Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
КУЛТУРА СРПСКЕ БР. 1 ОКТОБАР 2017.<br />
чило „онај дио Србије који се назива Босна“. Из<br />
ове бискупије ће касније да се развије црквена<br />
организација у домаћим изворима позната као<br />
„црква босанска“. Црква босанска, једна регионална<br />
црквена организација, није признавала<br />
врховну власт ни Рима ни Цариграда. Ипак, по<br />
својим карактеристикама била је веома близу<br />
источној цркви, а по своме вјерском учењу<br />
била је апсолутно хришћанска црква (не богумилска<br />
како се некад мислило).<br />
Папски посланик Тебалдо 1180. године<br />
шаље босанском бану Кулину једно писмо,<br />
молећи га у њему да му пошаље двојицу слуга и<br />
кожу од куне, ословљавајући га као Culin bano<br />
Bosine. 8 Неколико година касније у папским<br />
повељама почиње се означавати Босна као дио<br />
Србије који потпада под јурисдикцију дубровачког<br />
надбискупа. Видимо да бан Кулин има<br />
контакте са римском црквом која је у Босни<br />
имала своју црквену организацију а у то вријеме<br />
бановина Босна налази се под врховном<br />
влашћу римокатоличке Угарске. Жупан Вукан<br />
Немањић 1199. године папи шаље повељу у<br />
којој се потчињава римској црквеној власти,<br />
приликом чега се жали и на Кулина због његовог<br />
вјерског скретања од догми римокатоличке<br />
цркве, назива Босну земљом угарског краља<br />
terra regis Ungarie, videlicet Bossina. 9<br />
Све ово је утицало да се на бановину<br />
Босну, односно њену бискупију која се назива<br />
„regnum Seruilie quod est Bosna“, пренесу<br />
традиције раносредњовјековне српске римокатоличке<br />
бискупије. Када папа Урбан III у Верони<br />
28. марта 1187. године потврђује права<br />
дубровачке цркве, између осталог навео је да<br />
под њену јурисдикцију потпадају и „regnum<br />
Zachulmie, regnum Seruilie quod est Bosna ae<br />
regnum Tribunie“. 10 Наредне године његов<br />
насљедник папа Климент III у својој повељи<br />
којом гарантује старе привилегије дубровачке<br />
надбискупије такође наводи Босну као дио Србије<br />
„regnum Seruilie quod est Bosna“. 11<br />
Током XIII вијека такође имамо у<br />
папским повељама помен Босне као дијела Ср-<br />
8 Исто, 168.<br />
9 Исто, 334.<br />
10 Исто, 207.<br />
11 Исто, 226.<br />
бије у римокатоличкој црквеној сфери. Папа<br />
Гргур IX 24. јула 1227. године, потврђује дубровачком<br />
надбискупу све привилегије које<br />
је добио од његових претходника на римском<br />
трону, и међу осталим бискупијама подложним<br />
Дубровнику помиње и „regnum Seruilie quod<br />
est Bosna.“ 12 Око 1245. године пише варадински<br />
каноник Руђер да су Татари били уништили<br />
„destruxit Boznam, regnum Rasciae“. 13 И овдје<br />
се Босна означава као дио краљевине Рашке тј.<br />
Србије. То је вријеме бана Нинослава када и он<br />
своје поданике у бановини Босни назива Србима.<br />
14<br />
Неколико година послије смрти бана<br />
Нинослава, папска дипломатија употребљава<br />
исти термин. Тако из Перуђе 24. фебруара<br />
1252. године, пише дубровачки надбискуп<br />
Иван извјештавајући о расправи око црквених<br />
права против барске надбискупије гдје се опет<br />
спомиње „regnum Seruilie quod est Bosgna“. 15<br />
Надбискуп Иван пише у наставку: „Et regnum<br />
Zachulmie extedintur vsque ad prouinciam<br />
Spalatensem, regnum Seruilie extedintur vsque<br />
ad prouinciam Colloncesem, regnum Tribunie<br />
extenditur vsque ad prouinciam Dirachinam“.<br />
У преводу то би гласило: „И док се Захумско<br />
краљевство простирало чак до сплитске провинције,<br />
краљевство Србије се простирало чак<br />
до колачке провинције, а краљевство Травуније<br />
се простирало чак до драчке провинције“.<br />
Свакако да овде није ријеч о стварним<br />
краљевствима, него о црквеним областима,<br />
јер је познато да је у то вријеме само Србија<br />
краљевина у чијем саставу се налазе и Захумље<br />
и Травунија, док је Босна којом управљају домаћи<br />
банови, под врховном влашћу Угарске.<br />
Како би борба против босанских јеретика,<br />
за шта је римокатоличка црква сматрала<br />
12 Tаdija Smičiklas, Diplomatički zbornik kraljevine<br />
Hrvatske, Dalmacije i Slavonije, svezak III, Zagreb 1905,<br />
274.<br />
13 Василије Ђерић, О Српском имену по западним<br />
крајевима нашег народа, Београд 1914, 38.<br />
14 Васо Глушац, Повеље Матије Нинослава бана<br />
босанског и народност његових поданика, Бања Лука,<br />
2011, 36.<br />
15 Tadija Smičiklas, Diplomatički zbornik kraljevine Hrvatske,<br />
Dalmacije i Slavonije, svezak IV, Zagreb 1906, 482.<br />
6
Change language