studija “strategija razvoja pijaène delatnosti u srbiji” - PiaR

STUDIJA 

“STRATEGIJA RAZVOJA 

PIJAÈNE DELATNOSTI 

U SRBIJI”

STUDIJA 

“STRATEGIJA RAZVOJA 

PIJAÈNE DELATNOSTI 

U SRBIJI”

4 

1. Uvod 

Tezu da su pijace, od nastajanja do danas, bile i svojevrstan barometar društveno-eko- 

nomskih prilika u sredinama u kojima egzistiraju, potvrđuje činjenica da je pijačna delatnost u 

Srbiji u XXI vek ušla sa potrebom da se, po ko zna koji put, prilagođava novom talasu promena. 

Na to su prvenstveno uticali pojava super i megamarketa, ekspanzija bezgotovinskog plaćanja, 

kreditne kartice i određene promene navika, želja i ukusa kupaca. 

Proces prilagođavanja ovim izazovima je na pijacama počeo gotovo istovremeno sa 

prvim signalima promena na tržištu. Iako ne možemo govoriti o organizovanim oblicima 

reakcija, vitalnost i prilagodljivost različitim uslovima poslovanja su dve konstantne osobine 

ove delatnosti koje se nisu menjale kroz istoriju. Promene u tržišnom okruženju, po nepisanom 

pravilu, prvo uočavaju prodavci. Prvenstveno zato što zavidnim umećem prepoznaju i koriste 

prednosti direktnog i neposrednog kontakta sa kupcima, što je još jedna od ključnih osobina 

pijaca koja ih diferencira u odnosu na druge, savremene oblike trgovine. 

Upravo zbog te osobine, tradicija kupovine na pijacama, koja se na ovim prostorima 

neguje vekovima, ima i ozbiljan sociološki aspekt. Pijace jesu tržište, ali su istovremeno i 

prostori okupljanja i komunikacije ljudi. Kako u ruralnim tako i u gradskim sredinama. 

Zbir ovih specifičnosti, međutim, nije prost broj nego jednačina. Naročito, kada se uz sve 

navedeno doda činjenica da pijace istovremeno imaju najmanje dve funkcije – komunalnu tržišnu . 

Komunalna funkcija 

normalno i nesmetano funkcionisanje gradova, opština i naselja. Pijace su organizovana mesta za 

snabdevanje stanovništva svežim životnim namirnicama i drugim prehrambenim i neprehrambenim 

proizvodima, te kao takva predstavljaju sastavni i neodvojivi deo komunalne infrastrukture, naročito u 

urbanim sredinama. Pijace su ujedno i javni prostori, dostupni svim slojevima stanovništva, bez obzira 

da li se na njima pojavljuju kao prodavci ili kupci. 

O tržišnoj funkciji pijaca najbolje govore podaci – u prometu i otkupu poljoprivrednih 

proizvoda na teritoriji Republike Srbije (bez Kosova i Metohije) pijace već godinama učestvuju sa 

oko 35 % tržišnog udela. Istovremeno, kao svojevrsni alternativni kanali distribucije svežeg voća, 

povrća i drugih prehrambenih proizvoda, pijace obezbeđuju egzistenciju velikom broju 

proizvođača i trgovaca. 

svrstava pijačnu delatnost u red delatnosti od posebnog značaja za 

Prema podacima o broju sklopljenih ugovora pijačnih uprava sa prodavcima, izveštajima 

o dnevnoj naplati na slobodnim tezgama i broju lokala na ovim prostorima, na oko 400 pijaca u 

5

6 

Srbiji dnevno neposredno radi preko 70.000 ljudi. Koliko je još onih koji su na posredan ili 

sveže voće i povrće, od poznatog proizvođača (po mogućstvu istovremeno i prodavca) u ambijentu 

neposredan način radno angažovani u proizvodnji, preradi i prevozu roba koje se prodaju na 

pijacama, nije moguće utvrditi. Međutim, jasno je da pijačna delatnost obezbeđuje 

iegzistenciju zavidnom broju ljudi, te da uz dalje jačanje vlastite infrastrukture i 

prilagođavanje novim zahtevima tržišta, može biti generator za nova upošljavanja 

egzistenciju zavidnom broju ljudi, te da uz dalje jačanje vlastite infrastrukture i 

prilagođavanje novim zahtevima tržišta, može biti generator za nova upošljavanja. 

I pored sve izraženije konkurencije drugih oblika trgovine, interesovanje kupaca za 

pijace se nije bitno promenilo. To potvrđuje podatak da je ukupan promet roba na pijacama u 

Republici Srbiji 2006. u odnosu na 2005. godinu zabeležio rast od 12 ,4 odsto. 

Tradicija i specifičnosti, uz uvođenje novih sadržaja kao što je, na primer, organski 

vrednija ili zdrava hrana, garantuju da pijace imaju budućnost. I kao deo komunalne 

infrastrukture gradova, opština i naseljnih mesta i kao tržišne institucije. 

Stoga, istovremeno sa potrebom da prate ritam tehnološkog razvoja i prilagođavaju 

se novim potrebama potrošača, pijace treba da ostanu to što jesu – mesta na kojima se 

kupuje 

koji pruža mogućnost susretanja ljudi, komunikaciju i socijalizaciju. 

Posebno treba naglasiti da su pijace jedine tržišne institucije koje omogućuju direktan 

kontakt proizvođača i krajnjeg potrošača. Samo pijace mogu da ponude proizvod koji u istom danu 

prelazi put “od njive do trpeze”. To je jedna od ključnih prednosti na kojoj treba graditi viziju razvoja 

ove delatnosti. 

Isto važi i za druge osobine pijaca koje, iako poznate, treba promovisati kao vrednosti na 

kojima se bazira strategija daljeg razvoja delatnosti. Vreme u kojem živimo diktira drugačije oblike 

komunikacije te je izvesno da pijačna delatnost mora izgraditi vlastiti model dijaloga sa svojim ciljnim 

grupama. 

Zato, u globalnom smislu, projekciju razvoja pijačne delatnosti treba tražiti između daljeg 

sadržajnog obogaćivanja ponude, infrastrukturnog uređenja i opremanja pijaca, na jednoj, i očuvanju 

njihovih specifičnosti, na drugoj strani. 

Za pijace u Srbiji je takođe veoma značajno da budući model transformacije javnih komunalnih 

preduzeća prepozna i uvaži specifičnosti ove delatnosti, jer je to jedan od preduslova za uspešnost 

ovog procesa. 

7

8 

2. Definicija, fenomenologija i evoucija pijaca 

„Trgovina na pijacama je trgovina na malo koja se obavlja na otvorenim ili u zatvorenim 

prostorima određenim aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, za povremenu ili 

svakodnevnu masovnu prodaju voća i povrća, stočarskih, živinarskih i ostalih poljoprivrednih 

proizvoda, robe svakodnevne potrošnje, zanatskih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i 

ostale robe koja po svojim osobinama može da se izlaže pijačnoj trgovini.“ 

/Nacrt Zakona o trgovini, Ministarstvo trgovine i usluga Vlade Republike Srbije/ 

„Pijaca na malo podrazumeva prostor, obično natkriven, koji objedinjuje komercijalnu 

ponudu preduzeća i preduzetnika registrovanih za proizvodnju i trgovinu i prodavaca na malo 

koji nude široku ponudu prehrambenih proizvoda za svakodnevnu upotrebu i druge 

neprehrambene proizvode, sve pod okriljem jedne uprave.“ 

/Svetsko udruženje veletržnica i tržnica/World Union of Wholesale Markets/ 

“Pijaca na malo, kao i bilo koji drugi tip pijace, je prostor na kojem se odvija javni skup 

kupaca i prodavaca u poznato vreme. Pijace na malo uključuju veliki broj transakcija relativno 

malih količina proizvoda baziranih na interakciji (licem u lice) kupaca i prodavaca. Važna odlika 

pijaca je omogućavanje šanse za momentalno i lako upoređivanje cena između različitih 

prodavaca istog proizvoda“. 

/FAO, Svetska organizacija za hranu pri Ujedinjenim nacijama/ 

„Savremena pijaca predstavlja komunalno opremljen prostor za obavljanje prometa 

poljoprivredno-prehrambenih i drugih proizvoda i vršenje usluga u prometu robe“. 

/Projekat “Strategija razvoja pijačne delatnosti u Srbiji”, radna verzija/ 

Svaka od četiri navedene definicije, sa manje ili više preciznosti, ali uglavnom dobro 

opisuje pijačnu delatnost. Opšte je poznato da u Srbiji, pa i na prostorima ex Jugoslavije, ima 

veoma malo pisane građe o pijacama. Većina publikovanih tekstova se bavi istorijskim 

aspektima nastanka pijaca i njihovom društvenom ulogom. Rečju, nekom vrstom 

fenomenologije pijace kao mesta slobodne trgovine i okupljanja ljudi. 

Iako je veoma teško napraviti sažet i celovit tekst o najznačajnijim karakteristikama 

pijaca, svaki pisani materijal o pijačnoj delatnosti u Srbiji bio bi manjkav bez pokušaja da se – 

mimo oficijelnih definicija – napravi bar podsetnik na osobenosti ove delatnosti. 

9

10 

Šta su, u stvari, pijace ? 

Pijace su legalni i uređeni oblici prodaje određenih vrsta roba sa najviše elemenata 

slobodne trgovine. 

Slobodnim delovanjem zakona ponude i tražnje na pijacama se stvaraju zdravi odnosi 

između prodavca i kupaca, uspostavlja se međusobna utakmica između prodavaca, a u isto 

vreme se u odnosu na potrošača podstiče želja za što uspešnijom kupovinom. Svemu tome 

doprinosi i neposredna mogućnost izbora, svežina robe i masovna ponuda. 

Pijace su nepogrešivi barometar cena na tržištu i pokazatelj socio-ekonomskog 

položaja stanovništva, odnosno razvoja pojedinih privrednih delatnosti. 

Dok su u seoskim područjima pijace vezane samo za određene dane u nedelji i 

praznike u godini, u gušće naseljenim mestima pijace su svakodnevna potreba, te 

zauzimaju značajno mesto u urbanističkim planovima gradskih celina. 

Pijaca ima otvorenih, zatvorenih, zelenih, mlečnih, kvantaških, stočnih, robnih, starih 

i novih... Skupih i jeftinih, dobro i slabije snabdevenih. Rečju, ima raznih, ali nema 

nepotrebnih pijaca. Svaka pijaca je nastala na potrebi. Tamo gde je nema, a ima potrebe, niče 

„divlja“ pijaca. Svaka takva pijaca ukazuje na prostor gde treba izgraditi uređenu pijacu. 

Pijace su svojevrsni mravinjak različitih htenja i mogućnosti, posebni vizuelni događaji za 

posmatrača, izvor prihoda za prodavca, tržište za plasman robe proizvođača, štediše 

porodičnog budžeta, mesta za razmene informacija, ventil za ljudska raspoloženja i 

neraspoloženja. 

U kriznim periodima društva pijace na sebi svojstven način omogućuju preživljavanje 

socijlano najugroženijih slojeva stanovništva, jer su to uvek prostori sa najfleksibilnijim 

cenama proizvoda. 

Na pijacama nema unapred utvrđenih cenovnika, jer cene zavise od trenutne ponude i 

potražnje. Nema prijemnica ni otpremnica, nema popisa zaliha robe ni režijske radne snage. 

Radno vreme najčešće traje dok se roba ne proda. 

Svaka pijaca je specifikum za sebe. Narod voli da kaže „da pijaca ima dušu“ jer pijacu čine ljudi. Kako 

prodavci, tako i kupci. 

Pijace daju najpotpuniji odgovor na različite zahteve kupaca. Izbor robe na pijaci se ne može porediti sa 

izborom roba u bilo kom drugom obliku trgovine. 

Hrana, kao najčešći prodajni artikal, izbor i komunikacija su tri osnovna pojma u fundamentalnoj predstavi 

pijace. 

11

12 

Prostori na kojima se nalaze pijace, naročito one u centralnim gradskim zonama, 

imaju sledeće karakteristike: 

pijace su javni i otvoreni prostori najčešće locirani u centrima gradskih putnih mreža; 

kupovina robe na pijacama se realizuje peške, pa su to i pešački prostori, jer je kod 

nas mreža tradicionalnih pijaca po gustini i razmeštaju tako i formirana da je dostupna 

pešaku; 

pijace su mesta gde je učestalost kontakta među ljudima izuzetno velika zbog 

svakodnevne potrebe čoveka za snabdevanjem osnovnim životnim namirnicama; 

u odnosu na druge oblike trgovine, pijace pružaju najveće mogućnosti za 

međusobnu socijalizaciju učesnika u trgovini jer su dostupne svim socijalnim i obrazovnim 

grupama stanovnika; 

veoma karakteristična osobina pijaca je i da kupac i prodavac vremenom stvore i 

neguju veoma specifičan odnos međusobnog poverenja, koje kupcu garantuje snabdevanje 

kvalitetnom robom, a prodavcu stabilnog klijenta, te su i danas česti slučajevi da se pravo na 

korišćenje određene tezge sa starijih prenosi na mlađe članove porodice i tako nastavlja 

tradicija porodičnog biznisa; 

prodavac, kupac-roba, prodavac-prodavac, prodavac-roba. 

U sociološkom smislu 

pijace su nezamenjljiv oblik susretanja i komunikacije ljudi, 

naročito u urbanim sredinama. Porast broja stanovnika gradova, naročito kada pređe 

prirodnu granicu rasta, veoma često stvara pojave alijenacije ili otuđenja. U velikim 

gradovima upadljivo raste izolovanost, usamljenost, izgubljenost i anonimnost ljudi. Slabe 

osećaji identifikacije i integracije čoveka sa svojom socijalnom sredinom te nastaje pojava 

poznata kao „usamljena gomila“. Najznačajniju ulogu u borbi protiv alijenacije imaju javni, 

slobodni, neizgrađeni gradski prostori, ulice, trgovi, parkovi i pijace. Na ovakvim prostorima 

urbanizam u praksi ostvaruje svoju humanu ulogu kojom upućuje ljude na kontakte, susrete 

i okupljanja. 

pijace su mesta na kojima se svakodnevno sučeljavaju kupac-kupac, kupac- 

Osnovne funkcije pijaca su: 

da na organizovanim i sanitarno uređenim prostorima pruže mogućnost za razmenu 

dobara i prodaju robe od strane proizvođača u ruralnim i gradskim sredinama; 

da na područjima poljoprivredne proizvodnje, gde produkcija proizvoda nadmašuje potrebe 

lokalnog stanovništva, obezbede mogućnost za organizovano skupljanje robe na jednom mestu kao 

13

14 

?pretpostavku za otkup proizvoda koji će potom biti izloženi prodaji u drugim, uglavnom urbanim 

sredinama. Kod nas su to takozvane kvantaške pijace, koje su najčešće locirane u neposrednoj 

blizini gradova, kako bi bile lako dostupne brojnim trgovcima na pijacama; 

da omoguće lak pristup potrošačima širokom izboru različitih vrsta roba; 

da obezbede ravnopravniju tržišnu utakmicu u manjim i većim gradovima, jer obezbeđu 

jeftin i fleksibilan prostor za prodavce, lako dostupan širokoj populaciji potrošača; 

da ubrzaju put proizvoda od neposrednog proizvođača do potrošača, naročito kada je 

reč o voću i povrću, pospeše poslovanje manjih proizvođača i omoguće potrošačima 

snabdevanje svežom robom po prihvatljivim cenama. 

