eMmpresso4

Newsletter Fondacije Mozaik, novembar 2017 – januar 2018.
Desetogodišnjica programa Omladinske banke • Kickoff: 60 timova dobilo
priliku da uđe u naš Inkubator • Demo Day I: Четрнаест нових startup-a
у нашем Инкубатору друштвених бизниса • Mozaik je prva i jedina
punopravna članica EVPA-e sa prostora Zapadnog Balkana • Мозаикови
друштвени бизниси у свијету • Mozaik around the GLOBE
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 1
Saznajte više o Fondaciji Mozaik na www.mozaik.ba

MOZAIK
AKTIVNOSTI
novembar 2017 -
januar 2018.
04 PUNA
SALA
IDEJA
06
ČETRNAEST NOVIH
STARTUPA U INKUBATORU
FONDACIJE MOZAIK
13
АРИА – БИЗНИС
КОЈИ ЗАПОШЉАВА
ЖЕНЕ И БРИНЕ
О ЗДРАВЉУ
14 REKAPITULACIJA:
KAKO SMO SE
OPROSTILI S 2017.
GODINOM?
UPDATE
IZ INKUBATORA
10
17 УСПЈЕСИ
ОМЛАДИНСКИХ
БАНАКА У 2017.
ГОДИНИ
26 Bezrezervna
podrška mentora
kao neizostavan
dio društvenih
biznisa
2
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

Mozaikovi
društveni
biznisi
u svijetu
ПОЉОПРИВРЕДА
НА ДРУГАЧИЈИ
НАЧИН
„НИЈЕ СРАМОТА
БИТИ РАТАР У
ГРАДУ“
ZAŠTO
SE BOJIMO
PODUZETNIŠTVA?
OSNIVANJE
DRUŠTVENOG
BIZNISA U BIH
30
34
38
46
AGROINOVA
AKTIVNOSTI
AGROINOVA.EU:
VAL OPTIMIZMA ZA
POLJOPRIVREDU NA
POČETKU GODINE
novembar 2017 -
januar 2018.
32
MAŠTA
AKTIVNOSTI
novembar 2017 -
januar 2018.
BOSCH FONDACIJA
NAS JE POZVALA U
VRLO INTERESANTNO
DRUŠTVO
50
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 3

Puna sala
ideja!
Pretposljednjeg oktobarskog
vikenda Fondacija Mozaik je
stvorila priliku za 60 timova mladih
iz cijele BiH da postanu dio treće
generacije društvenih poduzetnika
i poduzetnica Mozaikovog
Inkubatora društvenih biznisa.
4
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

INKUBATOR
Na dvodnevnom Kickoffu u Sarajevu mentori
su mladima predstavili alate uz pomoć kojih će
na najbolji način ispitati svoje poslovne ideje.
Svoje iskustvo iz prethodnih godina s mladima
su podijelili učesnici Mozaikovih društvenih
biznisa Igraj, uči, rasti iz Tešnja, Arqua iz
Sarajeva i Super žena iz Zvornika. Uvjerili smo se
da mladi zaista žele da riješe pitanja iz oblasti
ekologije, domaće proizvodnje, inkluzije,
poljoprivrede, turizma, stresa kod zaposlenih
i borbe protiv nezaposlenosti... U narednim
mjesecima polaznici i polaznice Inkubatora će
uz mentore i podršku Fondacije Mozaik krenuti
na putovanje na kojem će ideje oblikovati u
modele svojih društvenih biznisa. Kreiranje
dobre ekonomije iz godine u godinu mladi
prepoznaju kao pravac u kojem sebe
profesionalno vide u BiH i Fondacija Mozaik
im to omogućava.
Učesnica Mirna Dragaš iz Sarajeva izjavila je da
su njena očekivanja u potpunosti ispunjena,
te da se uvjerila da se u Mozaiku zaista kreira
dobra ekonomija. Savjeti mentora iz polja s
kojima se nije susretao Mirnin tim definitivno su
bili od koristi. Miroslav Damjanović iz Ugljevika
rekao je: „Došao sam s tremom, cijelu noć nisam
spavao spremajući prezentaciju. Iznenadio sam se
prijateljskim i partnerskim pristupom komisije pred
kojom sam prezentovao svoju ideju. Dobio sam
znanje koje mi je nedostajalo i jedva čekam da
unaprijedim svoju poslovnu ideju u Mozaikovom
Inkubatoru.“
Galeriju fotografija s ovog
događaja možete pronaći na
našoj Facebook stranici:
https://rebrand.ly/kickoff2017
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 5

i time sebi osigurati investiciju u iznosu
do 3.000 KM.
6
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

INKUBATOR
Trećeg decembarskog vikenda prošle
godine u sarajevskom Hotelu Hollywood
sastalo se 37 mladih ljudi iz 13 gradova
širom BiH da prezentuje svoje poslovne
ideje pred žirijem Fondacije Mozaik.
Takozvani Demo Day I pružio je priliku za
osamnaest timova da u pet minuta objasne
poslovni model biznisa koji žele razviti.
Govorilo se o proizvodima i uslugama
koje planiraju ponuditi tržištu, njihovim
klijentima i korisnicima, finansijskim
planovima i, najvažnije – uticaju njihovog
biznisa na lokalnu zajednicu i društvo
općenito.
Svi biznisi su prethodno prošli kroz
dvomjesečni proces mentorske podrške
Inkubatora društvenih biznisa Fondacije
Mozaik, gdje su zajedno s mentorima
napravljeni istraživanja tržišta i analiza
konkurencije, sastavljen finansijski plan i
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 7

detaljnije definisan poslovni model baziran
na društvenom poduzetništvu.
Tokom Demo Daya iskusni žiri sastavljen
od Mozaikovog menadžmenta, donatora
i profesionalaca u polju društvenog
poduzetništva pažljivo je saslušao sve
prezentacije prije donošenja konačne
odluke.
Četrnaest timova uspjelo je dokazati
tržišni potencijal svoje ideje pred iskusnim
žirijem i time sebi osigurati investiciju
u iznosu do 3.000 KM. Novac će timovi
koristiti za izgradnju i testiranje prototipa
svog proizvoda ili usluge. Pored podrške
u dizajnu i testiranju prototipa, Inkubator
društvenih biznisa Fondacije Mozaik
nastavit će pružati mentorsku podršku
u segmentima proizvodnje, prodaje,
marketinga, finansija i pravnih pitanja.
8
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

INKUBATOR
Sve aktivnosti dio su
pripreme za sljedeći
korak – Demo Day II,
koji će u aprilu 2018.
godine dati priliku ovim
timovima da dokažu
poslovni potencijal svoje
ideje i izbore se za
investiciju od 15.000 KM
za registraciju firme i
izlazak na tržište BiH.
U eMpressu ćemo i dalje
pratiti kako se naši
timovi s Demo Daya I
snalaze u izgradnji.
prototipa.
Pogledajte atmosferu s Demo
Daya s prvog i drugog dana:
https://rebrand.ly/DD1
https://rebrand.ly/DD2
Preporučujemo da
pogledate i video:
https://rebrand.ly/
DDvideo
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 9

UPDATE IZ
INKUBATORA
Kraj oktobra obilježen je svečano u Igraj, uči,
rasti. Slavio se prvi rođendan ovog društvenog
biznisa. Kraj godine donio je još jedan razlog
za slavlje! Sumirani su podaci poslovanja, koji
pokazuju da je u 2017. godini prodato 1800
komada prvog proizvoda, edukativnih karata
u boji za djecu uzrasta od 3 do 12 godina.
Ostvaren je ukupan prihod od prodaje u
vrijednosti od 25.000 KM s dvocifrenom
profitnom maržom.
Firma trenutno radi na razvoju novih proizvoda:
nastavljen je razvoj novousvojenog proizvoda
pod nazivom Mislilica, a radi se o zbirci
razvojnih igara i zadataka za djecu uzrasta od 3
do 7 godina na oba bh. pisma. Pored toga, tim
radi i na razvoju postera formata A3 s temama:
abeceda, azbuka, brojevi, geometrijski oblici
i emocije, a skoro su završene i dvije bojanke
za djecu s tematikom štednje i osiguranja.
Poduzetni tim ovog biznisa trenutno je u
potrazi za donatorima ili investitorima koji
bi finansirali daljnju proizvodnju navedenih
proizvoda. Ovim se RAZVOJNI portfolio Igraj,
uči, rasti u prvoj godini poslovanja proširio na
11 proizvoda.
Paket edukativnih igračaka za
djecu Igraj, uči, rasti možete
naručiti putem web-stranice
www.igrajucirasti.ba
Super vijesti od Super žene! Baza klijenata
ovog društvenog biznisa stabilno raste
i do kraja 2017. godine, u svega sedam
mjeseci poslovanja, potpisano je šest
višemjesečnih ugovora s pravnim licima
za održavanje kancelarijskog prostora, lokala
i jedne stambene zgrade. Ako tome dodamo
redovnu bazu klijenata, domaćinstva, Super
žena je obezbijedila redovan prihod i stabilnu
budućnost biznisa u 2018. godini. Ako živite
u Zvorniku ili u njegovoj blizini, učlanite se u
Facebook grupu „Super žena – Super čisto“ i
imat ćete priliku da ostvarite popust na usluge
čišćenja.
Pratite sljedeći link i kliknite
na dugme „Join Group“:
https://rebrand.ly/SuperZena
10
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

INKUBATOR
Društveni biznis Sigurna ruka i prošle je godine
pružao vrhunsku uslugu starim i iznemoglim
licima u regiji Bihaća, Bosanske Krupe i Cazina.
S obzirom na veliku potražnju usluga čišćenja
za pravna lica, biznis je u četvrtom kvartalu
2017. godine proširio lepezu svojih usluga
nabavkom opreme za profesionalno čišćenje
prostorija. Proaktivnim pristupom u prodaji
Sigurna ruka je osigurala godišnji ugovor za
održavanje čistoće 85 stambenih zgrada
u Bihaću, otvarajući tako posao za dodatne
četiri osobe. Projekcije prodaje za 2018. godinu
su optimistične i očekuje se dvocifren rast
prodaje i profita.
Pratite Sigurnu ruku
na Facebooku:
https://rebrand.ly/sigur29b1
Agrorevolucija je biznis razvijen u svrhu
proizvodnje visokokvalitetnog mesa koristeći
originalnu recepturu lokalno proizvedene
stočne hrane. Stočna hrana je obezbijeđena
kroz udruživanje malih poljoprivrednih
proizvođača, kojima se osiguravaju realna
cijena za sirovinu i siguran plasman proizvoda.
Planirano je obezbijediti 150 tona mesa koje je
zdravo, ispitano i ima jasno naznačeno porijeklo
i sastav.
Ovaj društveni biznis je u 2017. godini
napravio strateški plan razvoja koji
definiše dvije faze investicije.
Za nastavak razvoja trenutno se traži donator
ili investitor za prvi krug investicije, gdje je
potrebno finansirati otvaranje lokalne mesare
za plasman prvih manjih količina gotovog
proizvoda, te za drugi krug investicija, za
izgradnju postrojenja za obradu i pakovanje
mesa.
Pratite Agrorevoluciju
na Facebooku:
https://rebrand.ly/agrorevolucija
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 11

