Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Prah kao sredstvo za gašenje požara<br />
Uporedo sa povećanim opasnostima od požara i razvojem industrije javlja se i potreba za novim<br />
sredstvima za gašenje, jer sama voda nije mogla da posluži kao jedino efikasno sredstvo za gašenje.<br />
Isto tako, uvođenjem pene i CO 2 gasa kao sredstava za gašenje, nisu u potpunosti bili zadovoljeni svi<br />
uslovi gašenja. Tako su mnogi zahtevi, koji ne mogu biti ispunjeni, ili su delimično ispunjeni pri<br />
gašenju vodom, penom ili CO 2 gasom, zadovoljeni upotrebom praha za gašenje, kao što su:<br />
mogućnost gašenja električnih uređaja pod naponom, potpuna neotrovnost i neškodljivost u odnosu na<br />
čoveka i materijale, otpornost prema smrzavanju i mogućnost gašenja i pri najnižim temperaturama,<br />
mogućnost gašenja skoro svih vrsta požara i velika moć gašenja (skoro trenutno eliminisanje plamena)<br />
Ova sposobnost praha do sada nije objašnjena, premda postoji nekoliko teorija o tome. Teorija<br />
antikatalitičkog efekta je najbliža objašnjenju ovog fenomena, a to znači da se na površini zrnaca praha<br />
gase reakcioni lanci plamena, i da je to razlog trenutnog dejstva gašenja.<br />
U početku upotreba praha je bila ograničena samo na ručne aparate za gašenje. Posle rata razvojem<br />
protivpožarne tehnike, omogućeno je uvođenje većih količina praha na vatrogasnim vozilima. U<br />
poslednje vreme uvode se i stabilna postrojenja za gašenje požara velikih kapaciteta, i to sa<br />
automatskim aktiviranjem.<br />
Vrste i sastav praha<br />
Danas razlikujemo dve vrste praškova za gašenje:<br />
a) Prah na bazi natrijumkarbonata i<br />
b) Prah drugih sastava<br />
Praškovi drugačijih sastojaka uvedeni su u najnovije vreme kao posledica zahteva gašenja požara<br />
prahom tamo gde se javlja žar, odnosno za gašenje požara klase A. To su praškovi na bazi<br />
kalijumhidrogenkarbonata i drugih, ali oni još uvek nemaju veliku primenu u gašenju.<br />
Međutim, mi koristimo naš, domaći prah, proizveden u u Fabrici sode u Lukovcu, koji nosi oznaku<br />
Lu1 i Lu2. Po svojim kvalitetima ovaj prah je sličan ostalim prahovima proizvedenim na bazi natrijum<br />
karbonata, a po recepturi koji i ostali proizvođači koriste:<br />
- Natrijumkarbonata 97%<br />
- Magnezijumstearat 1.5%<br />
- Magnezijumkarbonata 1,0%<br />
- Trikalcijumfosfata 0,5%<br />
Osnovne osobine praha<br />
Neotrovnost i neškodljivost: Suvi prah, ukoliko je pravilnog hemijskog sastava i tehnološki dobro<br />
obrađen, potpuno je neotrovan. Ispitivanja na životinjama i ljudima, čak i bez zaštite pluća i očiju, nisu<br />
pokazala nikakva nadraživanja, u gustom oblaku praha.<br />
Pored bezopasnosti po živa bića, prah je neškodljiv i za materijale i objekte koji, pri gašenju, dođu u<br />
dodir sa prahom. Zahvaljujući ovoj osobini prah je našao veliku primenu kod požara u stambenim<br />
prostorijama, kancelarijama, muzejima, tekstilnoj industriji i kod svih onih uređaja i materijala kod<br />
kojih se može, posle čišćenja, materijal i uređaj ponovo upotrebiti.<br />
1
Postojanost i dugotrajnost: Prah se može upotrebiti čak kada bi se i po nekoliko godina nalazio u telu<br />
