You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Č a s o p i s u č e n i ka I V<br />
Σβεζναλκο<br />
1<br />
ra z re da G i m n a z i je "S a va Š u m a n o vi ć "<br />
mart 201 8. godine<br />
(derikoža )<br />
TEMA BROJA: TEORIJA EVOLUCIJE I DARVINIZAM<br />
ZA OVAJ BROJ PIŠU:<br />
Tamara Todorović (str. 2)<br />
JovanaJović (str. 3)<br />
JovanaPetković (str. 6)
Piše: Jovana Jović<br />
EVOLUCIJA JE...<br />
. . . teorija i činjenica. Često se može<br />
čuti tvrdnja da “evolucija nije<br />
dokazana, jer da jeste, onda bi bila<br />
zakon evolucije, a ne teorija evolucije”.<br />
U svakodnevnom govoru,<br />
ljudi koriste reč “teorija” da označe<br />
neku maglovitu ideju koju imaju o<br />
nekoj stvari ili događaju. U nauci reč<br />
“teorija” označava sistem objašnjenja,<br />
model koji najbolje odgovara<br />
svim činjenicama. Reč “zakon” označava<br />
kratku formulu ili definiciju<br />
neke naučne činjenice. Otud imamo<br />
teoriju gravitacije, mikrobiološku<br />
teoriju bolesti, i teoriju evolucije.<br />
Teorija evolucije je jedna od najbolje<br />
dokazanih ideja u modernoj nauci, i<br />
predstavlja kamen temeljac moderne<br />
biologije, biohemije i medicine.<br />
. . . teorija o razvoju života na Zemlji.<br />
Evolucija počinje od prvog bića<br />
sposobnog za reprodukciju, i nema<br />
direktne veze sa nastankom života.<br />
Mi još uvek ne znamo kako je prvi<br />
jednoćelijski organizam na Zemlji<br />
nastao; time se bavi druga oblast<br />
nauke, poznata kao abiogeneza, koja<br />
je još uvek velikim delom tek u<br />
povoju. Za evoluciju, međutim, to<br />
nije ključno pitanje. Prvi organizam<br />
je mogao nastati abiogenezom (tj. iz<br />
nežive materije, kroz kompleksne<br />
hemijske reakcije), mogao ga je<br />
stvoriti Bog, mogli su ga doneti<br />
vanzemaljci. Ono što je do danas<br />
neoborivo dokazano je da je život<br />
počeo od jednoćelijskih organizama,<br />
i da se razvio do današnjeg nivoa<br />
kroz procese evolucije.<br />
3
...teorija o razvoju života na Zemlji.<br />
Mada je Teorija Velikog Praska<br />
veoma dobro dokazana, ona nema<br />
uticaja na evoluciju. Kao i sa<br />
abiogenezom, evolucija se ne bavi<br />
analizom odakle je nastao univerzum:<br />
kroz Veliki Prasak, tako što<br />
ga je Bog stvorio, na neki potpuno<br />
deseti način... što se tiče evolucije,<br />
ta pitanja nisu važna. Ono što je<br />
važno za evoluciju je već navedeno u<br />
prethodnom odgovoru: da je život<br />
počeo od jednoćelijskih organizama,<br />
i da se razvio kroz procese evolucije.<br />
Ako bi se Teorija Velikog<br />
Praska pokazala netačnom,<br />
to ne bi imalo<br />
nikakvog uticaja na<br />
dokaze da se evolucija<br />
zaista dogodila.<br />
...teorija po kojoj je čovek nastao<br />
razvitkom iz drugačijih formi života,<br />
isto kao i svi ostali organizmi na<br />
svetu. Ukratko, moderni čovek,<br />
Homo sapiens sapiens, je potomak<br />
vrste koju moderna nauka zove<br />
Homo heidelbergensis. Većina naučnika<br />
smatra da je Homo heidelbergensis<br />
nasledio vrstu Homo<br />
erectus, koja je opet nastala od<br />
Homo ergaster, mada jedna manja<br />
grupa naučnika smatra da je<br />
