ALO-Sprint-broj-1@16-nov-2017

Broj 1 | Četvrtak 16. novembar 2017.
ALO!
SPORTSKI MAGAZIN
Nataša Kovačević iz pariza donela
antologijsku fotografiju
PRVI
SELEKTOR
Jugoslavije bio je
FRANCUZ
BORA MILUTINOVIĆ:
BOLJI SAM TRENER
OD MURINJA!
"Orlovi",
vodite me
u Rusiju!

ALO!
OTRGNUTO OD ZABORAVA
2
Nataša Kovačević u autorskom
tekstu za “Alo! Sprint” podseća
na zaboravljeni podatak:
PRVI SELEKTOR
Jugoslavije bio je
FRANCUZ
Naša košarkašica pokrenula
inicijativu da se podigne
spomenik tvorcima srpske
košarke koje je od 1948. do
1950. vodio Anri Hel
Na antologijskoj
fotografiji iz januara
1950. u Nici, Anri Hel
nosi trenerku
Francuske
N
Piše: Nataša Kovačević
eki su priču o meni nazvali „velikim povratkom“,
neki su je doživeli kao „priču o hrabrosti“, međutim,
moja priča je, kao uostalom i sve naše - priča
o ljudima...
Postoje dobre i loše okolnosti, baš kao što postoje
dobri i loši ljudi. Sudbina u podeli karata može ponekad
i da blefira, ali ono što poslovično znamo jeste da u
izuzetno teškim okolnostima lakše prepoznajete vrednost
ljudi. Imala sam sreću da iza mene stanu institucije
poput Košarkaškog saveza Srbije (KSS) i Crvene zvezde
i jačina njihove podrške me je, na neki način, obavezala
na snagu. Smatram da ne bih bila poštena kada
bih nabrajala sva imena, a opet, sva imena zalužuju da
budu nabrojana. Ipak, usudiću se da kažem da svi koji
su bili uz mene, a oni će se već prepoznati, imaju moju
večitu zahvalnost. Ima ta neka čudna veza našeg naroda,
koji se, čini se, u kriznim situacijama najviše poveže
i pomaže. Tada nema razlika i sad kad razmislim, čini
mi se da su svi Srbi iz Mađarske bili u mojoj bolničkoj
sobi. To je ta naša vrednost, kad je nateže - mi smo tu.
KAD OSTANEŠ BEZ JEDNE NOGE,
ČEZNEŠ ZA NOVIM OSLONCEM
Kada se prebrodio onaj momenat u kojem sam se pitala
kako uopšte dalje, došao je momenat - šta sad. Kad
ostaneš bez jedne noge, prirodno je da čezneš za novim
osloncem, a ono što me je iznenadilo jeste što sam
ogromnu podršku dobila od ljudi koje dotad nisam videla,
u zemlji koja nije moja. Tu pre svega mislim na
Francusku, na Žan-Pjera Situ, Gorana Radonjića i ostale
iz Košarkaške federacije Francuske (FFBB). Oni su postali
poseban deo mog života.
Kada sam pre dve godine dobila ponudu od producentske
kuće „Sinesport“ da se snimi dokumentarac o
meni, to me nije toliko zainteresovalo koliko prilika da
putem tog projekta pošaljem poruku. A ta dubina zahtevala
je da to ne bude samo moja puka zahvalnost
svima koji su mi pritekli u pomoć u najtežem trenutku
u životu već I da bude traganje za nekim skrivenim, paralelnim
vezama, tražeći širu sliku i u njoj onu suptilnu
sponu koja nas sve, kao ljude, povezuje.
KOŠARKA ME JE VASPITALA
Ono što je suštinski važno za ovu priču jeste činjenica
da posle nesreće nikada ne bih igrala košarku da nije
bilo Žan-Pjera i Gorana (verovatno ne bih bila ni ambasador
FIBA za mlade). A košarka je za mene više od
sporta. Košarka me je vaspitavala, sa loptom sam rasla
i na terenu sam se oformila kao osoba. Poznato je
da sam od njih dobila najbolju sportsku protezu, da je
ona napravljena po mojoj meri u Ministarstvu odbrane
Francuske u Parizu, ali volela bih da upoznam javnost
s mojom idejom da kroz film „Skok“ (snima se već dve
godine i u završnoj je fazi) ostavim u Beogradu trag
i spomen tradicionalno dobrim odnosima Francuske
i Srbije, ali i omaž pionirima francusko-srpskog prijateljstva
u košarci. Istorijski gledano, to prijateljstvo je
bilo podrazumevano, više nego negovano, ali je, kao i
u mom slučaju, bilo tu kad kod je bilo neophodno.
OVAKO JE POČELO
SRPSKO-FRANCUSKO SAVEZNIŠTVO...
Srpsko-francusko košarkaško savezništvo je počelo
onog trenutka kada je Anri Hel stigao iz Pariza u Beograd,
1948. godine, i postao prvi profesionalni (struč-

3
Broj 1 | Četvrtak 16. novembar 2017.
ALO!
Film „Skok“
u šest zemalja
i 12 gradova
Dugometražni dokumentarni film
„Skok“ o Nataši Kovačević snima
se već dve godine, a trebalo bi da
bude završen do proleća 2018. Sniman
je, do sada, u šest zemalja (Srbija,
Italija, San Marino, Francuska,
Nemačka i Mađarska) i 12 gradova.
U toku je kampanja za grupno
finansiranje za ovaj film, na platformi
Indiegogo (www.indiegogo.
com) preko koje svi zainteresovani,
u bilo kom delu sveta, mogu da se
uključe u akciju prikupljanja sredstava
za završetku filma i podizanju
jedinstvenog spomen-obeležja
u Beogradu u čast pionirima srpske
i francuske košarke.
