ks PRVI FLEŠ

КУЛТУРА СРПСКЕ БР. 1 ОКТОБАР 2017.
ОСВРТ НА СТАЊЕ ДАНАС - ИСКУСТВА ИЗ САВРЕМЕНЕ ПРАКСЕ
,,Задатак архитекте се не састоји у постављању готових и перфектних рјешења, већ
у могућности да кориснику пружи услове за његову сопствену надградњу.”
Herman Hertzberger
Нова архитектура данас, шаље сложене поруке, оспорава стање status quo. Неминовно је питање:
Како ријешити кризу, одмјерити значај прошлости, уочити проблеме садашњости и
визионарски креирати концепт за будућност, реално сагледати природне потенцијале и савремене
технологије, паметно и сврсисходно их употријебити? Користећи стечена искуства 13 сагледава
се урбани контекст, улога клијента, историја, економија, примјена технологије, компјутера
итд., процјењује се развој, да би у образовни процес савременог градитеља уградили позитивне
вриједности. Увјерени да још нема једноставних одговора и јасних правила. Сугерише се опрез,
мали кораци, кренути треба од добронамјерних изума. Саопштавајући личне ставове аутори сугеришу
неопходност објективног и садржајног вредновања архитектонских дјела у природном
и изграђеном простору, као значајан услов превентивне заштите од бројних промашаја из прошлости.
Друштво у цјелини мора постати свјесно професионалне обавезе унапређења развоја
насеља, без угрожавања живота грађана. Сву пажњу треба усмјерити у креирање хуманијег окружења
и очување здравих услова за будућа покољења.
Свјесни да архитектура без јавног садржаја и духовне усмјерености губи свој пут, не
смијемо дозволити да нам тренутно пољуљане вриједности у друштву, у виду раскоши, расипништва
и похлепе засјене око, збуне ум и процес прогреса одведу у погрешном смјеру. Уочене потребе
за квалитетнијим животом захтијевају од савременог градитеља данас да студиозно прође
сложен и дугорочан процес креације са интердисциплинарним тимом стручњака, уз активну
подршку државних институција. Задатак плана и пројекта је заштита јавног интереса и добра
грађана. На партнерским принципима треба постићи хуман развој територије ,,рјешења за сва
времена’’. Процес малих корака, јасних акционих и финансијских планова, циљано и хронолошки
треба да осигурају и реализују постављене приоритете, међусобно усклађеним стратегијама развоја
у простору. Праћење реализације стратегија (мониторинг) услов је успјешности и гаранција
успјеха. Чињеница је да архитекти, данас, желе по сваку цијену промијенити културне кодове и
начине понашања, али често заборављају битно, да је здрав живот човјека императив, а да језик
архитектонског компоновања мора бити у складу с климом и културом поднебља.
Свјетска изложба EXPO 2000 у Хановеру примјер је нових тенденција примјене дрвета у
градитељству. Концепт дрвене кровне надстрешнице испред улаза у сајам изведен је као највећи
и највиши дрвени кров на свијету. Овим чином скренута је пажња стручне јавности на дрво, као
савремен и успјешан материјал градитељства, дат му је приоритет у трећем миленијуму (вијек
дрвета и природних материјала види сл. 30. и 31. ).
13 Слажемо се са поруком Оскар Вајлда да „...искуство је назив који ми дајемо нашим грешкама”, у ствари сопственим ставом дајемо јасан
сигнал и стимуланс стручњацима и научницима да стечено искуство пренесу јавности, како бисмо избјегли будуће грешке и превентивно
дјеловали у простору.
36