verovatnije da je Homo heidelbergensis<br />
nastao direktno od Homo<br />
ergaster-a. Homo ergaster je nastao<br />
od Homo rudolfensis-a (od koga se<br />
takođe izdvojila davno nestala vrsta<br />
Homo habilis), koji je najverovatnije<br />
nastao od vrste nazvane Australopithecus<br />
afarensis. Idući dalje,<br />
nalazimo Australopithecus anamensis-a,<br />
i dolazimo do mesta na kome<br />
fosili postaju toliko retki da ih<br />
nemamo dovoljno za iole definitivne<br />
zaključke. Po trenutno postojećim<br />
fosilnim dokazima, prethodnik<br />
Australopithecus anamensis-a je<br />
Ardipithecus ramidus, za koga je<br />
moguće da je (po drugoj naslednoj<br />
liniji) takođe i predak današnjih<br />
šimpanzi (Pan troglodytes).<br />
4
. . . teorija koja ima svakodnevnu<br />
praktičnu primenu u nauci. Moderna<br />
biotehnologija zavisi velikim delom<br />
od bioinformatike, a bioinformatika<br />
je skoro u potpunosti bazirana na<br />
teoriji evolucije. Potraga za genima<br />
koji su povezani sa nekim određenim<br />
biološkim procesom može<br />
trajati više godina... ili nekoliko sati,<br />
uz pomoć bioinformatičkih alata koji<br />
porede genetski razvoj kroz vreme<br />
preko dijagrama evolucije. Mnogi<br />
moderni lekovi i tretmani su nastali<br />
na osnovu ovakvih analiza, i predstavljaju<br />
još jedan dokaz evolucije:<br />
da evolucija nije istinita, bioinformatička<br />
analiza bi davala besmislene<br />
rezultate, i oni bi bili neupotrebljivi<br />
za razvoj bilo čega.<br />
Pored bioinformatike, evolucija se<br />
sve češće primenjuje u laboratorijama<br />
za optimizaciju ili pronalaženje<br />
rešenja za neki biohemijski<br />
problem. Uz pomoć tzv. “usmerene<br />
evolucije”, naučnici danas proizvode<br />
nove proteine i organske supstance<br />
koje imaju široku upotrebu u<br />
industriji i nauci.<br />
...teorija koja je univerzalno prihvaćena.<br />
Još uvek se vode rasprave o<br />
tačnim mehanizmima evolucije –<br />
koji od osnovnih mehanizama koliko<br />
utiče, i kako su se tačno razvili<br />
određeni biološki i biohemijski sistemi;<br />
ali osnovno pitanje, da li je razvoj<br />
bio evolutivni ili nekakav drugačiji, je<br />
davno rešeno u korist evolucije.<br />
...teorija čiji se detalji istražuju sve<br />
više iz godine u godinu. Pored više<br />
od sto profesionalnih časopisa posvećenih<br />
evoluciji, svake godine se<br />
objavljuje više stotina knjiga na<br />
temu evolucije, i na hiljade originalnih<br />
naučnih radova.<br />
5
Piše:<br />
Jovana Petković<br />
DARVINIZAM<br />
Da bismo razumeli pojam darvinizma,<br />
moramo malo nešto i da<br />
kazemo o Čarlsu Darvinu. To je<br />
toliko značajna ličnost, čije je delo<br />
frapantno uticalo na kraj 1 9. i 20.<br />
veka. Čarls Darvin je rođen 1 2.<br />
februara 1 809. u bogatoj engleskoj<br />
porodici, koja je po tradiciji bila<br />
lekarska. Znači, i njegov deda i<br />
njegov otac bili su lekari. U svojoj<br />
mladosti Čarls Darvin se ni po čemu<br />
nije isticao, tako da se i sam njegov<br />
otac jadao na njegovo ponašanje i<br />
na njegov učinak. Pod pritiskom<br />
tradicije svoje porodice, upisao je<br />
medicinu i počeo je da studira.<br />
