Velika slikarska izložba sa gomilom slika - Jelena Mijić
Katalog sa tekstom Branislava Dimitrijevića i reprodukcijama radova, kao i generalijama.
Katalog sa tekstom Branislava Dimitrijevića i reprodukcijama radova, kao i generalijama.
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Album i jedna kesica (7 slicica)<br />
200 dinara<br />
Jedna kesica<br />
(7 slicica)<br />
50 dinara<br />
JELENA MIJIĆ<br />
Ko popuni album može da dobije nagrade<br />
VELIKA<br />
I<br />
nagrada<br />
SLIKARSKA<br />
Slika iz albuma po izboru dobitnika<br />
IZLOŽBA SA GOMILOM SLIKA<br />
ILI<br />
II<br />
nagrada<br />
Specijalni paket iz Njujorka<br />
(KAKO ME JE NJUJORK VRATIO SLIKARSTVU)<br />
III<br />
nagrada<br />
Potpi<strong>sa</strong>n katalog 57. Oktobarskog <strong>sa</strong>lona<br />
GALERIJA REMONT 5.-24.11.2018.
Povodom velike <strong>slika</strong>rske izložbe<br />
Jelene <strong>Mijić</strong>, <strong>sa</strong> <strong>gomilom</strong> <strong>slika</strong><br />
Grad je tekst. Svaki tekst preživljava zahvaljujući<br />
ponavljanju stereotipa i njihovu razbijanju, trivijalnostima<br />
i njihovu izbjegavanju. Ispisujući kratku<br />
fusnotu ovome gradu, ja <strong>sa</strong>mo utabavam već nebrojeno<br />
puta izgovorene riječi. Ni<strong>sa</strong>m, dakako, važna<br />
ja, nego fusnota.<br />
( D ubrav ka Ug re š i ć , L i s i c a)<br />
“Zaista” - pita se Dubravka Ugrešić na početku romana Lisica - “kako nastaju<br />
priče?”. Mnogi bi pisci takvo pitanje dočekali kao šlagvort za dijatribu<br />
o njihovom nedokučivom kreativnom pregnuću jer ljudi baš takve pisce<br />
otuda i poštuju. Ali neki drugi, kaže Ugrešić, “radije sliježu ramenima<br />
i dopuštaju čitaocima da vjeruju da priče rastu poput korova…” Kada su<br />
izložbe <strong>slika</strong> u pitanju takva pretpostavka je poprilično uvrežene - izložbe<br />
postoje zato što su slike već tu, već su nekako nastale, isklijale. Uostalom<br />
stiče se uti<strong>sa</strong>k da proizvodnja prethodi potrošnji, da bez proizvodnje<br />
umetnosti potrošnje nema, jer bez umetničke produkcije, vi ste koren bez<br />
tikve, vi ste onaj meme konceptualne umetnice kojoj poznati junak iz stripa<br />
udara šljagu pokušavajući da joj utuvi u glavu da je ona konceptualna<br />
upravo zato što ne zna ni da crta ni da <strong>slika</strong>. Ali <strong>izložba</strong> pred nama obrće<br />
stvari i tvrdi da je gotovo jedini način da danas u umetnosti budemo i<br />
“konceptualni” jeste da crtamo i <strong>slika</strong>mo mnogo <strong>slika</strong>, na bujuke i buljuke.<br />
<strong>Velika</strong> <strong><strong>slika</strong>rska</strong> <strong>izložba</strong> <strong>sa</strong> <strong>gomilom</strong> <strong>slika</strong>, kao i svaki umetnički čin koji je<br />
na tragu administrativnog konceptualizma, nastala je na osnovu sučeljavanja<br />
nekolicine umetničkih pretpostavki i propozicija <strong>sa</strong> stvarnim proiz-
vodnim i distributivnim uslovima i okolnostima. Kao prvo i najvažnije,<br />
umetnica je bila u institucionalno-profesionalno-moralnoj obavezi da izvede<br />
izložbu u beogradskoj galeriji Remont jer je tako stajalo u propozicijama<br />
nagrade “Mangelos” koju je stekla pre godinu dana i zahvaljujući kojoj<br />
je otputovala na rezidencijalni boravak u Njujork Siti, SAD. Kao i svaki<br />
posvećeni umetnik, ljubitelj umetnosti, kustos, istoričar umetnosti ili već<br />
tome slično <strong>Jelena</strong> <strong>Mijić</strong> (u daljem tekstu “Jela” ili “umetnica”) uglavnom<br />