FOTO: MARKO METLAŠ
ni) selektor reprezentacije Jugoslavije. Za dve godine
(1948-1950) koje je proveo u Beogradu ostavio je neizbrisiv
trag, o čemu mi je potanko pričao i počasni
generalni sekretar FIBA Bora Stanković, u to vreme
jedan od njegovih učenika. Hel, istaknuti reprezentativac
Francuske pre Drugog svetskog rata, jedini je
trener koji je u našoj reprezentaciji u isto vreme trenirao
četiri člana FIBA kuće slavnih, četiri stuba srpske,
jugoslovenske i evropske košarke: Boru Stankovića,
Nebojšu Popovića, Radomira Šapera i Aleksandra
Nikolića.
ANRIJA HELA NE SMEMO DA ZABORAVIMO
Sa fondacijom koja nosi moje ime pokrenula sam akciju
da se antologijska fotografija naše reprezentacije sa
trenerom Helom uoči kvalifikacija za Prvo svetsko prvenstvo,
1950, pretoči u spomen-obeležje u Beogradu.
Na toj fotografiji, iz januara 1950. u Nici, svih 13 košarkaša
su iz beogradskih klubova, što mi govori da je Hel
vrlo dobro znao gde se u Jugoslaviji igra najbolja košarka.
Na slici se, pored njega, Popovića (Crvena zvezda),
Stankovića (Železničar), Šapera (Partizan) i Nikolića
(Crvena zvezda), nalaze i Milorad Sokolović, Aleksandar
Gec, Ladislav Demšar, Srđa Kalember, Tulio Roklicer,
Dragan Godžić (sva šestorica iz Crvene zvezde),
Mirko Marjanović, Lajoš Engler i Volmoš Loci (sva trojica
iz Partizana).
Sada kada Srbija započinje novi ciklus u kvalifikacijama
za Svetsko prvenstvo (u Kini 2019), pravi je
trenutak da se setimo onih koji su napravili prvi korak
na tom putu. Na Hela i 13 nezaboravnih junaka iz
Nice, koji su našoj reprezentaciji omogućili plasman
na Prvi šampionat sveta, u Buenos Ajresu 1950. Čini
mi se, a usudiću se da to kažem uprkos mojim godinama,
da imamo sklonost da zaboravljamo. Smatram
da je to i delimično normalno, jer kada narod ima
tako bogatu istoriju kakva je naša, neke stvari se zaborave.
A ne bi trebalo... Kada pamtimo prve, pamtićemo
i sledeće, jer vrednovanje tradicije jedino može
da nam omogući da u potpunosti osetimo odricanje,
posvećenost i žrtvovanje koje nam danas pružaju selektor
Đorđević, Teodosić, Bogdanović, Bjelica, Jokić,
Marjanović, Raduljica...
A sve zarad istog cilja kao i tih pedesetih prošlog veka
- da jednom malom narodu pruže mnogo ponosa. Zato
bi to trebalo poštovati i pamtiti, jer uspeh se ne meri
samo pogledom sa balkona.

ALO!
NEPRAVDA
Broj 1 | Četvrtak 16. novembar 2017.
4
Jokić razbija u NBA ligi, a trenutno igra za siću
POVIŠICA ZA NIKOLU!
Denver u Jokiću dobio “zlatnu koku”, a plaća ga uvredljivo malim godišnjim ugovorom
od 1,4 miliona dolara
384.
IGRAČ U NBA LIGI PO
ZARADI U SEZONI
2017-18.
K
Piše: Dejan Boškov
ada je potpisao prvi ugovor sa
Denverom 28. jula 2015. godine
malo ko je očekivao od Nikole
Jokića da će za dve sezone postati jedan
od najboljih igrača u čitavoj NBA
ligi. Čovek koga su nagetsi izabrali
kao 41. pika na draftu potpisao je trogodišnji
garantovani ugovor vredan
4,075,500 po kome mu je prosečna
plata 1,358,500 dolara. Kolika je to sića
u NBA svetu najbolje svedoče brojke
koje vam prezentujemo. A kod Amerikanaca
nema laži, nema prevare, sve
je crno na belo.
Igre koje Nikola pokazuje prošle, ali i
ove sezone apsolutna su garancija da
će već sledećeg leta staviti paraf na
novi bogati ugovor kojim će se i definitvno
pozicionirati kao jedan od lidera u
NBA ligi. Ono što je sigurno je da Nikola
ima ugovor i za takmičarsku 2018-19.
uz opciju Denvera da ga aktivira. Međutim,
teško je očekivati da će se odlučiti
na takav potez i dozvoliti igraču da u 24.
godini života postane neograničeni slobodan
agent. Posebno ne kada se zna
da tim iz Kolorada vidi Jokića kao igrača
oko koga će graditi budućnost.
Plate ostalih igrača
iz Srbije ove sezone
FOTO: PROFIMEDIA
1,471,382 $
zaradiće Nikola
Jokić tokom
sezone 2017-18.
2,658,500 $
Jokić je
ukupno
zaradio
tokom
sezona
2015-16.
i 2016-17.
8,3%
MU JE
VEĆA
PLATA U
ODNOSU
NA PROŠLU
SEZONU
16.
NAJPLAĆENIJI
IGRAČ DENVERA U
SEZONI 2017-18.
66.
CENTAR U NBA LIGI
PO ZARADI U SEZONI
2017-18.