Evolucija pijaca na malo 

Istorijski gledano, evolucija pijaca počinje na otvorenim prostorima, najčešće 

trgovima ili centralnim mestima okupljanja stanovništva, gde se prodajala odvijala unapred 

određenim danima. 

Vremenom su pijace dobijale prostorne i 

fizičke karakterisike po kojima ih danas 

možemo podeliti na: 

ulične pijace, kakvih je kod nas malo i koje se organizuju određenim povodom. 

Zanimljiv primer je pijaca organski vrednije (zdrave) hrane koja se jednom mesečno na 

otvorenom prostoru organizuje u Novom Sadu. U vreme velikih verskih ili drugih praznika, 

neke lokalne samouprave izdaju posebne dozvole prodavcima za rad na ulicama i trgovima 

(božićni i novogodičnji vašari, na primer); 

pijace na otvorenom, nenatkrivenom prostoru, koje su tipične za ruralne sredine i 

manja naseljena mesta, karakteristične po tome što su opremljene isključivo tezgama i 

eventualno boksovima za odlaganje zelene robe; 

natkrivene pijace sa osnovnom komunalnom infrastrukturom. U građevinskom smislu 

to su nadstrešnica, sanitarni čvorovi i lokali, a podrazumeva se da ovakve pijace imaju i uređene 

15

16 

putne prilaze i popločan ili asfaltiran prostor na kojem se odvija trgovina. Od opreme većina 

ovih pijaca ima tezge, boksove i eventualno rashladne vitrine; 

savremene pijace, 

tipične uglavnom za gradove, koje imaju kompletnu komunalnu 

infrastrukturu (natkriveni i ograđeni prostori) i savremenu pijačnu opremu. Sastavni deo 

infrastrukture ovih pijaca su i obeležena parking mesta, uređeni skladišni prostori, veliki broj 

lokala sa širokom ponudom prehrambenih proizvoda i niz drugih sadržaja (telefonske 

govornice, menjačnice, banke …). Oprema na ovim pijacama je u skladu sa standradima XXI 

veka – tu su rashladne vitrine i rashladne komore, tezge su prlagođene različitim vrstama robe 

koja se prodaje na njima, itd. 

pijace na veliko/kvantaške pijace koje po svojoj osnovnoj funkciji i nameni moraju biti 

smeštene na veliki otvoreni prostor na kojem se roba na veliko prodaje uglavnom iz kamiona ili 

drugih teretnih vozila. Lokacijski ove pijace treba da budu u neposrednoj blizini velikih centara 

snabdevanja i da imaju dobre veze sa ključnim saobraćajnicama (magistralni i regionalni 

putevi). Infrastruktura ovih pijaca kod nas je trenutno uglavnom redukovana na kvalitet 

podloge (asfalt), teretne vage, ogradu i sanitarne čvorove. Za razliku od veletržnica, kvantaške 

pijace nemaju skladišne prostore niti specijalizovane objekte za pretovar i pakovanje robe. 

Po tipu proizvoda koji se prodaju na njima, pijace delimo na: 

zelene pijace (proizvodi hortikulture, kao što su sveže voće, povrće i cveće); 

mlečne pijace (mleko, sir i mlečni proizvodi, sveže pileće meso); 

mešovite pijace (voće, povrće, mlečni proizvodi, sveže pileće meso, riba, mesni 

proizvodi, pekarski proizvodi, organski vrednija hrana ...); 

robne i zanatske pijace (neprehrambena roba široke potrošnje, pretežno 

konfekcija i proizvodi zanatskih radnji); 

kvantaške pijace (voće i povrće na veliko); 

stočne pijace (živa stoka, žitarice i stočna hrana); 

auto pijace (polovni automobili, motorcikli, bicikli i teretna vozila); 

vašari (pijačne manifestacije koje se po tradici održavaju uglavnom u vreme 

verskih praznika i koje objedinjuju ponudu svih vrsta pijaca) 

17

18 

Pijace kao javni prostor 

Pijace su tradicionalno deo glavnog sistema otvorenih prostora manjih i većih gradova sa 

velikom frekvencijom prolaznika, koji su istovremeno i potencijalni kupci roba koje se nude na 

njima. 

Shodno tome, većina novih pijaca se danas projektuje tako da obezbedi sistem cirkulacije 

po kojem i unutar objekta postoji hijerarhija mesta, sa bar jednim glavnim prostorom koji je, 

uslovno govoreći, glavni trg pijace sa kojeg se ide u udaljenije i manje prostore namanjenje 

ostalim funkcijama pijaca. 

Na centralnom delu pijace je preporučljivo posetiocima ponuditi dodatni sadržaj. To, na 

primer, može biti fontana sa nekoliko klupa za odmor, veliki sat, oglasna tabla, podijum za 

prateće programe, promocije, prezentacije i slično. 

Pijace ne treba da budu predimenzionirane u odnosu na realne potrebe sredine u kojoj 

egzistiraju, jer prazna mesta ne doprinose atmosferi za dobru prodaju. Za uspešnost jedne pijace 

su veoma važni sadržaji koji se uspostavljaju na obodima pijaca (na primer, manji atraktivni lokali 

okrenuti ka ulici), jer imaju funkciju animirianja i privlačenja kupaca. 

prostora 

U tržišnom smislu je veoma važno napraviti dobar odnos lokala i tezgi kao osnovnih 

pijaca na kojima se izlaže i prodaje roba. Uz tradicionalne tezge koje pijaci obezbeđuju 

šarenilo iživost, lokali na pijacama treba da budu u funkciji obogaćivanja ponude kako bi 

kupac, najednom mestu mogao zadovoljiti više svojih potreba. Zato sadržaji ponude lokala 

treba da budu pažljivo odabrani, a sami lokali dimenzionirani u skladu sa najosnovnijim 

potrebama radnji u njima. Dakle, lokali mogu biti mali, kako bi ih bilo što više i kako bi cenama 

iznamljivanja bili dostupni različitim populacijama preduzetnika. 

Bitni delovi svake koje pijace su i mesta za okrepljenje i odmor, kao što su kafići i 

štandovi sa hranom, gde i kupci i prodavci mogu da sednu i da se opuste. Takvi štandovi bi 

po pravilu trebalo da nude ukusnu i jeftinu hranu, primerenu globalnom imidžu pijačnog 

prostora. 

Prostor na pijacama se koristi shodno tipu i funkciji određene pijace. U većini 

slučajeva, kako kod nas tako i u svetu, delovi pijačnog prostora se dele po sadržaju robe koja 

se nudi na: 

mlečne hale); 

prostore za prodaju svežeg voća i povrća (tezge); 

prostore za prodaju mleka, mlečnih proizvoda, svežeg pilećeg mesa i jaja (takozvane 

19

20 

prostore za prodaju začina, lekovitog bilja, biljne apoteke i sl. (lokali); 

prostore za prodaju mesa, hleba i peciva, ribe, začina i sl. (lokali); 

prostore za prodaju cveća (specijalizovane tezge, obeleženi prostori ili lokali) 

prostore za pripremu gotove hrane i ugostiteljske objekte; 

prostore za nesmetanu cirkulaciju kupaca i prodavaca (prolazi, trgovi i sl.); 

prostore druge upotrebe, kao što su skladištenje, administracija, javni wc, itd. 

Preporučeni standardi infrastrukture tipične pijace na malo 

/FAO, Svetska organizacija za hranu pri Ujedinjenim nacijama/ 

širina prilaznog puta pijaci sa jednom trakom: 3,5 metara širina jednosmernog 

prilaznog puta: 7 metara 

širina dvosmernog prilaznog puta: 12 metara 

veličina parking mesta: 4,8 x 2,4 metara 

parking za posetioce: 2 - 5 mesta na svakih 100 m² površine pijace 

parking za posetioce: preporučljiva maksimalna udaljenost od pijace: 100 metara 

(apsolutna maksimalna udaljenost u špicevima 200 metara) 

veličina parkinga za kamione: 11 x 3.65 metara 

parking za prodavce i dostavna vozila: jedan ili dva za četiri tezge (u jako 

motorizovanoj sredini: jednak broju tezgi) 

ulične tezge) 

veličina parking za preuzimanje robe: 8 x 3.65 metara 

širina trotoara: 2.5 metra minimum (5.2 metara ako se uz pijacu prave mesta za 

slavine za vodu ili bunari na maksimalnoj razdaljini od 50 metara od korisnika (25 

metara preporučljivo) 

prostori za prodaju mesa i ribe treba da imaju konstantnii pristup dovodu vode 

(hladna i topla voda) 

preporučljivo) 

preporučljivo) 

toaleti na maksimalnoj razdaljini od 100 metara od korisnika (50 metara 

kante za smeće na maksimalnoj razdaljini od 50 metara od korisnika (25 metara 

osvetljenje postavljeno na razdaljini od 15 do 25 metara 

21

22 

Korištenje boja na pijacama 

Vizuelni izgled pijaca je jedan od presudnih faktora u nastojanju da se privuče kupac. 

Zato je izbor boja koje se koriste u pijačnoj delatnosti tesno povezan sa međunarodnim 

standardima boja koje se koriste na ambalaži prehrambenih proizvoda. U svakom slučaju, 

boje na pijacama treba birati sa ciljem da se poveća atraktivnost izloženih proizvoda. 

Generalno, najčešće se koriste svetlije nijanse boja koje odbijaju svetlost te na taj 

način okruženje čine toplijim i naglašavaju prirodnu boju proizvoda, odnosno higijenske 

uslove u kojima su izloženi. 

VOĆE I POVRĆE zelena, žuta, siva ili narandžasta 

RIBA plava, tirkizna, boja sleza ili 

sivo-plava 

MESO I ŽIVINA bež, ljubičasta ili siva 

MLEČNI PROIZVODI plava, bela ili bež 

3. Oblici organizovanja pijačne delatnosti u Srbiji 

Na bazi istraživanja koja su sprovedena tokom prvih devet meseci 2007. godine, 

utvrđeno je da se na teritoriji Republike Srbije (bez Kosova i Metohije) pijačnom delatnošću 

bavi 154 pravna lica. U deset, od ukupno 147 analiziranih opština, nisu zabeležni podaci o 

načinu funkcionisanja pijaca, iako je nesumnjivo da i u njima postoje neki oblici pijačne 

delatnosti. 

Najveći broj pijaca, čak 88 %, funkcioniše u okviru javnih ili javnih komunalnih 

preduzeća. Od toga su svega 11 pijačnih uprava (7 % uzorka) 

javna komunalna preduzeća 

specijalizovana za pijačnu delatnost. Većina ili 81 % pijaca (124 pijačne uprave) funkcionišu 

u okviru javnih ili javnih komunalnih preduzeća koja paralelno obavljaju više delatnosti. 

Najčešće su to usluge vezane za održavanje čistoće i zelenila gradova, parking servisi i 

pogrebne usluge. 

Od ukupno 9 pijačnih uprava ili pijaca koje imaju druge oblike organizovanja (6 % 

uzorka), zabeležen je samo jedan primer društvenog preduzeća (DP „Tržnica“, Subotica“), 

koje je u međuvremenu privatizovano te je danas organizovano kao akcionarsko društvo. 

Ostali oblici organizacije pijaca su vezani za manja naseljena mesta, gde mesne zajednice 

preuzimaju ulogu neposrednog organizatora i nosioca pijačne delatnosti. 

23

24 

Osnivači javnih ili javnih komunalnih preduzeća koja se bave pijačnom delatnošču su 

lokalne samouprave koje, shodno zakonskim propisima i svojim osnivačkim pravima, bliže 

propisuju delokrug i opis poslova ovih javnih servisa, imenuju organe upravljanja (Upravni i 

Nadzorni odbor), direktora preduzeća i razmatraju i donose godišnje planove rada i 

finansijske izveštaje. 

Nadležni organi lokalnih samouprava donose odluku o lokcijama na kojima se može 

obavljati pijačna delatnost, propisuju uslove pod kojima se delatnost odvija i daju saglasnost 

na cenovnike javnih ili javnih komunalnih preduzeća koja se odnose na ove usluge. 

Oblici organizacije pijačne delatnosti obuhvaćeni uzorkom 

25

26 

4. Infrastruktura i tehnička opremljenost pijaca 

Pijačnom delatnošću se u Srbiji bavi 154 pravna lica. Oni upravljaju sa 408 pijaca na 

kojima se, prema podacima pijačnih uprava, nalazi 52.212 tezgi. 

Prema podacima o broju sklopljenih ugovora sa prodavcima, izveštajima o dnevnoj 

naplati na slobodnim tezgama i broju lokala, procenjuje se da na pijaca u Srbiji svakodnevno 

radi oko 70.000 ljudi. 

Najveća pravno lice koje se u Srbiji bavi pijačnom delatnošću je 

preduzeće “Gradske pijace” iz Beograda, koje na 33 pijace ima čak 10.669 tezgi, što je 20,43 

% od ukupnog broja tezgi u Srbiji. 

Javno komunalno 

Pijačne uprave u tri najveće urbane sredine Srbije (gradovi Beograd, JKP “Gradske 

pijace”; Niš, JKP “Tržnica” i Novi Sad, JKP “Tržnica”), upravljaju sa oko 30 % ukupnih 

kapaciteta svih prodajnih mesta (tezge, lokalli, obeležena prodajna mesta) u Republici Srbiji. 

Ukupan broj pravnih lica 

koja se bave pijačnom 

delatnošću 

154 

UKUPNO 

pijaca 

tezgi 

408 

52.212 

UDEO GRADOVA PREMA UZORKU 

Beograd Novi Sad Niš Prosek 

Broj tezgi 10.669 2.268 2.676 

prema 

uzorku 

20.43% 4.34% 5.12% 29.90% 

Broj pijaca 33 8 11 

prema 

uzorku 

8.09% 1.96% 2.70% 12.75% 

Najveći broj pijaca, 139 ili oko 35 %, je registrovano kao “zelene pijace” 

, prvenstveno 

namenjene prodaji svežeg voća i povrća. Međutim, broj zelenih pijaca je daleko veći jer svaka 

mešovita pijaca (112 pijaca ili 27 % od ukupnog broja pijaca u uzorku) ima i takozvani 

“zeleni” deo. 

27

28 

Vrste pijaca u Republici Srbiji Prikaz uzirka u okviru pijačnih organizacija na teritoriji Republike Srbije 

Kompletno istraživanje sprovedeno je na uzorku koji obuhvata 31 pravno lice koje se 

bavi pijačnom delatnošću. Uzorkom je obuhvaćeno 165 pijaca ili preko 

40 % od ukupnog broja pijaca sa 37.017 tezgi, što je oko 70 % kapaciteta pijačne delatnosti u 

Srbiji. 

Ukupna površina na kojima se nalaze ove pijace je 1.245.389 kvadratnih metara. 

infrastrukturne uređenosti i načina organizovanja. 

Najmanje pravno lice obuhvaćeno istraživanjem je Javno komunalano preduzeće 

“Tvrđava” iz Bača sa jednom mešovitom pijacom koja se prostire na 800 kvadratnih metara, a 

opremljena je sa 44 tezge i 16 boksova. Najveći subjekt istraživanja je Javno komunalno 

preduzće “Gradske pijace” iz Beograda sa 31 pijacom koje se prostiru na 232.216 kvadratmih 

metara, 10.699 tezgi, 1.063 lokala, 628 rashladnih vitrina, dve rashladne komore i 844 

boksa. 