je vreme provodila po <strong>izložba</strong>ma, galerijama, po velikim muzejima, šetala<br />
okolo po gradu, vozila se podzemnom, bila na otvaranjima izložbi u tim<br />
istim galerijama, ispijalala bela vina i stajala ispred radova ćaskajući o<br />
umetnosti <strong>sa</strong> mahom druželjubivim namernicima - sve dok takvim aktivnostima<br />
angažovana nije uvidela da po svim tim galerijama i muzejima<br />
posmatra uglavnom <strong>slika</strong>rske izložbe, t.j. izložbe <strong>slika</strong>rstva. I tako, opet<br />
empirijski, zaključila da izgleda da je, <strong>sa</strong>da i posle svega, <strong>sa</strong>dašnjost umetnosti,<br />
ova na kraju <strong>sa</strong>vremene umetnosti, ispala <strong><strong>slika</strong>rska</strong>.<br />
I tako se po Jelinom povratku u Beograd sve ispostavlilo <strong>sa</strong>svim logično.<br />
Izložbe je moralo biti, ako ni zbog čega drugog ono zbog odgovornosti<br />
umetnice prema očekivanjima žirija koji je imao smelosti da mladoj<br />
<strong>slika</strong>rki dodeli nagradu iako ova, po sopstvenom priznanju, <strong>slika</strong>la nije<br />
još od treće godine studija. Tako je Jela nagrađena za svoje konceptualne<br />
radove, mada su i oni na svoj način bili <strong>slika</strong>rski - doduše ne ovoliko koliko<br />
je zaista <strong><strong>slika</strong>rska</strong> ova <strong>izložba</strong> <strong>sa</strong>da pred nama. Nagradu je dobila s<br />
ovim obrazloženjem: “<strong>Jelena</strong> <strong>Mijić</strong> nagrađena je za rad koji demonstrira<br />
otvoreni i eksperimentalni pristup istraživanju i <strong>sa</strong>gledavanju složenih<br />
relacija na kojima se temelji proizvodnja umetnosti o njena društvena<br />
percepcija”. U Njujorku, u tom najvećem centru decentralizovanog sveta,<br />
ispostavilo se da proizvodnja umetnosti podrazumeva pre svega proizvodnju<br />
<strong>slika</strong>, jer je to prosto “good for the economy”: proizvide se i troše<br />
boja, platna, četkice, svega toga sve više i više, sve bolje i bolje, a društvena<br />
percepcija te proizvodnje obavlja se uz pomoć čaše vina i kanapea, takođe<br />
proizvedenih uz pomoć onih koji obavljaju privremene i povremene<br />
poslove. A još na kraju svega toga ima šta i da se proda i da se kupi. Winwin<br />
umetnost.<br />
Umetnica je tako zbilja ozbiljno shvatila ove pouke i prionula na po<strong>sa</strong>o.<br />
Za novčana sredstva od nagrade otišla je i, kao “prava <strong>slika</strong>rka”, kupila<br />
razne boje: vrlo kvalitetne akrilike, ulja uglavnom marke Daler-Rowney,
od kojih je najviše koristila sirovu i pečenu umbru (jer ipak školovala se<br />
na beogradskoj akademiji), ali takođe i napuljsku žutu, titanijum belu,<br />
mnogo raznih plavih, a najviše plavo-sivu (inače omiljenu boju autora<br />
ovih redaka koji je otuda i bio privučen ovim <strong>slika</strong>ma), takođe je uljanu<br />
boju je koristila i u štapićima marke Winsor & Newton, a akril je prskala<br />
i iz spreja Liquitex Professional. Kupila je dakako i razne četke, četkice<br />
i kičice, raznih proizvođača. Kupila je platna, srećom ona manja su bila<br />
već zategnuta, i za nešto manje od mesec dana na<strong>slika</strong>la je 33 slike. Prvo<br />
je tvrdila da ih je na<strong>slika</strong>la 35, a šta se <strong>sa</strong> te dve desilo ne znamo, mada<br />
umetnica tvrdi da se prosto zabrojala.<br />
Organizacija proizvodnog proce<strong>sa</strong> je izgledala otprilike ovako: Prvo je, još<br />
