ks PRVI FLEŠ

КУЛТУРА СРПСКЕ БР. 1 ОКТОБАР 2017.
стори из бивше Југославије и Херцеговине). Добијени резултати из упоредне анализе доказују да:
• ,,...нема разлике између старовлашке брвнаре и брвнаре у Западној Босни, грађене по
ободима крашких заравни у широј околини Дрвара, у Имљанима или Змијању. Осим основне
конструкције, која је код свих брвна иста, нема разлике ни код просторне организације
куће. Исти је начин на који се распоређују зграде на кућишту, као и састав бројних
зграда подигнутих око куће. И конструктивна рјешења су истоветна, нарочито
крова, начина покривања, па чак и таква појединост да су нагиби страна неједнаки.’’ 11
• су изворне вјештине народних неимара савладане грађењем у дрвету успјешно примјењиване
у Херцеговини у грађењу кућа и насеља у камену, када је дрвета нестало са те територије (види
насеље Увијећа, Требиње, сл. 4-6).
Сл. 4 – 6. На слици лијево је приказан Дубровачки трговачко-кириџијски пут, затим насеље
Увијећа, на које напросто нагазите, као и детаљ крова, који својим нагибом прати облик
окружења.
Талетновани појединци из народа, познатији као анонимни градитељи вјековима
су, са генерације на генерацију, преносили племениту вјештину грађења појединачних
објеката и насеља (усменим путем као вид: правила и принципе планирања,
пројектовања и изградње кућа и насеља). Први једноставан и архитектонски
дефинисан просторни облик за потребе човјека из природе била је ,,колиба” (види сл. 7.).
Сл. 7. На слици десно је архетипски облик колибе по Лиажјеу. Четири стуба, греда и кров,
основни су елементи архитектуре која је потпуно интегрисана у окружење. Сугерише на међусобну
условљеност и зависност од природног окружења. То је митски простор савршене хармоније
архетипске грађевине и окружења.
11 Ранко Финдрик, Динарска Брвнара, Сирогојно 1988., стр. 7.
28