You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
КУЛТУРА СРПСКЕ БР. 1 ОКТОБАР 2017.<br />
У I веку пре нове ере јеврејску државу<br />
су освојили Римљани, који су 70. године нове<br />
ере уништили Иродов храм који је, као и Први<br />
храм, Јеврејима био центар религије, живота и<br />
њихове везе са Богом. Разарање Другог храма<br />
проузроковало је масовно исељавање Јевреја<br />
из њихове земље.<br />
Са овим почиње галут – јеврејска<br />
дијаспора. Јевреји се расељавају широм територија<br />
Европе, Северне Африке и Азије где оснивају<br />
своје заједнице. Унутар ових заједница<br />
развио се посебан начин живота који више није<br />
био заснован и сконцентрисан око Храма, већ<br />
око посебних институција од којих су централно<br />
место имали синагога и места учења религиозних<br />
књига и закона (Бет Мидраш). Јевреји су<br />
учили традиционалне свете списе (Тору и Танах<br />
- у хришћанству познат као Стари Завет), а<br />
упоредо са тим писали су правне и друге књиге,<br />
од којих су најпознатије књиге Талмуда. Са<br />
јеврејском дијаспором почиње период, у јудаизму<br />
познат као Период рабина (70. године п.н.е<br />
– 500. године н.е.). Током овог периода интелектуалне<br />
вође Јевреја били су рабини. Као<br />
велики познаваоци писане традиције предводили<br />
су и усмеравали јеврејско становништво<br />
на посебан начин живота дефинисан халахом<br />
(колективно тело јеврејских верских закона изведених<br />
из писаног и усменог предања). Током<br />
целе историје јеврејске дијаспоре, Јевреји су<br />
неговали своју везу са земљом Израел, земљом<br />
из које су по предању веровали да су протерани<br />
због неуспеха да живе животом који је Бог од<br />
њих очекивао. Временом постају народ познат<br />
по својој расељености по целом свету.<br />
Положај Јевреја у већини хришћанских<br />
земаља током средњег века био је несигуран.<br />
Такав положај био је условљен повременим<br />
потребама власти за услугама јеврејских трговаца,<br />
чиме би Јевреји стицали одређене<br />
повластице и могућности за рад, али и ставовима<br />
цркве према Јеврејима који су били преовлађујуће<br />
негативни. Међу европским, претежно<br />
хришћанским становништвом, владало<br />
је устаљено мишљење о Јеврејима као богоубицама,<br />
чији потомци морају сносити кривицу<br />
за разапињање Христа. Типичне за овај период<br />
биле су појаве клевете о ритуалним убиствима<br />
код Јевреја, као и лажне оптужбе да Јевреји изазивају<br />
кугу. Ове гласине резултирале су великом<br />
нетрпељивошћу према Јеврејима. Уследио<br />
је и развој стереотипа о Јеврејима као зеленашима<br />
и крвопијама, након којих су често следила<br />
убиства, погроми и уништавања јеврејске<br />
имовине.<br />
И поред несигурног положаја у већини<br />
европских градова где су живели, ашкенаски<br />
Јевреји су током средњег века развијали<br />
своју филозофску и теолошку мисао и културу.<br />
Средњовековни европски Јевреји, под притиском<br />
већински непријатељског хришћанског<br />
окружења, живели су у засебним ограђеним деловима<br />
града – гетима – у којима су били окренути<br />
једни другима.<br />
Током средњег века, у земљама под<br />
турском влашћу, Јевреји су били у много бољем<br />
положају него у хришћанским земљама. Турци<br />
су ценили њихову способност у занатима и трговини,<br />
али, пре свега, образованост и писменост<br />
која је у то време била ретка. Као и други<br />
немуслимански живаљ, били су другоразредни<br />
грађани, али су имали извесну аутономију унутар<br />
својих заједница.<br />
Када су Јевреји почели да улазе у модерно<br />
доба, у XIX и XX веку, уследиле су многе<br />
промене код оних који су себе сматрали Јеврејима.<br />
Сакривање јеврејског идентитета као<br />
и прелазак на другу веру, претежно хришћанство,<br />
карактеристични су за овај период. Неки<br />
Јевреји одбацују етнички аспект јеврејског<br />
идентитета и дефинишу себе само кроз религију.<br />
Неки пак одбацују или модернизују традиционалне<br />
религиозне погледе на јудаизам и<br />
виде себе више као етничку групу или културу.<br />
У овом смислу, Јевреји почињу да дефинишу<br />
себе изван религијских оквира.<br />
У каснијим годинама XIX века, највише<br />
међу секуларним Јеврејима, развио се покрет<br />
који се залагао за идеологију по којој Јевреји<br />
треба да уложе напор као народ и поврате<br />
57
Change language