AAO-45

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 45 / 2017 

1

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3 

AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4 

- 60 GODINA LAJKE 4 

- OVAKO ĆE SUNCE DA IZGLEDA ZA 5 MILIJARDI GODINA 12 

- ASTRONAUTSKA MISIJA NA VENERU ILI MERKUR 13 

- POJAS ZRAČENJA OKO SATURNA 15 

- KAKO JE ZVEZDA KRONOS POJELA SVOJU DECU 15 

STALNE RUBRIKE 16 

- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 16 

- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 23 

- ESA - SLIKA NEDELJE 24 

- ESA - SLIKA ZEMLJE IZ SVEMIRA 25 

- ESO - SLIKA NEDELJE 26 

- HABLOVA SLIKA NEDELJE 27 

- CHANDRA - SLIKA NEDELJE 28 

- SPACEX 29 

- SVE OPSERVATORIJE SVETA 30 

- KUTAK ZA MLADE ASTRONOME 31 

- NAŠA LEPA PLANETA ZEMLJA 32 

- ZANIMLJIVOSTI 33 

TEKSTOVI SARADNIKA 34 

- MLEČNI PUT U SAZVEŽĐU LABUDA 34 

- HADAR (BETA KENTAURI) 35 

- EUKELADE - JUPITEROV SATELIT 36 

- GRAVITACIONI PROCEP U ZEMLJI 37 

POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 38 

IMPRESUM 39 

BILTEN SARAĐUJE SA ORGANIZACIJAMA 40 

2

Dragi čitaoci, 

u ovom broju se sećamo psa Lajke, koja je pre 60 godina žrtvovana, da bi čovečanstvo 

napredovalo u svojim pokušajima osvajanja svemira. Njena smrt je dugo bila tajna koja je 

držana u Sovjetskoj arhivi, ali od 2002. godine je njen uzrok smrti objavljen. Zahvaljujem se 

Roskosmosu na poslatom tekstu i slikama iz arhive. Takođe se zahvaljujem Univerzitetu u 

Edinburgu na poslatoj vesti o novim istraživanjima, kao i Astronomskom Centru u 

Kembridžu i Planetary Habitability Laboratory. 

Zahvaljujem se svim čitaocima na kontaktu i idejama koje su poslali, kao i na pitanjima, čiji 

odgovori će biti objavljeni u sledećim brojevima. 

Astronomski Bilten može da se pohvali sa sve većim brojem čitaoca. Do sada ih već ima 

nekoliko stotina, ako se bude tako nastavilo, do Nove godine ćemo uspeti da se pohvalimo 

i sa prvom hiljadom čitalaca, već ih imamo preko 900. Zahvaljujem se svima na 

interesovanju, pozitivnom mišljenju i lepim kritikama. 

Drago mi je da je veliki broj tekstova prenesen putem raznih elektronskih medija i da 

Internaconalna Astronomska Unja stalno podupre ovaj blten. Zahvaljujem se i raznim 

upitima za saradnju i dobroj volji na uspostavljanju kontakta. 

Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takođe se tamo 

nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen. 

Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena. 

Urednica i izdavač biltena 

Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin 

05. novembar 2017. 

3

60 GODINA LAJKE 

Prvo zivo biće u orbiti oko Zemlje je ženski terijer prvobitno nazvan Kudriavka, ali je kasnije 

preimenovana u Lajka. Imala je oko 6 kg. Kabina pod pritiskom na Sputniku 2 je bila obložena 

i imala je dovoljno prostora za nju da legne ili stoji. Vazdušni regeneracioni sistem je 

obezbeđivao kiseonik; hrana i voda su izdavane u želatiniziranom obliku. Lajka je opremljena 

pojasom, kesom za prikupljanje otpada, i elektrodama preko kojih su praćeni njeni vitalni 

znaci. Rana telemetrija je pokazivala da je Lajka je uznemirena, ali da jede svoju hranu. U to 

vreme nije postojala mogućnost za bezbedno vraćanje tereta na Zemlju, tako da je planirano 

da Lajka ostane bez kiseonika posle oko 10 dana u orbiti oko Zemlje. Medjutim, zbog 

termalnih problema, Lajka je verovatno preživela samo dan ili dva. Tako su naučnici prvi put 

dobili podatke o ponašanju živog organizma u svemirskom okruženju. 

