21.02.2018 Views

ks PRVI FLEŠ

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

КУЛТУРА СРПСКЕ БР. 1 ОКТОБАР 2017.<br />

од природе и људи, грађевинама које је сам изградио. Одрживо и хумано насеље данас захтијева:<br />

разумијевање људи, мјеста, природних процеса, утицаја на човјекову средину, везу са природом<br />

и сарадњу кроз креативан процес дизајна. Грађење у складу са хуманим принципима захтијева<br />

разумјевање: међузависности грађевине и природе, утицаја изградње на природу, процјену шта<br />

је одрживо, а шта није, уз јасан став о томе како градитељство може сарађивати с природом. Архитектонска<br />

критика, мисао и визија изнесене у раду истовремено сагледавају искуства из прошлости<br />

и проицирају будућа архитектонска кретања, на територији гдје се мијења идеја ,,животног<br />

простора’’. Изнесени модалитет утиче на формирање јавног мишљења и подизање друштвене<br />

свијести, наглашавајући важност архитектонског дјела у обликовању простора. Веза природног и<br />

вјештачког, урбане средине и природе, становања, рада и слободног времена, човјека и природе<br />

добијају све више на значају. Императив постаје усклађивање мјеста живљења са климом и културом<br />

поднебља. Савремена архитектонска мисао стимулише хумане (читај: анонимне) принципе<br />

који се угледају на вјековне узоре и савремена научна достигнућа, да би ускладили живот човјека<br />

и природе, те отворили нове енергетске и самоодрживе могућности у планирању и пројектовању.<br />

Тридесет и четири године искуства првог аутора у комплексној области архитектонског<br />

стваралаштва и рад у наставном процесу довели су друге ауторе у дилему: Како да се приволе<br />

младе колеге да поштују правила струке, разумију анонимне стандарде народне архитектуре, те<br />

их искористе док планирају, пројектују и граде простор за савременог човјека? Неписано је правило<br />

да проблеме у архитектури данас не можемо рјешавати без анализе прошлости. У раду се<br />

нуди кратак преглед, љепота путовања кроз искуства талентованих градитеља из народа током<br />

19. и 20. вијека. Почећемо од искустава прошлости, или оних вриједности који су довели до данашњег<br />

стања, а што је предмет наредног поглавља.<br />

ИСКУСТВА ПРОШЛОСТИ - ШТО ЈЕ БИЛО ЈУЧЕ?<br />

,,Довољно је само да добар човјек ништа не уради, па да зло побиједи.”<br />

(Edmund Bruk, ирски политичар)<br />

Никад у историји човјек није био тако драстично одвојен и отуђен од природе и људи, грађевинама<br />

које је сам изградио. Хумано и одрживо насеље захтијевају: разумијевање људи, мјеста,<br />

природних процеса, утицаја на човјекову средину, везу са природом и сарадњу кроз креативан<br />

процес дизајна. Грађење у складу са хуманим принципима захтијева разумјевање: међузависности<br />

грађевине и природе, утицаја изградње на природу, процјену шта је одрживо, а шта није, уз<br />

јасан став о томе како градитељство може сарађивати с природом. Архитектонска критика, мисао<br />

и визија изнесене у раду истовремено сагледавају искуства из прошлости и проицирају будућа<br />

архитектонска кретања, на територији гдје се мијења идеја ,,животног простора”. Изнесени модалитет<br />

утиче на формирање јавног мишљења и подизање друштвене свијести, наглашавајући важност<br />

архитектонског дјела у обликовању простора. Веза природног и вјештачког, урбане средине<br />

и природе, становања, рада и слободног времена, човјека и природе добијају све више на значају.<br />

Императив постаје усклађивање мјеста живљења са климом и културом поднебља.<br />

Рад има за циљ да оствари прогрес, омогући хуманији и интелигентнији живот на истраживаној<br />

територији. Неопходно је анализирати прошлост, утврдити вриједности наслеђа, те<br />

садржајно сагледати посљедице стилске архитектуре - модерне. Намјера је: избјећи грешке из<br />

прошлости и поставити нов - исправнији концепт. Критички осврт на архитектуру модерне, са<br />

данашње дистанце, сигурно је лакши дио посла. Стручна јавност (или бар несумњива већина)<br />

34

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!