Uzorak (prilog 1) 

je formiran tako da obuhvati pijačne uprave različte veličine, stepena 

29

30 

Cilj ovog dela istraživanja je bio da se formira aktuelna baza podataka o infrastrukturi 

pijaca u Srbiji, ali i dođe do informacija o prosečnoj iskorišćenosti kapaciteta pijaca i stepenu 

njihove opremljenosti. Podaci su prikupljeni i obrađeni na bazi anketnog upitnika koji su 

popunile same pijačne uprave obuhvaćene uzorkom. 

Ocena pijaca je rađena sa ciljem da se prikupe informacije koje mogu biti osnov za 

stvaranje modela kategorizacije svih pijaca. Kao ključni kriterijumi uzeti su: 

mesto na kojem se pijaca nalazi pa tako i njena atraktivnost za veći broj prodavaca i 

kupaca (centralna ili centralne pijace u gradovima, ako ih ima više); 

veličina i infrastrukturna opremljenost (otvorena ili natkrivena, stepen 

amotrizovanosti opreme, broj rashladnih vitrina, broj lokala, sanitari uslovi, javne česme, 

broj uređenih parking mesta, itd.); 

broj potencijlanih korisnika koje opslužuje. 

Pijace u udaljenijim mesnim zajednicima ili prigradskim naseljima su najčeće dobile 

najnižu ocenu (3), a velike i frekventnije pijace, u zavisnosti od lokacije, veličine i 

opremljenosti kategorizovane su ocenama 2 i 1. 

31

32 

Prosečna ocena kvaliteta 165 pijaca obuhvaćenih uzorkom je 1,96. Kada ovaj podatak 

Razloga za ovu pojavu ima više, ali su dva nesumnjivo najznačajnija: 

prebacimo u češće upotrebljvan raspon od 1-5, dobijemo ocenu 3,26, koja čak i bez dubljih 

analiza ukazuje na još jednu stratešku prednost pijaca u odnosu na konkurenciju drugih 

oblika trgovine – odlične lokacije ! 

Naime, bez obzira na različit stepen infrastrukture i tehničke opremljenosti, većina 

pijaca u Srbiji se nalazi na izrazito frekventnim i kupcima prijemčivim lokacijama. Veliki broj 

pijaca se decenijama nalazi na prostorima na kojima su kroz istoriju i nastajale, ili u njihovoj 

neposrednoj blizini, te su vremenom postale sastavni i neodvojivi deo urbanih celina 

gradova i opština. 

Najslabija tačka lokacija pijaca su parking prostori, kojih često nema dovoljno čak ni 

za prodavce. To se naročito odnosi na velike gradove kakvi su Beograd, Novi Sad i Niš. 

Prosečna iskorišćenost kapaciteta na 165 pijaca obuhvaćenih istraživanjem je 73,31 %. 

Zanimljivo je da se tokom poslednjih pet godina, najveći pad iskorišćenosti kapaciteta u 

pijačnoj delatnosti beleži na robnim pijacama. 

a)legalizacija prodaje na robnim pijacama, koja je intenzivirana tokom nekoiko 

prethodnih godina, značajno je uticala na pad interesovanja prodavaca za zakup tezgi i 

lokala na ovim pijacama jer prostor za rad “na crno” krajnje redukovan; 

b)jedna od posledica ekspanzije robnih pijaca u zadnjoj deceniji dvadesetog veka, 

kada su neke od najvećih pijaca ove vrste (takozvana “Buvlja pijaca” u Subotici, na primer) 

radile čak u tri smene, je i gradnja novih robnih pijaca sa kapacitetima koji su danas 

predimenzionirani. Naime, početkom i sredinom devedestih, u vreme hiperinflacije i kraha 

oficijelne trgovine, kupovina velikog broja različitih artikala, tada deficitarnih na tržištu, 

preselila se na robne pijace. Danas one više nemaju takav značaj, te je nesumnjivo da je ovaj 

segment pijačne delatnosti u ozbiljnoj krizi. 

Za infrastrukturu i tehničku opremljenost pijaca su od izuzetnog značaja i 

sledeći podaci iz uzorka. Na 165 analizoranih pijaca se nalazi: 

2.402 lokala 

5.353 obeleženih prodajnih mesta 

1.317 montažnih objekata 

1.178 rashladnih vitrina 

33

34 

22 rashladne komore, i 

1.168 boksova 

U vreme kada se pijace suočavaju sa sve izraženijom konkurencijom drugih oblika 

trgovine, naročito super i megamarketa, infrastruktura i tehnička opremljenost pijaca 

postaju prioritet razvojnih planova. Izvesno je da pijace viziju budućnosti treba da grade na 

specifičnostima ovog oblika trgovine koji su opstali kroz istoriju njihovog razvoja, ali je 

nesumnjivo i da moraju tragati za inovacijama koje su u skladu sa zahtevima vremena. 

Lokali na pijacama su u tom smislu izuzetno važan deo infrastrukture jer obezbeđuju 

dodatnu ponudu kupcima. Tezga je savršen prodajni objekat za sveže voće i povrće, ali 

kupac danas sve češće i intenzivnije traga za prostorima na kojima može zadovoljiti sve 

svoje potrebe. Pekare, mesare, ribarnice, specijalizovane prodavnice organske hrane, biljne 

apoteke itd. zahtevaju poslovni prostor sa adekvatnim, odnosno propisanim uslovima za 

rad. Da bi ponuda pijaca ostala specifična, a bila što celovitija, lokali će u infrastrukturnom 

smislu biti sve značajniji. Aktuelna slika na analiziranim pijacama u proseku nije loša. 

Statistički na 165 pijaca u proseku ima 14,5 lokala. Međutim, 7 od 31 pijačne uprave uopšte 

nema lokala na pijacama, dok ih je najveći broj Beogradu (1.063 ili čak 44 %). 

Podjednak značaj za kvalitet usluge na pijacama imaju i rashladne vitrine, 

odnosno 

rashladne komore za skladištenje robe na plusni ili minusni režim hlađenja. Mleko, mlečni 

proizvodi i sveže živinsko meso su artikli koji zauzimaju značajno mesto u ponudi pijaca, te je 

u XXI veku praktično nezamislivo prodavati ih sa neopremljene tezge. 

Podaci prikupljeni istraživanjem opremljenosti pijaca kažu da u 13 pijačnih uprava (43 % 

uzorka) uopšte nema rashladnih vitrina. Po opremljenosti opet prednjače velike i razvijene 

pijačne uprave u Beogradu (628 rashladnih vitrina), Novom Sadu (165) i Subotici (41). Samo u 

ova tri grada postoje i komore za hlađenje, te se mora konstatovati da opremljenost pijaca 

ovom opremom još uvek nije na potrebnom nivou. 

Trideset i jedno preduzeće obuhvaćeno uzorkom ima ukupno 4.696 zaposlenih, od 

kojih je na poslovima vezanim za pijačnu delatnost neposredno angažovano 1.070 ljudi. 

Prema podacima o broju sklopljenih ugovora sa prodavcima, izveštajima o dnevnoj naplati na 

slobodnim tezgama i broju lokala, procenjuje se da na 165 pijaca obuhvaćenih uzorkom radi 

oko 50.000 ljudi. U periodu kada pijace sezonski (nabavka zimnice) imaju veću frekvenciju 

kupaca, broj prodavaca se povećava za oko 20 %. 

O frekvenciji kupaca na pijacama nema zabeleženih podataka. 

35

36 

5. SWOT analiza 

SWOT analiza pijačne delatnosti u Srbiji je jedan od bazičnih materijala za formulisanje 

strategije razvoja ove oblasti. Zato ni jedan segment ove analize ne treba smatrati konačnim. 

Naprotiv, ovaj posao je u fazi kada je svaka sugestija, naročito ako je bazirana na iskustvu i 

podacima iz prakse, podjednako značajana kao i svaki već napisani komentar. 

S druge strane, proces stvaranja jasne vizije razvoja pijaca u XXI veku je u startu opterećen 

nizom slabosti koje su SWOT analizom jasno podcrtane, ali nisu rešive u kratkom vremenskom 

periodu. Među najznačajnijma su svakako još uvek nedefinisano zakonodavstvo, pogotovo u 

pogledu budućeg pravnog i vlasničkog statusa preduzeća koja se bave ovom delatnošću; različit 

stepen razvijenosti pijačnih uprava pa tako i infrastrukture i kvaliteta usluga; neujednačen ali 

nesumnjiv uticaj lokalnih samouprava na gotovo sve projekte razvoja i česte promene top 

menadžmenta. 

Kada se ovom listingu doda i činjenica da je svaki grad, odnosno opština, specifikum za 

sebe, te da je razvoj praktično nezamisliv bez prilagođavanja konkretnoj lokalnoj sredini, jasno je 

da formulisanje strategije razvoja pijačne delatnosti u Srbiji nije jednostavan posao. 

Zato se SWOT analiza prvenstveno bavi pitanjima koja se mogu smatrati podjednako 

važnim za budućnost pijaca, ma gde one egzistirale. 

Nakon definisanja globalnih pravaca razvoja, među kojima će biti niz univerzalnih 

pijačne uprave će, u skladu sa svojim potrebama, projektovati svoj vlastiti razvojni put. Sa 

zajedničkog menija svako će uzeti opšte primenjiva pravila i relevantna iskustva drugih, a sve 

ostalo će modelirati prema zahtevima svoje sredine. 

cilja: 

da sistematizuje značajnije teme u ovoj oblasti, i 

da obezbedi fleksibilnost u primeni razvojnih postulata pijaca, koji iz njega proističu. 

1. Eksterni aspekti SWOT analize 

Šanse 

interesovanje kupaca za pijace i dalji rast tržišta 

prilagođavanje delatnosti novim potrebama potrošača 

poboljšanje uslova prodaje na pijacama daljim ulaganjima u infrastrukturu 

stvaranje jasne vizije razvoja pijačne delatnosti 

rad na unapređenju veština prodaje na pijacama 

konstati, 

Zato projekat “Strategija razvoja pijačne delatnosti” u Srbiji ima pred sobom bar dva 

37

38 

Pretnje 

- bar dva nivoa menadžmenta pijačnih uprava 

- prodavci 

jasno pozicioniranje prednosti pijaca u odnosu na konkurenciju 

saradnja sa nadležnim državnim organima i službama 

zajednički podsticajni projekti sa nadležnim državnim organima u odnosu na prodavce 

brendiranje pijačne delatnosti 

kontinuirana istraživanja poteba potrošača 

promotivne kampanje, PR 

ulazak nove konkurencije na tržišt 

ekspanzija bezgotovinskog plaćanja 

stalne promene potreba, želja i ukusa kupaca 

neujednačen kvalitet usluga 

nejasno ili nedefinisano zakonodavstvo 

potencijalne promene pravnog i vlasničkog ustrojstva (privatizacija) 

2. Interni aspekti SWOT analize 

Snage 

raznovrsnost ponude 

dobre lokacije pijaca 

kvalitet 

tradicija 

direktan kontakt kupca i proizvođača (prodavca) 

model prodaje od njive do trpeze 

pozitivno mišljenje kupaca 

organski vrednija (zdrava) hrana 

fleksibilnost i sposobnost prilagođavanja promenama 

primena iskustava zemalja u razvoju i zemalja Evropske Unije 

interesno udruživanje pjačnih uprava na zajedničkim projektima 

standardizacija usluga 

39

40 

Slabosti 

odsustvo jasne vizije razvoja 

pogoršanje tržišne pozicije 

infrastrukurna opremljenost, oprema na pijacama 

uticaj lokalnih samouprava/politike 

previše česte promene top menadžmenta 

nedefinisani zakonski propisi, nedoslednost u njihovoj primeni 

odsustvo promotivnih aktivnosti 

Šanse 

SWOT analiza ukazuje da pijačna delatnost u Srbiji ima potencijal. Na prvom mestu šansi 

pijaca je zavidno interesovanje kupaca za ovaj oblik snabdevanja i potencijalno povećanje 

njihovih potreba. Neposredni pokazatelji koji potvrđuju ovu tvrdnju su: 

ukupan promet roba na pijacama tokom poslednjih pet godina beleži konstantan rast; 

u čak 63 % uzorkom obuhvaćenih pijačnih uprava rezultati poslovanja u 2006. su u 

odnosu na 2005. godinu bolji, u 32 % slučajeva su podjednaki, a u svega 5 % nešto gori; 

čak 89 % anketiranih kupaca ima pozitivan stav o kupovini na pijacama, većina (66 %) 

nije promenila navike i na pijacu odlazi podjednako često ili češće nego ranijih godina; 

Šanse pijaca su i prilagođavanje delatnosti novim potrebama potrošača i poboljšanje uslova 

prodaje na pijacama daljim ulaganjima u infrastrukturu. Da je menadžment ovih preduzeća 

svestan potrebe da se razvijaju u ovom pravcu potvrđuju i rezultati ankete sprovedene na uzorku 

od 37 direktora javnih ili javnih komunalnih preduzeća koja se bave pijačnom delatnošću. 

Na pitanje “Šta su,po Vašem mišljenju, najveće šanse budućeg razvoja pijačne delatnosti ? 

“,56 % ispitanika je odgovorilo-prilagođavanje pijaca novim potrebama potrošača i poboljšanje 

uslova prodaje na pijacama kroz njihovo dalje infrastrukturno opremanje i uređivanje. 

41

42 

Stvaranje jasne vizije razvoja pijačne delatnosti, kao razvojna šansa, podrazumeva i 

rad na unapređenju veština prodaje na pijacama, jasno pozicioniranje prednosti pijaca u 

odnosu na konkurenciju i ozbiljniju saradnju sa nadležnim državnim organima i službama 

sa ciljem stvaranja zajedničkih podsticajnih projekata u odnosu na prodavce. 

Posebna i do sada u najvećem broju slučajeva potpuno zapostavljena oblast odnosi se 

na promotivne i PR aktivnosti pijačnih uprava. Cilj ovakvih aktivnosti je isticanje prednosti 

pijaca u odnosu na druge oblike trgovine i uspostavljanje modela dvosmerne komunikacije 

sa svim ciljnim grupama pijačnih uprava. U sklopu ovih poslova treba planirati i kontinuirana 

istraživanja poteba potrošača. 

U toku 2007. godine Udruženje pijaca Srbije je pokrenulo niz aktivnosti na ovom planu. Prvi 

konkretan rezultat je nekoliko realizovanih istraživanja, tematska rasprava „Strategija 

razvoja pijačne delatnosti u Srbiji“ i predlog budućeg brend obeležja pijaca u Srbiji, koji bi 

kao zaštitni znak/logo u bliskoj budućnosti mogao postati prepoznatljiv na svim pijacama u 

zemlji. 

Pijace Srbije, logo, latinična verzija 

43

44 

Pretnje 

Izvesno je da je ulazaka nove konkurencije na tržište, trenutno najznačajnija pretnja 

pijačnoj delatnosti. Pojava super i megamarketa, podstaknuta razvojem bankarskog 

sistema i bezgotovinskog plaćanja, bitno je uticala na tržišno okruženje u kojem posluju 

pijace, pa tako i poslovanje ljudi koji neposredno rade na njima. Pri tom, treba naglasiti, da je 

zadnja decenija XX veka zbog ukupnih društveno-političkih i ekonomskih odnosa u zemlji 

(inflacija, sankcije, ekspanzija sivog tržišta) i nemogućnosti velikih trgovinskih preduzeća 

da se prilagode ovakvim uslovima poslovanja, pijačnoj delatnosti stvorila uslove za 

nezapamćen rast interesovanja, kako prodavaca, tako i kupaca. Zato je, iz ugla devedesetih, 

pojava konkurencije još veći bauk, naročito za prodavce koji moraju bitno menjati navike od 

pre desetak godina. 