Šta se trenutno krčka u našem
Inkubatoru društvenih biznisa?
Urbanroofs –
Urbani krovovi i
zelenilo BL
Vraćamo li prirodi
dovoljno?
Projektanti postaju svjesni velikog utjecaja
gradnje objekata na životnu sredinu. Stanovnici
urbanih sredina svakodnevno pronalaze načine
kako da ožive određene prostore zelenilom
kako bi se vratili nakratko prirodi. Ova pitanja
ističu važnost ideje zelenih krovova, koji
predstavljaju idealno ekološko, ekonomsko i
društveno rješenje.
Rajko Kecman s timom razvija uslugu ozelenjavanja
urbanih sredina ugradnjom zelenih
krovova i zelenih zidova. Uskoro ćete moći
boraviti na svom krovu ili terasi uživajući u
zelenilu, a prvi klijenti su građani Banje Luke.
Start-up
Greens!
Šta je zajedničko začinskom
bilju i altruizmu?
Tim razvija proizvodnju začinskog bilja kroz
integraciju osoba s invaliditetom u proizvodni
proces. Društveni biznis se bazira na
ideji poslovnog osposobljavanja osoba s
invaliditetom i obezbjeđenja specijalističkih
znanja i vještina osobama s invaliditetom.
Začinska bilja, mikropovrća i salata bazirani
na organskoj proizvodnji uskoro će se naći u
bolje snabdjevenim supermarketima i drugim
prodajnim mjestima u Sarajevu i bližoj okolici.
Više o ideji urbanih zelenih krovova i njenom razvoju
možete pogledati na: https://www.facebook.com/
urbanroofs/
12
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

ИНКУБАТОР
АРИА – БИЗНИС КОЈИ
ЗАПОШЉАВА ЖЕНЕ И
БРИНЕ О ЗДРАВЉУ
Друштвени бизнис Ариа из Мостара
производи козметику на природној
бази, а истовремено ради на
запошљавању жена из руралних
подручја.
Ариа развија палету производа на
природној / органској бази за утјецај
на смањење кожних обољења.
Друштвени бизнис се фокусира на
два проблема, први је пораст кожних
обољења – статистички подаци
показују да је све више особа с
кожним обољењима као што су екцеми,
дерматитиси, алергије, псоријаза
итд. Други проблем који друштвени
бизнис рјешава јесте незапосленост
жена. Према истраживањима, више
од 50 % свих незапослених у БиХ
представљају жене, а посебно су
угрожене жене из руралних подручја.
Умрежавањем кооперантица из
руралних херцеговачких подручја
као добављача природних сировина
друштвени бизнис утјече на овај
проблем.
Тренутна палета производа укључује:
балзаме за кожу, butter балзаме за
његу тијела, етерична уља, пчелињи
/ соја восак, херцеговачки мелем
по посебној рецептури и сапуне.
Сви производи су направљени од
природних састојака.
Према истраживањима,
више од 50 % свих
незапослених у БиХ
представљају жене, а
посебно су угрожене
жене из руралних
подручја.
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 13

REKAPITULACIJA: Kako smo
se oprostili s 2017. godinom?
Mozaikova Konferencija
„Svi za mlade – mladi
za sve“
14
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

SLAVIMO
Atmoferu s konferencije
možete pogledati u videu
https://rebrand.ly/konferencija
a cijelu galeriju slika s našeg
Facebooka ovdje:
https://rebrand.ly/konferencija_M
Konferencijom „Svi za mlade – mladi za
sve“, organizovanom u decembru 2017.
godine, proslavili smo rezultate i uspješnih
deset godina rada s mladim ljudima. Da dobri
rezultati ne dolaze slučajno govore impozantne
brojke da smo u 2017. godini imali 5.609
mladih prijavljenih na naše programe. Održano
je čak 11 turnira društvenih inovacija za mlade
iz preko 45 gradova i općina. Implementirano
je 157 društveno inovativnih projekata u
vrijednosti od preko 600.000 KM u 38 općina i
gradova širom BiH.
Izvrsnu reportažu s konferencije napravila
je Hayat TV BiH, a možete je pogledati ovdje:
https://rebrand.ly/pogle777e
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 15

Desetogodišnjica
programa Omladinske
banke
Proslavili smo
uspješnih deset
godina rada sa
mladim ljudima!
Kroz naš program Omladinske banke u
proteklih deset godina sarađivali smo s 38
partnerskih općina i gradova, finansirali
1.735 projekata, u kojima je učestvovalo
20.935 mladih poduzetnih volontera i
volonterki. Imali smo 730.574 direktna
korisnika projekata, čija je ukupna vrijednost
iznosila 6.353.810 KM.
Zaista smo imali dobre razloge za
slavlje, zar ne?
16
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

SLAVIMO
Uspjesi Omladinskih
banaka u 2017. godini
Na svaki od projekata koje smo ovu godinu podržali
kroz program Omladinske banke (a bilo ih je 157!)
iznimno smo ponosni. Posebno smo zahvalni za svojih
preko 1.000 poduzetnih volontera i volonterki,
koji su vrijedno radili u 38 različitih dijelova BiH i pokazali
kako je biti aktivan građanin svoje zajednice.
Rezultate njihovog nesebičnog truda opet obilježava
broj 38, ali ovaj put
uz tri nule, dokazujući da su mladi kroz
društveno inovativne projekte promijenili živote
preko 38 hiljada ljudi!
Navedene brojke ne bi bile moguće bez pomoći naših
partnera i donatora, koja iznosi 658.000 KM
i na kojoj smo i više nego zahvalni.
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 17

Fondacija Mozaik:
vjetar u leđa Muzeju
ratnog djetinjstva
18
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

FRESH NEWS
Fondacija Mozaik je na teritoriji Zapadnog
Balkana poznata kao donator za male
projekte u zajednicama, ali i kao impakt
investitor, tj. investitor u nove društvene
biznise koji primarno uzimaju formu društava
s ograničenom odgovornošću. Međutim, to ne
znači da Mozaik nije otvoren i za svaku drugu
podršku, uključujući mentorsku podršku i
povezivanja s globalnim mrežama koje za vrsne
mlade poduzetnike mogu biti od krucijalne
važnosti.
Upravo tako je bilo i s Jasminkom Halilovićem
i njegovim Muzejem djetinjstva u ratu. Slijedi
njegova priča, a Mozaik je ponosan što je bio i
ostaje dio nje u ključnim trenucima: „Fondacija
Mozaik i njen direktor Zoran Puljić imali su
veliki značaj u procesu osnivanja Muzeja ratnog
djetinjstva. Imati njih (Mozaik i Zorana) za
prijatelje je privilegija, a imati ih u svom timu
kao partnere i saradnike je vrlo ozbiljan faktor
za postizanje uspjeha“, kazao nam je Jasminko
Halilović.
Društveni poduzetnik Jasminko
Halilović našao se nedavno na
prestižnom Forbesovom popisu „30
ispod 30“. Osnivač je Muzeja ratnog
djetinjstva, magistar menadžmenta,
govornik na fakultetima od Japana
do Amerike, a tek mu je 29!
Ono što je u regiji do sada pošlo za rukom
samo Novaku Đokoviću i Mati Rimcu sada je
uspjelo i društvenom poduzetniku Jasminku
Haliloviću – Forbes ga je, dakle, uvrstio na svoju
prestižnu listu „30 ispod 30“ najutjecajnijih
mladih poduzetnika koji mijenjaju Europu i
svijet nabolje.
„Izazov je uopće u kratkoj formi opisati svu
podršku koju sam dobio od Mozaika i Zorana.
Nesebično savjetovanje i davanje kontakata,
lobiranje i preporučivanje projekta u koji su
vjerovali samo su najvidljiviji dio te podrške.
Manje vidljiv dio je, naprimjer, ustupanje
interne dokumentacije i procedura, vrhunski
razvijenih dokumenata Mozaika, koji su često
poslužili kao osnova za razvijanje sličnih u
Muzeju ratnog djetinjstva. Zoranov angažman
potvrđuje njegov lični i profesionalni kvalitet
i liderstvo, a angažman Fondacije Mozaik
potvrđuje značaj postojanja takve organizacije
u našem društvu. Zoran i Mozaik su svojim
savjetima, kontaktima i znanjem stali uz
MRD u fazi kada naš projekt nije imao
gotovo nikakve kapacitete. Danas, kada
MRD osvaja velike svjetske nagrade i priznanja,
mi se s radošću sjećamo te podrške i zahvalni
smo na njoj. Drago mi je da je MRD opravdao
povjerenje i želimo sutra biti tu (a već i jesmo)
za neke nove kvalitetne projekte na način na
koji su za nas tu bili Fondacija Mozaik i njen
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 19

Jasminko Halilović je
društveni poduzetnik,
osnivač i direktor Muzeja
ratnog djetinjstva u Sarajevu,
dobitnika Muzejske nagrade
Vijeća Europe za 2018. Autor
je nekoliko knjiga, uključujući
monografiju „Sarajevo –
moj grad, mjesto susreta“
i „Djetinjstvo u ratu“, koja
je prevedena na pet jezika.
Magistar je finansijskog
menadžmenta te osnivač
i predsjednik Udruženja
Urban, član zajednice Global
Shapers pri Svjetskom
ekonomskom forumu, a kao
govornik i predavač gostuje
na fakultetima od Japana
do Amerike. Uza sve, kaže,
stiže navijati za FK Sarajevo
i sve što zaradi potroši na
putovanja.
direktor Zoran Puljić. I to je možda najvažnije.
Ako svi nastavimo taj krug podrške, izgradit
ćemo zajedno bolju zemlju i bolje društvo“,
pojašnjava ulogu Fondacije Mozaik Jasminko
Halilović.
MRD donio u Sarajevo
jednu od najprestižnijih
nagrada
Prije uvrštavanja na Forbesov popis izuzetnih
jedna od najprestižnijih nagrada u
muzejskoj industriji, koja se dodjeljuje u
okviru programa „Europski muzej godine“,
stigla je u Sarajevo zahvaljujući upravo
Muzeju ratnog djetinjstva. Senzacionalno
je da je ovo prvi put u 40 godina dugoj
historiji ovog priznanja da ovu nagradu dobiva
neki muzej iz našeg okruženja. Nagrada se
dodjeljuje od 1977. godine muzejima koji su
napravili izniman doprinos razumijevanju
europskog kulturnog naslijeđa. Žiri izbora
„Europski muzej godine“ sastavljen od
muzejskih profesionalaca iz 13 država prvo je
odabrao 40 kandidata, a zatim i tri finalista za
koje je dao preporuke Komitetu za kulturu,
20
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