aparata. On mora dobro isticati, i ne sme da se zgrudva u aparatu, ukoliko prah nije dobio vlagu. Ovu<br />
osobinu antihidroskopnosti lako je proveriti: količina do dve supene kašike praha stavi u vodu i stavi<br />
dve nedelje pa kada se posle toga pažljivo iz vode izvadi, mora još uvek da ima jedno suvo jezgro.<br />
Električna izolacija: Od praha, kao sredstva za gašenje, tražila se osobina visoke izolacije od električne<br />
struje, kako bi lica koja gase požare uređaja jake struje bila zaštićena. To dalje znači da oblak praha,<br />
koji se mora stvoriti pri gašenju, ne provodi električni tok. Ispitivanja prenošenja struje visokog<br />
napona preko mlaza praha pokazala su veoma malu provodljivost, koja je toliko mala da ne predstavlja<br />
opasnost za lica koja vrše gašenje.<br />
Kolika se veličina napona struje može gasiti određenim prahom mora biti ispitana i deklarisana od<br />
strane proizvođača. Teoretski, pri raznim mogućnostima gašenja, može se pojaviti tok struje kao kod<br />
gašenja mokrih izolatora, transformatora u slobodnom prostoru. U jezgru požara prah može da se<br />
zapeče i na taj način da omogući provodljivost toka električne struje.<br />
Vrste požara koje se gase prahom<br />
Za gašenje požara kod nas se koriste sledeće vrste praha:<br />
- BCE prah<br />
- ABCE prah<br />
- ABCD prah<br />
Oznaka je napravljena prema mogućnostima gašenja požara.<br />
BCE prah je podesno sredstvo za gašenje požara klase B i C a ograničeno podesno sredstvo za gašenje<br />
požara klase E<br />
ABCE prah je podesno sredstvo za gašenje požara klase A, B i C, a ograničeno podesno sredstvo za<br />
gašenje požara klase E.<br />
ABCDE prah je podesno sredstvo za gašenje požara klase A, B, C i D (požari zapaljivih metala<br />
aluminijuma, magnezijum i njihove legure, natrijum, kalijum i dr.), a oganičeno podesno sredstvo za<br />
gašenje požara klase E.<br />
Princip delovanja pri gašenju požara prahom<br />
Mehanizam gašenja prahom je kompleksan postupak i ima nekoliko efekata, koji ni do sada nisu u<br />
potpunosti ispitani. Ranije se gašenje prahom pripisivalo uglavnom efektu zagušivanja i hlađenja.<br />
Smatralo se da dolazi zbog produkata raspadanja na temperaturi, po formuli:<br />
2NaHCO 3 =Na 2 CO 3 +H 2 O+CO 2<br />
Što znači da se oslobađa vodena para i gas CO2. Tako bi se od 10kp praha izdvojilo 2,7 kp CO2 i 1,1<br />
kp vodene pare. Ali se to u suštini i ne dobija, jer se raspada samo veoma mala količina praah.<br />
Zagušujuće dejstvo koje se javlja zato što oblak praha smanjuje udeo kiseonika u vazduhu nije od<br />
velikog značaja.<br />
Za sposobnost gašenja prahom od odlučujućeg uticaja je veličina zrna i turbulentno kretanje praha.<br />
Kada se prečnik zrna smanjio od 400 mikrona na 40, povećala se sposobnost gašenja za 4 puta. Dalje<br />
smanjenje veličina zrna nije dovodilo do povećanja sposobnosti gašenja. Sasvim fina zrna praha<br />
smanjiće sposobnost gašenja. Pri bacanju na požar, najveći uticaj ima turbulentno kretanje praha.<br />
2
Uzburkani prah i stvoreni sljevi na jednom požarnom objektu prouzrokuju brzo izjednačavanje<br />