Na drugoj strani, kupci u novom tržišnom okruženju, svesni obima ponude, češće 

menjaju navike i iz dana u dan postaju sve zahtevniji. Neujednačne kvalitet usluga na 

pijacama, prvenstveno kada je reč o lako kvarljivoj hrani, postaje sve ozbiljnija pretnja, te se i 

ovde moramo vratiti na konstataciju elaboriranu u poglavlju o šansama, koja kaže da je dalje 

infrastrukturno opremanje i uređenje pijaca prioritet svih prioriteta. 

Na listingu pretnji u SWOT analizi se našlo i zakonodavstvo, jer ova delatnost još uvek 

nije kompletno pravno utemeljena. Nacrt Zakona o trgovini, koji po prvi put uređuje i pijačnu 

delatnost, već dve godine, u nekoliko verzija, čeka na ulazak u skupštinsku proceduru. 

Pod dva, proces transformacije javnih i javnih komunalnih preduzeća je najavljen, ali se 

za sada o modelu ili modelima transformacije zna isuviše malo. Za razvoj ove delatnosti je od 

izuzetnog značaja da zakonodavac pre procesa transformacije prepozna i uvaži specifičnosti 

pijaca, kao uostalom i svake druge komunalne delanosti, kao jednu od ključnih pretpostavki 

vlastite uspešnosti. 

45

46 

Slabosti 

Najveća slabost pijačne delatnosti može biti odsustvo jasne vizije razvoja. U 

kombinaciji sa pogoršanjem tržišne pozicije, koju ugrožavaju novi oblici trgovine oličeni u 

super i megamarketima, ova slabost može ozbiljno uzdrmati značajan broj pijačnih uprava. 

Naime, bez jasne vizije razvoja nije moguće raditi na daljem obogaćivanju infrastrukture 

pijaca i poboljšanju kvaliteta usluga, kako u odnosu na prodavce tako i na kupce, a to je 

definitvno jedan od prioritetnih ciljeva razvoja pijačne delatnosti. 

Iz istih razloga, među slabosti spada i neujednačen stepen aktuelne opremljenosti 

pijaca, te činjenica da svaka pijačna uprava ima niz osobenosti koje ne moraju biti 

prepoznatljive kao opšte mesto u ovoj delatnosti. 

Slabost je svakako i različit uticaj lokalnih samouprava na pijačne uprave, koji se 

natransparentije ogleda u čestim promenama menadžmenta, što uvek usporava realizaciju 

kako operativnih planova tako i razvoja. 

Snage 

Osnovna snaga pijačne delatnosti je u vekovnoj tradiciji ovog oblika trgovine, raznovrsnosti 

ponude i ostalim specifičnostima pijaca, odnosno daljem rastu životnog standrada i prilagođavanju 

pijaca novim potrebama potrošača. Međutim, neke segmente iz ovog poglavlja treba posebno 

naglasiti. 

Među najvažnijima su svakako dobre lokacije pijaca, koje svojim prostornim položajem 

stvaraju savršene pretpostavke za dalji razvoj ove delatnosti. Nesumnjiva snaga je i činjenica da su 

pijace kroz vreme potvrđivale da su im vitalnost i prilagodljivost promena dve izrazito jake 

karakteristike. 

Da bi se ove prednosti uspešno materijalozovale neophodno je dalje jačanje svih oblika interesnog 

udruživanja pijačnih uparava. Naročito oko projekata koji imaju jake razvojne perspektive. Među 

najznačajnije svakako spada i organizovano uvođenje organski vrednije ili zdrave hrane na pijace. Ovaj 

projekat, uz primenu iskustava razvijenijih zemalja, zahteva i kreiranje vlastitog modela plasmana zdrave 

hrane na pijacama. Pretpostavke za uspeh su saradnja sa nadležnim državnim organima, naročito sa 

Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, te zajednički angažman što je moguće većeg broja 

pijačnih uprava. Pored činjenice da će na pijace organizovano uneti novi sadržaj, uvođenje zdrave hrane 

stvara i pretpostavke za ustrojavanje modela standardizacije, ako ne svih, onda bar dela pijačnih usluga. 

47

48 

6. Tržišno okruženje 

1. Ukupan promet roba na pijacama u Republici Srbiji 

Godina Promet Index % 

2003 11.757.747.000,00 103,1 3,1 

2004 12.886.378.000,00 109,6 9,6 

2005 14.474.799.000,00 112,3 12,3 

2006 16.264.957.000,00 112,4 12,4 

2007 18.568.687.000,00 114,2 14,2 

2008, I-VI 10.521.176.000,00 - - 

2. Ukupan promet roba na pijacama u RS - Analiza DIN-EUR 

Godina DINARI EUR Index % 

2004 12.886.378.000,00 177.574.388,00 100 - 

2005 14.474.799.000,00 174.589.952,00 98 -2 

2006 16.264.957.000,00 193.189.784,00 111 11 

2007 18.568.687.000,00 231.859.917,00 120 20 

2.1. Analiza prometa roba na pijacama u EUR 

49

50 

3. Ukupan promet roba na pijacama u Republici Srbiji (u hilj. din.) 

2005 2006 2007 INDEXI 

I-XII I-XII I-XII 2006/2005 2007/2006 

Republika Srbija 14474799 16264957 18568687 112,4 114,2 

Centralna Srbija 11948706 13331809 15314445 111,6 114,9 

Vojvodina 2526093 2933148 3254242 116,1 110,9 

3.1. Udeo u ukupnom prometu roba na pijacama u Republici Srbiji u 2007. godini - prema teritoriji 

51

52 

4. Ukupan promet roba na pijacama u Republici Srbiji u prva dva kvartala (u hilj. din.) 

2006 2007 2008 INDEXI 

I-VI I-VI I-VI 2007/2006 2008/2007 

Republika Srbija 7426317 8433003 10521176 113,6 124,8 

Centralna Srbija 6036761 6987630 8708568 115,8 124,6 

Vojvodina 1389556 1445373 1812608 104,0 125,4 

5. Trgovina na veliko i malo u republici Srbiji - prodaja proizvoda 

poljoprivrede, šumarstva i ribarstva - vrednost, 2006. i 2007. 

(u mil. din.) 

2006 2007 INDEX % 

Republika Srbija 33550 31617 94,2 -5.8 

Centralna Srbija 6045 6762 111,9 11,9 

Vojvodina 27505 24855 90,4 -9.6 

53

54 

6. Ukupan promet roba na pijacama u Republici Srbiji (u hilj. din.) 

2006 2007 INDEX % 

Republika Srbija 16264957 18568687 114,2 14,2 

Centralna Srbija 13331809 15314445 114,9 114,9 

Vojvodina 2933148 3254242 110,9 10,9 

6.1. Odnosi indexa promena (rasta) u trgovini na veliko i malo (prodaja proizvoda poljoprivrede, šumarstva 

i ribarstva) i ukupnom prometu roba na pijacama u Republici Srbiji - vrednost, 2006. i 2007. godina 

55

56 

7.1. Trgovina na veliko i malo - Prodaja proizvoda poljoprivrede, šumarstva i 

ribarstva (u hilj. dinara) 

2006 2007 INDEX % 

Ukupno 33550375 31617894 94,2 -5.8 

Povrće 693177 675806 97,5 -2.5 

Voće i grožđe 685839 720936 105,1 5,1 

Prerađevine voća 1626 2197 135,1 35,1 

Živina i jaja 1207556 1364544 113,0 13,0 

Mleko i mlečni proizv. 2245246 2357912 105,0 5,0 

Riba 609391 719687 118,1 18,1 

7.2. Prodaja poljoprivrednih proizvoda na pijacama (u hilj. din.) 

2006 2007 INDEX % 

Ukupno 16264957 18568687 114,2 14,2 

Povrće 5395504 6184011 114,6 14,6 

Voće i grožđe 3788898 4381793 115,6 15,6 

Prerađevine voća 145347 174459 120,2 20,2 

Živina i jaja 2400903 2668303 111,1 11,1 

8. Projekcija udela pijaca u ukupnom prometu poljoprivrednih 

proizvoda u Republici Srbiji 

2006 2007 INDEX 

Trgovina na veliko i malo 

33550000000 

Pijace 

31617894000 94.24 

16264957000 18568687000 114.2 

UKUPNO 49814957000 50186581000 100.74 

Udeo pijaca u % 32.65 36.99 4.34 

Mleko i mlečni proizv. 2331932 2524287 108,2 8,2 

Riba 73666 62929 85,4 -14.6 57

8.1. Projekcija udela pijaca u ukupnom prometu poljoprivrednih proizvoda u RS 

58 59 

Napomena 

Izvori: 

trgovina i Saopštenja statistike prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji) i *Narodna 

banka Srbije 

Republički zavod za statistiku Republike Srbije (Statistički godišnjak Srbije 2007, deo Unutrašnja 

Definicija i obuhvatnost 

Statističkom obradom pokušali smo da utvrdimo pojedine trendove u prometu roba unutar 

pijačne delatnosti kao i da odredimo njenu poziciju u ukupnoj trgovini na veliko i malo 

poljoprivrednim proizvodima. 

Statistikom trgovine na veliko i malo poljoprivrednim proizvodima obuhvaćen je robni 

promet koji se ostvaruje posredstvom trgovinske delatnosti, dok se pod prodajom 

poljoprivrednih proizvoda (roba) podrazumeva prodaja poljoprivrednih proizvoda koju 

individualni poljoprivredni proizvođači vrše neposredno krajnjim potrošačima na 

organizovanim pijacama (tzv. seljačkim pijacama, zelenim pijacama, tržnicama na malo).

Analiza 

1. Ukupan promet roba na pijacama prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 

beleži konstantan rast u periodu od 2002. do polovine 2008. godine, najmanji od 3.1% za 

period 2003/2002., a najviši od 14.2% za period 2007/2006. 

Ukupan promet roba na pijacama ima tendenciju rasta. 

U prvoj polovini 2008. godine nadmašen je nivo u odnosu na isti period u prošloj godini. 

2. Analizom ostvarenog prometa na pijacama u odnosu DIN-EUR primećuje se pad 

prometa izraženog u eurima za period 2005/2004. za 2%, usled skoka kursa eura u odnosu na 

dinar, čija je srednja vrednost, prema podacima Narodne banke, bila 72.5689 dinara u 2004., 

odnosno 82.9074 dinara u 2005. godini. 

U periodu 2007/2006. beleži se rast od 20%. 

3. U odnosu između prometa roba na pijacama prema teritoriji, uočava se rast od 18.6% 

na teritoriji Republike Srbije za period 2007/2006., što je za 2,3% više nego za period 

2006/2005. 

U Centralnoj Srbiji uočava se rast od 14.9% za period 2007/2006., što je za 3,3% više nego za 

period 2006/2005. 

Međutim, odnos indexa 2006/2005. i 2007/2006. pokazuje pad od 5.2% u Vojvodini. 

Udeo Vojvodine u ukupnom prometu roba na pijacama u Republici Srbiji u 2006. godini je 

18%, a Centralne Srbije 82%. 

4. Uporedna statistika za prva dva kvartala potvrđuje povećanje 

indexa rasta u 

ukupnom prometu roba na pijacama u periodu 2008/2007. u odnosu na period 

2007/2006. i to u Republici Srbiji za 11.2%, u Centralnoj Srbiji za 8,8% a u Vojvodini za 

60 61 

21.4%. 

5. i 6. Upoređujući promet u trgovini na veliko i malo poljoprivrednim proizvodima u 

Republici Srbiji i ukupan promet roba na pijacama dolazimo do zaključka da je promet na 

pijacama u periodu 2007/2006. za 20% veći od prometa u trgovini na veliko i malo 

poljoprivrednim proizvodima. 

7. Upoređujući prodaju poljoprivrednih proizvoda u trgovini na veliko i malo i prodaju 

istih proizvoda na pijaci u periodu 2007/2006. uočavamo pad prometa u trgovini na veliko i 

malo poljoprivrednim proizvodima od 5,8%, kao i niže indekse po grupama izabranih 

proizvoda.

8. Projektovani udeo pijaca u ukupnom prometu poljoprivrednih proizvoda u Republici 

Srbiji je u 2007. godini bio 36.99%, dok je u 2006. 32.65%, čime smo utvrdili porast od 4.34%. 

Podaci Republičkog zavoda za statistiku, iako oficijelni, nisu potpuno tačni. 

Međutim, ukazuju na opadajući trend u prometu na pijacama i pokazuju da su pijace ušle u 

novu fazu tržišne utakmice u novom tržišnom okruženju, u ekspanziji supermarketa i 

bankarskog sistema. 

Cilj nam je da podstaknemo raspravu, kako bi ova tema stalno bila prisutna u radu Udruženja 

pijaca Srbije, jer je neosporno važna za budućnost pijačne delatnosti. 

7. Zakonodavstvo 

Poslovno udruženje pijaca Srbije se tokom 2005. i 2006. godine u više navrata bavilo 

Nacrtom zakona o trgovini, kao jednim od strateških dokumenata budućeg razvoja pijačne 

delatnosti. 

Upravni odbor UPS-a je o ovom dokumentu razgovarao na nekoliko sastanaka, 

organizovao je i tematsku sednicu proširenog UO, kojoj su prisustvovali i predstavnici 

predlagača zakona, a u dva navrata Nacrt zakona o trgovini je bio predmet tematskih 

rasprava (Palić 2005. i Sombor 2006. godine), u kojima su pored članova Udruženja 

učestvovali i predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i usluga Vlade Republike Srbije 

kao predlagača. 

Udruženje pijaca je ove sastanke koristilo da formuliše i usaglasi tekst primedbi, koji 

je na tematskoj raspravi kao dokument dobio jednoglasnu podršku svih članova. Sa 

primedbama su usmeno i pismeno upoznati predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i 

usluga, koji su učestvovali u radu tematskog skupa. 

62 63

U drugoj polovini 2006. godine, tekst ovog dokumenta je doživeo manje korekcije i iz 

faze nacrta stigao do Predloga zakona o trgovini. Tada je tim pravnika Udruženja pijaca Srbije 

formulisao još jedan tekst sa primedbama na predlog Zakona o trgovini koji je dostavljen 

tadašnjem Ministarstvu trgovine, turizma i usluga. 

Početkom novembra 2007. godine Ministarstvo trgovine i usluga je najavilo da će 

predlog Zakona o trgovini uskoro ući u skupštinsku proceduru. Udruženje pijaca Srbije nije 

imalo prilike da se upozna sa novom, dopunjenom verzijom ovog dokumenta, te u ovom 

materijalu objavljujemo kompletan tekst primedbi na predlog Zakona o trgovini koji je u 

Udruženju pijaca Srbije formulisan krajem 2006. godine. 

ZAKON O TRGOVINI 

/PREDLOG/ 

64 65 

Odeljak 7 

TRGOVINA NA PIJACAMA, VELETRŽNICAMA i SAJMOVIMA 

Trgovina na pijacama 

Član 64. 

Trgovina na pijacama je trgovina na malo koja se obavlja na otvorenim ili u 

zatvorenim prostorima određenim aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, 

(u daljem tekstu: nadležni organ) za povremenu ili svakodnevnu masovnu prodaju voća i 

povrća, stočarskih, živinarskih i ostalih poljoprivrednih proizvoda, robe svakodnevne 

potrošnje, zanatskih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i ostale robe koja po svojim 

osobinama može da se izloži pijačnoj trgovini.