FRESH NEWS
nauku i edukaciju Vijeća Europe, koji je zatim
odabrao pobjednika. Muzej ratnog djetinjstva
tako se pridružio nekim od najznačajnijih
europskih muzeja koji su u prošlosti dobili ovu
nagradu, poput Liverpool Museum, Jewish
Historical Museum, The Bavarian National
Museum, Portimao Museum itd.
„Bio sam djelomično inspiriran Muzejskim
manifestom Orhana Pamuka. U njemu on kaže
da je izazov muzeja budućnosti kako ispričati
priče običnih ljudi, a ne historiju (‘to tell stories,
not histories’)“, otkriva nam Jasminko Halilović.
Bosni i Hercegovini su potrebni nepotkupljivi
lideri, tvrdi osnivač i direktor Muzeja ratnog
djetinjstva Jasminko Halilović. Forbes ga je
opisao kao mladog lidera i istraživača u oblasti
konflikata, a njegovu ideju „Muzej ratnog
djetinjstva“ opisali su kao izvanrednu.
Iz velikog broja pristiglih čestitki izdvaja
rečenicu jedne djevojke, u kojoj kaže: „Nadam
se da ću i ja jednog dana biti na listi, a sada
znam da je to moguće i iz BiH.“ „Ako će ovo
priznanje motivirati ljude poput nje, onda
mislim da se može govoriti i o nekoj maloj
koristi za naše društvo“, pojašnjava Jasminko.
Trenutno u Muzeju ratnog djetinjstva produciraju
izložbu o iskustvu djece izbjeglica iz
Sirije, te dogovaraju izložbene programe izvan
Bosne i Hercegovine. Planira se i istraživački
projekt u Ukrajini, koji će također rezultirati
izložbom. U BiH ostaju posvećeni stalnoj
postavci, dodatnim aktivnostima i svakako radu
s djecom i mladima. „Mi mislimo da je ovo samo
početak za Muzej ratnog djetinjstva, vidimo
ga jednog dana kao utjecajnu internacionalnu
platformu koja okuplja ljude koji dijele ovo
iskustvo. Nastavit ćemo raditi kao i dosad
kako bismo do cilja stigli uspješno“, uvjeren je
Jasminko Halilović.
Najnovije informacije o
MRD pronađite na:
http://djetinjstvouratu.com/muzej/
i www.facebook.com/warchildhoodmuseum/
ili prošetajte do Logavine 32.
Napomena:
ulaz u Muzej besplatan je svakog posljednjeg
četvrtka u mjesecu, u terminu od 11 do 13
sati. Muzej ratnog djetinjstva u potpunosti je
prilagođen za posjetu osoba sa invaliditetom,
odnosno slijepih i slabovidnih lica.
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 21

Poduzetnička
5 milijuna eura
za društvena
poduzeća
u Zapadnom
Balkanu
Krajem 2017. godine
European Venture Philanthropy
Association, tj. Europska
asocijacija za poduzetničku
filantropiju postala je bogatija za
još jednog punopravnog člana.
Fondacija Mozaik je prva i jedina
punopravna članica EVPA-e sa
prostora Zapadnog Balkana.
Da bi neka organizacija postala punopravni
član, potrebno je da ima sve elemente
poduzetničke filantropije, što je potrebno
i dokazati nizom dokumenata i primjera.
Kao što se iz predstavljenog grafa može
vidjeti, poduzetnička filantropija se sastoji
od prakticiranja dodjele grantova fokusiranih
isključivo na impakt u kombinaciji investicija u
društvo, tj. društvene biznise. Fondacija Mozaik
je u posljednjih 10 godina dodijelila preko
2.000 grantova za razvoj zajednica i uložila u 17
novih društvenih biznisa.
Tijekom narednih deset godina Fondacija
Mozaik će kroz svoj Mozaik impakt fond
investirati pet milijuna eura u društvene
biznise u regiji Zapadnog Balkana. Mozaik
Primarna namjera je kreirati
društvenu vrijednost
Neprofitne
organizacije
“Blend
Organizacija sa fokusom na društven
Organizacije i p
od prodaj
Samo
grantovi
Grantovi i
prodaja roba i
usluga
Na putu ka
održivosti> 75%
od prodaje
N
ispl
p
Isključivo fokus na impakt
Dodjela grantova
Zoran Puljić sa Dougom Millerom,
osnivačem i predsjedavajućim EVPA-e
https://evpa.eu.com/
https://rebrand.ly/novi-startupi
uživa podršku EVPA-e, kao i 44 lokalne i
međunarodne institucije te su programski i
poslovni ciljevi za period do 2025. godine
još ambiciozniji. Namjera nam je dodijeliti
dodatnih 2.000 grantova i investirati u 500
novih društvenih biznisa, a ovim članstvom
su nam omogućeni kontakt i pristup impakt
investitorima i poduzetničkim filantropima koji
su u potrazi za dobrim društvenim biznisima.
Sve je ovo, naravno, praćeno drugim alatima
izgradnje kapaciteta i mentorskom podrškom,
22
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

SLAVIMO
što Mozaik čini jedinstvenim ne samo na Balkanu
nego i u cijeloj centralnoj i istočnoj Europi.
Mozaik impact fond nedavno je investirao u
sedam novoosnovanih društvenih biznisa, a
trenutno u svom inkubatoru radi s 50 timova
uz 14 startupa koji su ušli u proces inkubacije.
Fond planira investirati u dodatnih 15
društvenih biznisa u 2018. godini i postupno
graditi kapacitete za godišnje ulaganje u 50
startupa i / ili etabliranih društvenih biznisa
koji svojim proizvodima i uslugama rješavaju
probleme u stvarnom životu svojih zajednica.
Nedavno je Mozaik impakt fond postao i
prvi impakt fond koji je, u sklopu EVPA-inog
programa podrške fondovima srednje i istočne
“Blend” društvene vrijednosti i finansijske dobiti
snage usmjerene na stvaranje nove društvene i
ekonomske vrijednosti koja stvara nova radna
mjesta i služi kao uzor mladim ljudima. EVPA,
kroz program podrške fondovima i uz potporu
svojih organizacija članica, omogućuje razvoj
impakt fondova u regiji, koji potom djeluju kao
katalizatori promjena u zajednicama srednje
i istočne Europe“, kaže Zoran Puljić, direktor
Fondacije Mozaik.
„Osiguravanje odgovarajućeg financiranja koje
donosi društvene učinke i financijski povrat
ostaje izazov u srednjoj i istočnoj Europi. Prema
anketi EVPA-e, samo 2 % ulaganja u sektoru
poduzetničke filantropije alocira se u regiju srednje
i istočne Europe, dok 67 % alokacije pripada
zapadnoj Europi. Društveni poduzetnici suočavaju
Primarna svrha je kreirati
finansijsku dobit
uštveni impakt
acije i poduzeća sa prihodom
prodaje roba ili usluga
Društveni
biznisi
Konvencionalni biznisi
Na tačci
isplativosti od
prodaje
Višak
prihoda nad
rashodima
Investiranje
dobiti u društvo
Društveno
odgovorne
kompanije
Kompanije koje
postotak dobiti
vraćaju društvu
Tradicionalna
kompanija
etnička filantropija
Impakt na prvom mjestu
Investicije u društvo
Finansijska dobit na prvom mjestu
Autor: EVPA. Prijevod: Fondacija Mozaik
Europe, dobio investiciju od 250.000 američkih
dolara kroz razdoblje od tri godine, što će
pridonijeti ukupnoj veličini fonda i njegovim
akceleracijskim aktivnostima. Tom prilikom su
Zoran Puljić, direktor Fondacije Mozaik, i Ewa
Konczal, voditeljica EVPA-e za srednju i istočnu
Europu, izjavili sljedeće:
„Identificiramo, osnažujemo i ulažemo u socijalne
poduzetnike. Između 2016. i 2025. godine
Fondacija Mozaik će voditi razvoj poduzetničke
i inovativne generacije u Bosni i Hercegovini –
se s poteškoćama u pristupu strpljivom kapitalu
u ranoj fazi razvoja biznisa koji ne zahtijeva
visoke stope financijskog povrata. Zato u EVPA-i
olakšavamo razvoj fondova VP / SI u regiji kako
bismo povećali resurse, privukli nove investitore i
mobilizirali lokalni kapital za razvoj i rast tržišta.
Uključujemo pojedince i institucionalne ulagače
da surađuju u procesu razvoja fondova, kao i
da upravljanju samim fondovima“, kaže Ewa
Konczal, voditeljica EVPA-e za srednju i istočnu
Europu.
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 23

OMLADINSKE BANKE
Željko Pauković:
Fondacija Mozaik podržava razvoj mreže
omladinskih banaka u Makedoniji
Studijska posjeta BiH u maju
2018. našim omladinskim
bankama i opštinama /
gradovima biće odlična
prilika za jačanje saradnje
između BiH i Makedonije.
Iskustva i rezultate razvoja programa Omladinskih
banaka u BiH prezentovali su Dženan
Šarić i Željko Pauković, predstavnici Fondacije
Mozaik, na inicijalnom treningu u Skoplju 21.
decembra 2017. godine.
Pet organizacija iz Makedonije: Mladiinfo
International (Skoplje), Youth Council (Prilep),
Youth Alliance (Krushevo), Poraka Nova
(Struga) i CEFE Macedonia uz podršku USAID-a
i Fondacije Mozaik razvijaće mrežu omladinskih
banka u Makedoniji naredne dvije godine.
Naredni korak za organizacije iz Makedonije
jeste da uspostave saradnju sa svojim opštinama
i prezentuju model omladinskih banaka
i modalitet saradnje na uspostavi zajedničkog
fonda.
Fondacija Mozaik će u aprilu 2018. godine
organizovati petodnevni trening u Makedoniji
za predstavnike opština i pet partnerskih
organizacija članica mreže omladinskih banaka
Makedonije, a studijska posjeta BiH u maju
2018. našim omladinskim bankama i opštinama
/ gradovima biće odlična prilika za jačanje
saradnje između BiH i Makedonije.
Tokom posjete Skoplju dana 22. decembra
predstavnici Fondacije Mozaik su u infocentru
EU prezentovali rezultate Mozaikovog programa
Omladinske banke i Inkubatora
društvenih biznisa. Ovim smo doprinijeli
promociji rezultata regionalnog projekta
YouthBank Hub Western Balkans and Turkey,
koji realizuju Mladiinfo, Fondacija Divac, TOG
i još tri organizacije, a tiče se razvoja modela
participacije mladih u regionu.
24
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