Nakon uspeha Sputnjika 1, Nikita Hruščov je hteo da se svemirska letelica lansira 7. 

novembra, na 40. godišnjicu Boljševičke revolucije. Napredniji satelit je već bio u fazi izrade, 

ali nije mogao da bude završen sve do decembra; ovaj satelit će kasnije postati Sputnjik 3. Da 

bi se ispunio novembarski rok, trebalo je napraviti novu letelicu. Hruščov je izričito zahtevao 

da njegovi stručnjaci naprave svemirski spektakl, misiju koja će ponoviti uspeh Sputnjika 1, i 

zaprepastiti svet sovjetskom snagom. Isplanirano je da se pas pošalje u orbitalni let. 

4

60 godina Lajke 

Sovjetski raketni inženjeri su dugo nameravali da pošalju psa u orbitu, pre nego što to isto 

pokušaju s čovekom; od 1951. godine, u balističkim letovima 12 pasa je poslato u 

suborbitalni prostor, čime se postepeno radilo na orbitalnoj misiji mogućoj negde 1958. 

godine. Kako bi se zadovoljili Hruščovovi zahtevi, požurilo se sa orbitalnim letom psa za 

novembarsko lansiranje. 

Prema ruskim izvorima, zvanična odluka o lansiranju Sputnjika 2 je doneta 10. ili 12. oktobra, 

čime je timu ostavljeno samo četiri nedelje da dizajnira i izradi svemirsku letelicu. Sputnjik 2 

je zbog toga pomalo bio odrađen na brzinu, sa većinom elemenata konstruisanim na osnovu 

grubih skica. Osim primarne misije slanja živog bića u svemir, Sputnjik 2 je nosio i 

instrumente za merenje solarne 

radijacije i kosmičkog zračenja. 

Letelica je bila opremljena sistemom za 

održavanje života koji se sastojao od 

generatora kiseonika i naprava za 

izbegavanje trovanja kiseonikom i 

apsorpciju ugljen dioksida. Ventilator, 

napravljen tako da se uključuje svaki put 

kada temperatura u kabini premaši 

15 °C, postavljen je da rashlađuje psa. 

Lajki je obezbeđeno dovoljno hrane (u 

obliku želea) za sedmodnevni let, i 

opremljena je vrećom za sakupljanje 

otpada. Pojasevi su bili napravljeni tako 

da odgovaraju psu, uz lance koji su ograničavali njene pokrete na stajanje, sedenje i ležanje; 

u kabini nije bilo prostora za okretanje. Elektrokardiogram je pratio otkucaje srca a ostali 

instrumenti su beležili brzinu disanja, maksimalni krvni pritisak i pokrete psa. 

Lajka je bila je lutalica pronađena na nekoj od moskovskih ulica. Sovjetski naučnici su odlučili 

da koriste moskovske pse lutalice zbog pretpostavke da su takve životinje već naučile da 

izdrže u uslovima ekstremne hladnoće i gladi. Lajka je bila mešanac, težak oko šest kilograma 

i otprilike tri godine starosti. Osoblje joj je nadenulo nekoliko imena i nadimaka, među 

kojima Kudrijavka, Žučka i Limončik. Lajka je ruski naziv za nekoliko psećih rasa sličnih haskiju 

i to je popularizovano širom sveta. Američka štampa je nazvala je Muttnik (mešanac). Njen 

pravi pedigre je nepoznat, iako je generalno prihvaćeno da je delom bila haski ili druga 

nordijska vrsta, a moguće je i da je delom bila terijer. Ruski časopis je opisao njenu narav kao 

flegmatičnu, kao i to da nije ulazila u sukobe sa ostalim psima. 

5


Sovjetski Savez i Sjedinjene Države su prethodno slali životinje samo u suborbitalne letove. 

Za let Sputnjika 2 su trenirane tri životinje: Albina, Muška i Lajka. Ruski naučnik Oleg Gazenko 

je izabrao da trenira Lajku. Albina je prilikom testova dvaput letela na velikoj nadmorskoj 

visini, a Muška je korišćena za testiranje instrumenata i sistema za održavanje života. 

Kako bi pse navikli na uski prostor sićušne kabine Sputnjika 2, držali su ih u sve manjim 

kavezima u periodu od 20 dana. Izuzetno sužen prostor je uticao je na to da psi prestanu da 

uriniraju i izbacuju stolicu, bili su uznemireni, i uopšte im se celo zdravstveno stanje 

pogoršavalo. Laksativi nisu pomagali, pa su istraživači zaključili da su samo dugi periodi 

treninga efikasni. Psi su stavljani u centrifugu koja je simulirala ubrzanje tokom lansiranja 

rakete, kao i u mašine koje su simulirale buku u svemirskoj letelici. Ovo je uticalo da se njihov 

puls udvostruči, a krvni pritisak poraste na 30–65 MmHg. Psi su trenirani da jedu specijalni 

žele visoke nutritivne vrednosti koji je trebalo da bude njihova hrana u svemiru. 