Pijaca je, u smislu ovog zakona, zatvoren ili otvoren prodajni prostor određen aktom 

nadležnog organa na kome se povremeno ili svakodnevno prodaju poljoprivredni proizvodi, 

namirnice, roba za svakodnevnu potrošnju i ostala roba. 

Na pijaci u skladu sa zakonskim propisima mogu da se u poslovnim prostorima, koji 

ispunjavaju zakonom propisane uslove, obavljaju i usluge, kao što su bankarske, poštanske 

telefonsko-telegrafske, zanatske, ugostiteljske i druge usluge. 

Pijacu može da ustanovi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, na svom području. 

Ako aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave održavanje pijaca i pružanje 

usluga na njima, nije predviđeno kao komunalna delatnost, pijacu može da ustanovi i 

registrovani pravni subjekt koji se bavi proizvodnjom ili trgovinom robe za čiju prodaju se 

pijaca ustanovljava, po prethodno pribavljenoj dozvoli nadležnog organa lokalne samouprave, 

saglasno propisima o planiranju i izgradnji. 

Jedinica lokalne samouprave samostalno ili preko osnovanog javnog komunalnog 

preduzeća, odnosno pravni subjekt (u daljem tekstu: pijačna uprava), koji su ustanovili pijacu, 

upravljaju pijacom, održavaju red na njoj i odgovaraju za njen rad. 

način i vreme održavanja trgovine, način upravljanja pijacom i davanja u zakup poslovnog 

prostora i korišćenje pijačnog prostora, određivanje visine naknade za zakup poslovnog 

prostora i korišćenje pijačnog prostora i druga pitanja od značaja za organizovanje i rad 

66 67 

pijace. 

Pijačni prostor čine tezge, kiosci, omeđene površine zemljišta i drugi prostor unutar 

površine pijace određen u skladu sa stavom 1. ovog člana. 

Pijačna uprava može davati na korišćenje tezge i omeđene površine zemljišta (u daljem 

tekstu: pijačni prostor) i poslovni prostor i zemljište za postavljanje manjih montažnih 

objekata u postupku javnog nadmetanja, shodnom primenom odredbi ovog zakona, koje se 

odnose na trgovinu javnim nadmetanjem i u skladu sa aktom iz stava 5. ovog člana. 

Pijačna uprava svojim aktom uz prethodnu saglasnost lokalne samouprave može 

predvideti i drugi način dodele pijačnog prostora u skladu sa Zakonom o privrednim 

društvima. 

Pijačna uprava svojim aktom uz prethodnu saglasnost lokalne samouprave utvrđuje

Stav osam ovog člana treba brisati. 

Opšti uslovi ugovora o zakupu poslovnog prostora i prostora zemljišta za postavljanje 

manjih montažnih objekata i korišćenju pijačnog prostora utvrđuju se aktom koji donosi 

pijačna uprava, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa na čijem području se nalazi pijaca, 

ako taj organ ne vrši i funkciju pijačne uprave. 

Pijačni prostor se smatra javnom površinom u vreme kad radi pijaca. 

Uslovi trgovine na pijacama 

68 69 

Član 65. 

Trgovinom na pijačnom prostoru 

mogu da se bave registrovani trgovci, a bez 

registracije i lica koja se bave proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda, proizvođači u 

domaćoj radinosti i druga fizička lica, pod uslovima utvrđenim zakonom. 

Korisnik pijačnog prostora može biti samo trgovac registrovan za trgovinu na veliko ili 

malo, kao i poljoprivredni proizvođač za prodaju svojih proizvoda. 

Fizička lica koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom i druga fizička lica mogu bez 

registracije prodavati na pijacama isključivo voće, povrće i druge poljoprivredne proizvode 

domaćeg porekla, koje su sami proizveli, zatim proizvode svoje domaće radinosti, kao i 

svoju polovnu robu. 

Voće, povrće i druge poljoprivredne proizvode uvoznog porekla, kao i robu široke 

potrošnje mogu prodavati na pijacama isključivo trgovci registrovani za trgovinu na veliko ili 

na malo.

Pijaca odnosno pravni subjekat koji njom upravlja, ne sme na pijaci da organizuje 

prodaju ili kupovinu robe za svoj račun. 

Ništavni su ugovori zaključeni protivno stavu 5. ovog člana, a pijaca, odnosno pravni 

subjekt koji njom upravlja nema pravo na povraćaj robe odnosno novca, koji je dalo u 

izvršavanju obaveza po osnovu tih ugovora. 

Pravni subjekat koji upravlja pijacom dužan je da: 

1) pijacu jasno obeleži, da je izdvoji od okolnog prostora i da označi dane njenog 

održavanja (pijačni dani); 

2) obezbedi vagu, na kojoj potrošači mogu za sve vreme rada pijace da provere masu 

kupljene robe (kontrolna vaga), da tu vagu jasno označi na mestu njenog nalaženja i da 

potrošačima omogući lak pristup toj vagi; 

3) omogući prisustvo tržišnog i sanitarnog inspektora za sve vreme rada pijace, kao i 

veterinarskog inspektora, ako se na pijaci prodaje stoka i živina; 

4) obezbedi primerene uslove za prodaju i rukovanje robom, kao i za njeno čuvanje. 

Shodna primena i prateći propisi 

70 71 

Član 66. 

Na trgovinu na pijacama shodno se primenjuju odredbe ovog zakona, koje se odnose 

na trgovinu na veliko i malo. 

Ministarstvo bliže uređuje uslove za lica koja prodaju robu na pijacama i način 

dokazivanja porekla robe koja se prodaje na pijacama. 

Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i ministarstvo nadležno za poslove 

zdravlja uz saglasnost Ministrstva bliže uređuju uslove i način provere zdravstvene i 

sanitarne odnosno fitosanitarne i veterinarsko-sanitarne ispravnosti namirnica, proizvoda 

biljnog i životinjskog porekla i druge robe koja se prodaje na pijacama, kao i sanitarni i 

zdravstveni uslovi za lica koja prodaju robu na pijacama.

Veletržnica 

Član 67. 

Veletržnica je prostor na kojem se organizuje trgovina na veliko poljoprivrednim 

proizvodima uz pružanje pratećih usluga, kao što su izdavanje prostora za izlaganje i prodaju 

tih proizvoda, njihovo skladištenje, dorada, prerada, pakovanje i druge usluge u vezi sa 

rukovanjem i prevozom tih proizvoda. 

Svako zainteresovano lice može da organizuje veletržnicu uz prethodnu dozvolu 

nadležnog organa na čijem području je organizuje, ali je ne može organizovati u užem centru 

naselja, osim ako nadležni organ drugačije odluči. 

Aktom pravnog subjekta uz prethodnu saglasnost nadležnog organa lokalne 

samouprave utvrđuju se prostor, način i vreme održavanja trgovine, način upravljanja 

veletržnicom, davanja u zakup, odnosno korišćenja i merila za zakupninu poslovnog prostora i 

naknadu za korišćenje drugog prostora na veletržnici i druga pitanja od značaja za 

organizovanje i rad veletržnice. 

Prostor veletržnice čine prostorije, skladišta, tezge, kiosci, omeđene površine zemljišta i 

drugi prostor unutar površine veletržnice određen u skladu sa stavom 1. ovog člana. 

Pravni subjekat koji upravlja veletržnicom može davati na korišćenje omeđene površine 

zemljišta (u daljem tekstu: pijačni prostor) i poslovne prostorije, skladišta i kioske na rok 

duži od mesec dana samo putem javnog nadmetanja, shodnom primenom odredbi ovog 

zakona, koje se odnose na trgovinu javnim nadmetanjem i u skladu sa aktom iz stava 3. ovog 

72 73 

člana. 

Pijačna uprava svojim aktom uz prethodnu saglasnost lokalne samouprave može predvideti i 

drugi način dodele pijačnog prostora u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. 

Stav 6. ovog člana treba brisati. 

Opšti uslovi ugovora o zakupu prostora veletržnice utvrđuju se aktom koji donosi 

pravni subjekat koji upravlja veletržnicom, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa na 

čijem području se veletržnica nalazi. 

Prostor veletržnice se smatra javnom površinom u vreme kad ona radi.

Uslovi trgovine na veletržnicama 

Član 68. 

Trgovinu na veletržnicama mogu da obavljaju trgovci registrovani za trgovinu na veliko 

poljoprivrednim proizvodima, a bez registracije i lica koja se bave proizvodnjom 

poljoprivrednih proizvoda, kad prodaju sopstvene proizvode. 

Trgovac na veliko može da prodaje na veletržnici poljoprivredne proizvode i na malo bez 

posebne registracije za trgovinu na malo. 

Voće, povrće i druge poljoprivredne proizvode uvoznog porekla, kao i robu široke 

potrošnje na veletržnicama mogu prodavati isključivo registrovani trgovci. 

Veletržnica odnosno pravni subjekat koji upravlja veletržnicom ne sme na njoj da 

organizuje prodaju ili kupovinu robe za svoj račun. 

Ništavi su ugovori zaključeni protivno stavu 4. ovog člana, a veletržnica odnosno pravni 

subjekt koji njom upravlja nema pravo na povraćaj robe odnosno novca, koji je dalo u 

izvršavanju obaveza po osnovu tih ugovora. 

Lice koje upravlja veletržnicom dužno je da: 

1) veletržnicu jasno obeleži, da je izdvoji od okolnog prostora i da označi dane njenog 

74 75 

rada; 

2) obezbedi vagu shodno odredbama ovog zakona o kontrolnoj vagi na pijacama; 

3) omogući prisustvo tržišnog i sanitarnog inspektora za sve vreme rada veletržnice; 

4) obezbedi primerene uslove za prodaju i rukovanje robom, kao i za njeno čuvanje.

Shodna primena i prateći propisi na veletržnicama 

Član 69. 

Na trgovinu na veletržnicama shodno se primenjuju odredbe ovog zakona, koje se 

odnose na trgovinu na veliko, izuzev kad se roba prodaje potrošačima, kad se shodno 

primenjuju odredbe ovog zakona o trgovini na malo. 

Propis iz člana 66. stav 2. ovog zakona, kojim Ministarstvo bliže uređuje uslove za lica 

koja prodaju robu na pijacama i način dokazivanja porekla te robe shodno se se primenjuje na 

lica koja obavljaju trgovinu na malo na veletržnicama. 

Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i ministarstvo nadležano za poslove 

zdravlja, uz saglasnost Ministarstva bliže uređuju uslove i način provere zdravstvene i 

sanitarne odnosno fitosanitarne i veterinarsko-sanitarne ispravnosti namirnica, proizvoda 

biljnog i životinjskog porekla i druge robe koja se prodaje na veletržnicama, kao i sanitarne 

uslove za lica koja prodaju robu na veletržnicama . 

76 77 

Sajmovi 

Član 70. 

Sajam je izložba na određenom prostoru, ograničenog trajanja, na kojoj se okupljaju 

trgovci (izlagači), kupci i potrošači, radi upoznavanja sa robom, tehnologijom ili uslugama, 

koji se trenutno nude na tržištu. 

Sajamska priredba može da traje najviše mesec dana u kalendarskoj godini, ako 

nadležni organ, na čijoj se teritoriji sajam organizuje, ne predvidi drugačije. 

Sajam organizuje nadležni organ, na čijem području se održava, a drugo lice samo uz 

prethodnu dozvolu nadležnog organa jedinice lokalne samouprave na čijem području treba 

da se održi (povremeni sajam). 

Delatnošću organizovanja sajmova može da se bavi samo privredno društvo, po 

prethodno pribavljenoj dozvoli za održavanje sajmova od nadležnog organa , na čijem 

području namerava da organizuje sajam (trajni sajam).

Delatnost trajnog sajma sastoji se iz povremenog organizovanja sajamskih priredbi 

određenih namena na utvrđenom prostoru, uz pružanje pratećih usluga, kao što su 

iznajmljivanje, projektovanje i pripremanje izložbenih mesta u sajamskom prostoru, 

skladištenje robe ili izdavanje skladišnog prostora, organizovanje ili vršenje prevoza robe za 

izlagače, utovar, istovar i pakovanje robe, marketinške, ugostiteljske i druge usluge u vezi sa 

organizovanjem priredbe. 

Aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave utvrđuju se prostor, način 

održavanja sajmova, način upravljanja povremenim sajmom, kao i ograničenja i zabrane 

organizatoru sajma, kojim se štite opšti interesi jedinice lokalne samouprave na čijem 

području se organizuje, građana i privrednih subjekata. 

Prostor sajma čine izložbeni prostor, prostorije, skladišta, tezge, kiosci, omeđene 

površine zemljišta i drugi prostor unutar površine sajma određen u skladu sa stavom 1. ovog 

člana. 

Uslovi održavanja sajma 

78 79 

Član 71. 

Organizator povremenog ili trajnog sajma, upravlja sajmom i ne može da trguje za 

svoj ili tuđ račun robom čiju izložbu organizuje, osim u vansajamsko vreme, ako je 

registrovan za trgovinu. 

Ništavi su ugovori zaključeni protivno stavu 1. ovog člana a organizator sajma nema 

pravo na povraćaj robe odnosno novca, koji je dao u izvršavanju obaveza po osnovu tih 

ugovora. 

sajma. 

Organizator je dužan da donese i objavi uslove organizovanja i pravila održavanja 

Ako je organizator sajma privredno društvo u skladu sa ovim zakonom, taj 

organizator donosi i objavljuje uslove organizovanja i pravila održavanja sajma uz 

prethodnu saglasnost nadležnog organa na čijem područiju se sajam nalazi.

Organizator sajma dužan je da: 

1) sajam jasno obeleži, da ga izdvoji od okolnog prostora i da označi dane njegovog 

održavanja u vreme kad se održava; 

2) omogući prisustvo tržišnog i, po potrebi, drugih inspektora za sve vreme rada sajma; 

3) obezbedi primerene uslove za izlaganje, prodaju i rukovanje robom, kao i za njeno čuvanje. 

Izlagači robe na sajmu mogu da budu samo njeni proizvođači odnosno trgovci na veliko ili na 

malo. 

Shodna primena i prateći propisi trgovine na sajmovima 

80 81 

Član 72. 

Na trgovinu na sajmovima shodno se primenjuju odredbe ovog zakona, koje se 

odnose na trgovinu na veliko, izuzev kad se roba prodaje potrošačima, kad se shodno 

primenjuju odredbe ovog zakona o trgovini na malo. 

Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i ministarstvo nadležno za poslove 

zdravlja uz saglasnost Ministarstva bliže uređuju uslove i način provere zdravstvene i 

sanitarne odnosno fitosanitarnoe i veterinarsko-sanitarne ispravnosti namirnica, proizvoda 

biljnog i životinjskog porekla i druge robe koja se izlaže i prodaje na sajmovima, kao i 

sanitarne i zdravstvene uslove za lica koja izlažu i prodaju tu robu na sajmovima. 

Odredbe ovog zakona o sajmovima shodno se primenjuju i na druge povremene 

izložbe, priredbe i slične manifestacije koje se održavaju na određenom prostoru, kao što su 

vašari i druge priredbe.