FEATURING
Promijenite svoju ili tuđu
uspavanu realnost!
Autorica: Samra Hujdur
Koliko puta si samo čuo/la priču: „Jao, kako je
ovo sve propalo, nema ovdje budućnosti, ne
mogu naći posao, odoh u Njemačku, tamo će
me dobro platiti“, ili: „Dosta mi je više da se
mučim i patim kad nikog nije briga za mene,
odlazim odavde, neću da trpim izrabljivanje“, i sl.
A pokušaj se sada prisjetiti koliko puta si bio/
la svjedok pozitivne priče, da je neko s toliko
ljubavi, želje, energije, snage i entuzijazma
govorio nešto pozitivno, kao:
„BiH je prelijepa.“
„Ne dam drugima da je upropaste.“
„Borit ću se da napravim promjene koje će
pomoći svima, djeci, omladini, starijima,
majkama koje nemaju zaposlenje, napuštenim
životinjama, ljudima s poteškoćama,
manjinama, svima koji se osjećaju ugroženi, te
ću napraviti raznorazne centre za obrazovanje,
eko kutak, zaposliti nezaposlene, pomoći
socijalno ugroženim porodicama.“
Ne tako često, zar ne? Pitaš se kako je
uopće moguće da baš ti utičeš na bilo kakve
promjene?
To je lako, ako već čitaš ovaj članak, to znači
da si dovoljno zainteresiran/a da pokušaš na
neki drugi način, osim onog koji je već ustaljen
među ljudima, kao što su odustajanje, bježanje i
dizanje ruku od svega, ili onaj veoma popularni
način koji podrazumijeva da nas neko progura
preko veze.
Sve što ti treba je mala doza hrabrosti,
samouvjerenosti i motivacije, jer nisi jedini/a,
postoje i drugi ljudi koji razmišljaju
isto kao i ti, koji žele da pomognu svima,
koji žele da promijene sadašnju realnost.
Kažu: „Pravi male korake, ali neka budu čvrsti i
sigurni.“
To će ti omogućiti postepeno penjanje do
konačnog, krajnjeg cilja, a pravi način za to
je da se uključiš, okupiš ekipicu i zapalite
pozornicu tako što ćete početi pisati i graditi
društveno korisne projekte, koji će privući
sve reflektore pažnje na sebe ako ih začinite
dozom inovativnosti.
„NISTE SAMI, MI SMO UZ VAS I POMOĆI
ĆEMO VAM U SVAKOM NAREDNOM
KORAKU.“
I da, vjerovali ili ne, samo to je potrebno
da promijenite svoju ili nečiju tuđu isuviše
uspavanu realnost.
Ne čini se teško, zar ne? Promjene se neće
desiti same od sebe, čekaju tebe i ljude slične
tebi, pridruži nam se i svjedoči osmijesima
drugih, koji će biti proizvod tvog truda i rada,
jer zaista nema ljepšeg osjećaja nego kad
nekome izmamiš osmijeh na lice ili ga obojiš
duginim bojama.
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 25

Bezrezervna
podrška mentora
kao neizostavan
dio društvenih
biznisa
Lola Tomić jedna je od Mozaikovih mentorica koja
sa mladim ljudima radi na razvoju njihovih ideja za
društvene biznise. Svoja znanja i iskustva koristi
kako bi pomogla mladima da unaprijede ideje i
stvore prostor za razvoj svojih talenata. O svojoj
veoma važnoj ulozi u Mozaiku rekla nam je nešto
više i sama.
Otkako sam postala mentorica Fondacije
„Mozaik“, najveće zadovoljstvo mi predstavlja to
što mogu svakodnevno da angažujem svoja znanja
26
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

PREDSTAVLJAMO MOZAIKOVE MENTORE DRUŠTVENIH BIZNISA
i iskustva kako bih bila podrška mladim ljudima
i doprinela napretku njihovih društvenih
biznisa. Sa „Mozaikovim“ biznisima radim na
temama formiranja i izgradnje timova, kao i na
motivaciji da se ceo tim okupi oko ideje koja će
trajati i biti višestruko korisna i njima i društvu
u celini.
Poslednjih pet godina intenzivno radim kao
profesionalna trenerica (ECA Professional
Coach) i magistrica neurolingvističkog programiranja
(NLP) u oblasti ličnog i poslovnog
razvoja kako sa pojedincima tako i sa timovima
u poslovnom okruženju. Osnivačica sam
Udruženja za unapređenje, lični razvoj i
učenje „Posvećenost radosti života“, gde sam
i predavačica na radionicama i seminarima iz
oblasti ličnog i poslovnog razvoja. Saradnja
sa društvenim biznisima Fondacije „Mozaik“
donosi mi različita, uvek nova iskustva i
predstavlja izazov, ali mi i pomaže da bolje
razumem problematiku mladih preduzetnika u
našem regionu.
U radu sa timovima društvenih
biznisa Fondacije „Mozaik“ koristim
tehnike iz oblasti timskog koučinga
i NLP-a kako bih podstakla mlade
ljude da svoje ideje transformišu u
društvene biznise, inspirišući ih da
preuzmu odgovornost za sopstveni
život, sopstveni biznis, svoja
stremljenja i unapređenje društva u
celini.
Svoje radno iskustvo, znanje i veštine sticala
sam u međunarodnim korporacijama, stranim i
domaćim kompanijama, agencijama za odnose
sa javnošću. Po obrazovanju sam diplomirana
politologinja za novinarstvo i komunikologiju
i specijalistica za odnose sa javnošću, a sve to
uključujem u rad sa timovima i pomažem im da
oblikuju i ispričaju svoju priču.
Svaki od biznisa predstavlja jedinstvenost, i
može ostvariti svoj poziv i svrhu tako što će
odrediti jasne ciljeve, sopstvene vrednosti,
pravila i principe oko kojih će okupiti članove
tima i na taj način efikasno upravljati
društvenim biznisom.
Tokom zajedničkog rada učim ih da jasno
definišu šta je tim i kako se tim formira, zatim
da svakog pojedinca u timu izdvoje sa svim
njegovim talentima, znanjima i iskustvima i
daju mu zadatke koje će obaviti najefikasnije,
kao i da međusobno delegiraju poslove i
ravnopravno raspodele najvažnije funkcije
u timu, da provere koje resurse već imaju, a
koji su im još potrebni za što bolju efikasnost,
a ujedno i kako da sve navedeno usklade sa
zajedničkim ciljem i perspektivom za narednih
nekoliko godina uspešnog rada.
Fondacija „Mozaik“ i svi mentori daju
bezrezervnu podršku svakom biznisu i
njegovom članu na putu uspeha stvarajući im
osećaj sigurnosti i pripadnosti zajedničkoj ideji
unapređenja poslovanja i zapošljavanja u celoj
regiji. Prema izreci Mahatme Gandija – „Ko u
čuda veruje, taj čuda i stvara!“
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 27

Најбољи посао који
можеш замислити
Аутор: Дарио Винш
Што чини посао „посебним“? Што га
чини „позивом“ (енгл. calling) –
већим од самог посла који се обавља,
новца, титуле, статуса?
28
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

ЗА РАЗМИШЉАЊЕ
Неки послови јесу и остају посебни. Скоро
без изузетка, на тим „посебним“ пословима
направи се нешто што нас суштински
промијени и што се цијели живот памти.
„Посебни“ послови у правилу дијеле три
карактеристике о којима пишемо у наставку
текста.
Прилика за формирање
смислених веза с
људима.
Замислите да сте у позицији друштвене
подузетнице која покреће друштвени
бизнис како би развила и пласирала
производ којим жели помоћи слабовидним
особама у цијелом свијету. Она се пита кога
позвати у свој тим. Како привући праве
људе? Како најбоље организирати тим да
ефикасно ради? Ако је наша подузетница
имала један или више претходних
послова на којима је изградила чврсте
професионалне и приватне везе,
највјеројатније ће позвати њој познате,
провјерене особе да јој се придруже. Добро
ће јој доћи и искуство рада у тимовима и на
комплексним пројектима у тренутку када
треба да формира и води свој тим.
Прилика да се научи
нешто ново и битно.
Учење, у овом контексту, не укључује
ствари као што је савладавање Excella или
PowerPointа. На оваквим пословима учење
нечега битног надограђује првенствено
нас саме и помаже нам да правилно
просуђујемо ситуације у комплексном
свијету у којем живимо и радимо.
Осјећај да оно што
радиш има неки смисао
или импакт, тј. да
помаже другима.
Тај осјећај помагања другима је мисао
водиља и мотивација уз коју, нпр.,
ватрогасци или учитељи који раде с дјецом
с посебним потребама свако јутро устају
и одлазе обављати најтеже и најљепше
– а често веома лоше плаћене – послове
на свијету. Тај осјећај је оно што (прво)
мотивира друштвене подузетнике да
покрену друштвене бизнисе, па их онда
и „гура“ да устрају и не посустану када је
најтеже – створити производ из идеје у
глави, покренути бизнис из мјеста, створити
причу ни из чега. Тјера их да својом чистом
енергијом направе промјену у себи, својој
околини и заједници, па и цијелом свијету.
Знати да је свијет другачији зато што си
имала храбрости замишљено почети, у
томе устрајати и коначно то и остварити, то
је тај „посебни“ осјећај.
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 29

Mozaikovi društveni
biznisi u SV IJ ET U
Naši društveni biznisi na
startup eventu u Berlinu
U Berlinu se 6. decembra 2017. godine, u sklopu
TechCruch Berlin 2017, održao „Founder’s
Garage“1 na kojem se okupljaju „hardware“
startupi iz cijelog svijeta.
Među njima su i naši društveni biznisi ARQUA
i FeelTheSpace. FeelTheSpace se našao i među
istaknutim startupima koji su se takmičili za
vrijednu nagradu - dvije sedmice u Fraunhofer
IZM Start-A-Factory harware akceleratoru!
Detaljnije o samom eventu
možete pročitati na:
https://rebrand.ly/foundb9a2,
a tu je i video koji
prikazuje atmosferu
eventa:
https://rebrand.ly/
videoFG
FeelTheSpace je već na eventu privukao
pažnju Fraunhofer IZM-ovog startup akceleratora
i razmijenile su se ideje o tome kako
minijaturizirati konačni prototip tj. finalni
proizvod. Faktor privlačnosti se može opisati
kao: removing “disability” from a “person
with disability”.
Minijaturizacijom njihovog proizvoda omogućava
se slijepim i slabovidnim osobama da
navigiraju prostor bez tzv. „bijelog štapa“.
Uspjeh ovog proizvoda također znači i kraj ere u
kojoj je 80 milijuna slijepih i slabovidnih osoba,
koliko ih ima u svijetu, u grupi promatrano
kao osobe sa invaliditetom. Oni će se moći
slobodno kretati kroz prostor bez bijelog štapa.
Ako takvu promjenu sagledamo u tzv. „velikoj
slici“, možemo zaključiti da FeelTheSpace uz
još samo tri startupa (AIServe iz Portugala,
Letos iz Izraela i SoundWorld iz SAD-a) razvija
rješenja za tri od pet ljudskih čula – vid
(FeelTheSpace i AIServe), dodir (putem senzora
vibracija – Letos), kao i sluh (SoundWorld).
Minijaturizacijom ove tri vrste uređaja osobe
s poteškoćama mogu postati punopravni
i produktivni članovi društva, dok je sam
dijapazon mogućih primjena nevjerojatno širok.
https://rebrand.ly/IZM
30
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