Pre lansiranja, jedan od naučnika je odveo je Lajku kući da se igra s njegovom decom. U knjizi 

koja hronološki prikazuje priču o sovjetskoj medicini u svemiru, Dr Vladimir Jazdovski je 

napisao: „Želeo sam da uradim nešto lepo za nju: Ostalo joj je još tako malo vremena da 

živi“. 

Prema dokumentima svemirske agencije NASA, Lajka je stavljena u satelit 31. oktobra 1957, 

tri dana pre početka misije. Temperature na mestu lansiranja su bile su ekstremno niske u to 

doba godine, zbog čega je korišteno crevo povezano sa grejačem, kako bi se održala toplota 

njene kabine. Dva asistenta su određena da neprekidno paze na Lajku do lansiranja. Pred 

poletanje 3. novembra 1957. sa kosmodroma Bajkonur, Lajkino krzno je obrisano alkoholom 

i pažljivo iščetkano. Na mesta gde je trebalo postaviti senzore za praćenje njenih telesnih 

funkcija nanet je jod. 

6


Kada je ubrzanje dostiglo vrhunac Lajkina brzina disanja se povećala tri do četiri puta u 

odnosu na brzinu pre poletanja. Senzori su pokazali da joj je brzina otkucaja srca bila 103 

otkucaja u minutu pre poletanja, a da se popela na 240 tokom početka ubrzanja. Nakon što 

je dostigao orbitu, vrh Sputnjika 2 je uspešno odbačen. Međutim, središnji Blok A nije se 

odvojio kako je bilo planirano, što je onemogućilo pravilan rad sistema za regulisanje 

toplote. Neki od termoizolatora su se oštetili, usled čega je temperatura u kabini porasla na 

40 °C. Nakon tri sata provedenih u bestežinskom stanju, Lajkin puls se spustio na 102 

otkucaja u minuti, što je tri puta više vremena u odnosu na testove vršene na Zemlji, što je 

ukazivalo na to da je bila pod velikim stresom. Rana telemetrija je ukazivala na to da je Lajka, 

iako pod stresom, ipak jela hranu. Nakon približno pet do sedam sati leta, iz letelice se više 

nisu dobijali nikakvi znaci života. 

Ruski naučnici su planirali da Lajku otruju hranom. Sovjetski Savez je godinama davao 

protivrečne izjave kako je 

Lajka umrla usled nedostatka 

kiseonika kada su se batarije 

pokvarile, ili da je otrovana. 

Postojalo je više glasina o 

tome. U oktobru 2002. Dr 

Dimitri Malašenkov, jedan od 

naučnika iz misije Sputnjik 2, 

je otkrio kako je Lajka umrla 

pet do sedam sati nakon 

lansiranja usled previsoke 

temperature i stresa. Prema 

njegovim rečima „ispostavilo 

se da je bilo praktično 

nemoguće napraviti pouzdani sistem za kontrolu temperature u tako ograničenom 

vremenskom periodu.“ 

Sputnjik 2, sa telom Lajke, je izgoreo pet meseci kasnije, nakon što je 2.570 puta obišao oko 

Zemlje, tokom ponovnog ulaska u atmosferu 14. aprila 1958. godine. Etički problemi ovog 

eksperimenta se neko vreme uopšte nisu spominjani, jer su bili u senci svemirske trke 

između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država. Kao što pokazuju novinski članci iz 1957. 

godine, štampa je više bila preokupirana pisanjem o političkoj perspektivi, dok su Lajkino 

zdravlje i povratak (koji se nije dogodio) jedva pomenuti. Tek kasnije su se povele diskusije o 

sudbini psa. Sputnjik 2 nije napravljen tako da može da se vrati, i od početka se znalo da će 

Lajka umreti. Misija je pokrenula rasprave širom sveta o zloupotrebi životinja i testovima nad 

životinjama u svrhu napretka nauke. 