temperature i brzo odvođenje velike količine toplote na hladniju okolinu preriferije požara.<br />
Pored ovog odvođenja toplote, postoji i prekidanje reakcije sagorevanja. To nastaje zato što zrna<br />
prašine, kao strana tela u plamenu, prekidaju mehanizam gorenja. Učesnici u reakciji, u dodiru sa<br />
zrnima praha, gube deo svoje energije aktiviranja, što dovodi do prekida reakcije. Zrna praha deluju<br />
kao granični zid, slično kao što kamena prašina zaustavlja eksploziju gasova u rudniku. To znači da se<br />
an površini zrna praha gase reakcioni lanci i ovaj efekat gašenja naziva se antikatalitičkim efektom Pri<br />
ovim pojavama moguća je pojava međuprodukata zbog različitih tipova praškova za gašenje i različitih<br />
materijala koji gore.<br />
Aktiviranje praha<br />
Da vi se moglo ostvariti uspešno potiskivanje praha uslov je da se stvori određena smeša praha i<br />
pogonskog gasa.<br />
Da bi se prah izbacio iz posude u dovoljnoj količini u jedinici vremena i na dovoljno rastojanje,<br />
upotrebljava se pogonski gas koji će izvršiti ovu funkciju. Pogonski gas je ugljen dioksid, azot ili<br />
vazduh.<br />
Koji će se od pogonskih gasova, CO 2 ili azot, koristiti u pojedinim <strong>aparati</strong>ma i uređajim za gašenje<br />
prahom zavisi od zahteva i uslova eksploatacije. Kod CO 2 veoma brzo raste pritisak sa temperaturom,<br />
što uslovljava toplotnu izolaciju boca CO 2 .<br />
Dok je ova osobina CO 2 gasa nepoželjna, njegova prednost sadržana je u njegovom energetskom<br />
potencijalu. S druge strane, kod azota pritisak povremeno i polako raste sa temperaturom. To je<br />
njegova prednost kod eksploatacije aparata pri većim temperaturama. Međutim, energetski potencijal<br />
azotea, za istu količinu i isti pritisak, manji je do energetskog potencijala CO 2 gasa.<br />
Aparati za gašenje prahom (S) -namena, punjenje i ispitivanje<br />
Aparati za gašenje prahom izrađuju se u raznim veličinama. Aparati veće mase postavljaju se<br />
na točkove i poznati su pod imenom "S" prevozni <strong>aparati</strong>. Kod ovih aparata postoji ugrađena usponska<br />
cev te nije potrebno nikakvo preokretanje prilikom upotrebe. Aparati su napunjeni prahom do ¾<br />
visine. Kao pogonsko sredstvo koristi se komprimovani SO 2 u čeličnoj boci i to sve do mase aparata<br />
od 50N. Preko te težine nije preporučljiv SO 2 , te se koristi neki drugi inertni gas, većinom azot čije se<br />
boce pune pod pritiskom od 200-350 bara. Aparati od 100-250 N postavljaju se na prikolice. Preko 250<br />
N takvi <strong>aparati</strong> su na kolima stabilno ugrađeni.<br />
Prenosni protivpožarni <strong>aparati</strong> za suvo gašenje S-1, S-2 i S-3. Aparati S-1, S-2 i S-3 namenjeni<br />
su za gašenje požara na motornim vozilima. Snabdeveni su odgovarajućim nosačem za pričvršćivanje<br />
na vozilima ili drugim objektima. Pored motornih vozila svih vrsta, ovi <strong>aparati</strong> se mogu primeniti i na<br />
drugim mestima kao i ostali <strong>aparati</strong> za suvo gašenje.<br />
Kao sredstvo za gašenje upotrebljava se suvi prah na bazi NaHCO 3 sa dodatkom hemijskih<br />