Međutim, on nikako sebe nije mogao<br />
da vidi kao nekog lekara. Godine<br />
1 827. izbačen je sa studija medicine<br />
i upisao se na univerzitet u Kembridžu<br />
sa namerom da postane sveštenik<br />
anglikanske crkve. Tamo je sreo<br />
geologa Adama Sedžvika i prirodnjaka<br />
Džona Hensloua. Henslou ne<br />
samo da je pomogao Darvinu u<br />
sticanju samopouzdanja nego je<br />
svog učenika podučio kako da bude<br />
pažljiv i savestan posmatrač prirodnih<br />
pojava i sakupljač primeraka<br />
živog sveta.<br />
A u to vreme je u Engleskoj bilo<br />
velikih debata oko "vivi sekcije"<br />
(sekciranja živih organizama). I tad<br />
se Darvin prvi put istakao, oko tog<br />
pitanja vivi sekcije. On je zagovarao<br />
da treba vršiti vivi sekcije zato što<br />
ipak doprinose napretku. Jer, bolje je<br />
da sekciramo miševe, nego da<br />
sekciramo ljude. I on je rekao da<br />
“engleska aristokratija je humana<br />
dok ne dođe u pitanje njihov omiljeni<br />
hobi” (lov). Znači, oni su protiv vivi<br />
sekcije, napadaju vivi sekciju, a jure<br />
tamo i ubijaju u lovu. Čemu služi<br />
ubijanje u lovu? Vivi sekcija nečemu<br />
sluzi, da vi vidite da srce ima<br />
pretkomore, komore... To ima neku<br />
svrhu, to ima neki cilj, a čemu sluzi<br />
lov? A ti koji su lovili i progonili<br />
životinje su toliko viknuli. I danas<br />
imate isto to, antiscijentističke<br />
pokrete. Ne znaju sta je gen, a<br />
govore protiv genetskog inženjeringa.<br />
Tada se Darvin prvi put<br />
istakao. Zaista, medicina nije njega<br />
mogla da osvoji. I onda je on,<br />
verovatno na razočaranje svoga oca,<br />
upisao teologiju. Zašto je Darvin<br />
upisao teologiju, tu ima različitih<br />
dilema. Najverovatnije da je samog<br />
Darvina vrlo kopkalo pitanje<br />
besmislenog bola, patnje nevinih. I<br />
on je upisao teologiju, a u isto vreme<br />
se družio sa prirodnjacima, koji su<br />
ga uveli u znanja prirodnih nauka.<br />
6
I onda je, baš negde u to vreme,<br />
Engleska je pripremala jednu naučno-istraživačku<br />
ekspediciju koja će<br />
obići svet. To je bilo vrlo važno zato<br />
što se u to vreme industrija naglo<br />
razvijala u Engleskoj. To je bilo 30-<br />
tih, 40-tih godina 1 9.veka. I, onda su<br />
oni hteli da ispitaju još neke delove<br />
sveta, i ta znanja su trebala da služe<br />
trgovačkoj mornarici. A pored toga,<br />
trebao je da se istraži i živi svet, da<br />
se prikupe podaci o živom svetu, na<br />
tim još nepoznatim geografskim<br />
širinama. I tako je Darvin, zahvaljujući<br />
određenim poznanstvima, bio<br />
primljen da učestvuje u toj ekspediciji<br />
koja je trajala od 1 931 .-1 936.<br />
Darvin se na tom putu upoznao sa<br />
nekim činjenicama. On je primetio<br />
da postoji kontinuirano variranje kod<br />
predstavnika određenih vrsta kako<br />
se putuje po ostrvima po Tihom<br />
okeanu. On je video da su vrste<br />
slične, ali da postoje razlike među<br />
njima. Zatim je primetio da postoji<br />
izuzetna sličnost, ali ipak razlika<br />
između fosilnih i sada živećih krezubica<br />
(Edentata). Tako da je Darvin<br />
počeo da sumnja u fiksizam, u<br />
apsolutnu nepromenljivost vrsta -<br />
