ks PRVI FLEŠ

21.02.2018 Views
КУЛТУРА СРПСКЕ БР. 1 ОКТОБАР 2017. Радост Галоња МУЗИКА (О) КОЗАРИ – КОМПОЗИТОРСКО СТВАРАЛАШТВО XX И XXI ВИЈЕКА Увод При разматрању почетака умјетничких интересовања за планину Козару, уочљиво је да експанзија снажног стваралачког импулса започиње од четрдесетих година прошлог вијека. Разлог јесу социолошко-друштвене околности наметнуте мирољубивом, али храбром народу са козарских обронака. Наиме, у питању је битка из 1941–1942. године, гдје су партизански одреди бранили Козару од њемачко-усташких формација. Овај историјски догађај поставио је темељ југословенске ратне митологије, при чему је Козара истакнута као „мјесто окупљања [јунака] и борбени, непокорени бастион“. 1 Захваљујући композитору, етномузикологу, мелографу, педагогу и музичком писцу Влади Милошевићу (10. април 1901–6. фебруар 1990.), народна традиција козарских и поткозарских пјесама сачувана је и забиљежена у Босанским народним пјесмама (I-IV)и Крајишким борбеним пјесмама (I-II). 2 Управо ће неки од записаних напјева послужити као основа за поједина дјела наших истакнутих композитора. 1 Према: Milan Bodiroga, Partizanske pjesme o Kozari – dio njene borbe i slave, u: Kozara u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji (1941-1945), radovi sa naučnog skupa održanog na Kozari (Mrakovica) 27. i 28. oktobra 1977, 454. 2 Милошевић је записао преко двадесет народних напјева насталих прије, за вријеме и непосредно послије Другог свјетског рата. Неки од њих су: А Козара заклиње се Титу, Друже Шоша, кад ћеш на Козару, Гроб до гроба у зеленом житу, Ми смо сеје испод Козарице, На Палежу скупили се момци, Ој Козаро, дуга и широка, Ој Козаро, не треба ти кише, Ој Младене, друже мио, Поткозарје, моје поље равно, Ево браће са Козаре, Познају се браћа Козарчани итд. Роксанда Пејовић истиче: Мелодије које је наш народ певао за време прошлог ослободилачког рата нашле су, пре свега, одраза у делима композитора који су и сами учествовали у борби. Као што су и у нашој историји (...) песме које су потекле у рату (...) деловале на стваралаштво наших композитора, тако су и песме из НОБ-а утицале на (...) [њихов рад]. Прелажењем, пак, са једног подручја на друго (...), борбене песме су доживљавале модификације; у њима је долазило до мењања и укрштања фолклорних утицаја. (...) Истовремено, у обрнутом процесу, уметничка дела компонована у народном духу, примљена су у народу и асимилована до те мере да се могу сматрати народним. 3 Дакле, са једне стране, композитори су користили сачуване изворне (козарске) напјеве као основу за дјело, било у првобитном облику, стилизоване или донекле измијењене. 4 Овај принцип можемо уочити и код аутора који су компоновали значајан број тематских дјела. У питању су Оскар Данон (револуционарна пјесма Козара из циклуса хорова Пјесме борбе и побједе), Иван Деметер (партизанска пјесма Козарачко коло), Артур Клементи (симфонијска пјесма за војни оркестар Козара), 3 Према: Роксанда Пејовић, Утицај фолклора НОБ-а на уметничко стваралаштво, у: Pro musica, 7-8, јун-јул 1965, 29. 4 Исто. 46