MOZAIK U SVIJETU
Arqua
zainteresirala
i predstavnike
vlasti u BiH
Arqua je izazvala posebnu pažnju i predsjedavajućeg
Vijeća ministara BiH Denisa
Zvizdića i gradonačelnika Sarajeva Abdulaha
Skake na predstavljanju startupa na Sarajevo
Unlimited 2017, koji se održao u novembru
u Domu mladih. „120.000 KM nam
treba za prvih 300 komada“, jasni su
bili Adnan i Armin. „Dobili smo investiciju
od Fondacije Mozaik, napravili smo
prototip koji savršeno funkcionira i nema
kvarova. Sada pravimo drugu verziju i
tražimo novac da počnemo proizvodnju“,
poručili su mladići.
Arqua je oduševila svojim rješenjem modularnih
rezervoara koji nude filtraciju, neometano
snabdijevanje vodom i pametnu
kontrolu potrošnje vode u domaćinstvima. U
Berlinu se Arqua povezala sa startupom koji
pravi revoluciju u rasvjeti, tako da je nova opcija
Arqua modularnih rezervoara konstantno
pročišćavanje i dezinfekcija vode uz pomoć
svjetlosti posebnih frekvencija direktno unutar
modularnih rezervoara (uništava se 99 %
bakterija za oko 80 sekundi).
Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Denis Zvizdić i
gradonačelnik Sarajeva Abdulah Skaka sa
predstavnicima Arque.
https://rebrand.ly/sarajevoUNLMTD
https://rebrand.ly/adnanFB
https://rebrand.ly/arminFB
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 31

Dobra vijest iz
EkoMozaika d.o.o.
AGROINOVA.EU:
Val optimizma za
poljoprivredu na
početku godine
Osiguranjem uvjeta za donošenje dokumenta
„Strateški plan ruralnog razvoja Bosne i
Hercegovine – Okvirni dokument“ državni
parlament će i formalno omogućiti realizaciju
poljoprivrednih projekata za koje će BiH
iz fonda IPA II dobiti čak 90 miliona eura u
naredne tri godine.
Osnovni cilj ove strategije jeste povećanje
konkurentnosti domaće poljoprivrede, a
upravo naš program Agroinova.EU, razvijen u
društvenom biznisu EkoMozaik d.o.o., otvara
prostor za širenje proizvodnje različitih kultura
uz uvažavanje suvremenih ekonomskih i
proizvodnih kriterija i principa.
„Potpisivanjem trgovinskih sporazuma s Evropskom
unijom, zemljama CEFTA-e, Rusijom i
Turskom BiH je gotovo u cijelosti otvorila svoje
32
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

EkoMozaik
tržište. S obzirom na to da su u svim spomenutim
zemljama ulaganja u poljoprivredu čak deset
puta veća nego kod nas, rast konkurencije su
osjetili posebno poljoprivredni proizvođači.
Nažalost, zbog malih budžetskih izdvajanja i
ograničenog pristupa kreditima dosad u ovoj
oblasti nije bilo dovoljno investicija, pa danas
imamo zastarjelu infrastrukturu, mehanizaciju
i opremu. Sve je to poljoprivrednike stavilo u
vrlo težak položaj“, mišljenja je federalni ministar
poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva
Šemsudin Dedić.
Strateški plan ruralnog razvoja sadrži detaljnu
analizu postojeće situacije, te predlaže načine
modernizacije bh. poljoprivrede u okolnostima
sve veće konkurencije. Među ključnim mjerama
predviđenim strategijom našla su se
ulaganja u moderne štalske objekte, skladišta,
mehanizaciju i sisteme navodnjavanja.
Proteklih godina potvrđene su velike slabosti
naše poljoprivrede. Tako se pokazalo da nemamo
razvijen sistem skladištenja i hladnjača,
pa je kriza na svjetskom tržištu teško pogodila
malinare, primorane da prodaju malinu po
nepovoljnim cijenama. Ili, da je više površina
obuhvaćeno sistemom navodnjavanja, bile bi
blaže posljedice prošlogodišnje suše... Sredstva
iz fonda IPA II omogućit će nam nova ulaganja
u sistemska rješenja ovih i sličnih problema.
Agroinova.EU stoga nudi cjelovit tržišni
pristup planiranju nasada poljoprivrednih
kultura, potpuno u skladu sa zahtjevima
međunarodnog tržišta. Naši poljoprivrednici
napokon imaju priliku postati ravnopravni na
vrlo nestabilnom i zahtjevnom globalnom
tržištu. Upravo Agroinova.EU omogućava
beskamatne robne kredite za poljoprivrednike
u partnerstvu s lokalnim i entitetskim vlastima,
bankama, privrednim subjektima,
garantira nabavu najkvalitetnijeg i cjenovno
najpovoljnijeg sadnog materijala te siguran
otkup uz korektnu cijenu u odnosu na kretanja
na globalnom tržištu.
Ove godine se iz najavljenih aktivnosti
očekuju i podrška laboratorija i inspekcijskih
službi te školovanje i usavršavanje
poljoprivrednih proizvođača. Planirano
je i jačanje organiziranja te međusobnog
povezivanja poljoprivrednih proizvođača,
kupaca i prerađivača, uvođenje certificiranih
međunarodnih standarda kvalitete, pa i jačanje
marketinških vještina da bi se povećao interes
za bh. proizvode i njihovu prepoznatljivost u
svijetu.
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 33

Poljoprivreda na
drugačiji način
„Nije sramota biti
ratar u gradu“
Autorica: Adnana Prijić
34
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

FEATURING
Posmatranje razvoja biljke
od sjemena do perioda
kad se ubere i stavi na
stol predstavlja ponos za
osobu koja je posvetila
pažnju uzgoju te biljčice.
Samim tim uzgajivač zna
šta stavlja na svoj stol,
pred svoju porodicu i zna
da je to zdravo.
Sve veći broj ljudi u posljednje vrijeme teži
zdravoj ishrani. Međutim, da li su proizvodi koji
se kupuju toliko zdravi kako piše na ambalaži, to
niko ne zna zasigurno. Stanovništvo koje živi na
selu i koje uzgaja svoju hranu sigurno je u ono
što jede, međutim gradsko stanovništvo kupuje
ono što mu se nudi na policama u marketima i
pijacama, a hrana dolazi ko zna odakle i ko zna
čime je sve tretirana u procesu od proizvodnje
do postavljanja na policu u trgovini.
Porastom svijesti o zdravoj ishrani u posljednje
vrijeme sve više ljudi pribjegava uzgoju hrane
na nekonvencionalne načine, kao npr. u
saksijama u stanovima, na terasama, balkonima,
na krovovima zgrada, zapuštenim gradskim
površinama itd. 15 % svjetske hrane proizvodi
se na ovakav način, što znači da proizvođač
ne samo da proizvodi hranu za svoju porodicu
nego i za prodaju, što povećava doprinose
porodici. Ovakav način proizvodnje hrane
naziva se urbana ili periurbana poljoprivreda.
Urbana poljoprivreda
Prema podacima UN-a, danas postoji preko
40 različitih formi urbane poljoprivrede, od
uzgoja povrća i voća do akvakulture, od malih
bašti za potrebe domaćinstva do onih većih,
namijenjenih proizvodnji za prodaju i sl.
U većim svjetskim gradovima već postoje
programi koji podstiču stanovništvo da se
krene baviti poljoprivredom unutar ili blizu
gradova, iako se ovaj vid aktivnosti odvija
uglavnom u zemljama u razvoju (Afrika, Azija
i Južna Amerika), koje karakteriše nedovoljna
zaposlenost stanovništva i relativno nizak
prosječni standard. Potrebno je napomenuti da
je urbana poljoprivreda značajna i u zemljama s
ubrzanim rastom. Npr., Šangaj, koji je po popisu
iz 2000. godine imao 17 miliona stanovnika,
dobije iz svoje urbane i periurbane teritorije
oko 60 % gradskog povrća, 100 % mlijeka, 50
% jaja.
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 35

„Eat your roof“, Berlin
U Banjoj Luci je u aprilu ove
godine bio raspisan poziv za
prijavu korisnika za projekat
„Urbana poljoprivreda“,
gdje se moglo konkurisati za
dodjelu sredstava.
U Tuzli je sličan projekat proveden
u saradnji s lokalnim
vlastima, koje su obezbijedile
parcele za uzgoj ratarskih
kultura, i YEP-om, a sve u
cilju da se zaposle mladi ljudi.
U Rusiji urbana poljoprivreda postaje nacionalna
razonoda koja obezbjeđuje skoro polovinu
ukupne poljoprivredne proizvodnje.
Uzgojem ratarskih kultura obezbjeđuje se
hrana za domaćinstvo kao i za prodaju.
U Berlinu postoji program koji se zove „Eat
your roof“, gdje se na krovovima zgrada podižu
bašte u kojima se gaje ratarske kulture
i voće. Sjedište Nokije u Berlinu je u zgradi na
čijem je krovu predstavništvo napravilo vrt
za uposlenike kao i za posjetioce da mogu
uživati u prirodnom ambijentu, što predstavlja
podstrek i za ostale ljude, također i kompanije,
da rade na ozelenjavanju zapuštenih površina i
promjeni ekološke svijesti.
U Britaniji je dozvoljeno čuvanje koka nosilja
u kavezima u baštama porodičnih kuća, dok
u jednom gradiću u Belgiji lokalna uprava
potpuno besplatno daje kavez za dvije koke
nosilice uz jednu obavezu, a to je da ih hrane
36
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

FEATURING
organskim otpadom iz porodične kuće, čime
se smanjuje količina komunalnog otpada.
U Londonu je 2008. godine otvoreno 1500
lokacija za uzgajanje ratarskih kultura.
U svjetskim metropolama nije neobično vidjeti
krovne bašte, košnice za pčele na krovovima
zgrada i u privatnim baštama. Na krovu zgrade
britanskog parlamenta nalaze se košnice s
pčelama.
Ovo su samo neki od primjera na koji se način
mogu iskoristiti potencijali koji su dostupni
stanovništvu za malo novca.
Ovakav vid proizvodnje polahko se počinje
primjenjivati kako u regiji tako i kod nas. U
Srbiji već postoje oformljene urbane bašte koje
okupljaju volontere kao i zaljubljenike u prirodu
koji nemaju svoju zemlju da uzgajaju neke od
kultivara. Jedna od takvih zajednica, oformljena
2003. godine u Novom Sadu, je Baštilište, u
kojem se uzgajaju kultivari koje zajednica koristi
za sebe, bez komercijalne prodaje.
U Banjoj Luci je u aprilu ove godine bio raspisan
poziv za prijavu korisnika za projekat „Urbana
poljoprivreda“, gdje se moglo konkurisati za
dodjelu sredstava. U Tuzli je sličan projekat
proveden u saradnji s lokalnim vlastima, koje su
obezbijedile parcele za uzgoj ratarskih kultura,
i YEP-om, a sve u cilju da se zaposle mladi ljudi.
Urbana poljoprivreda počiva na više argumenata
koji se navode u njenu korist: reciklaža
organskog otpada, proizvodnja zdrave hrane,
smanjivanje potrebe za transportom uz
istovremeno ozelenjavanje gradskih površina,
a time i smanjenje efekta stakleničke bašte,
do ekonomskog rasta i otvaranja novih radnih
mjesta. Ono što je također jedna od prednosti
ovog vida „hobija“ jeste da se proizvođači
upoznaju, dijele iskustva i u konačnici druže.
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 37