7


U Ujedinjenom Kraljevstvu, udruženje „Dogs Trust“ je pozvalo vlasnike pasa na minut 

ćutanja, dok je Royal Society for the Prevention of Cruelty to Animals (Kraljevstvo društvo za 

prevenciju nasilja nad životinjama) primilo proteste i pre nego što je Sovjetski Savez objavio 

da je misija uspešno obavljena. Usled rasprava o etici eksperemenata nad životinjama došlo 

je do demonstracija ispred zgrade Ujedinjenih nacija u znak protesta zbog onoga što joj se 

dogodilo. 

U Sovjetskom Savezu bilo je mnogo manje polemika. U godinama koje su uledile ni mediji, ni 

knjige, ni javnost nisu javno dovela u pitanje odluku da se pas pošalje u svemir. Tako je bilo 

sve do 1998. godine, kada je nakon sloma sovjetskog režima, Oleg Gazenko jedan od 

naučnika odgovornih za Lajkino slanje u svemir, izrazio žaljenje što je dopustio da umre: „Rad 

sa životinjama predstavlja vrstu patnje za sve nas. Prema njima se ophodimo kao sa bebama 

koje ne umeju da govore. Što više vremena prolazi, sve više mi je žao zbog toga. Nije trebalo 

to da uradimo... Nismo dovoljno toga saznali iz ove misije kako bismo time opravdali smrt 

psa.“ 

Lajkino pionirsko putovanje je učinilo jednim od najpoznatijih pasa na svetu. Njen lik je 

isklesan u Spomeniku osvajačima svemira, zajedno sa kosmonautima i inženjerima. 

Komemoraciona ploča koja prikazuje nastradale, postavljena je u novembru 1997. godine na 

Institutu za avijaciju i kosmičku medicinu u Zvezdanom gradu u Moskvi; u jednom uglu 

prikazana je Lajka. 

8


BBC IZVESTAJ IZ 1957. GODINE 

Sovjetski Savez je lansirao prvo živo biće u svemir. 

Pas, opisan kao ženska ruska rasa, lansiran je jutros u svemir sa kosmodroma Bajkonur na 

brodu svemirskog satelita Sputnjik 2. Sputnik 1, lansiran 4. oktobra, i dalje kruži oko Zemlje. 

Pas je opremljen monitorom radi provere njegovog otkucaja srca i ostalih vitalnih znakova i 

zabeleženo je da je Lajka bila mirna tokom prvih sati leta. Ruski naučnici su posebno 

zainteresovani za efekte Sunčevog zračenja i bestežinskog stanja na žive organizme. 

Moskovski radio je objavio da je drugi satelit lansiran u znak sećanja na 40. godišnjicu 

Oktobarske revolucije i dao je detalje o sadržaju i orbiti letilice. Sputnik 2 je težak pola tone 

(508kg) i nosi instrumente za proučavanje Solarnih i kosmičkih zraka, temperature i pritiska, 

dva radio predajnika i hermetički zapečaćen kontejner sa "eksperimentalnom životinjom", 

kao i kiseonik i hranu. 

Satelit leti skoro 1.500 km iznad Zemlje - više od Sputnika 1 - i njegova brzina orbitiranja je 

oko 8km u sekundi. To znači da za jedan sat i 42 minuta obiđe oko Zemlje. Satelit je odašiljao 

telegrafske signale koji su došli do prijemnih stanica širom sveta. 

Organizacije za zaštitu zivotinja su izrazile ogorčenje zbog vesti da su Rusi poslali psa u 

svemir. Pozvali su sve ljubitelje pasa da održe minut ćutanja za svaki dan koji je pas proveo u 

svemiru. 

RSPCA (Kraljevsko društvo za sprečavanje okrutnosti prema životinjama) su izjavili da su 

dobili protestne pozive još pre nego što je Moskovski radio najavio lansiranje. Tako su 

savetoveli one koji žele da protestuju da to učine u ruskoj ambasadi u Londonu. 

Veruje se da Rusi planiraju da katapultiraju psa natrag na Zemlju, iako ne postoji zvanično 

saopštenje koje potvrđuje ovo. Jedan britanski naučnik je izjavio novinarima da je pas 

verovatno bio obučen za putovanje, ali je malo verovatno da će da preživi. 

"Prestravljen pas ce biti naučno beskoristan," rekao je dr Vilijam Lejn-Petter direktor Biroa 

laboratorijskih životinja Saveta za medicinska istraživanja. "Pas neće moći da im pruži 

informacije koje žele, jer je dugo bio treniran za svoj zadatak i podvrgnut sličnim uslovma i 

kompjuterskim simulacijama, a ovaj let je samo još jedno iskustvo iste vrste.“ 

9


IZVEŠTAJ NEW YORK TIMES-a IZ 1957. GODINE 

London, 3. novembra 1957. godine. 