Predrag Stojaković
97,956,720 $
Vlade Divac
9,470,614 $
Bogdan Bogdanović
Sakramento
7,000,000 $
Boban Marjanović
Detroit
6,000,000 $
Miloš Teodosić
LA Klipers
3,949,999 $
Nemanja Bjelica
Minesota
Top 5 Srba po zaradi u
NBA svih vremena
93,120,635 $
Darko Miličić
52,323,642 $
Marko Jarić
43,650,000 $
Vladimir Radmanović
1 2 3 4 5
43,101,141 $

5 Broj 1 | Četvrtak 16. novembar 2017.
INTERVJU BROJA
ALO!
Bora Milutinović, trener sa pet učešća na svetskim prvenstvima
Bolji sam od Murinja!
„U Kostariki su me smatrali za klovna, a na kraju nazivali mađioničarem. U Meksiku sam dobio
orden. Cene me u Kini, Nigeriji, a u SAD dele fudbal na pre i posle Bore.
Z
Piše: Konstantin Radulović
bog svega što je tokom fantastične trenerske karijere
uradio za svetski fudbal, zbog pet učešća
na Mondijalima s isto toliko različitih reprezentacija,
ime Bore Milutinovića (73) je postalo sinonim za
Svetsko prvenstvo.
Srpski stručnjak je na smotri najboljih svetskih selekcija
učestvovao kao selektor Meksika, Kostarike, SAD,
Nigerije i Kine i u tim zemljama ga slave kao božanstvo.
On u intervjuu za prvi broj “Alo! Sprint”-a priča o
mogućnostima srpske selekcije na SP u Rusiji, otkriva
zanimljive detalje iz bogate karijere i poredi sebe s najboljim
trenerima današnjice.
Konačno dočekasmo Srbiju na Mondijalu, a šta
možemo tamo da uradimo?
- Evo, daću vam primer iz vremena kad sam vodio
Kostariku. Pre Mondijala nismo odigrali nijednu kontrolnu
utakmicu, nismo pričali o rivalima, samo smo
trenirali i verovali u ono što radimo. Momci su tačno
znali šta se od njih očekuje, šta treba da rade i ostvarili
smo sjajan rezultat. Pobedili smo dve selekcije koje su
objektivno bile kvalitetnije od nas, Švedsku i Škotsku.
Pre tog Mondijala u Kostariki su me smatrali za klovna,
a posle treće sam bio mađioničar - kaže Milutinović.
Zar može u savremenom fudbalu da se ne analizira
protivnik?
- Ne kažem da treba bežati od modernizacije, već
samo verovati u sebe. Ali, pored toga ima još nešto
jako važno. Ne sme da bude individualizma, svi treba
da budu deo ekipe, iste grupe, jer timski duh donosi
rezultat. Ukoliko sve to budu imali, reprezentativci Srbije
mogu da nas obraduju.
Ko je favorit u Rusiji?
- Sve se promenilo. Nekada je bilo nezamislivo
da se na Mondijalu nađe selekcija Islanda, ali kad vidite
s koliko oni strasti igraju i kako ih bodri cela nacija, onda
shvatite zašto su tu. Do četvrtfinala je sve moguće, a tada
na scenu stupaju Nemačka i Brazil. Oni su najbolji.
Kažete da ste u Kostariki prošli put od klovna do
mađioničara, a kao je bilo u ostalim zemljama?
- Primera radi, za sve što sam uradio u Meksiku sam
dobio orden Agilas Astega, koji ima jako mali broj ljudi
i na njega sam vrlo ponosan. To je verovatno moje
najdraže priznanje. Povodom 60 godina moderne Kine
našao sam se na listi 60 najznačajnijih ljudi koji su pomogli
razvoju ove zemlje. Tu se nalaze najveći političari,
umetnici, glumci… Zamislite, Vinston Čerčil, Nehru,
Pikaso i ja… Uz to, veliko je priznanje kada čujete da u
Americi fudbal dele na vreme pre i posle Bore. Obožavaju
me i u Nigeriji, sve to izuzetno prija.
Ko je po vašem mišljenju najbolji svetski trener?
- Pa ja! Tu nemam nikakvu dilemu.
Bolji ste i od Murinja?
- Naravno! Zapravo, treba biti realan i kada dajete
takve ocene, morate tačno da znate koji su parametri.
Ukoliko govorimo o osvojenim trofejima i postignutim
rezultatima, onda je najbolji trener današnjice
Žoze Murinjo. Međutim, ima tu i druga
strana, a to je koliko košta određeni
tim, odosno koliko je novca potrošeno
da bi se došlo do tog cilja. Tu se situacija
menja u moju korist.
A ko je najbolji igrač kojeg ste
trenirali?
- Ne mogu to da kažem. Ukoliko
kažem da je to Ugo Sančez, onda
svi ostali mogu da se ljute. Ne, ja
nisam trenirao igrača, nego grupu
igrača i imao sam tu sreću da su
svi oni bili sjajni - kaže Milutinović.
FOTO: MARKO ĐOKOVIĆ
FOTO: PROFIMEDIA
MOJIH
MOndijala
Meksiko
četvrtfinale
Kostarika
osmina finala
SAD
osmina finala
Nigerija
osmina finala
Kina
grupna faza

ČISTA DESETKA
ALO! Broj 1 | Četvrtak 16. novembar 2017.
6
DIANA MORIĆ,
FITNES
INSTRUKTORKA,
POTENCIJALNO
POJAČANJE
FUDBALSKE
REPREZENTACIJE
Selektor ne treba
da me se plaši
Diana u razgovoru za "Alo! Sprint" otkriva
da nikad nije imala dečka fudbalera,
iako je mnogi naši igrači prate na Instagramu.