koncept koji su zagovarali tadašnji<br />
kreacionisti.<br />
U to vreme ste imali jedan ekstrem:<br />
“Vrste su onakve kakve ih je Bog<br />
stvorio, bez obzira što se sredina<br />
menja.” Dakle, bez obzira što dolazi<br />
do promena u spoljnoj sredini, vrste<br />
ostaju konstantne, fiksirane, nepromenljive.<br />
“Kakve ih je Bog stvorio,<br />
takve ih mi danas vidimo.” Darvin je<br />
počeo u to da sumnja. Kada je došao<br />
u Englesku, počeo je da se zanima<br />
za veštačku selekciju, pa se onda<br />
upoznao sa rezultatima koje su postigli<br />
selekcionari. I još jedna je<br />
stvar kod njega značajna - upoznavanje<br />
sa delom Tomasa Maltusa “O<br />
principima populacije”. Na osnovu<br />
svih ovih činioca, Darvin je koncipirao<br />
svoju teoriju evolucije, gde je<br />
glavni mehanizam u nastanku evolutivnih<br />
novina “prirodna selekcija”, i<br />
1 859. godine on je publikovao svoje<br />
delo “Poreklo vrsta” prirodnim<br />
odabiranjem.<br />
Kako je Darvin došao do svog<br />
koncepta prirodne selekcije? Obično<br />
se kaže da je Darvin do principa<br />
prirodne selekcije došao na osnovu<br />
tri činjenice i dve dedukcije.<br />
7
3. činjenica koja je njega uputila na<br />
zaključak da postoji prirodna selekcija,<br />
jeste postojanje individualne varijabilnosti<br />
u populacijama jedinki.<br />
1 . činjenica: Biološke vrste imaju<br />
potencijal za geometrijsko povećanje<br />
broja svojih jedinki. To se ogleda<br />
u činjenici da svaki roditeljski par<br />
daje mnoštvo potomaka. Brojnost<br />
potomaka, bar na početnim stupnjevima<br />
njihovog razvića, je uvek veća<br />
(a kod nekih vrsta enormno veća) od<br />
brojnosti roditeljske generacije.<br />
2. činjenica jeste ta, da uprkos<br />
spomenutoj tendenciji, brojnost jedinki<br />
u prirodi ostaje relativno konstantan.<br />
To ne treba apsolutizovati.<br />
U prirodi postoje vrste čija brojnost<br />
raste, a i obratno. I tamo gde vrsta<br />
raste u brojnosti, taj rast je manji od<br />
potencijalnog. Kod nekih vrsta sigurno<br />
u ogromnoj stopi manje ima<br />
potomaka nego što je potencijal.<br />
Iz ove dve činjenice Darvin je izvukao<br />
1 . dedukciju, a to je: da postoji<br />
borba za opstanak, zato što rast<br />
broja jedinki bilo koje vrste je<br />
eksponencijalan, a resursi sredine<br />
nemaju taj rast. Pa prema tome, za<br />
ograničene resurse sredine (hrana,<br />
prostor...) konkuriše mnogo veći broj<br />
jedinki nego što sredina može da<br />
podrži, pa prema tome, po prirodi<br />
stvari postoji borba za opstanak.<br />
I na osnovu treće činjenice i prve<br />
dedukcije, zaključio je da postoji<br />
prirodna selekcija. Pošto u prirodi<br />
postoji kompeticija za ograničene<br />
resurse, odnosno, pošto postoji borba<br />
za opstanak, i pošto se jedinke<br />
iste vrste međusobno razlikuju (individualna<br />
varijabilnost pri-padnika iste<br />
vrste), neke varijante će u toj opštoj i<br />
često oštroj konkurenciji imati prednost<br />
u preživljavanju i razmnožavanju.<br />
Nema selekcije bez varijabilnosti.<br />
Mora postojati individualna varijabilnost<br />
da bi bilo selekcije, ili kako<br />
se to popularno kaže: “Individualna<br />