Sovjetski Savez je danas objavio da je lansiran drugi svemirski satelit - ovaj put sa psom na 

brodu. Radio signali ukazuju da je životinja živa, rekli su Rusi.Satelit je šest puta teži od od 

Sputnika 1, koji je lansiran 4. oktobra i trenutno obilazi oko Zemlje svakih sat i četrdeset dva 

minuta na visini od 1.500 kilometara, izjavila je je Moskva. To znači da je brzina skoro 30.000 

kilometara na sat za satelit težak pola tone. 

Pas se nalazi u hermetički zatvorenom u kontejneru opremljen sistemom za klimatizaciju. 

Moskovski radio je rekao da je Sputnik 1 poslao podatke koji ukazuju na to da se 

"funkcionisanje naučnih instrumenata i kontrole životnih aktivnosti životinje, odvija 

normalno." 

Novi satelit, Sputnik 2, nosi opremu i aparate za merenje kosmičkih zraka, temperature i 

pritiska. Takođe nosi opremu za izveštavanje o stanju psa. Satelit je prvi put preleteo iznad 

sovjetske prestonice u 11:20 popodne Istočno standardno vreme sinoć i onda je završio svoj 

prvi krug oko Zemlje u 1:05 ujutru danas, kako je izjavio Sovjetski Savez. 

10


U saopštenju je receno da je Sputnik 2 bio "posvećen četrdesetoj godišnjici velike Oktobarske 

revolucije", koju će komunistički svet proslavili u Moskvi početkom sledećeg četvrtka.. Sputnik 

2 leti oko Zemlje 7 minuta brze od Sputnika 1. Moskva je Izjavila da je Sputnik 2 poslao dva 

radio signala. Jedan „bip“ signal je primio satelit Sputnik 1, na frekvenci od 20.005 megacikla, 

a drugi signal na 40.002 megacikla je kontinuiran. 

U Tokiju je Japanska radiostanica objavila da je uhvatila radio signal sa Sputnika 2 i to 23 

minuta nakon Moskovske objave. „bip“ signal je uhvacen u razmaku od tri desetine sekunde. 

Sputnik 1 je poslat sa trostepenom raketom u svemir, dok za Sputnik 2, Moskva nije izdala 

objavu, kako je lansiran u svemir. Iako je signal satelita iznad Moskve ukazivao na to da mu 

je za orbitu trebalo jedan sat i 45 minuta, Moskovski radio je objavio da je vreme orbitiranja 

jedan sat i 42 minuta. 

U emisiji 27. Oktobra, Sovjeti su izjavili da se pripremaju za lansiranje novog satelita koji je u 

zavrsnoj fazi i da je tim pasa treniran da provede neko vreme izvan rakete u svemiru. 

Saopstenje je usledilo direktno iz laboratorije u kojoj su psi trenirani. Tako je publici 

predstavljen jedan mali, dlakavi pas po imenu Kudriavka, koji je lajao u mikrofon. 

4. oktobra je Sovjetski Savez objavio da je poslao prvi vestacki satelit u svemir. Dan ranije je 

satelit lansiran sa raketom od više stepena koja se kretala brzinom od oko pet kilometara u 

sekundi. Naučnici širom sveta su sledećih dana pratili kretanje ovog satelita. Njegov 

karakteristični radio signal „bip-bip-bip“ je omogućio njegovo praćenje. Međutim radio 

predajnik ovog satelita je posle nekoliko dana bio mrtav. Predsednik Ajzenhauer je na 

konferenciji 9. oktobra rekao o značaju lansiranja prvog ruskog satelita: „To me nije ni mrvicu 

impresioniralo.” 

13. oktobra su Rusi su nagovestili stalni satelit koji će stotinama godina da kruži oko Zemlje. 

Planirano je da takav projekat pošalje podatke o gustini gornjih slojeva atmosfere. Izjavljeno 

je: "Potpuno je realno govoriti o lansiranju satelita koji će postojati desetine i stotine godina, 

takav satelit bi praktično bio stalni Zemljin satelit." 

Sovjetski inženjer K. Malutin, je predvideo 26. Oktobra, da bi sateliti koji su lansirani da bi 

zauvek kružili oko Zemlje mogli da se koriste kao platforma za svemirske brodove. 