Zašto se bojimo
poduzetništva?
Autorica: Samira Nuhanović
38
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

INSIGHT
Poduzetništvo nije jednostavno definisati niti je lako razumjeti
zašto neke kulture i populacije imaju veću sklonost ka
poduzetničkom djelovanju od drugih. Ono što je sigurno
jeste da je to model ponašanja koji podrazumijeva specifičnu
inovativnost u korištenju resursa i razumijevanju društva i
njegovih potreba. Pa tako, kao i svaki drugi fenomen koji
uključuje djelovanje ljudskog faktora, njegov je uspjeh podložan
utjecajima iz okoline, koji mogu doći u formi naučenog
ponašanja, očekivanja porodice i prijatelja, samopercepcije
potencijalnih poduzetnika.
U širem kontekstu poduzetničke klime neke zemlje možemo
onda govoriti o utjecaju društvenih, političkih, ekonomskih,
kulturoloških, demografskih i konačno psiholoških varijabli na
nečiju odluku da pokrene poduzetničku inicijativu i, još važnije,
da u njoj istraje. Zato prilikom istraživanja sklonosti ka pokretanju
poduzetničkih ideja istraživači veliku pažnju posvećuju
kontekstualnim faktorima i to tako što ih uvijek odvajaju u dvije
kategorije: one koji utječu na samu ideju da se neko opredijeli
za prvi poduzetnički korak i one faktore koji utječu na to da
se osoba dugoročno opredijeli za poduzetničko putovanje. Tu
govorimo o pokretačkim influenserima i influenserima rasta.
U globalnom kontekstu možemo isto praviti razlike i među
ekonomijama čiji je rast uslovljen isključivo efikasnom upotrebom
resursa u odnosu na one koje se više oslanjaju na
inovativnu upotrebu resursa. Smatra se da su poduzetnici koji
djeluju u ekonomijama čiji je rast vođen inovacijama i sami puno
inovativniji i imaju bolju sposobnost da uoče realne potrebe
i prilike na tržištu u odnosu na poduzetnike u ekonomijama
koje se ne usuđuju da inoviraju te je glavna motivacija koja
pokreće poduzetništvo zapravo potreba da se riješi (uglavnom)
nezaposlenost određenih populacija. Podaci ukazuju na to
da su dugoročnije i uspješnije poduzetničke inicijative koje su
motivisane pravilno protumačenom tržišnom prilikom nego one
koje nastaju isključivo kao odgovor na neku društvenu potrebu. 1
Drugim riječima, pravilno razumijevanje tržišnih prilika zajedno
s jasnim rješenjem društvenog problema može doprinijeti
razvoju zdravog poduzetničkog duha.
Ono što je interesantno primijetiti u literaturi jeste sve veće
oslanjanje na tzv. perceptivne varijable u kontekstu objašnjavanja
1
Global Entreprenuership Monitor,
Global Report 2016/2017, dostupno
na: http://www.gemconsortium.org/
report.
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 39

2
Arenius, Pia i Mainniti, Maria, 2005,
Perceptual Variables and Nascent
Entreprenuership, Small Business
Economics, 24: 233-247.
3
Karl Wennberg, Saurav Pathak &
Erkko Autio, 2013, How culture
moulds the effects of self-efficacy and
fear of failure on entrepreneurship,
Entreprenuership & Regional
Development, Vol. 25, Iss. 9-10.
4
Krueger, Norris; Linan, Francisko & Nabi,
Ghulam, 2013, Cultural values and
entreprenuer.
poduzetničkih sklonosti kao što su svjesnost o prilikama,
odnosno mogućnost budućeg poduzetnika ili poduzetnice da
prilike primijeti i na njih reaguje, strah od neuspjeha, tačnije,
sposobnost da se taj strah amortizuje, te konačno vjerovanje
u vlastite vještine za uspjeh. 2 S obzirom na to da je procent
propadanja poduzetničkih inicijativa u svijetu izrazito visok, pa
negdje premašuje i 95 %, sasvim je razumljivo da je ta prepreka
nešto što se najčešće spominje kao razlog zbog kojeg se neko i
ne odlučuje za pokretanje biznisa. S obzirom na to da se strah
od propadanja u većini kultura navodi kao jedna od najvećih
prepreka poduzetništvu, istraživanje na uzorku od 42 zemlje
pokazalo je da se nekada izražene perceptivne varijable mogu
ublažiti postojanjem dobre strukture podrške u samoj kulturi,
poput društvene infrastrukture koja propadanje neće osuditi
niti će osujetiti ponovni poduzetnički pokušaj. 3 Pored toga,
kontekst i kultura koji podržavaju poduzetništvo takvom će
izboru karijere dodijeliti veći društveni status i osigurati da se
poduzetnici posmatraju kao uzori u društvu, što će onda samo
ojačati temelje poduzetničke kulture. 4
40
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

INSIGHT
Uspavani poduzetnici
Prema svim parametrima poduzetničke aktivnosti, regija
Zapadnog Balkana se smatra izrazito neaktivnom. Rijetki
su pokušaji da se obezbijedi mreža podrške koja će zajedno
s poduzetnikom ili poduzetnicom podijeliti inicijalni rizik
pokretanja firme. Ako se zanemare svi politički i ekonomski
parametri koji otežavaju poslovanje na Balkanu, a specifično u
BiH, možemo pokušati da izolujemo tzv. perceptivne faktore
prilikom razumijevanja inertnosti poduzetničke scene među
mladom populacijom u BiH.
S obzirom na to da Fondacija Mozaik već tri godine implementira
sveobuhvatni program podrške razvoju društvenih biznisa,
i to tako što uspostavlja sistem, tj. kulturu koja će njegovati
eksperimentisanje i učenje radije nego osuđivati propadanje
ideja, zanimalo nas je kako na poduzetništvo gledaju polaznici
našeg inkubatora. Svjesni metodoloških limitacija našeg
istraživanja kao i činjenice da ne govorimo o reprezentativnom
uzorku za mlade u cijeloj BiH, smatramo da je važno govoriti o
njihovim percepcijama o poduzetništvu. 5 Oko 70 % mladih iz
našeg uzorka dolazilo je iz urbanog dijela svoje općine ili grada,
dok je 40 % njih imalo visoku stručnu spremu. Čak 40 % mladih
iz našeg uzorka živi s roditeljima i nema osnovna sredstva
za samostalan život s radnim iskustvom koje je uglavnom
uključivalo honorarne poslove. Poduzetništvo je u slučaju
ovog uzorka odgovor na problem nezaposlenosti i pokušaj
dugoročnog rješavanja egzistencijalnih pitanja.
5
Uzorak je imao 28 ispitanika, od
čega 14 muškaraca i 14 žena.
Kvantitativne informacije smo
dobili kroz strukturirani upitnik,
dok smo kvalitativne informacije
dobili kroz fokusnu grupu.
Tri su generalna stava dominirala grupom:
1. mladim ljudima treba više od godinu dana da od početne
ideje pokušaju napraviti prvi korak ka realizaciji; previše
vremena se potroši na razmišljanje jer „strah od rizika i
propadanja paralizira“;
2. jedno iskustvo straha obeshrabruje novi
poduzetnički pokušaj;
3. nevladine organizacije su prva polazna tačka kada je
pokretanje biznisa u pitanju.
Svi mladi unutar ovog uzorka smatraju da bi poznanstvo s
nekim uspješnim poduzetnikom ili poduzetnicom uveliko povećalo
njihove šanse za uspjeh jer trenutno dominira osjećaj
da je uspjeh jedino moguć kroz formiranje političkih konekcija
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 41

prvenstveno na lokalnom nivou. Iako je program Inkubatora
dizajniran tako da pokrije potrebe razvoja biznisa, većina
ispitanika je navela da im je najveća korist dosadašnjeg učešća u
programu bilo povećano lično samopouzdanje.
Željeli smo da saznamo koje resurse mladi smatraju ključnim
za razvoj svojih poduzetničkih inicijativa. Pokazalo se da
za najvažniji resurs biraju mentorsku podršku, pa tek onda
finansijska sredstva.
Q31
Za razvoj
biznisa su
potrebni resursi.
Koji su po tebi
najvažniji?
42
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

INSIGHT
Mladi ljudi su svjesni toga da bez dobrog tima teško mogu razviti
održiv biznis, pa tako za najvažniji faktor koji bi mogao determinirati
konačni uspjeh njihovog biznisa navode dobar i funkcionalan
tim. Ulaganje značajnijih finansijskih sredstava nalazi se na
trećem mjestu, nakon prilike da učestvuju u nekom od programa
inkubacije. Mladi iz ovog uzorka smatraju porezna opterećenja
za poduzetnike jednim od najčešćih faktora koji mogu ugroziti
buduće poslovanje firme. Kada su u pitanju perceptivne varijable,
čak 30.77 % ispitanih navodi strah od propadanja kao mogući
faktor koji će ograničiti razvoj firme. Na drugom mjestu se
nalazi strah od neznanja u oblasti upravljanja firmom. Čak 80 %
ispitanika poznaje nekoga ko je u posljednje dvije godine pokrenuo
vlastiti biznis i motivirano je tim primjerom, a čak 65 % njih
nalazi uzore važnim motivacijskim faktorom.
Kuda dalje?
Mijenjanje poduzetničke kulture je posao čiji će se rezultati
vidjeti tek kroz nekoliko generacija. Naučena ponašanje se
teško mijenjaju novim šablonima. Iako se u slučaju našeg uzorka
može reći da je većina poduzetničkih ideja motivirana potrebom
radije nego jasnim razumijevanjem tržišnih prilika i praznina,
mladim ljudima je jasno da se poduzetnički uspjeh ne dešava u
izolaciji. Sistem je važan. Podrška je ključna. Ali uspjeh ni tada
nije zagarantovan.
Trebamo li se, dakle, bojati poduzetništva?
Trebamo se jedino bojati propuštene prilike da
kroz propadanje posijemo prvo sjeme promjene
poduzetničke kulture u BiH.
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 43