КУЛТУРА СРПСКЕ БР. 1 ОКТОБАР 2017. Авдо Смајловић (Марш козарачких пролетера), Владо Милошевић, 5 Војин Комадина (руковет Поткозарје), Немања Савић (руковет Крајишке пјесме), Далибор Ђукић (Под Козаром за мјешовити хор) итд. Са друге стране, млади аутори попут Давида Мастикосе (Измаглица за кларинет, виолину и клавир 6 ), Владице Микићевић (Козара у пет слика за кларинет и клавир 7 ) и Гордана Лазинице (Реквијем за флауту и клавир 8 ) напи- 5 Милошевић у свом тексту „Сјећања на настанак симфоније о Козари“ наводи: „Око Козаре као централне преокупације низале су се и друге композиције са тематиком из наше недавне прошлости, у свему 47 (не рачунајући ‘Драматичну симфонију’) композиција за различите саставе од двогласног дјечијег до мјешовитог хора и оркестар. Наводим их хронолошким редом: ‘Крвава бајка’ (Десанка Максимовић) за мјешoвити хор, ‘Песма о погинулој девојци’ (Десанка Максимовић) за 4-гласни женски хор и клавир,’Мали хероји’ (Бранко Ћопић) за дјечији хор,’Јама I’ (Иван Горан Ковачић) за бас соло и мјешовити хор, ‘Кљусе’ (Иван Горан Ковачић) за мјешовити хор, ‘Друже Тито, ми ти се кунемо’ (Мира Алечковић) за мјешовити хор и клавир (или оркестар),’На Петровачкој цести’ (Бранко Ћопић) за мјешовити хор,’После битке’ (Танасије Младеновић) за соло глас и клавир,’У цвату земље’( Јуре Франичевић Плочар) за соло глас и клавир,’Пред буру пјесма младости’(Душан Мутић) за соло баритон и симф. оркестар,’Мајка над завејаним успоменама’ (Стеван Раичковић) за алт и пет инструмената,’Марија на Пркосима’ (Бранко Ћопић) за мјеш. хор,’Гроб у житу’ (Бранко Ћoпић) за мјеш. хор, ‘Разговор с четом’ (Бранко Ћопић) за мјеш. хор,’1941’ (Ранко Рисојевић) за рецитатора и мањи оркестар,’Крајишници’ (Драган Студен) за мушки хор,’Благоју Паровићу’ (Владимир Настић) за мушки хор. Четири партизанске пјесме (текстови народни) за двогласни хор. Осам пјесама из НОБ, за мјеш. хор и мали (камерни) оркестар. Четрнаест пјесама из НОБ (текст народни) за мјеш. хор и тамбурашки оркестар.“ Ипак, од оркестарских дјела, издвајају се „Драматична симфонија“ и „Елегија питомој планини Козари“. Према: Владо Милошевић, Сјећања на настанак симфоније о Козари, у: Putevi, XLII, бр. 4, 1989, 23. 6 Премијерно извео трио „Рефлексије“ (Бојан Кртинић – кларинет, Сања Миладиновић – виолина и Милена Поповић – клавир). Дјело је писано по конкурсу Међународног музичког фестивала „КозАрс“ 2017. 7 Премијерно извели Бојан Кртинић – кларинет и Милена Поповић – клавир. Дјело је писано по конкурсу Међународног музичког фестивала „КозАрс“ 2017. 8 Премијерно извеле Мина Шуковић – флаута и Тамара Ђорђевић – клавир. Дјело је писано по конкурсу сали су дјела посвећена планини Козари која нису инспирисана партизанским или народним напјевима, већ одређеним географским, просторним или историјским контекстом. У раду ће бити презентоване композиције о/ посвећене Козари. На примјеру три дјела (Козара Оскара Данона, Елегија питомој планини Козари Владе Милошевића и Измаглица Давида Мастикосе) биће приказан однос према традицији и просторно-временски контекст који је послужио као отисна тачка стваралачког импулса. 9 ‘Козара’ Оскара Данона Дјелатност која је утицала на развој музичког рада током народноослободилачке борбе јесте „масовна појава група за народну пјесму и игру у борачким јединицама и међу омладином ослобођеног територија.“ 10 Оскар Данон (1913–2009) о дјелу „Козара“ наводи: За вријеме боравка у Дрвару, април—мај 1944, Казалиште народног ослобођења припремало је програм за Други конгрес омладине (УСАОЈ). Ја сам још раније, обилазећи Козару, направио скицу на тему Козаре и хероја Козаре Младена Стојановића, па сам мислио да за тај програм скицу проширим. Разговарао сам с друговима Херцигоњом и Прегером, како да ту скицу оформим; била је написана за мјешовити хор, а ја сам желио да то буде озбиљнија и већа композиција. Гледајући скицу, Херцигоња рече: ‹Било би добро да ми то овако научимо, нека се то отпјева, па кад чујеш, ти ћеш најбоље оцијенити шта треба с тим Међународног музичког фестивала „КозАрс“ 2017. 9 Композиције су изабране због специфичних приступа и стваралачких токова. Писане су за различите саставе, настале у различитим контекстима ауторских поетика, а отиснуле су се као значајне по концепцији и историјском тренутку настанка. 10 Према: Nikola Hercigonja, Muzička nastojanja u narodno-oslobodilačkoj borbi, u: Музика:Зборник Удружења композитора Србије, 1, 1948, 28. 47

Page 1 and 2: КУЛТУРА СРПСКЕ БР. 1






















Page 45: КУЛТУРА СРПСКЕ БР. 1







regnum

seruilie

quod

zbornik

sarajevo

zachulmie

zagreb

kozari

borbi

kraljevine

prvi

ks PRVI FLEŠ

Delete template?

Save as template ?