komponenata, koji se iz aparata izbacuje pomoću gasa SO 2 . Prah nije štetan. Kao pogonsko sredstvo za<br />
izbacivanje praha iz aparata u obliku mlaza, služi komprimirani gas SO 2 u čeličnoj boci, koja je<br />
smeštena u telu aparata, pa je tako zaštićena od povišenih temperatura okoline. Izbacivanje praha iz<br />
aparata postiže se preko usponske cevi i prekidajućeg ventila, tj. kape aparata. Mlaz se može prekidati<br />
pomoću ručice na kapi aparata, pa se na ovaj način može efikasno gasiti više požara na istom objektu.<br />
Aktiviranje aparata na prah je takvo da se bez obzira na veličinu aparata mora prići vatri, izvući<br />
3
osigurač i pritisnuti polugu za aktiviranje aparata. Zbog pritiska poluge udarna igla probija membranu<br />
na čeličnoj boci sa SO 2 . Polugu treba odmah pustiti i sačekati 3-10 sekundi da se postigne radni<br />
pritisak u aparatu. Onda treba ponovo pritisnuti polugu koju sada otvara ventil za izlazak praha. Mlaz<br />
praha uperiti direktno u plamen. Aparati S-1, S-2 i S-3 isporučuju se napunjeni. Aparati S-1, S-2 i S-3<br />
nisu osetljivi na promenu temperature, ali se ne dozvoljava njihovo držanje u vlažnim prostorijama.<br />
Kontrola aparata S-1, S-2 i S-3 koji vrše obučena lica obuhvata sledeće :<br />
- kontrola mehaničke oštećenosti,<br />
- kontrola kvaliteta praška,<br />
- kontrola sadržaja SO 2 .<br />
Aparat se redovno kontroliše u pogledu oštećenosti i zaprljanosti delova. Svako oštećenje aparata mora<br />
se na vreme otkloniti, prilikom ponovnog punjenja, treba očistiti sve delove aparata i proveriti da li su<br />
protočni kanali prohodni. Svake dve godine posudu aparata treba ispitati na vodeni pritisak od 18 bara,<br />
na osnovu propisa JUS-a. Svaki šesti mesec potrebno je kontrolisati kvalitet suvog praha i proveriti da<br />
li se zgrudvao. Svaki šesti mesec treba kontrolisati sadržaj boce SO 2 . Tom prilikom se boca SO 2<br />
oslobodi i stavlja na vagu. Merenjem se konstatuje stvarna težina boce SO 2 i upoređuje sa težinom<br />
boce koja je naznačena u uputstvu. Ukoliko je težina boce dobijena merenjem manja od težine<br />
naznačene u uputstvu, potrebno je odmah preduzeti mere da se punjenje gasa SO 2 dovede na potrebnu<br />
meru.<br />
1. ventil aparata<br />
2. nalepnica aparata<br />
3. nosač aparata<br />
4. podmetač<br />
Sl. 1. Aparat za gašenje prahom (S1,S2)<br />
4
1. Navrtka boce<br />
2. Membrana<br />
3. Boca<br />
Sl. 2. Boca aparata (S1,S2)<br />
1. Plomba Ø7<br />
2. Žica za plombiranje<br />
3. Ručica<br />
4. Kapa aprata<br />
5. Dizna apratara<br />
6. Zaptivna guma<br />
7. Uzgonska cev<br />
8. Osigurač sa lančićem<br />
9. Čivija<br />
10. Igla<br />
11. Opruga<br />
12. Nosač boce<br />
13. Boca aparata<br />
Sl. 3. Boca aparata (S1,S2)<br />
5
Prenosni protivpožarni <strong>aparati</strong> za suvo gašenje S-6, S-9 i S-12. Aparati S-6, S-9 i S-12 se<br />
upotrebljavaju za gašenje požara tečnih materija (benzina, alkohola, etera, lakova, masti i dr.),<br />
gasovitih materija (metana, propana, acetilena, gradskog plina i dr.) kao i požara čvrstih materija.<br />
Aparati S-6, S-9 i S-12 se takođe upotrebljavaju za gašenje požara električnih instalacija i uređaja<br />