- Nikada se sa fudbalerom nisam zabavljala
jer sam ispunjena u ljubavi.
Ako joj je verovati, onda ni naš novi selektor
ne bi morao da brine da će Diana uneti pometnju
među reprezentativce.
- Selektor ne treba da brine jer sigurno neću
uneti nikakvu pometnju u naš tim dok ih budem
bodrila. Mogu samo da budem velika
podrška nacionalnom timu.
Diana je kroz
sport prošla
obuku koju imaju
ruski specijalci

7
Broj 1 | Četvrtak 16. novembar 2017.
ALO!
SPREMIĆU “ORLOVE”
ZA MONDIJAL!
“Ukoliko me novi selektor pozove da pomognem našim
igračima na planu fizičke spreme, rado ću se odazvati!
Kao bivša svetska prvakinja u sambou dobro znam kako
se osvajaju najznačajnije titule”
FOTO: MILOŠ MILETIĆ. ŠMINKER: TIJANA MITIĆ
D
Piše: Vladimir Zogović
a sada počne Svetsko prvenstvo
u Rusiji, imali bismo smo
jednu sigurnu titulu u džepu.
U duelima predstavnika najlepših i
najseksepilnijih navijačica iz 32 zemlje
koje ćemo viđati na stadionima na kojima
se budu odigravali mečevi Mondijala
naša “zlatna boginja” bi oduvala
konkurenciju, i verovatno dodatno
podigla moral nacionalnom timu.
Ako na najvećem planetarnom takmičenju
tako silno želimo da ostavite
jak utisak, redakcija "Alo! Sprinta"
predlaže: obavezno u avionu rezervišite
mesto za Dianu Morić.
Izbor nije pao slučajno na ovu
prelepu Novosađanku. Ona je uspešna
sportistkinja, bivša šampionka
u džudou i prvakinja sveta u
sambou. Trenutno razbija kao fitnes
instruktorka i iza sebe ima armiju
pratilaca na Instagramu – više od
330.000! Diana prihvata naš izazov
i uverava nas da je dovoljno dobro
obučena da u teretani pripomogne
“orlovima” u sticanju kondicije za
jedno tako veliko takmičenje.
- Ukoliko me novi selektor pozove
u reprezentaciju, rado ću se odazvati!
Bez problema bih spremila momke
za najveće napore, ali im već sad
najavljujem - kad ih propustim kroz
šake, neće im biti dobro. Potrebno je
proliti mnogo znoja kako bi se zadovoljila
najveća očekivanja. Odlično
znam da je za vrhunska sportska
ostvarenja potrebna čvrsta ruka, a
kod mene nema hoćeš-nećeš. Ili jesi,
ili nisi za velika dela. Opet, verujem
da su svi naši reprezentativci u dobroj
formi, igraju u najvećim evropskim
i svetskim klubovima, profesionalci
su od glave do pete i sigurno
bismo našli zajednički jezik - sa već
spremnim planom kaže za naš
magazin studentkinja Poljoprivrednog
fakulteta u Novom
Sadu.
Diana otkriva po kojem programu
bi radila sa “orlovima”...
- Kao jedina prvakinja sveta u
sambou (ruska borilačka veština
koju treniraju upravo ruski specijalci),
stavila bih akcenat na fizičku
spremu. Ja sam svetsko prvenstvo
već osvojila, a od srca želim da to
urade i moje fudbalske kolege.
Smatram da su naši fudbaleri sjajni
momci, ali da im je potrebna i
sreća da pokažu ko su i šta su. Nekako
imam osećaj da će se kockice
sklopiti i da će momci zasijati u pravom
svetlu. Veoma je bitno da igraju
po sistemu “svi za jednog, jedan za
sve”, to je jedini put ka dobrom plasmanu
na Mondijalu.
10 stvari koje niste znali o meni
Rođena sam u Somboru i u mestu
pored Sombora koje se zove Riđica živela
sam do 14. godine
Sa 14 godina prelazim u Novi Sad
kako bih se profesionalno bavila džudoom i
već sa 19 osvajam bronzu na Evropskom prvenstvu
Ta bronzana medalja donela mi je
nacionalnu penziju, tako da sam zasigurno
najmlađi penzioner u Srbiji
Završila sam Poljoprivredni fakultet
u Novom Sadu
Paralelno sa džudo karijerom počinjem
da se takmičim u ruskoj borilačkoj veštini sambo
i 2009. postajem svetski prvak za seniore i jedini
sam svetski šampion u Srbiji do sada u tom sportu
Pre tri godine mi se dešava prva povreda
kolena na takmičenju, zatim druga,
treća... Prekidam karijeru profesionalnog
sportiste, ali otpočinjem karijeru fitnes motivatora
i mogu vam reći da nisam loša za
sada
Nikada se nisam napila. Ne podnosim
alkohol i ne izlazim po klubovima - to
je za mene gubljenje vremena
Nemam rođenog brata,
ni sestru, i moja želja je da sutra
imam bar petoro dece
Otisnula sam se u
dizajnerske vode i ne želim
da pričam o tome dok
sve ne završim. Biće to nešto
baš zanimljivo
Kao dete sam živela
i u Americi, tri godine, jer
moja čitava familija sa očeve
strane živi tamo

ALO! PREDSTAVLJAMO
Broj 1 | Četvrtak 16. novembar 2017.
