You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
КУЛТУРА СРПСКЕ БР. 1 ОКТОБАР 2017.<br />
Прва људска насеља направљена су у плодним долинама, мјестима погодним за живот -<br />
богатим водом, сунчевим светлом и зеленилом. Током праисторијског периода, плава и зелена<br />
инфраструктура су биле егзистенцијални минимум. Најстарије људско насеље је 1967. године открио<br />
српски археолог и културни антрополог Драгослав Срејовић [1931-1996] на обали Дунава<br />
у клисури Ђердап - Прото-Лепенски Вир, Лепенски Вир Iа-е, Лепенски Вир II од 5300- 4800 п.н.е.<br />
(Борић, 2015). Прва колиба која се налази у Лепенском Виру показала се као прво антропогено<br />
склониште у потпуности усклађено и интегрисано у природи (види сл. 20. и 21.).<br />
Сл. 20. и 21. Слика лијево горе приказује реконструисано насеље Лепенски вир, основу<br />
и реконструкцију амбијента живота у насељу, извор: http://www.serbia.com/wp-content/<br />
uploads/2015/03/Lepenski_vir_5serbiaa.jpg<br />
Посматрајући развијене земље Европе (Финска, Шведска, Данска, Швајцарска, Њемачка<br />
итд.), у којима је присутан висок степен еколошке свијести, са пажљивим развојним политикама<br />
управљања природним ресурсима, оне на савјестан, научно заснован начин у континуитету раде<br />
на обнови шумског комплекса и унапређењу техничких могућности дрвета. Данашња потреба<br />
савременог човјека за здравим животом и еколошки прихватљивим грађењем афирмишу дрво као<br />
еколошки одговорно рјешење, савремен грађевински материјал човјекове средине, који може да<br />
прихвати бројне изазове будућности. (4) Дрво је племенит, топао, структуран, опипљив, податан,<br />
хуман материјал. У меморији и осјетилима човјека регистрован као вјеран пратилац (од колијевке<br />
до гроба). Колико је народ овог поднебља исконски везан за дрво видљиво је из поруке ,,молитве’’(коју<br />
је народ спјевао и послао) примјетивши прекомјерну експлоатацију и деградацију шума<br />
на истраживаној територији.<br />
,,Молитва шуме: Човјече, ја сам топлота твог огњишта у хладним зимским<br />
ноћима, пријатељски хлад по љетњем сунцу. Ја сам сљеме твоје куће,<br />
даска на твојој трпези, постеља на којој спаваш и дрво од кога градиш<br />
лађе. Ја сам држалица твоје мотике, врата твог обора, дрво твоје колијевке<br />
и мртвачког сандука. Ја сам хљеб доброте и цвијеће љепоте. Слушај<br />
молитву моју: Не уништавај ме.’’ 12<br />
Територија Републике Српске има све битне предуслове за значајнију примјену расположивих<br />
потенцијала дрвета у архитектонском стваралаштву, али их још увијек недовољно користи.<br />
Овај рад на цјеловит и систематичан начин преноси информације о достигнућима у области<br />
грађења дрветом, скупљене, анализиране и објашњене у доступним публикацијама. Аутори желе<br />
на овај начин да стимулишу и афирмишу значајнију примјену дрвета у градитељству и дају активан<br />
допринос развоју ове неоправдано запуштене области код нас.<br />
Разлога је пуно, јер никад у историји човјек није био тако драстично одвојен и отуђен<br />
12 Текст са честитке ЈП Српске шуме Републике Српске за 1999. годину<br />
33
Change language