i ne znajući da će od toga nastati prave slike, snimila fotografije grada<br />
u koji je posetila - pogled na Bruklinski most, pogled odozdo na visoke<br />
zgrade, pogled odozgo <strong>sa</strong> visokih zgrada, pogled kroz žičanu ogradu na<br />
nešto što je ograđeno žičanom ogradom, portret nepoznate devojke u<br />
podzemnoj, a posle još nekih ljudi u podzemnoj, autoportret s kozmetičkom<br />
maskom na licu, beli oblaci i plaža na Coney Islandu, neki poprilično<br />
slupani automobil, pa detalj fa<strong>sa</strong>de neke zgrade, pa detalj krošnje<br />
ginko drveta, pa jedan ozbiljan gallery talk, kišobran koji je odleteo na<br />
vetru, prtljag istovaren na ulici, selfi u ogledalu, pa ponovo neke slike u<br />
galeriji, i još neke slike u galeriji, i čovek u galeriji koji gleda slike, i još<br />
štošta što bi se moglo očekivati kao lepa uspomena <strong>sa</strong> ovakvog putovanja.<br />
Te fotografije su tako postale mehanički proizvedeni umetnički repromaterijali<br />
da bi onda usledila prerada tog repromaterijala putem tehničko-manuelne<br />
obrade, t.j. uz pomoć kompjuterskog programa, za to, i<br />
ovako i onako, namenjenog. Iz ovakve prerađivačke delatnosti nastale su<br />
skice za slike. A slike, taj finalni proizvod, zaista i jesu slike, one “prave”,<br />
rukom <strong>slika</strong>ne i to u jednoj sobi u njenom stanu za te potrebe adaptiranoj.<br />
Za <strong>slika</strong>rku koja nije <strong>slika</strong>la od treće godine studija - a nadam se da<br />
će se domaća stručna javnost složiti - one su i <strong>sa</strong>svim dobre slike! Štaviše<br />
čini se da to što se umetnica nije bavila <strong>slika</strong>rstvom, i što je pomalo i zaboravila<br />
kako su je naučili to da radi, da je to sve zapravo unapredilo njen<br />
<strong>slika</strong>rski métier.<br />
Na kraju da nešto pokušamo i da zaključimo. Iako se mnogo šta o tome<br />
već dalo naučiti u poslednjih stotinak godina, umetnici se, ovde i <strong>sa</strong>da,<br />
i dalje najčešće u svom radu opredeljuju ili za ekspresiju, ili za sim-
olizaciju, a na žalost često u isti mah i za jedno i za drugo: jedno putem<br />
drugog i drugo putem prvog. I po jednom i po drugom ključu Jeline slike<br />
su prosto nedostatne. Za razliku od toga ono što je zajedničko kako Jelinim<br />
“konceptualnim” pa <strong>sa</strong>d i ovim “pravim” <strong>slika</strong>rskim radovima jeste<br />
pre svega postupak formalizacije. Dakle, zašto i pod kakvim okolnostima<br />
neki umetnički postupak stiče određenu formu defini<strong>sa</strong>nu proizvodnim<br />
uslovima, okolnostima i zahtevima? Kako se <strong>slika</strong> iz svoje tehničke prevodi<br />
u svoju manuelnu formu? Šta se dobija a šta gubi u tom prevodu? Kako<br />
neke zapušene pukotine na asfaltu, ili senke koje neke druge slike prave<br />
na galerijskim zidovima - dakle sve ono što se svojim neumitnim prisustvom<br />
jednostavno zatekne na nekoj fotografiji - kako se to onda pretvori<br />
u <strong>slika</strong>rski potez tim prevođenjem u kom se višak ne izostavlja već pretvara<br />
u nekakav <strong>slika</strong>rski šum materijalizovan potezom četke, prvo kompjuterske,<br />
pa onda i “prave”? Ove su slike tako u isti mah analize jednog<br />
operativnog postupka proizvodnje <strong>slika</strong>rstva, i ikonološke analize materijalnih<br />
tragova koji se transformišu iz jedne vrste slike u drugu, iz jedne reprodukcije<br />