O
dbrojavanje je uveliko počelo. Na
tačno 223 dana do starta Mondijala
u Rusiji (14. jun - 15. jul),
“Alo! Sprint” je odlučio da u narednim
nedeljama predstavi
svih 11 gradova i 12 stadiona
na kojima će biti odigrane
utakmice 21. šampionata
sveta.
Krećemo od Moskve,
koju zastupaju
dva stadiona.
“Lužnjiki” je
najveći i najbolji
fudbalski hram
na kojem će se
igrati mečevi
Mondijala.
Mnogi ga doživljavaju
kao
“ruski Hejsel”.
I to ne bez razloga.
Nekada se
zvao “Centralni
Lenjinov stadion”,
a izgrađen
je između 1955. i
1956. godine. Zvanično,
izgradnja je
trajala svega 450
dana (!?). Bio je korišćen
tokom Olimpijskih
igara 1980. godine, ali se
dve godine kasnije desila
velika tragedija. Neposredno
pre poslednjeg sudijskog zvižduka
na meču Spartaka i holandskog
Harlema u Kupu UEFA, ljudi
su počeli da brzo napuštaju stadion
ne bi li što pre stigli do metroa. Glavni
problem je predstavljalo to što je jedna
od tribina imala svega dva izlaza. Na jednom
od stepeništa nastao je čep, a jedna mla-
“LUŽNJIKI”, STADION SA
JEZIVOM PROŠLOŠĆU
FINALE
NA KOSTIMA
MRTVIH!
Piše: Predrag Vuković
da žena je pala nakon što se okliznula na ledenim
stepenicama. Njoj je spala cipela, pokušala je da
je dohvati, a onda su zahvaljujući domino
efektu ljudi počeli da padaju jedni preko
drugih i broj zgnječenih i mrtvih u
tom stampedu je rastao neverovatnom
brzinom.
Sovjetska policija saopštila
da je poginulo 66
ljudi, što je najveća nesreća
ikada na sportskim
objektima u Rusiji.
Međutim, 1989.
godine, nezavisni
istražiteljski tim
je saopštio da je
broj mrtvih bio
čak 340, što je
najveća tragedija
na fudbalskim
utakmicama ikada.
Koja je brojka
tačna, verovatno
se nikad neće saznati.
Do devedesetih
prošlog veka,
“Lužnjiki” je mogao
da primi i više od
100.000 gledalaca, a
1996. godine se počelo
sa renoviranjem, što mu
je smanjilo kapacitet. Koristio
ga je moskovski Spartak
do 2014. godine, kada je
napravljena “Otkritije arena”, na
kojoj crveni sad igraju. Na ovom
objektu će se igrati otvarajući meč
Mondijala, još tri utakmice grupne
faze, osmina finala, polufinale i finale,
zakazano za 15. jul 2018. godine.
“Lužnjiki” je bio domaćin i brojih koncerata
- tamo su gostovali Majkl Džekson, “Rolingstonsi”,
Madona, “Metalika”, U2, “Red hot čili
pepers”...
FOTO: PROFIMEDIA
8
Otvoren: 1956. godine.
Najveći mečevi: Finale Lige šampiona (Mančester-
Čelsi 1:1, 2008), finale Kupa UEFA (Parma-Marselj
3:0, 1999).
Boljšoj teatar
Kao jedan od simbola ruske kulture,
Boljšoj, sa istorijom starom 170 godina,
danas predstavlja jednu od najpoznatijih
operskih i baletskih zdanja na
svetu.
Hram
Vasilija Blaženog
Hram Vasilija Blaženog na Crvenom
trgu je simbol grada,
nešto po čemu je Moskva prepoznatljiva.
Crkvene kupole su
obojene u osam raličitih boja.
Prvobitna ideja je bila da se
izgrade gusto zbijene kapele,
svaka posvećena jednom svecu
na čiji je dan car dobio bitku.
Međutim, sve je objedinjeno
u jednu veliku crkvu.
“Lužnjiki” (Moskva)
MOSKVA
Spomenik Juriju Gagarinu
Jurij Gagarin je bio prvi čovek u svemiru
i statua u njegovi čast krasi moskovske
ulice. Napravljena je 1980. godine, neposredno
pre Olimpijskih igara.
Spasiteljeva kula
Kapacitet: 81.000.
Vrednost rekonstrukcije: 350 miliona evra.
Mečevi na SP: Premijera, tri meča grupne faze,
osmina finala, polufinale i finale.
Zidine Moskovskog Kremlja sastoje se
od dvadeset kula. Najpoznatija je Spasitelejva
kula, koja ima jedan ulaz i pet
spratova, a visoka je 80 metara. Izgrađena
je 1491. godine, a u 19. veku, na nju
je postavljen sat. Godine 1935, Sovjeti su
na vrh postavili crvenu zvezdu, uklonivši
dvoglavog orla.

9 Broj 1 | Četvrtak 16. novembar 2017.
JAO GOLMANIMA!
Broj 1 | Četvrtak 16. novembar 2017.
ALO!
LOPTA ZA SP
U RUSIJI JAKO
ORUŽJE U
NOGAMA
MAJSTORA
FOTO: PROFIMEDIA
TELSTAR 18
i sluša i priča
Magični Leo Mesi već osetio performanse moćnog
saradnika u “mučenju” čuvara mreža
2014. BRAZIL
Brazuka
2018. RUSIJA
TELSTAR 18
2010. JUŽNA AFRIKA
Džabulani
U
nogama Mesija Lea biće svaka lopta ubojita.
