You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
КУЛТУРА СРПСКЕ БР. 1 ОКТОБАР 2017.<br />
Радост Галоња<br />
МУЗИКА (О) КОЗАРИ – КОМПОЗИТОРСКО<br />
СТВАРАЛАШТВО XX И XXI ВИЈЕКА<br />
Увод<br />
При разматрању почетака умјетничких<br />
интересовања за планину Козару, уочљиво<br />
је да експанзија снажног стваралачког<br />
импулса започиње од четрдесетих година прошлог<br />
вијека. Разлог јесу социолошко-друштвене<br />
околности наметнуте мирољубивом, али<br />
храбром народу са козарских обронака. Наиме,<br />
у питању је битка из 1941–1942. године, гдје су<br />
партизански одреди бранили Козару од њемачко-усташких<br />
формација. Овај историјски<br />
догађај поставио је темељ југословенске ратне<br />
митологије, при чему је Козара истакнута као<br />
„мјесто окупљања [јунака] и борбени, непокорени<br />
бастион“. 1<br />
Захваљујући композитору, етномузикологу,<br />
мелографу, педагогу и музичком писцу<br />
Влади Милошевићу (10. април 1901–6. фебруар<br />
1990.), народна традиција козарских и поткозарских<br />
пјесама сачувана је и забиљежена у<br />
Босанским народним пјесмама (I-IV)и Крајишким<br />
борбеним пјесмама (I-II). 2 Управо ће неки<br />
од записаних напјева послужити као основа за<br />
поједина дјела наших истакнутих композитора.<br />
1 Према: Milan Bodiroga, Partizanske pjesme o Kozari<br />
– dio njene borbe i slave, u: Kozara u narodnooslobodilačkoj<br />
borbi i socijalističkoj revoluciji (1941-1945), radovi sa<br />
naučnog skupa održanog na Kozari (Mrakovica) 27. i 28.<br />
oktobra 1977, 454.<br />
2 Милошевић је записао преко двадесет народних<br />
напјева насталих прије, за вријеме и непосредно послије<br />
Другог свјетског рата. Неки од њих су: А Козара заклиње<br />
се Титу, Друже Шоша, кад ћеш на Козару, Гроб до гроба<br />
у зеленом житу, Ми смо сеје испод Козарице, На Палежу<br />
скупили се момци, Ој Козаро, дуга и широка, Ој Козаро,<br />
не треба ти кише, Ој Младене, друже мио, Поткозарје,<br />
моје поље равно, Ево браће са Козаре, Познају се браћа<br />
Козарчани итд.<br />
Роксанда Пејовић истиче:<br />
Мелодије које је наш народ певао за време<br />
прошлог ослободилачког рата нашле су, пре<br />
свега, одраза у делима композитора који су<br />
и сами учествовали у борби. Као што су и у<br />
нашој историји (...) песме које су потекле у<br />
рату (...) деловале на стваралаштво наших<br />
композитора, тако су и песме из НОБ-а<br />
утицале на (...) [њихов рад]. Прелажењем,<br />
пак, са једног подручја на друго (...), борбене<br />
песме су доживљавале модификације;<br />
у њима је долазило до мењања и укрштања<br />
фолклорних утицаја. (...) Истовремено, у<br />
обрнутом процесу, уметничка дела компонована<br />
у народном духу, примљена су у<br />
народу и асимилована до те мере да се могу<br />
сматрати народним. 3<br />
Дакле, са једне стране, композитори<br />
су користили сачуване изворне (козарске) напјеве<br />
као основу за дјело, било у првобитном<br />
облику, стилизоване или донекле измијењене. 4<br />
Овај принцип можемо уочити и код аутора<br />
који су компоновали значајан број тематских<br />
дјела. У питању су Оскар Данон (револуционарна<br />
пјесма Козара из циклуса хорова Пјесме<br />
борбе и побједе), Иван Деметер (партизанска<br />
пјесма Козарачко коло), Артур Клементи (симфонијска<br />
пјесма за војни оркестар Козара),<br />
3 Према: Роксанда Пејовић, Утицај фолклора НОБ-а на<br />
уметничко стваралаштво, у: Pro musica, 7-8, јун-јул 1965,<br />
29.<br />
4 Исто.<br />
46
Change language