OBRAZLOŽENJE 

Kao dopuna predloženom tekstu Zakona o trgovini koja se odnosi na trgovinu na 

pijacama, napominjemo da su iz teksta Zakona brisani termini „dnevni zakupac“ i „zakupac na 

duži rok od sedam dana“ odnosno kod veletržnica „na duži rok od mesec dana“, ovo iz sledećih 

razloga: 

Predloženim zakonskim tekstom u članu 64. stav 6. određeno je da se aktom nadležnog 

organa uz saglasnost lokalne samouprave utvrđuje način i vreme održavanja trgovine, način 

upravljanja kao i svi drugi elementi koji su neophodni za nesmetano obavljanje robe i usluga na 

pijacama u skladu sa ovim Zakonom i drugim važećim zakonskim propisima. 

Prema sada važećim aktima pijačnih uprava obezbeđeni su ravnopravni uslovi svim 

subjektima, odnosno korisnicima tezgi za obavljanje prometa robe i usluga u skladu sa 

Zakonom. Sistem „rezervacije i podrezervacije tezgi“ predstavlja preče pravo korišćenja tezgi 

pod određenim uslovima, čime se postiže komunalni red i ravnopravna utakmica između 

dnevnih korisnika i korisnika na duži rok. Ilustracije radi ističemo da ukoliko određeno lice koje 

ima rezervaciju tezge ne otpočne sa korišćenjem tezge do 7 sati ujutru, ta tezga je na 

sobodnom korišćenju, za takozvane dnevne korisnike. 

Prema predloženom tekstu Zakona od strane Udruženja pijaca, utvrđuje se da se pravi 

razlika između instituta zakupa i korišćenja. Institut zakupa u skladu sa Zakonom o 

obligacijama, trebalo bi da se odnosi, kako je i predloženo, samo na izgrađeni poslovni 

prostor i omeđene površine zemljišta za privremeno postavljanje montažnih objekata. 

Tezge i pijačni prostor treba da budu pod režimom dnevnog korišćenja koje po prirodi 

stvari ne podrazumeva pravo poseda u skladu sa Zakonom o osnovnim svojinsko pravnim 

odnosima te daje mogućnost pijačnoj upravi da tezgu i pijačni prostor koji rezervant ili 

rezervant ne koristi u određenom vremenskom periodu da na slobodno korišćenje svim 

drugim dnevnim korisnicima u skladu sa Zakonom. 

82 83

8. Prilozi 

8.1. Prilog 1 – Uzorak – pijačne uprave 

Naziv preduzeća Grad Oblik organizacije* Ukupno pijaca Površina (m²) 

JKP Gradske pijace Beograd 1 33 232216 28 1 

JKP Tržnica Novi Sad 1 8 102000 1 6 

JKP Subotičke pijace Subotica 1 4 13478 

DP Tržnica Subotica 3 5 54000 2 1 

JKP Tržnica Niš 1 11 78003 2 6 

JKP Pijaca Leskovac 1 6 68641 3 

JKP Pijaca Kraljevo 1 3 50000 

JKP Pijace Mladenovac 1 4 50800 

JKP Gradske pijace Kragujevac 1 10 46400 4 3 

JKP Tržnica Prokuplje 1 5 10522 3 

JKP Tržnica Bačka Topola 1 2 8812 

JKP Pijace i parkinzi Zrenjanin 1 4 12450 

JKP Komunalije Sremska. Mitrovica 2 1 10000 

JKP Komunalac Smederevo 2 5 32000 

ZELENE 

MEŠOVITE 

3 

3 

1 

1 

3 

1 

MLEČNE 

KVANTAŠKE 

ROBNE I ZANATSKE 

STOČNE 

AUTO 

TEZGE 

VRSTE PIJACA INFRASTRUKTURA 

2 1 

1 3 

1 

1 

1 2 

1 1 1 

1 1 1 

1 1 1 

1 1 

LOKALI 

10669 1063 

PRODAJNIH MESTA 

MONTAŽNIH OBJEKATA 

RASHLADNIH VITRINA 

RASHLADNIH KOMORA 

BOKSOVA 

628 2 844 

2268 187 2557 77 165 4 46 

1 1 1829 200 

1 

1 1 

616 103 54 16 41 16 12 

2676 166 

5 14 

1616 30 468 22 29 

1200 30 100 150 8 

314 17 250 20 10 

2260 44 225 36 61 

281 13 79 20 

292 

1 858 18 116 

400 11 

15 

16 

32 

807 5 96 83 15 

JKP Zelenilo Pančevo 2 6 47000 4 1 1 3596 186 5 37 30 

5 

12 

30 

25 

22 

JP Poslovni centar Kruševac 2 5 76800 

JKP Čistoća Sombor 2 4 37000 1 2 

JP Standard Jagodina 2 5 35600 1 

JKSP Senta Senta 2 4 6540 2 1 

JKP Tvrðava Bač 2 1 800 

JKP 7. juli Batočina 2 2 5000 

JP Komunalac Kanjiža 2 1 10000 

JKP Komrad Vranje 2 4 22300 3 

JP Komunalac Ruma 2 3 65000 

JKP Standard Vrbas 2 2 6229 

84 85 

2 

1 

1 

1 

2 

2 

1 

1 1 1 

JKP Čistoća Novi Pazar 2 7 23117 1 2 1 1 2 

JKP Polet Valjevo 2 7 38200 

JKP 6. oktobar Kikinda 2 1 4647 

JKP Komunalac Čačak 2 4 76427 1 

JKP Bukulja Aranðelovac 2 5 17300 2 

JKP Bioktoš Užice 2 3 4107 

OBLICI ORGANIZACIJE 

3 

1 

1 

2 1 

1 

1 

1 

1 

1037 25 44 29 8 10 

831 197 

1 1 1 1 740 9 76 

643 22 190 

750 16 

283 

44 

100 

202 

630 

328 9 

75 30 13 40 

70 

300 5 430 

130 6 10 

16 

200 40 20 

ZBIRNO 165 1245389 58 51 4 12 22 15 3 37017 2402 5353 1317 1178 22 1168 

1 - javna ili javna komunalna preduzeća registrovana za pijačnu delatnost 

2 - pijace okviru JKP 

3 - ostali oblici organizacije 

1 

1 

1 1 

1 1 1 

1 1 

487 

240 5 140 10 

488 26 

299 

231 72 27 

23 4 

420 15 30 40 19 

20

8.2. Organski poljoprivredni proizvodi na pijacama u Srbiji 

Uvod 

Ekonomske efekte organske poljoprivredne proizvodnje i prisustvo ove kategorije 

proizvoda u ukupnoj ponudi pijaca, treba posmatrati isključivo u kontekstu korisnosti, 

odnosno prednosti ovog vida proizvodnje u odnosu na klasičnu poljoprivrednu praksu. 

Naučnim metodama je već odavno potvrđen čitav niz pozitivnih efekata organske 

poljoprivrede u ekološkom, društvenom i ekonomskom smislu - zdraviji proizvođači, 

zdravije zemljište, biljke i životinje, kvalitetnija eko sredina i naravno zdraviji potrošači koji 

konzumiraju kvalitetnije proizvode. Sve je to dobro poznato u svetu, ali kod nas je prisutna 

određena doza nepoverenja u pogledu budućnosti organske poljoprivredne proizvodnje i 

prisustva organskih poljoprivrednih proizvoda u raznim kanalima prodaje. Poenta 

zabrinutosti ogleda se u nedoumici da li ima dovoljno tražnje za ovom vrstom proizvoda kod 

nas i u svetu, posebno imajući u vidu činjenicu da su ovi proizvodi skuplji u odnosu na 

konvencionalno proizvedene poljoprivredne proizvode. Treba li, možda, još malo sačekati 

dok se vidi šta će se dešavati sa potrošnjom organskih poljoprivrednih proizvoda u svetu i 

kod nas, pitaju se neki od uticajnih činilaca razvoja ovog sektora ? 

Ono što se slobodno može reći jeste da sa svakim danom oklevanja gubimo u svakom pogledu. 

Ako je reč o domaćem tržištu, a ono bi nam trebalo biti prevashodno u interesu, već sada imamo 

uvoz organskih poljoprivrednih proizvoda koje bismo mogli i sami proizvesti. Tražnja za 

organskom hranom je u značajnom porastu. Treba li boljeg dokaza za to od stalnog otvaranja 

novih prodavnica tzv. ''zdrave hrane'' odnosno ''bio šopova'' u svim većim mestima kod nas. Ako 

pak, posmatramo izvozne mogućnosti tek tu nam je bitno da što pre organizujemo proizvodnju 

za strane potrošače. Jasno je odavno da na tržištu klasičnih poljoprivrednih kultura poput 

pšenice, kukuruza i slično naša zemlja nema šanse da ispolji neki veći uticaj – tu smo u senci 

velikh zemalja proizvođača koje diktiraju i cene, i uslove prometa. Ali, organska poljoprivreda, 

za koju zaista imamo komparativnu prednost, je područje u kojem još uvek možemo biti 

učesnik koji je koliko toliko ravnopravan u tržišnoj borbi za dinar ili evro potrošača. Evropa nas 

tako doživljava i daje nam šansu za to. Uostalom, jedan od projekata u okviru Pakta za 

stabilnost Jugoistočne Evrope koji je finansirala EU, upravo je bio iz oblasti uvođenja i razvoja 

organske poljoprivrede, što je jasan signal gde treba da vidimo svoje mesto u okviru nove 

agrane politike EU. 

86 87

Pored svega rečenog još nekoliko argumenta ide u prilog omasovljenju organske 

proizvodnje kod nas. Pre svega, ovaj vid proizvodnje je veoma pogodan za sve tipove 

poljoprivrednih domaćinstava. I mala domaćinstva sa skromnim poljoprivrednim resurima 

mogu učestvovati u stvaranju ponude koja će kroz objedinjavanje biti tržišno interesantana 

za ostale učesnike, u lancu od njive do trpeze. Uporedne kalkulacije su pokazale da se na 

malim površinama više isplati ovakav vid proizvodnje od klasičnog. Naravno, nikada se ne 

smeju zaboraviti možda još i važnije prednosti, a to je očuvanje zdravlja poljoprivrednika, 

zemljišta i proizvoda koje će ponuditi za dalju preradu. Često je razlog što se 

poljoprivrednici preorijentišu na organsku proizvodnju to što im je dosadilo da se truju sa 

raznim agrohemikalijama koje su prethodno koristili u konvencionalnoj proizvodnji. 

Srednja veličina porodičnih gazdinstava od 20 hektara na više je, naravno, okosnica 

razvoja ovakvog vida proizvodnje, jer se tu u najvećoj meri mogu ostvariti svi uslovi 

nesmetanog toka materije u jednoj zaokruženoj celini, tj. ishrana stoke od organski 

proizvedenog hraniva, stajnjak koji se vraća na zemljište i omogućuje novi rast biljaka u 

pravilnoj plodosmeni. Iskustva iz okoline Subotice pokazuju da su poljoprivrednici u ovoj 

kategoriji u početku dosta oprezno prišli ovoj proizvodnji, sa nekih hektar do dva površine, 

da bi u narednim godinama povećavali površine čak do potpunog prelaska na celokupnom 

88 89 

posedu. 

Znači, postupnost u procesu prelaska sa klasične proizvodnje na organsku je još jedna od 

prednosti ove nove metode proizvodnje. I na kraju, naravno da se i veliki posedi tj. bivši 

kombinati mogu uključiti u ovakav vid proizvodnje. Kod njih je jos uvek prisutna usporena 

reakcija, ali je njihova uloga u podizanju ponude na viši nivo nezamenljiva. Primeri iz EU zemalja, 

pa i neposrednog okruženja (npr. Hrvatska) to jasno dokazuju. 

Značaj ekonomske isplativosti organske poljoprivredne proizvodnje za svakog 

pojedinačnog proizvođača nije potrebno posebno objašnjavati. Ipak, mora se naglasiti da je 

česta greška u tome što se na dobitnu stranu ne uračunavaju svi efekti prelaska na organski način 

proizvodnje. Naime, klasična kalkulacija se zasniva na upoređivanju vrednosti proizvodnje na 

uslovnoj jedinici površine (najčešće 1 hektar) u konvencionalnoj proizvodnji sa ukupnim 

varijabilnim troškovima da bi se na taj način dobila marža pokrića. Ista procedura se ponavlja i za 

organsku proizvodnju, a potom se posmatra razlika u dobijenim maržama pokrića. Osnovni 

nedostatak ovakvog vida izračunavanja isplativosti je u tome što se dodatni efekti organske 

poljoprivredne proizvodnje, poput poboljšavanja kvaliteta zemljišta npr., ne uzimaju u obzir.

8.3. Tržište i plasman organskih poljoprivrednih proizvoda u svetu 

Temu o ponudi i tražnji organskih poljoprivrednih proizvoda možda je najbolje započeti 

činjenicom da je konzumiranje organske hrane staro koliko i čovečanstvo. Nažalost, upravo su ljudi 

ti koji su usled davanja prednosti ekonomskim efektima poljoprivredne proizvodnje u odnosu na 

ostale, doveli do situacije da danas najveći deo prehrambenih namirnica koje koristimo u ishrani 

ljudi i stoke imaju u sebi štetne materije po njihovo zdravlje. Tužna je stoga istina da se danas 

moramo boriti za ono što smo imali već davno pre. 

U velikom broju tržišno razvijenih zemalja, gde su upravo negativni efekti tog razvoja 

najizraženiji, tražnja za organskim poljoprivrednim proizvodima je u stalnom rastu. Kod nekih 

kategorija proizvoda, poput organskog mesa i mesnih prerađevina, u zemljama EU i u SAD čak je 

prisutna situacija da ponuda nije u stanju da zadovolji brzo rastuću tražnju tako da se javljaja deficit 

ovih proizvoda Promet organskih poljoprivrednih proizvoda na svetskom nivou se kreće u obimu od 

oko 40 milijardi US dolara. Pri tome najznačajnija tržišta su SAD i Kanada (promet oko 17 milijardi 

US dolara), Evropa (promet oko 16 milijardi US dolara) i Azija (pre svega Japan – oko 5 milijardi US 

dolara). Stopa rasta tražnje i potrošnje organske hrane u SAD je u poslednjih šest godina neprekidno 

na nivou od oko 15 % godišnje, dok uobičajeni prehrambeni proizvodi nemaju nikakvu stopu rasta. 

Slika 1. Globalni promet organskih poljoprivrednih proizvoda 

www.organicmonitor.com 

90 91 

Evropa 

$ 16 mrld. 

Azija 

Oceania 

$ 0,5 mrld. 

$ 5,7 mrld. 

SAD i Canada 

$ 17 mrld. 

Površine koje su angažovane u organskoj poljoproivrednoj proizvodnji su još uvek u malim 

procentima u odnosu na ukupan poljoprivredni potencijal (prosečno oko 5%) ali su u stalnom 

porastu. Najveći broj zemalja u EU je u domenu poljoprivredne politike postavio sebi za cilj da u 

narednih pet do deset godina te procente višestruko uveća. Primera radi, u Holandiji je cilj da se 

do 2010. godine organska poljoprivreda praktikuje na 10% od ukupnih poljoprivrednih 

površina. Više je nego očigledno da prisustvo organske hrane na trpezi sve većeg broja 

potrošača širom sveta nije modni hir, nešto što

će vremenom da se promeni i ode u zaborav, nego stalna težnja da se hranimo pravilnije, tj. 

kvalitenijim namirnicama, i tako doprinesemo i našem zdravlju, i očuvanju životne sredine. 