A tek Telstar 18... Fudbal za Svetsko prvenstvo
2018. napravljen je tako da ispuni potrebe
najvećih asova - na radost publike, koja svakako
očekuje spektakl na ruskim stadionima sledećeg
leta, i na žalost golmana, koji nikako neće
Telstar 18 je naslednik imenjaka iz Meksika
1970, prve Adidasove lopte koja se kotrljala terenima
tokom Mondijala. Ovu “televizijsku zvezdu”
krasi potpuno novi dizajn panela, sa metalik
printom i grafičkim efektom teksture koji je
napravljen da bi obezbedio performanse i izdr-
želeti da osete čari nove Adidasove lepotice. žljivost na stadionu, kao i na ulici. A zanimljiva
Argentinski majstor NAPOMENA: Lionel Mesi Redosled imao je priliku je obrnut i u važna odnosu karakteristika na Telstar je ugrađeni NFC čip, koji
da se i javno “upozna” redosled sa lopti moćnim na slici saradnikom
u Moskvi, na prijateljskoj utakmici “gaučosa” i
će prvi put biti korišćen 1978. na ARGENTINA zvaničnoj lopti na SP.
Time će ovaj model Tango biti najinovativnija River Plata lopta u
domaćina predstojećeg 1930. URUGVAJ Mondijala. Prethodno
je loptu sjajnih performansi T-Model testirao daleko od
očiju javnosti, kao 1934. i drugi ITALIJA asovi iz njegove reprezentacije,
te Kolumbije, Federale 102 Meksika, Mančester
junajteda, Juventusa, 1938. Real FRANCUSKA Madrida i Ajaksa. Svi
oni su mogli da se Alen uvere - a videćemo to i mi,
nadamo se, tokom 1950. mesec BRAZIL dana turnira u Rusiji -
da je ostvaren tehnološki Superbol napredak Duplo T u odnosu na
tehnološkom smislu. 1982. ŠPANIJA
Čip, naime, omogućava Tango korisnicima Espanja da “komuniciraju”
sa Telstarom 1986. 18 uz MEKSIKO pomoć mobilnog telefona.
Posle povezivanja Astekai ostvarene interakcije,
svaka lopta će da generiše 1990. ITALIJA jedinstven identifikator,
otključavajući ekskluzivni Etrusko uniko sadržaj i informacije
koje će slati nazad na 1994. telefon SADkorisnika.
Lopta koja sluša Kvestra i priča... Za pisanje istorije
ranije lopte kojima 1954. se igralo ŠVAJCARSKA svetsko prvenstvo.
Svis vorld čempion
1958. ŠVEDSKA
Top star
fudbala.
1998. FRANCUSKA
Trikolor
2002. J. KOREJA I JAPAN
Fivernova
1930. URUGVAJ
T-Model
1934. ITALIJA
Federale 102
Piše: Željko Vujičić
1962. ČILE
Krek
1966. ENGLESKA Alen
Čelendž 4-stars
1970. MEKSIKO
Telstar Durlast
1938. FRANCUSKA
1974. SR NEMAČKA 1950. BRAZIL
Superbol Duplo T
2006. NEMAČKA
1954. ŠVAJCARSKA Timgajst
Svis vorld čempion 2010. JUŽNA AFRIKA
Džabulani
2014. BRAZIL
Brazuka
1958. ŠVEDSKA 2018. RUSIJA
Top star
1962. ČILE
Krek
1966. ENGLESKA
Čelendž 4-stars
2006. NEMAČKA
Timgajst
1998. FRANCUSKA
Trikolor
1990. ITALIJA
Etrusko uniko
1982. ŠPANIJA
Tango Espanja
Telstar 18
1970. MEKSIKO
Telstar Durlast
2002. J. KOREJA I JAPAN
Fivernova
1994. SAD
Kvestra
1986. MEKSIKO
Asteka
1974. SR NEMAČKA
Telstar
1978. ARGENTINA
Tango River Plata

ZANIMLJIVOSTI
ALO! Broj 1 | Četvrtak 16. novembar 2017.
NAJPOPULARNIJI SPORTOVI NA SVETU
HRKLJUŠ
dobio
KONKURENCIJU
Fudbal
Sa četiri milijarde zaljubljenika,
tezom da je najvažnija
sporedna stvar,
ovaj sport bez sumnje privlači
najveću pažnju. FIFA
(Međunarodna fudbalska asocijacija)
ima čak 208 članica, a ovaj sport je broj jedan u
čak 93 države. Za fudbalom su posebno ludi Evropljani i
Južnoamerikanci.
Košarka
Preko dve milijarde ljudi opčinjeno je igrom pod obručima,
zato i ne čudi što košarkaši imaju ugovore vredne
desetinu miliona evra za jednu sezonu. Realno, najkvalitetnija
takmičenja su američka NBA liga, FIBA evropsko
i svetsko prvenstvo.
Kriket
Iako je u Srbiji i mnogim evropskim zemljama gotovo
nepoznanica, u Indiji, Australiji, i brojnim azijskim državama
ovaj sport je broj jedan. Najbitnije takmičenje je
Svetski kup koji kraj malih ekrana gleda skoro trećina
populacije.
Tenis
Njegov nastanak vezuje se za 14. vek i ovaj sport se
smatra za najpopularniji pojedinačni sport. Četiri najpoznatija
turnira su Vimbldon, Rolan Garos, Australijan
open i US open na kojem svaki meč posredstvom TV-a
u proseku gleda oko 10 miliona ljudi.
Bejzbol
Izmišljen je u Engleskoj i interesantno je da se pravila
nisu menjala od 1901. godine. Igra je jedinstvena, sa
direktnim takmičenjem između bacača i udarača. Bejzbol
je fanove pronašao širom sveta, a najgledaniji je
u Japanu, kao i u Centralnoj Americi i Južnoameričkim
zemljama.
