Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
КУЛТУРА СРПСКЕ БР. 1 ОКТОБАР 2017.<br />
материјалом направити.› Окупили смо<br />
пјеваче Казалишта, а како тај збор није био<br />
велик, позвали смо још неке борце из Пратећег<br />
батаљона, који се налазио у Дрвару,<br />
спремили ‹Козару› и на Конгресу први<br />
пут је извели. Таква каква је била у оно<br />
вријеме ‹Козара› је остала до данас. Наиме,<br />
иако сам маштао да је проширим, да од<br />
ње направим нешто друго, нисам имао ни<br />
жеље ни смјелости, јер је, онаква каква је<br />
била, постала толико популарна да сам је<br />
ја без икакве промјене прикључио ‹Личкој<br />
балади› и ‹Коњух планини› и сачинио<br />
‹Хорски партизански триптих›. 11<br />
Дакле, композиција је настала усљед<br />
надахнућа фолклорним мелодијама, као дио<br />
циклуса мјешовитих акапела хорова „Песме<br />
борбе и победе“. Како Роксанда Пејовић истиче,<br />
у питању је „једна од најупечатљивијих композиција<br />
створених за време НОБ“. 12<br />
Два дијела композиције одражавају<br />
партизанску славу козарске побједе. Први дио<br />
започиње текстом „Иде Младен, води партизане“,<br />
а у питању је нешто измијењена народна<br />
пјесма. Други одсјек написан је на текст: „Ој<br />
Козаро, ој! Ој! Висока планино!“ и представља<br />
директан хвалоспјев Козари. У питању је дјело<br />
које је у потпуности одговарало прохтјевима<br />
друштвено-политичке ситуације. Наиме,<br />
како је као политички феномен био актуелан<br />
социјалистички реализам, задатак умјетника<br />
био је „истинито, историјски конкретно приказивање<br />
стварности у њеном револуционарном<br />
развоју“. 13 У томе су морали да учествују и<br />
композитори: „Главна пажња (...) композитора<br />
треба да буде управљена према победничким,<br />
11 Према: Muzika i muzičari u NOB: Zbornik sećanja, grupa<br />
izdavača, Beograd, 1982, 129.<br />
12 Према: Роксанда Пејовић, нав. дјело, 29.<br />
13 Према: Л. Тимофеев и С. Тураев, Социјалистички<br />
реализам, у: Словарь литературоведческих терминов,<br />
Москва, 1974, 365.<br />
прогресивним принципима стварности, према<br />
херојски светлом и лепом, што карактерише<br />
духовни свет совјетског човека и да буде отеловљено<br />
у музичким темама пуним лепота и<br />
снагама животне радости“. 14<br />
Дјело „Козара“ Оскара Данона представља<br />
управо одраз соцреалистичке стварности.<br />
У суштини композиције уткани су елементи<br />
из ослободилачке борбе, што је тада био<br />
најактуелнија тема за умјетничку обраду. Хорско<br />
дјело за широке народне масе, схватљиво и<br />
прихватљиво свима, али и „јединствено у погледу<br />
садржаја, изражаја и музичко-техничке<br />
реализације, те представља прави умјетнички<br />
одраз тадашње животне стварности“. 15<br />
‘Елегија питомој планини Козари’ Владе<br />
Милошевића<br />
Дјело „Елегија питомој планини Козари“<br />
писано је за рецитатора и оркестар (25.<br />
март 1974.) и представља шесту од дванаест<br />
„Босанских елегија“ које је Милошевић реализовао<br />
у сарадњи са писцем Ранком Рисојевићем.<br />
16 Милошевић је написао око тридесетак<br />
дјела на поетске предлошке Ранка Рисојевића,<br />
од којих већи дио заузимају соло пјесме.<br />
У дјелу се, као један музичко-асоцијативни<br />
слој, јавља рецитатор. На сличан начин,<br />
поетско-музички однос остварен је и у Милошевићевом<br />
првом дјелу гдје се појављује наративни<br />
елемент прожет са инструменталним ткивом. У<br />
питању је композиција Камени спавач за рецитатора<br />
и гудачки квартет из 1968. године. 17<br />
14 Према: Мелита Милин, Традиционално и ново у<br />
српској музици после Другог светског рата (1945–<br />
1965), Београд, Музиколошки институт САНУ, 1998,<br />
15.<br />
15 Према: Nikola Hercigonja, нав. дјело, 29.<br />
16 Од седамнаест Рисојевићевих Босанских елегија,<br />
Милошевић је озвучио дванаест пјесама.<br />
17 Према: Ivan Čavlović, Vlado Milošević, kompozitor,<br />
48
Change language