visokog napona (generatora, transformatora, elektromotora). Ako su punjeni specijalnim praškom ovi<br />
<strong>aparati</strong> mogu se upotrebiti za gašenje požara lakih metala (elektrona, magnezijuma, kalijuma,<br />
natrijuma). Glavni sud aparata je od čeličnog lima, cilindričnog oblika, zavarene konstrukcije i<br />
napunjen praškom za gašenje. Kao pogonsko sredstvo za izbacivanje praška iz aparata u obliku mlaza<br />
upotrebljava se komprimirani gas SO 2 koji se nalazi u boci visokog pritiska. Boca visokog pritiska<br />
SO 2 montira se za kapu aparata i nalazi se unutar aparata. Zatvrač boce SO 2 je membrana od bakarnog<br />
lima debljine 0.4 mm. Aktiviranje aparata S-6, S-9 i S-12 postiže se probijanjem membrane boce SO 2<br />
pomoću pokretne ručice, koja se nalazi na kapi aparata, i igle.<br />
Aparati S-6, S-9 i S-12 se isporučuju napunjeni. Vek trajanja, punjenja je dug pod uslovom da prašak<br />
ne dolazi u dodir sa vlagom i mastima i da je boca SO 2 potpuno zaptivena. Posle aktiviranja aparat se<br />
ponovo puni kako bi bio spreman u svakom momentu da dejstvuje. Aparati S-6, S-9 i S-12 su<br />
neosetljivi na niske temperature i ne smrzavaju se. Kontrola aparata S-6, S-9 i S-12 obuhvata sledeće :<br />
- kontrola mehaničke oštećenosti,<br />
- kontrola kvaliteta praška,<br />
- kontrola sadržaja SO 2 .<br />
Aparat se redovno kontroliše u pogledu oštećenosti i zaprljanosti delova. Svako oštećenje delova<br />
aparata mora se na vreme otkloniti. Prilikom ponovnog punjenja neophodno je očistiti sve delove<br />
aparata i proveriti da li su protočni kanali prohodni. Svake dve godine posudu aparata ispitati na<br />
vodeni pritisak od 18 bara na osnovu propisa JUS-a. Tom prilikom treba kontrolisati i ventil sigurnosti.<br />
Svakih šest meseci kontrolisati kvalitet suvog praška i proveriti da li se zgrudvao. Ova kontrola se<br />
obavlja vizuelnim pregledom i rukom. Svaka tri meseca kontrolisati sadržaj boce SO 2 .<br />
Prevozni protivpožarni <strong>aparati</strong> za suvo gašenje S-50 i S-100. Aparati<br />
S-50 i S-100 se upotrebljavaju za gašenje požara tečnih materija (benzina, ulja, benzola, alkohola,<br />
etara, lakova, masti), gasovitih materija (metana, propana, acetilena, gardskog plina) kao i požara<br />
čvrstih materija. Aparati S-50 i S-100 se takođe upotrebljavaju za gašenje požara električnih instalacija<br />
i uređaja visokog napona (generatora, transformatora, elektromotora). Sa specijalnim praškom ovi<br />
<strong>aparati</strong> mogu se upotrebiti za gašenje požara lakih metala (elektrona, magnezijuma, kalijuma,<br />
natrijuma). Glavni sud aparata je od čeličnog lima, cilindričnog oblika, zavarene konstrukcije i<br />
napunjen praškom za gašenje.<br />
Kao pogonsko sredstvo za izbacivanje praška iz aparata u obliku mlaza upotrebljava se komprimirani<br />
gas SO 2 koji se nalazi u boci visokog pritiska pričvršćenoj uz aparat. Boca SO 2 je spojena sa<br />
aparatom preko automatskog ventila - regulatora pritiska u aparatu za vreme dejstva. Aparat se aktivira<br />
otvaranjem ventila na boci. Kod aparata S -100 potrebno je posle otvaranja ventila boce SO 2 otvoriti<br />