Organizacija dvodnevne
konferencije Fondacije Mozaik
Agencija MaŠta je 7. decembra 2017. godine organizovala
dvodnevnu konferenciju za klijenta Fondaciju Mozaik.
Producirali smo cijeli event, tehnički ga realizovali te bili
zaduženi za PR i medijsku promociju. Zadovoljstvo je
veće jer smo se družili s mladim ljudima kojima je ova
konferencija i posvećena. (više o konferenciji na str. 14)
Potpisivanje
ugovora za vođenje
i koordinaciju
jednogodišnjeg
projekta koji
finansira Mott
fondacija
MaŠt
aktivn
Agencija MaŠta će provoditi jednogodišnji projekat
koji će finansirati Mott fondacija. Projekat se odnosi na
angažovanje nevladinih organizacija u cilju izgradnje
kapaciteta ali i podrške od građanstva, koja je neophodna
za provedbu projekata koji su od važnosti za zajednicu.
Poziv organizacijama će biti upućen 1. februara, a najbolje
organizacije će dobiti finansijska sredstva za razvoj i
podršku svom radu.
44
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

MaŠta
Organizacija Demo Daya I
Agencija MaŠta je 16. i 17. decembra 2017.
godine u prostorijama Hotela Hollywood
na Ilidži organizovala Demo Day I. Učesnici
Mozaikovog Inkubatora društvenih biznisa, koji
su došli iz 14 bosanskohercegovačkih gradova,
prezentirali su svoje biznis ideje, a najbolji
su dobili investiciju od 3.000 KM za izradu i
testiranje prototipa. (više o Demo Dayu na str.
6-7)
tine
nosti
Partnerstvo s ekskluzivnim
distributerom za Adobe na
Balkanu
MaŠta je odobrena i certificirana od kompanije
Adobe kao reseller za regiju. Agencija MaŠta
će također raditi validaciju svih nevladinih
organizacija u regiji, što predstavlja dodatan
izvor prihoda.
Organizacija treninga za
TechSoup Europe
http://www.masta.ba/
e-mail: info@masta.ba
Agencija MaŠta organizovala je trening od
15. do 21. januara 2018. u Hotelu Europe te
sastanak partnera unutar mreže TechSoup.
Treninzima i sastanku je prisustvovalo 40 učesnika,
a povod je bila finalizacija dvogodišnjeg
projekta koji se fokusirao na razvoj ICT kompetencija
i alata za nevladine organizacije.
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 45

Osnivanje
društvenog
biznisa
u BiH
Autorica: Vildana Mujkić,
direktorica Agencije MaŠta
46
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

INSIGHT
Pojmovno, društveni biznis se razlikuje od
privatnog biznisa. Zakonski, ne postoje
distinkcije. Bosna i Hercegovina, iako već dugo
prolazi težak period adaptacije na nova tržišta,
ne zaostaje za svijetom kada govorimo o
registraciji i klasifikaciji društvenih preduzeća.
Naime, ne postoje olakšice ili posebna poslovna
pravila koja se tiču isključivo društvenih biznisa.
Kada pozivamo logiku upomoć, ne postoji
niti jedan argument zbog kojeg društveni
biznis ne bi trebao imati poseban status, prije
svega zbog bazične namjere postojanja, ali
i zbog poslovnih ciljeva i aktivnosti koje se
uvijek odnose isključivo na dobrobit zajednice
i rješavanje nekog od prepoznatih problema
u društvu. Stvarna zakonska politika u Bosni i
Hercegovini ne tretira namjere niti aktivnosti
preduzeća, pa primjer da prodavač cigareta,
koje negativno i direktno utiču na zdravlje
društva, plaća isti iznos poreza kao i neki
društveni biznis koji svoja sredstva ulaže
primarno u kupovinu filtera za prečišćavanje
zraka govori o nepostojanju poticajnih politika
za razvoj društvenih biznisa.
Buducnost društvenog
poduzetništva u
Bosni i Hercegovini
Način da se unaprijede loše ili izglasaju nove
politike koje se tiču društvenih biznisa je prije
svega moguć kroz razvoj kulture društvenog
poduzetništva te kroz naglašavanje uloge
društvenog poduzetništva u razvoju ekonomije
i društva u cjelini. Ovaj vid poslovanja ima
veliki potencijal, koji je u potpunosti moguće
ostvariti samo kroz dobro definisan pravni
i institucionalni okvir. Također, neophodno
je definisati mjere za poticanje poslovanja
društvenih poduzetnika koji direktno utiču na
unapređenje kvalitete života kroz poslovanje
za društvenu dobrobit te postaviti jasne
kriterije za definisanje društvenih biznisa.
Razgovori o društvenom poduzetništvu u
Bosni i Hercegovini u posljednje su se vrijeme
intenzivirali, a ono što najviše pogoduje
budućnosti društvenog poduzetništva u BiH
jeste činjenica da je uvršteno i u formalni
sistem obrazovanja (tematika društvenog
poduzetništva uvedena je u programe
ekonomskih studija). Ohrabruje i činjenica
da već postoje inicijative koje promovišu
vrijednosti društvenog poduzetništva
metodama zagovaranja, kao i inkubatori za
podršku društvenim poduzetnicima. Svake
godine sve više registrovanih preduzeća posluje
po principima društvenog poduzetništva.
U konačnici, budućnost ovog vida poslovanja
je neupitna, a upravo je Agencija MaŠta dokaz
da se svi principi društvenog poslovanja
mogu ispoštovati i bez zakonskih regulativa
namijenjenih ovom obliku.
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 47

Мозаик на регионалном
годишњем састанку
НВО у Скопљу
Регионални годишњи састанак невладиних
организација под називом Друштвено
предузетништво као средство финансијске
одрживости пружања услуга НВО одржан
је у Скопљу у склопу GIZ-овог пројекта
Социјална права за угрожене групе (SoRi).
На састанку су учествовале
невладине организације
из Македоније, Србије,
Косова, Албаније и Босне
и Херцеговине, гђе су
представљени финансијски
модели који могу послужити
организацијама дa постану
друштвена предузећа.
Дијелом састанка били су и експерти који
су давали приједлоге о томе на који начин
истражити тржиште, почети с радом,
оформити тим, наћи најбољи начин
финансирања и укључити инвеститоре
у будућа пословања својих друштвених
предузећа. Менторица Белма Ризвановић
из Мозаиковог Инкубатора друштвених
бизниса позвана је на састанак као експертица
из области истраживања тржишта и
модела финансирања друштвених бизниса.
Оно што су организације истакле као изазов
јесте питање како из НВО-овског начина
функционисања саме организације и тима
у организацији прећи у привредни начин
пословања на локалном или регионалном
тржишту.
48
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

MOZAIK AROUND THE GLOBE
Мозаик на Belgrade
Venture Forum-u
Belgrade Venture Forum (BgVF) је највећи
форум за подузетничке и импакт инвеститоре
у региону, на који су нас позвали партнери
из Impact hub-a Београд. Мозаик инвестира у
врло ране фазе развоја друштвених бизниса,
због чега смо на скупу BgVF-а учествовали као
импакт инвеститори.
Осим инвеститора, на овом тродневном
догађају упознали смо неке изврсне стартапе
из цијелог региона, менторе и хабове
заинтересоване да подрже подузетнике у
раним фазама развоја пословних идеја.
Први дан је био фокусиран на инвеститоре,
па смо тако на панелу Пословни анђели у
Европи могли чути како се успостављају
мреже пословних анђела – једну ускоро
можемо очекивати у Србији.
Другог дана фокус је био на подузетницима
и стартапима, уз много предвиђања о
будућим трендовима у развоју бизниса и
подузетничке климе.
На сесији Импакт инвеститори на Западном
Балкану позвали смо учеснике и учеснице
да се у априлу придруже нашој online / offline
заједници, гдје ће се окупљати млади
подузетници и подузетнице у потрази за
инвестицијама и менторском подршком.
Осим што смо разговарали о инвеститорима
у ране фазе развоја, фондовима и приликама
за подузетнике и подузетнице, на
Forumu су се представили и неки изврсни
стартапи. Њихови пичеви су доказ да у
региону постоји позитиван тренд у развоју
стартап заједнице.
Детаљан извјештај с догађаја
можете прочитати на интернетској
страници Impact hub-а Београд:
https://rebrand.ly/abito5230
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 49

Bosch fondacija
nas je pozvala u
vrlo interesantno
društvo
Dobili smo pozivnicu za Paretz, neobično
mjestašce kraj Berlina. Ako ste ljubitelji bajki,
onda je ovo mjesto savršena destinacija za
odmor za vas, pod uslovom da možete da
pronađete put. Vjerovali ili ne, do njega se
dolazi ili prateći rijeku ili putem jedva ucrtanim
na karti.
Privatna Fondacija Helga Breuninger odučila
je da kreira prostor za susrete, druženje,
inovacije i rješenja. O tome kako sve izgleda
svjedoči i šareni kolaž ispod. Čak i ako dođete
bez inspiracije i ideje, ovo je mjesto gdje ćete
ne samo da je dobijete već i uveliko isplanirate
mnogo koraka njenog izvođenja.
Spomenuh interesantno društvo. Bosch
fondacija je okupila 11 organizacija koje prave
zajednice kako bismo učili jedni od drugih.
Nakon tri godine provođenja i testiranja svoje
strategije spremni smo za rast i širenje, a
izgleda da je zajednica pravi odgovor za nas.
Zaista smo mnogo naučili.
Ono što smo saznali na sastancima i što nam je
bilo baš interesantno jeste da svaka od fondacija
koristi različit pristup, tehnologiju i procese da
napravi i upravlja svojom zajednicom. Mozaik
je pokupio posebne simpatije i pohvale jer će
ponuditi besplatnu i kvalitetnu podršku za
mlade poduzetnike i aktiviste u regionu. Svi su
rekli da možemo računati na njih kao članove
zajednice i mentore za razvoj biznisa ili akcije u
zajednici.
Vesna Bajšanski-Agić, izvršna direktorica
Fondacije Mozaik, i Dušanka Ilić, CIO, HubRiver
50
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