U procesu razvoja organskog poljoprivrednog sektora, tržišno razvijene zemlje su 

odavno shvatile da makroekonomske mere koje su orijentisane isključivo ka povećanju ponude 

moraju da imaju svoj balans u merama koje će podsticati rast tražnje ove kategorije 

poljoprivrednih proizvoda. Stoga se organizovanje promotivnih kampanja generičkog tipa, gde 

je poenta u informisanju potrošača o generalnoj prednosti konzumiranja organskih 

poljoprivrednih proizvoda, u današnje smatra vreme uobičajenom aktivnošću od strane države. 

U Holandiji je u toku promotivna kamapanja takvog tipa koja pod sloganom ''Organical is very 

logical'' (Organsko je veoma logično) širi potencijalno tržište za sve proizvode koji nose oznaku 

organske proizvodnje. Uz promotivni budžet od 4,5 miliona evra osnovni mediji koji se koriste u 

kampanji su nacionalna TV mreža i internet. 

U strukturi prometa organskih poljoprivrednih proizvoda, posmatrano na globalnom 

nivou, najveći udeo imaju sveže voće i povrće, tj. čak oko 1/3 od ukupnog prometa pripada ovoj 

kategoriji proizvoda. Ovaj podatak je posebno značajan kada se ima u vidu da su pijace kod nas 

dominantan kanal prodaje svežeg voća i povrća iz konvencionalne poljoprivredne proizvodnje. 

Odmah iza svežeg voća i povrća nalazi se mleko i mlečne prerađevine, gde je ponovo uloga 

pijaca u njihovom prometu od izuzetnog značaja. 

U procesu razvoja organskog poljoprivrednog sektora sve više se angažuju moćne 

multinacionalne korporacije (MNC). Akvizicijom tj. postupkom preuzimanja kompanija koje 

su već izgradile svoje tržišne marke organskih poljoprivrednih proizvoda, i njihovim 

uključivanjem u sopstveni poslovni sistem. MNC na primer Heinz, Danone i Pepsi Co, pored 

povećanja profita, na taj način dobijaju i na imidžu kao kompanije koje vode računa o očuvanju 

životne sredine. Ono što će u perspektivi sve više privlačiti globalne korporacije za ulazak u 

organski biznis jeste postojanje profila globalnih potrošača organskih poljoprivrednih 

proizvoda u sve većem broju zemalja širom sveta. Osnovne karakteristike ove kategorija 

potrošača su: 

· lokacije stanovanja – urbana područja 

· ponašanje u procesu kupovine – pronicljivost u pogledu kvaliteta proizvoda 

· demografska obeležja – visoko obrazovani potrošači u srednje visokoj klasi 

· kupovna moć – srednja do visoko dohodovna domaćinstva. 

92 93

Kao protivteza predviđanjima globalizacije organskog biznisa u skoroj budućnosti, 

moguće je navesti nekoliko argumenata koji omogućuju da se naglasak ipak stavi na lokalni 

aspekt, ili, pak, da se govori o paralelnom procesu ovog sektora poljoprivrede. Pre svega kod 

potrošača postoji psihološki ugrađena spremnost da imaju veće poverenje prema 

proizvodima koji su proizvedeni lokalno tj. u neposrednom okruženju u odnosu na one koji 

imaju ''veliki broj kilometara u sebi''.U nekim zemljama, poput SAD,čak postoji i 

organizovani vid podrške lokalnoj proizvodnji i potrošnji organskih poljoprivrednih 

proivzoda. Slogan pod kojim se vrši povezivanje proizvođača u ruralnim i potrošača u 

najbližim urbanim područjima je ''Buy local – sustain our farmers''. Program se operativno 

sprovodi na taj način što porodice iz urbanih područja unapred daju farmerima deo 

novčanih sredstava za proizvode koje će preuzeti od njih po završetku proizvodnog ciklusa. 

Na taj način farmeri imaju sredstva za zasnivanje novog ciklusa proizvodnje bez kamatnog 

opterećenja i obezbeđen plasman za najveći deo proizvodnje, a potrošači u urbanim 

područjima imaju obezbeđeno snabdevanje kvalitetnim proizvodima iz organske 

proizvodnje po najpovoljinijim cenama. 

Konačno, procesu globalizacije u ponudi ove kategorije proizvoda smetnju predstavljaju 

standardi koji se razlikuju od zemlje do zemlje kao iod regiona do regiona. 

Na taj način organski poljoprivredni proizvodi koji su u potpunosti u skladu sa EU standardima 

- neće moći dobiti certifikat za ulazak na tržište Japana ili SAD. 

94 95

8.4. Domaće tržište i plasman organskih poljoprivrednih proizvoda 

Takozvani ''zeleni talas'' zapljusnuo je severne prostore današnje Srbije krajem 

osamdesetih godina prošlog veka. Prve prodavnice koje su nudile organske namirnice 

otvorene su u Subotici 1990 godine. U to vreme je osnovano i Udruženje za organsku hranu 

''Terra's'' u Subotici. Sve je bilo u brzom razvoju na dobrobit svih koji su bili deo eko pokreta. 

A tada su došle teške godine. U uslovima života, kojih bismo svi voleli da se ne sećamo, 

proizvodnja i tražnja za organskim namirnicama je uspela da opstane. Ima li boljeg testa 

vitalnosti od toga. Od 2000. godine počinje novi period brzog razvoja koji je i danas u toku. 

Organska poljoprivreda je prisutna u određenoj meri na različitim lokacijama širom Srbije. 

Poslednji podaci za 2007. godinu, od strane Organic Control System - OCS (akreditovane 

organizacije za inspekciju i certifikaciju organske proizvodnje u Srbiji) govore o tome da se 

danas pod certifikovanom organskom proizvodnjom nalazi 153 hektara obradivih površina 

uz 729 hektara u prelaznom periodu kao i 731000 hektara šuma iz kojih se vrši sakupljanje 

šumskog voća i lekovitog bilja. 

Specifičnost poljoprivrednih proizvoda da se u najvećoj meri moraju prerađivati kako 

bi zadovoljili zahteve potrošača prisutna je i kod organskih poljoprivrednih proizvoda. 

Zbog toga se u proteklih deset godina razvio čitav niz malih i srednjih preduzeća koji su 

specijalizovani za preradu organskih poljoprivrednih proizvoda. To znači da danas pored 

upotrebe proizvoda u svežem stanju, organske poljoprivredne proizvode možete konzumirati 

i kao prerađevine nastale od interganih žitraica i uljarica, lekovitog bilja, začinske paprike, 

genetski nemodifikovane soje, sušenog, smrznutog i pasterizovanog povrća, kaše, pulpe i 

koncentrat od jabuke, džemovi, sokovi i vino od kupine, smrznuto bobičasto voće, sušeno 

voće, bio-grisini i keskovi … 

96 97

8. 4.1. Sta vovi potrošača o organskim poljopirvrednim proizvodima 

Potrošač i organskih poljoprivrednih proizvoda su osnovni pokretači svega što se čini u ovom sektoru. Njihove potrebe i želj e s u glavni motiv u odvijanj u svih marketing aktivnosti 

koje uključuju ono što se treba učiniti od izbora šta proizvoditi, kako to preraditi, kako o 

tome informisati potrošača pa do toga gde i po kojoj c eni proda ti finaln i proizvod, uz stalno sakupljanj e informacija u kojoj meri su zadovoljni sa postojećim proizvodim a. Polaznu tačku u svemu tome čini ispitivanje mišljenja i stavova potrošača. Potrebno j e otkriti zašto 

potrošač i uopšte kupuju ovu vrstu proizvod a ? Od mnoštva faktora koji utiču na njihovu odluku moguć e je njihovo grupisanje u d ve celine: prva, u kojo j su oni faktori koji su 

racion alne prirode, i druga u kojoj su faktori emotivne priro de. Rezultat i j ednog istraživanja ko je je obavljeno na području Subotice je pokazalo d a s u od racionalnih razlog a najviše 

pr isutni: 

- briga za zdravlje 

- kvalitet proizvoda 

- ekološka svest i 

- cena dok su od emotivnih razloga najveći značaj imali: 

- pakovanje 

- promocija 

- imidž proizvoda i 

- imidž prodavnice. 

Interesantno je da se podaci do kojih se došlo ne razlikuju u velikoj meri od onih koji su 

dobijeni prilikom sličnih istraživanja u zemljama EU. I tamo je briga za zdravlje u prvom planu. 

Jedino je kod njih, posebno u Velikoj Britaniji, posebno značajno i to kako se tretiraju životinje, 

odnosno humaniji odnos prema životinjama u okviru organske proizvodnje. 

Osnovna karakteristika u pogledu prometa domaćih organskih poljoprivrednih 

proizvoda ogleda se, za najveći broj proizvoda, u prevashodnoj potrošnji na domaćem tržištu. 

Konstatacija se posebno odnosi na sveže voće i povrće koje je prisutno i na pijacama Srbije. 

Prerađeni proizvodi nalaze svoj put do potrošača u najvećoj meri kroz prodaju u 

specijalizovanim prodavnicama, popularno zvanim ''bio šopovi». U novije vreme i u 

supermarketima renomiranih maloprodajnih kompanija moguće ja naići na police popunjene 

isključivo organskim poljoprivrenim proizvodima.. 

98 99

Kvalitet proizvoda zaslužuje posebnu pažnju kada je reč o ovoj vrsti proizvoda. Ono što potrošači 

mogu lako uočiti jeste da su organski poljoprivredni proizvodi po boji, ukusu i mirisu u prednosti u odnosu 

na uobičajene proizvode. Interesantan je test koji su uradili u Latviji da bi dokazali prednosti organskih 

proizvoda u odnosu na uobičajene. Poznato je da su ljudi skloni da pod uticajem promocije, mišljenja drugih 

ljudi i ostalim faktorima nekada kupuju i ono u šta ne veruju da je to baš tako, odnosno da neki proizvod 

ima baš ta svojstva. Zato su u pomenutom eksperimentu upotrebili zečeve koji nemaju tih 

ograničenja i koji isključivo po osnovu čula ukusa biraju koji im je proizvod kvalitetniji. Rezultati su pokazali da 

su u 100% slučajeva uvek odabrali šargarepu koja je proizvedena po organskim principima poljoprivrede u 

odnosu na onu koja je iz uobičajene proizvodnje. Pored vidljivih obeležja kvaliteta, ne treba zaboraviti ni to da 

su organski poljoprivredni proizvodi sa daleko većom hranljivom vrednošću obzirom da u sebi sadrže više 

minerala, vitamina i ostalih korisnih sastojaka. Takođe sadržaj suve materije je daleko veći a to znači da od 

manje količine sirovog proizvoda možete dobiti veću količinu finalnog proizvoda nego što je to slučaj kod 

uobičajenih proizvoda. I na kraju sasvim jasno, osnovni kvalitet je u tome što nemate štetnih materija u 

ovakvoj vrsti proizvoda. 

U kojoj meri se uspešno sprovode marketing aktivnosti organskih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, 

najzahvalnije je anlizirati preko instrumenata marketing miksa tj. ''4P''. 

8.4.2. Proizvod kao instrument marketing miksa 

Proizvod kao prvi instrument za analizu, je zaista na zavidnom nivou kvaliteta. Zainteresovanost 

trgovaca iz zemalja EU za naše proizvode je najviše iz ovog razloga. Greška je što neki misle da je to zbog 

niske cene koju plaćaju našim proizvođačima. Iako bi ona, naravno, mogla biti i viša, danas je moguće naći 

organske poljoprivredne proizvode i po nižim cemana u drugim zemljama ali ne tog kvaltiteta kao što su 

naši. Naši organski poljoprivredni proizvodi osvajaju nagrade na međunarodnim sajmovima gde je prisutna 

žestoka konkurencija. Superkontrole naših proizvoda koji se izvoze u zemlje EU do sada nisu pokazale 

nikakva odstupanja od visoko postavljenih standarda organske proizvodnje. Znači proizvod kao takav nije 

problem za uspešan nastup na domaćem i/ili stranom tržištu. Nedostaci su prisutni u drugom domenu koji 

je direktno vezan za proizvod. Pakovanje naših proizvoda po pravilu daleko je manje atraktivno u odnosu na 

konkurente iz ostalih zemalja. Kao što je već ranije pomenuto kod emotivnih faktora koji utiču na odluku 

potrošača o kupovini ove kategorije proizvoda upravo se pakovanje nalazi na vrhu liste. Pored toga, drugi 

značajan nedostatak je što nemamo zaštićenu i poznatu marku proizvoda. Slaba je uteha da u svim 

kategorijama roba sa kojima pokušavamo da se pozicioniramo na svetskom tržištu imamo marki proizvoda 

koje možemo nabrojati na prste jedne ruke. Na tome se mora što pre početi ozbiljno raditi (prvo za domaće 

tržište, a potom i za ostala) ukoliko se želi veći deo profita zadržati za sebe. 

100 101

8.4.3. Cena kao instrument marketing miksa 

Cena kao drugi instrument marketing miksa je u slučaju organskih poljoprivrednih 

proizvoda kod nas dobro određena. Nivo od 20 – 40 % viših cena za organske poljoprivredene 

proizvode u odnosu na uobičajene je dovoljno stimulativan, sa jedne strane, za proizvođače i 

prerađivače ove kategorije proizvoda, a sa druge strane u granicama je prihvatljivog od strane 

potrošača. Sve ono što potrošač doživljava kao kvalitet proizvoda uvek se stavlja u odnos sa 

cenom koju treba platiti za to. Nesmetani promet, tj. prodaja ukupne količine koja je 

proizvedena i prerađena, pokazuje jasno da je cena pravilno određena. Lako je primetiti da su 

cene istih proizvoda u tržišno razvijenim zemljama na višem nivou. Za to ima nekoliko razloga 

od kojih je svakako najbitniji kupovna moć potrošača tj, nivo dohotka sa kojim raspolažu a 

koji je viši u odnosu na naš nivo dohotka. Pored toga, razlike u prinosima poljoprivrednih 

proizvođača koji sa konvencionalne poljoprivrede (gde su obilato koristili agrohemijska 

sredstva) prelaze na organsku su daleko veće nego kod nas, te je potrebno i početnu cenu 

proizvoda tj. onu koju farmer dobija za svoj proizvod na njivi postaviti na viši nivo kako bi bila 

stimulativna za farmera. Kod nas je upotreba agrohemijskih sredstava u konvencionalnoj 

poljoprivredi daleko skromnija te je i pad prinosa u organskom konceptu proizvodnje manji 

što znači da je stimulacija farmerima prisutna i na nižim nivoima otkupnih cena. 

8.4.4. Kanali distribucije kao instrument marketing miksa 

Kanali distribucije odnosno način na koji proizvodi nalaze svoj put do kupaca su takođe 

dobro razvijeni s obzirom na razvijenost samog sektora. Bilo bi suvišno očekivati da se kod 

nas ova kategorija proizvoda pretežno prodaje preko specijalizovanih supermarketa za 

organske poroizvode, kako je to sve više slučaj u razvijenim tržišnim zemljama. Nemamo, za 

sada, dovoljno širok asortiman, količinu proizvoda i stalnost u ponudi za tako nešto. 

