „азербејџисање“
и у Подгорици..................................................................................................................69
Ђаво са магистратуром...................................................................................................77
Из књиге „Светиње“, 2004. Андрије Маркуша.............................................................79
Хеликоптери и храмови..................................................................................................81
Врхрумијска црква. На темељима, крилима, ногама и точковима.............................83
Нема мјеста за тебе, Његошу..........................................................................................89
Вратите Његоша у груди наше. Без крста над Ловћеном сва се зла испод
скупила..............................................................................................................................96
Његош као архитекта.......................................................................................................99
„Лексикону неимара“, 2008, Његош и његово архитектонско дјело
„Грађевинске књиге“, Београд......................................................................................100
Трагом Његошевих ријечи............................................................................................102
Ако се врати....................................................................................................................102
Његош, Мештровић и Ф. Л. Рајт (Његош као архитекта)..........................................103
Кула Ђуришића..............................................................................................................104
О предлогу за канонизацију Његоша...........................................................................105
Руси су нам и браћа и побратими исто чинећи црквама............................................106
Лењин као „хришћанин“...............................................................................................107
Једно село, један заборав...............................................................................................110
Послије избора, сјени предака без избора...................................................................111
Лисице на рукама заштитнику Момишићког гробља...............................................114
НАТО руши и убија у Мурину.....................................................................................115
Пријављујемо се за списак непожељних.....................................................................117
Посланици Думе траже и за себе санкције САД и ЕУ...............................................118
180

Изградисмо споменик оним што су нас бомбардовањем смишљено убијали...........119
Манастирски конаци. Час их има, час их нема...........................................................121
Црква Светог Николе, Загарач......................................................................................126
Угрожен Манастир и кањон Мораче............................................................................128
Змија кућница са златним ланцем................................................................................130
Рибница на распећу........................................................................................................133
Лондонски „Краставац“ не може да се укисјели у подгоричким бурадима. Atlas
capital center ...................................................................................................................139
Конкурсом изабрано „чудо невиђено“ ........................................................................143
„Царине“ хотел – затвор са четири звјездице.............................................................148
Ћирибу, ћириба обиљежја идентитета (поводом предавања
проф. др арх. Владимира Мака одржано у ЦАНУ)....................................................151
Оскрнављено дјело проф. Богдана Несторовића и сарадника.
Поетика собних старјешина..........................................................................................154
Из града у град иду лифтом..........................................................................................155
Аушвиц стил...................................................................................................................157
Архитекте који су продали струку...............................................................................158
Годинама пропадају највреднија дјела због нерјешавања предлога за заштиту.
48 архитектонских дјела за заштиту............................................................................159
Нестају највреднија дјела руралне архитектуре.........................................................160
Нестао нестали прозор. Тре сореле..............................................................................163
Разграђивање грађењем.................................................................................................170
Подгоричке Буде и Муги-Талибани. Порушена Купачица Душка
Лаличића.........................................................................................................................171
Ако има закона, Основна школа „Сутјеска“ неће се дограђивати............................174
КАНА / ко ако не архитект (интернет презентација ДУП-а „Момишићи А“).........175
Биљешка о аутору........................................................................................................ .176
181

182

183

CIP - Kaталогизација у публикацији
Национална библиотека Црне Горе,
Цетиње
ISBN978-9940-695-18-7
COBISS.CG-ID37220880
184