prizora u reprodukciju reprodukcije tog prizora. Na taj način<br />
<strong>slika</strong>rstvo je kao proizvodni postupak uvek i istovremeno i praktična i<br />
kontemplativna aktivnost, odnosno praktična kontemplacija o odnosu<br />
viđenog i konstrui<strong>sa</strong>nog. Aktivno i kontemplativno, kako je svojevremeno<br />
zaključio ikonolog Ervin Panofski, zajednički “interpenetriraju” u ono<br />
što razumemo i konstruišemo kao stvarnost: “Čovek koga je pregazio automobil<br />
pregažen je i matematikom, fizikom i hemijom. Jer onaj ko vodi<br />
kontemplativni život ne može izbeći to da utiče na aktivan život, kao što<br />
ne može izbeći da njegov aktivan život utiče na njegove misli.” Slikarstvo<br />
otuda ne mora da bude prepreka za mišljenje umetnosti.<br />
Branislav Dimitrijević
Slikarstvo je kao i putovanje, imaš vremena<br />
da o svemu dobro porazmisliš<br />
akril na Ikea zastoru Tupplur<br />
180x135 cm<br />
Kvadrati<br />
akril na Ikea zastoru Tupplur,<br />
dvostrana <strong>slika</strong><br />
100x130 cm<br />
Voda<br />
akril na Ikea zastoru Tupplur,<br />
dvostrana <strong>slika</strong><br />
100x130 cm<br />
Na putu ka MOMI<br />
ulje na platnu<br />
80x100 cm<br />
Opalo lišće ginka ispred drugog stana u<br />
kom smo živeli<br />
ulje i akril na platnu<br />
80x100 cm
Slomljeni kišobran na putu do Kvins muzeja,<br />
mog omiljenog njujorškog muzeja<br />
ulje na platnu<br />
60x70 cm<br />
Apstrakcija metro stanice<br />
ulje na platnu<br />
60x70 cm<br />
Čuvar jede jabuku na otvaranju izložbe<br />
Ričarda Sere u fensi galeriji u Čelsiju<br />
ulje na platnu<br />
70x60 cm<br />
Central park <strong>sa</strong> terase Metropoliten muzeja<br />
ulje na platnu<br />
60x50 cm<br />
Koni ajland<br />
ulje i akril na platnu<br />
50x60 cm<br />
16. oktobar<br />
ulje na platnu<br />
50x60 cm
Apstrakcija sportskog terena<br />
ulje na platnu<br />
50x60 cm<br />
Kartonske bliznakinje<br />
ulje na platnu<br />
50x60 cm<br />
Ulična scena na Menhetnu<br />
ulje na platnu<br />
50x60 cm<br />
Luka na stanici Brodvej gleda u polaroid koji<br />
je upravo napravio<br />
ulje na platnu<br />
40x50 cm<br />
Posetilac na otvaranju izložbe u Čelsiju<br />
ulje na platnu<br />
40x50 cm
Antička skulptura u Metropoliten muzeju<br />
ulje na platnu<br />
40x50 cm<br />
Luka u MOMI PS1<br />
ulje na platnu<br />
40x50 cm<br />
Na izložbi Lore Ovens u Vitni muzeju<br />
ulje na platnu<br />
40x50 cm<br />
Nesreća na Brodveju<br />
ulje na platnu<br />
25x35 cm<br />
Umetnica Linea Veder na otvaranju svoje<br />
izložbe u galeriji Lubov u Kineskoj četvrti<br />
ulje na platnu<br />
25x35 cm
Drugi dan<br />
ulje na platnu<br />
25x35 cm<br />
Pićence na otvaranju izložbe na Louer Ist<br />
Sajdu<br />
ulje i akril na platnu<br />
25x35 cm<br />
Menhetn<br />
ulje na platnu<br />
25x35 cm<br />
Pogled <strong>sa</strong> odmorišta na prvom spratu na<br />
izložbu Luiz Buržoa u MOMI<br />
ulje na platnu<br />
25x35 cm<br />
Autoportret <strong>sa</strong> maskom za lice koje su delili<br />
na ulici u Kinsekoj četvrti<br />
ulje na platnu<br />
25x35 cm
Predah<br />
ulje i akril na platnu<br />
10x15 cm<br />
18. oktobar<br />
ulje i akril na platnu<br />
10x15 cm<br />
Fotografi<strong>sa</strong>nje Kipa slobode u zlatni čas<br />
akril na platnu<br />
10x15 cm<br />
Nebo iznad Bruklina<br />
ulje i akril na platnu<br />
10x15 cm<br />
Kada pomislim na Njujork pomislim na<br />
ljude iz metroa<br />
akril na platnu<br />
10x15 cm
nyc2017bgd2018
Change language