još i propusnu slavinu koja se nalazi na mestu ulaza gumene cevi u aparat. Pištolj-mlaznica se aktivira<br />
pritiskom ruke na ručicu i može da dejstvuje prekidajući. Aktiviranje pištolja izvršiti 15-20 sekundi<br />
nakon otvaranja ventila boce SO 2 . Na aparatu je ugrađen ventil sigurnosti opružnog tipa koji ga štiti<br />
od nepredviđenog povšenog pritiska. Aparati S -50 i S-100 se isporučuju napunjeni. Vek trajanja<br />
punjenja je dug pod uslovom da prašak ne dolazi u dodir sa vlagom i mastima i da je boca SO 2<br />
potpuno zaptivena. Posle aktiviranja aparat se ponovo puni kako bi bio spreman u svakom momentu da<br />
dejstvuje. Aparati S-50 i S-100 su neosetljivi na niske temperature i ne smrzavaju se.<br />
6
Kontrola aparata S-50 i S-100 obuhvata sledeće :<br />
- kontrola mehaničke oštećenosti,<br />
- kontrola kvaliteta praška,<br />
- kontrola sadržaja SO 2 .<br />
Aparat se redovno kontroliše u pogledu oštećenosti i zaprljanosti delova. Svako oštećenje delova<br />
aparata mora se na vreme otkloniti. Prilikom ponovnog punjenja očistiti sve delove aparata i proveriti<br />
da li su protočni kanali prohodni. Svake dve godine posudu aparata ispitati na vodeni pritisak od 18<br />
bara na osnovu propisa JUS-a. Tom prilikom kontrolisati i ventil sigurnosti. Svakih šest meseci<br />
kontrolisati kvalitet suvog praška i proveriti da li se on zgrudvao. Ova kontrola se obavlja vizuelnim<br />
pregledom i rukom. Svaka tri meseca kontrolisati sadržaj boce SO 2 .<br />
1. Kapa aparata komplet<br />
2. Nalepnica<br />
3. Spremnjak mlaznice<br />
4. Crevo mlaznice komplet<br />
5. Račva<br />
6. Zaptivač<br />
7. Boca aparata<br />
8. Nosač boce<br />
9. Potisna cev<br />
10. Točak Ø360<br />
Sl. 4. Prevozni aparat za gašenje prahom S100<br />
7
AUTOMATSKI STABILNI SISTEMI ZA GAŠENJE POŽARA PRAHOM<br />
Automatski stabilni sistemi za gašenje požara prahom upotrebljavaju se u vrlo retkim i specifičnim<br />
slučajevima, najčešće kada su za gašenje požara svi drugi automatski stabilni sistemi - neprimenljivi.<br />
Prah je univerzalno sredstvo za gašenje požara, koji gasi požare ugušujuće i antikatalitički. Prahom se<br />
mogu gasiti i električni uređaji pod naponom. Potpuno je neot-rovan, neškodljiv i otporan na niske<br />
temperature.<br />
Veliki mu je nedostatak sklonost ka sleganju i grud-vanju, što je i glavni razlog za vrlo retku primenu<br />
automatskih stabilnih sistema za gašenje požara prahom.<br />
Sastavni delovi sistema<br />
Automatski stabilni sistem se sastoji iz sledećih delova (slika broj 5): rezervoara za prah, boce za<br />
pogonski gas sa mehanizmom za aktiviranje sistema, cevovoda; mlaznica, elemenata za aktiviranje i<br />
upravljanje i uređaja za signalizaciju i alarm.<br />
Od čeličnih boca sa pogonskim gasom, pa dalje, sve do izlaznih mlaznica, sistemi su isti, jedino se<br />
elementi za aktiviranje, koji će na neku od indikacija požara otvoriti boce, međusobno razlikuju. Ako<br />
je temperatura indikacija požara, onda je mehanički sistem sa topljivim elementima ili ampulama ili<br />
temperaturi javljači požara. Ako je dim indikacija požara, postavljaju se jonizacioni javljači.<br />