varijabilnost u populaciji jedinki iste<br />
vrste je ‘hrana za selekciju’.” Moraju<br />
postojati vari-jante da bi vi selektirali.<br />
Na osnovu ove treće činjenice i prve<br />
dedukcije Darvin je, dakle, izveo svoj<br />
princip prirodne selekcije.<br />
8
Po Darvinu prirodna selekcija je<br />
osnovni mehanizam evolucije, ali je<br />
on zagovarao i druge mehanizme,<br />
kao što je nasleđivanje stečenih<br />
promena, usmereni efekat sredine...<br />
Ali svi ovi mehanizmi stoje u senci<br />
njegovog otkrića prirodne selekcije.<br />
Mada se danas sve više i više<br />
pojavljuje autora koji ističu da je<br />
princip prirodne selekcije postojao i<br />
pre samoga Darvina. I na taj način je,<br />
ustvari, Darvin uspeo da objasni<br />
problem ljudske patnje i bola.<br />
Zašto postoji bol? Zato što postoji<br />
nemilosrdna borba jedinki za<br />
opstanak. I u toj opštoj borbi svih<br />
protiv svih, slabiji stradaju, a<br />
prilagođeniji opstaju i umnožavaju<br />
se. Prema tome, ni sama bol nije<br />
potpuno besmislena jer evolutivni<br />
procesi dovode do nečeg novog,<br />
naprednijeg. Napredak, evolutivni<br />
uspon života (od amebe do čoveka),<br />
je praćen neizmernim bolom i<br />
nebrojenim propadanjima, ali, na<br />
kraju krajeva, to ne bi trebalo da<br />
izgleda krajnje besmisleno.<br />
Darvin se u velikoj meri mučio da<br />
objasni mehanizme kako nastaje<br />
promenljivost. Danas se to za tili čas<br />
objasni. Mi smo to objašnjavali kod<br />
“ljudskih rasa”. Darvin se mučio da<br />
objasni kako nastaje varijabilnost u<br />
populaciji, jer tad se nije znala<br />
genetika. I onda se on prilično mučio,<br />
dao je tu teoriju po kojoj je pokušao<br />
da objasni nastanak individualnih<br />
razlika, ali je genetika posle pokazala<br />
da takav koncept nije tačan. A<br />
genetika je počela da se razvija sa<br />
radovima Mendela. Mendel je svoj<br />
rad objavio 1 865. godine.<br />
Važno je zapaziti da se obično ističe,<br />
da je evoluciona teorija unapredila<br />
biologiju. Pod uticajem evolucione<br />
teorije koja se tada forsirala,<br />
Mendelov rad niko nije primetio. Bila<br />
je samo evolucija, uporedna<br />
anatomija, uporedna embriologija, i<br />
gotovo niko nije primetio Mendelov<br />
rad. I tek 1 900. godine su trojica<br />
genetičara otkrila “Mendelove<br />
zakone”, ono što je Mendel već<br />
otkrio. I tada je genetika počela da<br />
se razvija. Prvi korak je, dakle, učinio<br />
Mendel, a onda je polaganim<br />
koracima od 1 900. godine počela da<br />
se razvija genetika. Posle 2.<br />
svetskog rata, dok se u Evropi<br />
ratovalo, američki genetičari su radili.<br />
Kad je 1 953.godine otkrivena<br />
struktura DNK, onda je počela<br />
revolucija u genetici. A otkrića u<br />
genetici žestoko negiraju teoriju<br />
evolucije.<br />
9
Овај број часописа посвећен је теорији еволуције и дарвинизму.<br />
Слике употребљене за илустрацију часописа<br />
су позајмљене са интернета и на њих<br />
не полажемо право, нити су овде употребљене<br />
у комерцијалне сврхе.<br />
Часопис је бесплатан,<br />
намењен ширењу сазнања<br />
и информација у вези<br />
теме часописа...
Change language