Specijalizovane prodavnice tipa bio-prodavnica (popularni ''bio šopovi'') koji u najvećoj meri 

zadovoljavalju potrebe potrošača, sasvim su u skladu sa trenutnim stanjem ponude. Iako 

ostaje problem u pogledu toga koji deo asortimana proizvoda u tim prodavnicama je zaista 

certifikovano organski, njihova uloga je nezamenljiva za sada. Njihova velika prednost u 

odnosu na supermarkete je da potrošač može na licu mesta dobiti informaciju od prodavca o 

tome koja su korisna svojstva tog proizvoda, ili kako ga upotrebiti najefiksanije u procesu 

pripreme obroka i slično. Pored ovih kanala prodaje kod nas je prisutna i prodaja na zelenim 

pijacama za kategorije svežeg voća i povrća kao i prodaja na samoj farmi. Prodaja na samoj 

organskoj farmi je trend u velikom porastu u tržišno razvijenim zemljama i predstavlja način 

prodaje koji bi kod nas mogao da ima veliku perspektivu. 

102 103

Radi se o tome da iz velikih gradova sve veći broj ljudi koji preko nedelje žive u 

uslovima izloženosti stresu, buci i zagađenom vazduhu, za vikend prosto ''beži'' u zelene 

oaze organskih farmi gde mogu da u zdravom okruženju provedu dva dana pomažući 

farmerima u obavljanju lakših poslova. Na kraju boravka na farmi kao nagradu za svoj rad 

dobijaju određenu količinu proizvoda, a drugi deo potrebština za narednu nedelju u kupuju 

gradu, i svi su zadovoljni. Farmer je prodao deo svoje proizvodnje a da nije proizvod 

pomerio ni metar van svog gazdinstva niti utrošio minut svog vremena prodajući ga na 

pijaci. O dodatnoj koristi koju je ostvario naplaćivanjem smeštaja u skromno opremnljenim 

apartmanima da i ne govorimo 

8.4.5. Promocija kao instrument marketing miksa 

Završni instrument marketing miksa je po pravilu promocija, što nikako ne govori o njenom 

najmanjem značaju. Potrošači moraju znati za vaš proizvod ukoliko želite da ga kupe. Načini na koje 

ćete tu informaciju poslati do potrošača su različiti ali i za organske poljoprivredene proizvode su 

istovetni kao i za ostale proizvode iz kategorije potrošnih dobara. Kod nas konkretno, najviše se 

koristi privredna propaganda u skromnom obimu. 

Najčešće je reč o štampanim propagandnim materijalima koji se dele posetiocima sajmova ili nekih 

posebnih manifestacija. Ostali vidovi promocije su slabo zastupljeni što je potpuno razumljivo kada 

se ima u vidu da nemamo marke proizvoda koje prosto zahtevaju viši nivo promotivnih aktivnosti. 

Pored nastupa naših proizvođača na domaćim i međunarodnim sajmovima po svom značaju se 

ističu degustacije proizvoda kao vid unapređenja prodaje. Slobodno se može reći da je jedan od 

simbola Palićkog međunarodnog filmskog festivala postao švedski sto ''a la Terra's '' koji se 

tradicionalno organizuje u povodu otvaranja i zatvaranja festivala. Pored toga ukusno pripremljenu 

hranu od organskih namirnica na hiljade potrošača imalo je prilike da proba u sklopu Subotičkog 

medjunarodnog sajma, Dana planete. Značaj degustacije je u tome da razuveri potrošače da je lošiji 

ukus namirnica organskog porekla. On je drugačiji, to je tačno, s tim da jabuka ima zaista ukus 

jabuke, a šargarepa zaista ukus šargarepe. Pitanje je da li smo svi mi možda već zaboravili kakav je 

stvarno njihov ukus? 

104 105

8.5. Pijace u Srbiji kao kanal prodaje organskih poljoprivrednih proizvoda 

U prometu organskih poljoprivrednih proizvoda u svežem stanju pijace imaju 

izuzetno veliki značaj svugde u svetu. Posebno je interesantno navesti primer SAD-a gde je 

upravo zahvaljujući ovoj kategoriji proizvoda ponovno ustanovljena praksa prodaje 

poljoprivrednih proizvoda na pijacama odnosno ''farmers market''. Naime, uticaj moćnih 

maloprodajnih trgovinskih lanaca na domen prodaje svežih namirnica bio je toliko jak da je u 

najvećem broju ''ugušio'' postojanje pijaca. Upravo zahvaljujići svežim organskim 

poljoprivrednim proizvodima ustalila se ponovna praksa okupljanja organskih farmera sa 

svojom ponudom, sa jedne strane, i kupaca u urbanim centrima koji žele da u direktnom 

kontaktu sa proizvođačima dobiju informacije o poreklu proizvoda i načinu njegove 

proizvodnje. 

Pijace kao kanal prodaje svežih namirnica imaju izuzetno dugu istoriju u 

Evropi. One su oduvek imale više funkcija koje su neraskidivo međusobno povezane. 

Imajući sve to u vidu nije iznanađujuće što se u Srbiji postojanje i značaj pijaca nikada 

nisu dovodili, u pitanje. Nužnost promena u sadržaju i načinu njihovog poslovanja u 

savremnim uslovima prometa poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, svakako se ogleda i u 

domenu prisustva organskih poljoprivrednih proizvodima na pijacama u Srbiji. 

Postojeća iskustva iz prethodnih nekoliko godina ukazala su na probleme koje je 

potrebno otkloniti kako bi se organski poljoprivredni proizvodi u većoj meri pojavili na 

tezgama pijaca širom Srbije. Pre svega, potrebna je preduzetnička orijentacija rukovodstava 

uprava pijaca koje u obogaćivanju ponude pijace sa ovom kategorijom proizvoda daju dodatni 

kvalitet za postojeće kupce i ujedno privlače novu kategoriju potrošača. 

Danas u Srbiji na nekoliko pijaca već postoje ''organske tezge''. U operacionalizaciji šireg 

prisustva organskih poljoprivrednih proizvoda na što većem broju pijaca u Srbiji potrebno je 

istovremeno obezbediti nekoliko bitnih uslova. U pogledu prodavaca tj. zakupaca tezgi gde će 

se prodavati ovakvi proizvodi mora se voditi računa da to mogu biti samo registrovani organski 

poljoprivredni proizvođači ili od njih ovlašćene osobe čime se potrošačima u prvoj instanci 

garantuje kvalitet proizvoda. Potom je potrebno imati adekvatan inspekcijski nadzor u smislu 

ispunjenosti uslova za deklarisanje poljoprivrednih proizvoda kao organskih. Posedovanje 

adekvatnog certifikata na vrstu i količinu proizvoda koji je izdala akreditovana organizacija od 

strane Ministarstva za pljoprivredu šumarstvo i vodoprivredu, je uslov koji svaki prodavac 

mora obavezno ispunjavati. 

106 107

Kroz određene pogodnosti (poput umanjenja cene zakupa tezgi, omogućavanje zakupa 

tezgi samo u periodu sezone sazrevanja voća i povrća ...) pijačne uprave bi trebalo da pomognu 

organskim poljoprivrednim proizvođačima za opredeljenje da što veće količine svežeg voća i 

povrća kao i prerađevina nižeg stepena prerade, kontinuirano nude na pijacama potrošačima u 

urbanim centrima. Ovakve mere uslovljene su objektivnim stanjem stvari u sektoru proizvodnje 

organskih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji gde je još uvek prisutna velika usitnjenost proizvodnje 

koja rezultira skromnim količinama visokokvalitetnih proizvoda. Udruživanje proizvođača u okviru 

kooperativa bi svakako značajno promenilo postojeću situaciju, ali se iz današnje perspektive to 

može realno postaviti kao ostvarivi cilj samo na srednji rok (3-5 godina). 

Edukacija potrošača u pogledu korisnosti konzumiranja organskih poljoprivrednih 

proizvoda, uporedo sa sve većim brojem savremenih bolesti koje su uzrokovane konzumiranjem 

hrane tretirane raznim hemijskim sredstvima sintetičkog porekla, dala je efekte koji se ogledaju u 

kontinuiranom rastu tražnje ove kategorije proizvoda u urbanim centrima u Srbiji. Propuštanje 

prilike od strane pijačnih uprava da postanu deo ''organskog pokreta'' kroz podsticajne mere za 

prodaju svežeg voća i povrća iz organske proizvodnje imalo bi negativne implikacije kako na njih 

same tako i na smanjenje stepena zadovoljnosti potrošača koji to od njih svakako očekuju. 

Literatura: 

1. Darko Znaor: ''Ekološka poljoprivreda: poljoprivreda sutrašnjice'', Nakladni zavod Globus, 

Zagreb, 1996. 

2. Organska proizvodnja - zakonska regulativa, Savezno ministarstvo privrede i unutrašnje 

trgovine, Beograd, 2002. 

3. Helga Willer, Minou Yussefi: ''The World of Organic Agriculture'', IFOAM, Bonn, Germany, 

2004. 

4. Tomislav Sudarević, Darko Pantelić: ''Marketing analiza konkurentnosti domaćih prerađivača 

organskih argrarnih proizvoda'', Zbornik radova IX Međunarodnog naučnog skupa ''Tehnologija, 

kultura i razvoj'', Beograd, 2003. 

5. Dušan Kovačević, Snežana Oljača: ''Organska poljoprivredna proizvodnja'', Poljoprivredni 

fakultet Beograd – Zemun, 2005. 

6. internet sajtovi: 

www.organicmonitor.com ; 

www.ifoam.org; 

www.terras.org.yu; 

www.organic-europe.net 

108 109

ZAKLJUČCI 

1) Pijace su organizovana mesta za snabdevanje stanovništva svežim životnim namirnicama i drugim 

prehrambenim i neprehrambenim proizvodima, te kao takva predstavljaju sastavni i neodvojivi deo 

komunalne infrastrukture naseljenih mesta, naročito u velikim urbanim sredinama. 

2) Pijačna delatnost u Srbiji ima ozbiljan potencijal. Jedan od najznačajnijih je zavidno interesovanje 

kupaca za ovaj oblik snabdevanja i očekivano povećanje njihovih potreba. I pored sve izraženije 

konkurencije drugih oblika trgovine, interesovanje kupaca za pijace je na niovu nekoliko predhodnih godina. 

3) Pijačna delatnost treba da prati ritam tehnološkog razvoja i prilagođava se novim potrebama 

potrošača, ali pijace istovremeno treba da sačuvaju specifičnosti po kojima se prepoznaju i ostanu to što 

jesu – mesta na kojima se kupuje sveže voće i povrće i drugi prehambeni proizvodi, od poznatog 

proizvođača (po mogućstvu istovremeno i prodavca), u ambijentu koji pruža mogućnost susretanja ljudi, 

komunikaciju i socijalizaciju. 

4) Među najznačajnijma problemima sa kojima se suočava pijačna delatnost u Srbiji su: 

još uvek nedefinisano zakonodavstvo, pogotovo u pogledu budućeg pravnog i vlasničkog statusa 

preduzeća koja se bave ovom delatnošću, različit stepen razvijenosti pijačnih uprava, pa tako i infrastrukture 

i kvaliteta usluga,neujednačen ali primetan uticaj lokalnih samouprava na sve projekte razvoja i česte 

promene top menadžmenta. 

5) Jedna od najznačajnijih perspektiva pijačne delatnosti u Srbiji je organizovano uvođenje 

biološki vrednije hrane i organskih proizvoda na pijace. Ovaj projekat, uz primenu iskustava 

razvijenijih zemalja, zahteva i kreiranje vlastitog modela plasmana organske hrane na pijacama. 

Pretpostavke za uspeh su saradnja sa nadležnim državnim organima, te udruživanje što većeg broja 

pijačnih uprava u implementaciju ovog projekta. Pored činjenice da će na pijace organizovano uneti 

novi sadržaj, uvođenje organske hrane stvara i pretpostavke za ustrojavanje modela standardizacije, 

ako ne svih, onda bar dela pijačnih usluga. 

6) U narednom periodu pijačne uprave treba da posvete posebnu pažnju na promotivne i PR 

aktivnosti. Isticanje prednosti pijaca u odnosu na druge oblike trgovine i uspostavljanje modela 

dvosmerne komunikacije sa svim ciljnim grupama pijačnih uprava je zahtev vremena.U sklopu ovih 

poslova treba planirati i kontinuirana istraživanja poteba potrošača. 

7) U globalnom smislu, projekciju razvoja pijačne delatnosti treba tražiti između daljeg 

sadržajnog obogaćivanja ponude, infrastrukturnog uređenja i opremanja pijaca, na jednoj, i očuvanju 

njihovih specifičnosti, na drugoj strani. Za pijace u Srbiji je takođe veoma značajno da budući model 

transformacije javnih komunalnih preduzeća prepozna i uvaži specifičnosti ove delatnosti, jer je to 

jedan od preduslova za uspešnost ovog procesa. 

110 111

STUDIJA ”STRATEGIJA RAZVOJA PIJACNE DELATNOSTI U SRBIJI” 

Izdavacka prava: Poslovno udruženje pijaca Srbije - UPS, Temerinski put 1, 

21000 Novi Sad 

Autori: Savo Duvnjak, Tomislav Bandic, prof. dr Tomislav Sudarević 

Produkcija: “PiaR” d.o.o. za odnose sa javnošcu, marketing i 

propagandu, Subotica 24000, Korzo 7 B 

e-mail: piar.su@gmail.com 

Realizaciju istraživanja, pripremu i obradu teksta i izdavanje ove publikacije 

finansirale su clanice Poslovnog udruženja pijaca Srbije - UPS. 

Nije dozvoljen bilo kakav oblik komercijalne prodaje, niti umnožavanje ili 

preštampavanje materijala, bez posebne saglasnosti izdavaca i autora studije. 

Sadržaj 

1. Uvod 

2. Definicija, fenomenologija i evolucija pijaca 

Šta su, u stvari, pijace ? 

Evolucija pijaca na malo 

Pijace kao javni prostor 

Korišćenje boja na pijacama 

3. Oblici organizovanja pijačne delatnosti u Srbiji 

4. Infrastruktura i tehnička opremljenost pijaca 

5. SWOT analiza 

Šanse 

Pretnje 

Slabosti 

Snage 

6. Tržišno okruženje 

Definicija i obuhvatnost 

Analiza 

7. Zakonodavstvo 

4 

8 

10 

15 

18 

22 

23 

26 

36 

41 

44 

46 

47 

48 

59 

60 

63

Zakon o trgovini 

Trgovina na pijacama 

Uslovi trgovine na pijacama 

Shodna primena i prateci propisi 

Veletržnica 

Uslovi trgovine na veletržnicama 

Shodna primena i prateci propisi na veletržnicama 

Sajmovi 

Uslovi održavanja sajma 

Shodna primena i prateci propisi trgovine na sajmovima 

Obrazloženje 

8. Prilozi 

8.1. Prilog 1 – Uzorak – pijacne uprave 

8.2. Organski poljoprivredni proizvodi na pijacama u Srbiji 

8.3. Tržište i plasman organskih poljoprivrednih proizvoda u svetu 

8.4. Domace tržište i plasman organskih poljoprivrednih proizvoda 

8 4.1. Stavovi potrošača o organskim poljoprivrednim proizvodima 

8.4.2. Proizvod kao instrument marketing miksa 

8.4.3. Cena kao instrument marketing miksa 

8.4.4. Kanali distribucije kao instrument marketing miksa 

8.4.5. Promocija kao instrument marketing miksa 

8.5. Pijace u Srbiji kao kanal prodaje organskih poljoprivrednih proizvoda 

Zakljucci 

65 

65 

69 

71 

72 

74 

76 

77 

79 

81 

82 

84 

86 

90 

96 

98 

101 

102 

103 

105 

106 

110

studija “strategija razvoja pijaène delatnosti u srbiji” - PiaR

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?