Automatski stabilni sistem za gašenje požara prahom koji se koristi za zapreminsko gašenje prostora<br />
gde se nalaze ljudi mora imati pouzdan sistem zvučne signalizacije, a gašenje se može započeti tek<br />
posle datog zvučnog signala, tako da sva lica mogu napustiti prostor koji se štiti. Vreme od početnog<br />
zvučnog signala za uzbunu do gašenja ne treba da bude veće od 30 sekundi.<br />
Opis rada sistema<br />
Slika broj 5. Automatski stabilni sistem za gašenje požara prahom<br />
Prah za gašenje se nalazi u posebnom rezervoaru u koji se uvodi pogonski gas (ugljendioksid, azot ili<br />
vazduh), koji svojom pogonskom energijom nataloženi prah iz sistema dovodi na mesto požara.<br />
Aktiviranje sistema se vrši automatski (preko automatskih javljača požara), a može biti mehaničko,<br />
pneu-matsko i električno - ili kombinacija navedenih načina. Sistem mora da ima i mogućnosti<br />
poluautomatskog aktiviranja (pritiskom tastera) i ručno, na samom sistemu.<br />
Ako prostori koji se štite imaju otvore (vrata, prozori i si.), ovi treba automatski da se zatvaraju pri<br />
gašenju. Isto tako, svi pogonski uređaji treba da se automatski isključe iz rada (ventilacija,<br />
klimatizacija, elektropogoni i dr.).<br />
8
Otvori koji se ne mogu zatvoriti ne smeju po svojoj ukupnoj površini biti veći od 3% zapremine<br />
štićenog prostora. Ako otvori premašuju ovu površinu, mora se i količina praha povećati. Otvori koji<br />
se ne mogu zatvoriti moraju biti opremljeni dopunskim mlaznicama za prah.<br />
Kod dobro zaptivenih prostora, kod kojih se pri gašenju može stvoriti veći pritisak (dozvoljeni pritisak<br />
je 350 mm VS), moraju se na najvišem mestu prostorije postaviti automatski uređaji za rasterećenje<br />
pritiska.<br />
Potrebna količina praha za gašenje<br />
Minimalna potrebna količina praha za gašenje iznosi 1kg/m3 zapremine štićenog prostora prema DINu<br />
14492.<br />
Automatskim stabilnim sistemom može se vršiti zaštita više odvojenih prostora ili objekata, s tim što<br />
se potrebna količina praha određuje prema najvećem prostoru, odnosno objektu. Ovakav sistem mora<br />
za svaki prostor da ima poseban zonski ventil.<br />
Vreme isticanja praha<br />
Od najveće važnosti za efikasnost gašenja je da potrebna količina praha bude dovedena na mesto<br />
požara za vreme koje ne srne da bude veće od 30 sekundi.<br />
Proračun gubitaka pritiska u cevovodu<br />
Prosečan gubitak pritiska u cevovodu vrši se prema sledećem obrascu:<br />
gde je:<br />
p - gubitak pritiska u barima;<br />
k - koeficijent cevi;<br />
Q - protok u kg/s;<br />
d - unutrašnji prečnik cevi u cm;<br />
L - dužina cevi u m.<br />
Cevovodi<br />
Cevovodi služe za transport praha od rezervoara do mlaznica. Cevni razvod treba da bude što<br />
jednostavniji, sa što manje krivina, da bi se izbeglo začepljenje. Prečnik cevovoda zavisi od količine<br />
praha u jedinici vremena.<br />
Mlaznice<br />
Mlaznice služe da rasprše prah po štićenom prostoru. Raspored treba da im je takav da oblak praha<br />
ispuni brzo prostor koji se štiti. Njihov izbor se vrši prema veličini protoka i prema površini koju mogu<br />
pokriti.<br />
9
Change language