Golf
Ovaj sport nema starosnu granicu i njegovi sporisti su u
vrhu liste najplaćenijih na svetu.
Hokej
Zimski sport koji najviše poklonika ima u SAD, Kanadi,
Rusiji, Čekoj, Slovačkoj, Norveškoj, Finskoj, Švedskoj…
Svetski savez ima 66 članica, a najjača liga je
NHL koja ima milionsku gledanost u Americi i Evropi.
Odbojka
Jednostavan sport koji se igra svugde u svetu, a za koji je
potrebna samo mreža i lopta. Podloga na kojoj se odbojka
igra može biti različita, preko peska, trave, parketa, betona.
Srbija je u ovom sportu u samom vrhu.
Ragbi
Američki, kanadski i australijski fudbal nastali su od ragbija
i upravo u tim zemljama, ali i u Engleskoj i Francuskoj
je jako popularan.
Atletika
Kraljica sportova. Jedna je od najrasprostranjenijih
sportskih grana. U atletici postoji nekoliko disciplina, a
najpopularnija je trka na 100 metara.
10
FOTO: EPA/CSABA KRIZSAN
N
Piše: Predrag Vuković
e, nije šala, upravo je
završeno Svetsko prvenstvo
u pretezanju ili,
kako vam je zgodnije, prevlačenje
štapa! U igri učestvuju
dva takmičara koji sednu jedan
naspram drugog, uhvate
se za štap i vuku iz sve snage
na svoju stranu. Za ovako nešto
morate biti izuzetno jaki, a
pobednik je onaj koji uspe da
prevuče rivala na svoju polovinu
“terena” ili otme štap iz
protivnikovih ruku.
Protekle nedelje je u mađarskom
Đeru održano Svetsko
prvenstvo u natezanju štapa,
a tamo je učestvovao i naš
predstavnik Dalibor Zelen.
"Hrkljuš", besmislena igra koju
su proslavili "Nadrealisti", dobio
je opasnu konkurenciju.

11
Broj 1 | Četvrtak 16. novembar 2017.
SUPERDUEL
ALO!
Mark Markez (24) protiv Valentina Rosija (38), rivalstvo između učenika i učitelja
FOTO: PROFIMEDIA
Priča o Mravu i Doktoru...
KO JE BOLJI?
MARKEZ vs ROSI
Piše: Konstantin Radulović
San svakog učitelja je da
dočeka momenat da učenik
postane bolji od njega,
ali noćna mora svake superzvezde
je trenutak kad onaj kome
ste bili uzor i inspiracija priđe
toliko blizu da vas sruši s trona,
pogotovo ukoliko još nije odlučio
da se penzioniše.
Kliše iz sportskih almanaha
svoje pravo i puno značenje dobija
na stazama Moto GP šampionata,
gde se poslednjih godina,
ponekad figurativno, a ponekad i
doslovce, biju Valentino Rosi (38)
i Mark Markez (24). Legendarni
Italijan, čije se supermoći oslikavaju
u najjednostavnijem i najsavršenijem
nadimku jednog sportiste
- Doktor, centralna je figura
najvažnijih motociklističkih staza
na svetu, iako je poslednju od
svojih devet titula osvojio sada
već davne 2009. godine. Lakoća,
bezobrazluk, drskost i lucidnost
kakve on ima bili su zvezda vodilja
mnogim mlađim naraštajima,
pa tako i jednom Špancu, koji
je rođen samo četiri godine pre
nego što je Rosi 1997. osvojio svoju
prvu titulu na svojoj "apriliji".
Momak, koga zovu Mrav, divio
se svom heroju, kačio njegove
postere na zid i onda na stazi
učinio sve da 2015. postanu neprijatelji.
Čak je malo nedostajalo
da ga Rosi prebije nakon jednog
incidenta u finišu te sezone.
Njihov rivalitet često se poredi s
onim koji su u Formuli 1 imali Ajrton
Sena i Alan Prost, ali do sada,
ipak, nije dobio takve konture.
U međuvremenu, Markez je
osvojio šest titula, postao najmlađi
vozač kome je uspelo da četiri puta
trijumfuje u Moto GP šampionatu i
ne bi trebalo da čudi ukoliko uskoro
i on dobije nadimak u stilu svog
idola iz detinjstva.
Kao ni u bilo kom drugom sportu,
ne može se ustanoviti tačan kriterijum
po kojem bi se presudilo ko
je uistinu najbolji svih vremena, ali
gledano čisto kroz prizmu statistike,
Rosi je i dalje na vrhu, mada je
Markez za manje godina uspeo da
postigne bolje rezultate.
Doktor ili Mrav - teško je utvrditi
ko je bolji, ali da nije jednog
od ove dvojice, sigurni smo da
bi Moto GP bio mnogo dosadniji.
I da, Markez je aktuelni šampion.
Rosi je bivši...
168
61
124
55
102
90
73
30
Gran-pri
Podijumi
Pobede
Pol pozicije

DŽET-SKI
ALO! Broj 1 | Četvrtak 16. novembar 2017.
12
N
Piše: Predrag Vuković
Fabio Inkorvaja je našoj zemlji doneo sedam titula šampiona sveta
ITALIJAN NA
SRPSKI
POGON
a prste jedne ruke mogu se prebrojati
stranci koji su nastupali
za Srbiju u bilo kojem sportu. Jedan
od onih koji se ponosi što je Srbin
je Fabio Inkorvaja (42), svetski šampion
u džet-skiju. Italijan je pre deset godina
rešio da nastupa pod zastavom naše
zemlje i za to vreme je sedam puta bio
najbolji na svetu.