MOZAIK AROUND THE GLOBE
Kako pričati
priču koju će
neko zaista
htjeti čuti?
Predstavnica Fondacije Mozaik Belma Agić
s Vildanom Mujkić i Goranom Petkovićem
iz Agencije MaŠta odgovor na ovo pitanje
potražila je na treningu „Reach your Audience
with Persuasive Storytelling“, koji se održao
u decembru u Varšavi.
Nakon neuspješnog pokušaja odlaska u
Varšavu (zahvaljujući maglovitim zimama
u Sarajevu) ekipa je odlučila još jednom
pokušati i nije se pokajala! Drugi put
avion je poletio, i ispostavilo se da je u
periodu božićnih praznika odlično posjetiti
Varšavu (a i program je bio jako zanimljiv :)).
Ovaj trening je dio programa TechSoup
Europe pod nazivom „Tech for Stories: DIY“.
Trening je ponudio nove informacije o nužnoj
medijskoj pismenosti i društvenim kampanjama
za nevladine organizacije koje žele povećati
svoj društveni impakt. Trodnevna kombinacija
modula omogućila je učesnicima/ama da razviju
vještine pomoću kojih će izabrati odgovarajuće
medijske formate modernog novinarstva pri
targetiranju ciljne grupe, održavanju kontakta s
njom te na koncu i ubjeđivanja. Cilj dugotrajnog
strateškog planiranja komuniciranja sa svojom
publikom jeste izgradnja većeg i mjerljivog
impakta.
Trening su podržali SOCIALware ASBL kao znak
njihove kontinuirane podrške TechSoup Europe
Mreži te Charles Stewart Mott Foundation u
okviru TechSoup’s CSO ICT Programa podrške
i izgradnje kapaciteta. Treningu je prisustvovalo
20 učesnika/ca iz 14 različitih država.
Fun fact: božićni
market u Varšavi
počne na trgu u
Starom gradu,
a onda se do
mjesta Wilanow
prostire na 20 km
puta ukrašenog
najljepšim
novogodišnjim
dekoracijama.
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 51

INFO PULT
MIF II Impact
Venture Fund
Impakt fond za
područje centralne
i istočne Europe
Početkom 2017. godine odlučili smo pokrenuti
inicijativu za osnivanje regionalnog impakt
fonda koji bi ulagao kapital u društvene biznise
i impakt SMEs koji se nalaze u pre-seed (faza
razvoja MVP-a), seed (faza izlaska na tržište) ili
u fazi tzv. ranog rasta (ENG: early growth), kada
biznisi punim obimom izlaze na ciljana tržišta.
UN Sustainable
Innovation Forum
COP 23
Mozaik je bio prisutan na UN Sustainable
Innovation Forumu COP 23, koji se održavao u
Bonnu u Njemačkoj.
Panel diskusija “Od milijardi do trilijuna: Uska
grla u snabdijevanju kapitalom i potražnji
investicijskih projekata” uključivao je sljedeće
1. januara 2018. godine predstavili smo novi
fond: MIF II Impact Venture Fund. MIF II je
jedinstveno pozicioniran da adresira i ublaži
problem financiranja društvenih biznisa i
impakt SME u regiji CEE. MIF II će ulagati u
društvene biznise i impakt SMEs koji dolaze
i rade u 17 zemalja regije CEE, među kojima
su: Albanija, Austrija, Bosna i Hercegovina,
Bugarska, Crna Gora, Češka Republika,
Hrvatska, Grčka, Kosovo, Latvija, Litvanija,
Mađarska, Makedonija, Moldavija, Poljska,
Rumunija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Ukrajina,
kao i Gruzija, Izrael i Turska.
MIF II će ulagati kapital u iznosu od 50 do 100
hiljada eura za pre-seed fazu, 250 hiljada do
1 milijun eura za seed fazu i više u biznise koji
se nalaze u fazi ranog rasta. Ovi društveni i
impakt biznisi će, pored financijskog povrata,
generirati i društveni impakt za više od 50,000
korisnika u zemljama regije – ili u jednoj slici:
MIF II Impact Venture Fund počinje s
investiranjem polovinom 2018. godine.
https://www.mifventures.com
lidere: Johnny Brom (Sail Ventures), Jane Wilkinson
(Luxembourg Stock Exchange), Ivo Mulder
(UN Environment) i Elvira Lefting (Finance in
Motion) kao paneliste.
Panel je pokrivao teme kao što su stanje na
financijskom tržištu s fokusom na klimu, uska
grla u snabdijevanju kapitalom i potražnji
investicijskih projekata, potreba za projektima
održivog korištenja zemlje, kreiranje impakta i
inovacije u financijama.
52
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

FINANSIJE
A šta kažu brojevi?
Potpisan je ugovor sa Švicarskom agencijom za
razvoj i saradnju (SDC) i odobrena su sredstva u
iznosu od 490.385 KM. Sredstva su odobrena
za finansiranje aktivnosti desetogodišnje strategije
društvenog poduzetništva.
Grant je odobren za prvih šest mjeseci, očekuje
se nastavak projekta na četiri godine!
Kompletirani godišnja završna
knjiženja, godišnji finansijski,
narativni i konsolidovani izvještaji za
2017. godinu.
U decembru su kompletirani svi
finansijski izvještaji za 32 općine koje
su finansirale projekte Omladinske
banke 2017. godine.
Ukupno utrošena sredstva iznose
232.360 KM!
Fondacija Telemach se pridružila donatorskoj
podršci u 2017. godini tako što
je finansirala devet projekata u sklopu
Omladinskih banaka!
Sredstva u iznosu od 21.723 KM realizovana
su, a detaljni finansijski izvještaj dostavljen
je u Fondaciju Telemach.
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 –– februar januar 2018. 53

O digitalnom
aktivizmu,
hakerima i
neutralnosti
interneta
/za početnike/
Autorica: Luna Kalaš
54
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

FEATURING
Digitalni aktivizam
je, kako vele
generalne i možda
već zastarjele
definicije, korištenje
elektronskih medija
u aktivizmu s ciljem
efikasnije komunikacije
unutar grupa građana,
organizatora i šire
javnosti.
Prema ovoj definiciji, to što zovemo
digitalnim aktivizmom jednostavno
su načini na koje koristimo postojeće
tehnološke alate i socijalne medije kako
bismo podržali i promovisali stvarni (tzv.
„offline“) aktivizam i akcije koje grupe
građana organizuju. U ovom smislu, digitalni
aktivizam uglavnom ne postoji sam po sebi
niti nastaje da bi sam sebi bio svrha. Ako
nema utemeljenja u stvarnom građanskom
organizovanju ili stvarnom problemu, takav
digitalni aktivizam neće imati uticaja na
društvo, tvrde teorije. Ja još ne znam šta da
mislim :).
pozivaju građane na „online protest“ koji se
sastoji od namjernog „rušenja“ svojih webstranica
12. 12. 2017. Protest se zove „Break
the Internet“, a više detalja o strategiji
organizatora možete naći na sljedećem
linku: https://www.battleforthenet.
com/breaktheinternet/. Ovakve akcije su
obično popraćene još nekim događajem:
protestom, debatom, peticijom, kampanjom,
razgovorom s donosiocima odluka,
što opet ide u korist definiciji da nema
online aktivizma bez „offline“ elemenata.
Nekada je, da bi se napravila društvena
promjena, potrebno naći tehnološko ili
drugo (često amatersko i volontersko)
rješenje na postojećim sistemima ili
proizvesti tehnologiju koja će pomoći
građanima da se izbore za svoja prava
Međutim, u nekim slučajevima se građani
organizuju oko pitanja koja su vezana za
sam internet. Trenutni primjer je borba
za neutralnost interneta. Organizatori
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 55

i potrebe (npr., neke mobilne aplikacije, otvaranje državnih
podataka ili tehnologija koja omogućuje elektronsko glasanje).
Stvaranje ili podešavanje tehnologije s ovom namjerom zove se
civic technology ili civic tech. Termin koji je sve popularniji u ovim
krugovima je i civic hacking, u kojem riječ haker dobija pozitivnu (ili
bar neutralnu) konotaciju.
„Ali kao i većina stvari u tehnologiji (…) hakovanje ima
jednaku moć za dobre, kao i za loše stvari. Na svakog hakera
koji hoće da ukrade vaš identitet dolazi jedan koji gradi
alatku koja će vam pomoći da pronađete svoje voljene poslije
katastrofe ili da pratite kvalitet životne sredine nakon
izlivanja nafte.” Catherine Bracy, Code for America
Ima dosta novih termina koji su vezani za korištenje tehnologija
za rješavanje društvenih problema. Terminologija nastaje i
obitava u engleskom jeziku, dijelom zato što koncepti nastaju u
anglosaksonskom svijetu, a dijelom zato što digitalni aktivizam
ima globalni karakter, pa aktivisti i hakeri nastavljaju sarađivati na
engleskom (te se termini sporo prevode na lokalni jezik). Nadam se
da ćemo uskoro uspjeti pojasniti neke od ovih termina na našem
jeziku.
Do tada,
nekoliko linkova
na engleskom:
TED govor „Zašto dobri hakeri stvaraju dobre
građane“:
https://www.ted.com/talks/catherine_
bracy_why_good_hackers_make_good_
citizens?language=sr
Definicija termina civic tehc:
https://en.wikipedia.org/wiki/Civic_
technology
Primjeri za civic tech:
https://www.quora.com/What-arethe-most-exciting-startups-incivic-tech-right-now/answer/Stacy-
Donohue?ref=forbes&rel_pos=2
O neutralnosti interneta:
https://www.savetheinternet.com/netneutrality-what-you-need-know-now
Haktivizam: https://techcrunch.
com/2017/02/22/the-dramatic-rise-inhacktivism/
56
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.

FEATURING
Razumijevanje i interesovanje za
digitalni aktivizam je odlična baza
za razvoj online / offline zajednice.
Jednu takvu zajednicu,
pod nazivom LONAC,
uskoro pokreće
Mozaik. Detaljnije o
tome u našim narednim
brojevima eMpressa...
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 57

NAŠI PARTNERI
58
Newsletter Fondacije Mozaik
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.
novembar 2017 januar 2018.

NAŠI PARTNERI
Općina
Bosanska Krupa
Općina
Bosanski Petrovac Općina Bugojno Općina Cazin Grad Doboj
Općina
Doboj Jug
Grad Goražde
Općina
Gornji Vakuf - Uskoplje
Opština
Istočna Ilidža Općina Kladanj Općina Konjic Opština Kostajnica
Opština
Kotor Varoš
Opština
Kozarska Dubica
Opština Laktaši
Opština Lopare
Opština Modriča
Opština
Mrkonjić Grad
Opština
Novi Grad
Općina
Novi Travnik
Općina Odžak
Općina Olovo Opština Srbac Opština Šipovo Općina Tešanj Opština Ugljevik Općina Usora Opština Vukosavlje
Općina Zavidovići
Grad Zvornik
Općina Žepče
Općina Živinice
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018. 59

U narednom
izdanju saznajte:
• Svježi update iz Inkubatora
• Trening članova i članica odbora
Omladinske banke
• Demo Day II – prilika
mladima da se izbore
za investiciju od
15.000 KM
• „Put ka impaktu: kako do nove
generacije lidera u BiH?“
• Finansije:
- Angažovanje revizorske kuće
koja će uraditi reviziju finansijskih
izvještaja za 2017. godinu.
- Optimizacija procesa u finansijskoadministativnom
odjelu, izrada
procedura i implementacija novog
postupka.
• Nešto zanimljivo
se kuha…
60
Newsletter Fondacije Mozaik
novembar 2017 – januar 2018.
Saznajte više o Fondaciji Mozaik na www.mozaik.ba