Glavni u angažovanju Inkorvaje
bio je Veljko Šukalo, predsednik
Džet-ski asocijacije Srbije, pionir
ovog sporta. Njih dvojica su bili gosti
redakcije “Alo! Sprinta”, pa smo
to vreme iskoristili da više saznamo
o ovom egzotičnom sportu, ali i o
Fabijovoj ideji da postane Srbin.
- Odmah da vam kažem - posle
Milana, veliki sam navijač Zvezde!
Izuzetno mi je prijatno u Srbiji,
velika je razlika između Italijana
i Srba, jer ste vi mnogo prijatniji
narod. A, tek devojke... Uf,
bolje da stanem, da me supruga
Roberta ne čuje - kroz osmeh
kaže Fabio. - Italijani vole da troše
pare na skupocene stvari, luksuzne
kuće, automobile, ali taj
svet je lažan. Više volim dobre,
iskrene ljude, nego lažne bogataše.
Ti isti Italijani furaju dobre
automobile, a kad otvore novčanike
- prazno. Nemaju respekta
prema drugima.
Počeo je da se bavi motociklizmom
1994. godine, sa slavnim Valentinom
Rosijem, a onda je 2000.
godine doživeo saobraćajku i posle
dve operacije nije hteo da sedne
na motor.
- Sasvim slučajno sam probao
da vozim skuter i kada sam na prvoj
krivini pljusnuo u vodu i ostao
nepovređen, shvatio sam da je ovo
sport za mene. Držim svetski rekord,
osvojio sam 12 od 14 trka. Najteži
deo kod džet-skija je dijeta koju
morate da držite pred trku. Ostalo je
uživanje.
Harizmatični Italijan kaže da mu
se mnogo toga dopada u našoj
zemlji.
- Osim što su ljudi vrlo srdačni,
takođe volim i vašu hranu. Šopska
salata me je opčinila, a i govedinu
sam probao kod vas, izvrsna je. U
Italiji su specijalisti za testenine, ali
sve ostalo vaše je bolje. Čuo sam da
je rakija dobra, ali je nisam probao,
ne pijem alkohol - zaključio je Fabio.
“Možda dovedem Rosija u Beograd”
Nerazdvojni trio:
Fabio, Valentino Rosi i Fabio Kvaljarela
- Fabio Kvaljarela, fudbaler Sampdorije, mi
je najbolji prijatelj. Prošle godine sam bio u
muzeju Crvene zvezde, slikao sam se pored
trofeja Kupa šampiona. Poslao sam mu sliku,
odgovorio mi je “srećniče jedan”! Što se Valentina
Rosija tiče, on živi u zatvorenom svetu.
Ne može da večera u javnosti kao čovek.
Kad nas trojica izađemo sa prijateljima, Valentina
usred zalogaja fanovi vuku za rukav,
hoće autogram, da se slikaju... Onda ga čekaju
ispred restorana, vrište, zovu da izađe.
Neverovatno. Rekao mi je da mu je najbolje
u Americi. Tamo moto GP nije toliko poznat,
i ne prepoznaju ga. Može normalno da šeta
ulicama. Možda dovedem jednog dana Rosija
u Beograd - poručio je Fabio.
FOTO: OGNJEN RADOŠEVIĆ, PROFIMEDIA
Šta je džet-ski?
Džet-ski se pojavio u Americi
1980. godine, kada je osnovana
United States Jet Ski Boating
Association. Dve godine
kasnije ime je promenjeno u
International Jet Sports Boating
Association (IJSBA). Danas
broji 84 zemlje članice. Nešto
kasnije, formirana je European
Jet Sports Boating Association
(EJSBA), danas IJSBA Europe,
koja broji 24 zemlje članice.
Na stazi od osam
do deset takmičara
Trke se uglavnom voze na većim
jezerima. Vozači moraju da nose
kacige, opremu i zaštitu. Postoje
različite kategorije, zasnovane na
jačini motora. Sport je najviše popularan
u SAD i Australiji. Dužina
kruga je uglavnom između 400 i
1.600 metara, a na stazi može biti
između osam i 10 vozača. Vozi se
nekoliko trka, sve do finalne, kada
se proglašavaju pobednici.
Skuteri koštaju i
do 100.000 €
Skuter koji voze takmičari
veoma je skup
- cifre se kreću između
50.000 i 100.000 evra.
Fabio vozi skuter čija
je cena oko 60.000
evra.
Od motora sve zavisi
Veljko Šukalo, predsednik Džet-ski
federacije Srbije kaže da je u ovom
sportu 90 odsto važan motor, 9,9
odsto je fizička snaga, a umeće 0,1
odsto.
- Svi znaju da voze skuter, ali vam
je sve kao u Formuli 1. Kako je naštijumeš,
tako bude. Inače, Fabio
po ugovoru ne sme da se bavi motociklizmom,
skijanjem. Ako hoće
da bude svetski prvak, mora da me
sluša! Mnogo sam uložio u njega,
praktično, jedemo iz istog tanjira i
sve mora da bude pod konac.
Nagrade do 5.000 $
Džet-ski nije toliko popularan
kao ostali sportovi, ali je u razvoju.
Prilikom takmičenja,
samo prva tri takmičara dobijaju
nagrade, a one se kreću
uglavnom u rasponu od
3.000 do 5.000 dolara. Slično
kao i u Formuli 1, postoji određeni
broj trka u godini, bodovi
se sakupljaju i tako se određuje
svetski prvak. Godišnje
ima 12 do 13 trka širom sveta.