Lansiranjem prvog satelita koji je covek napravio i koji kruži u orbiti oko Zemlje, Sovjetski 

Savez je utvrdio pobedu nad Sjedinjenim Američkim Državama. 

ROSKOSMOS 

11

OVAKO ĆE SUNCE DA IZGLEDA ZA 5 MILIJARDI GODINA 

Maglina NGC 6369 je bleda pojava na noćnom nebu i poznata je kao mala maglina Duh. 

Otkrivena je u 18. veku od astronoma Vilijema Heršela, kada je sa teleskopom posmatrao 

sazvežđe Zmijonoša. Istorijski gledano, Heršel je okruglu maglinu klasifikovao kao planetarnu 

maglinu. Međutim, planetarne magline nemaju ništa sa planetama, one su gasoviti omotači, 

koji nastaju na kraju života umiruće zvezde slične Suncu i ekspandiraju u svemir, dok se 

jezgro smanjuje i postaje beli patuljak. On se ovde vidi u blizini sredine slike. Patuljak snažno 

sjaji u ultravioletnim talasima i daje energiju za svetlucanje magline koja se širi. Okrugli oblik 

magline ima velicinu od oko jedne svetlosne godine, svetlucanje jonzovanih atoma kiseonika, 

vodonka i azota se vide u plavoj, zelenoj i crvenoj boji. Vise od 2.000 godina udaljena mala 

maglina Duh nudi pogled na sudbinu naseg Sunca, koje će za oko 5 milijardi godina da 

proizvede svoju planetarnu maglinu i najverovatnije će onda ovako da izgleda. 

CFA-HARVARD SMITHSONIAN CENTER FOR ASTROPHYSICS 

12

Zvezdani blizanci 

ASTRONAUTSKA MISIJA NA VENERU ILI MERKUR 

U osnovi je misija sa astronautima na Veneru ili Merkur moguća, ali bi bila ekstremno 

komplikovana i skupa. Na primer, uslovi na površini Venere ili Merkura su daleko zahtevniji, 

nego na površini Meseca ili Marsa. Čovek ne bi mogao samo u astronautskom odelu da 

boravi na temperaturama preko 400 stepeni Celzijusa pod visokim atmosferskim pritiskom 

na površini Venere. Tako bi istraživanja mogla da se obave samo iz Venerine orbite, pri čemu 

se ona već obavljaju sa sondama bez ljudske posade. Merkur doduše ne poseduje atmosferu, 

ali su temperature na planeti zbog blizine Suncu slično ekstremne, dok su na noćnoj strani 

daleko ispod 100 stepeni Celzijusa. 

Do obe planete se prilično teško dolazi, što su dosadašnje misije sondi bez ljudske posade 

jasno pokazale. One su sve morale da izvrše obimne manevre kroz unutrašnji Sunčev sistem, 

da bi se približile putanjama tih planeta i da bi ušle u njihovu orbitu. Posebno kod Merkura 

postoji uvek opasnost, da će sonda pre da uleti u Sunce, nego u pravilnu orbitu oko planete. 

Kao kod svake misije sa ljudskom posadom, tako se i ovde postavlja pitanje, da li je dodatni 

napor zaista opravdan u clju naučnog dobitka, koji bi se očekivao kao rezultat istraživanja 

ljudske posade na planeti. Kod Venere i Merkura ovaj napor sa aktuelne tačke gledišta 

izgleda toliko ekstremno visok, da ni u kom slučaju ne opravdava odnos prema koristi koja bi 

proizišla iz toga. 

PHL-PLANETARY HABITABILITY LABORATORY 

MERKUR 

13 

VENERA

RAZLIKE POJASEVA ZRAČENJA OKO SATURNA II OKO ZEMLJE 

Više od 13 godina je sonda Kasini istraživala Sunčev sistem i pri tome je sakupila jedinstvene 

podatke o pojasu zračenja prstenaste planete. Njihova analiza je pokazala, da se pojasevi 

zračenja oko Zemlje i oko Saturna više razlikuju, nego što se do sada pretpostavljalo. U ovim 

pojasevima se velikom brzinom kreću visokoenergetske čestice, kao što su elektroni i 

protoni, zarobljeni u magnetnom polju. U slučaju Zemlje, u prvoj liniji Sunčev vetar, koji se 

sastoji od naelektrisanih čestica sa Sunca, koje su nekad jače, nekad slabije, određuje 

intenzitet pojasa zračenja. 

Međutim, Saturnov pojas zračenja se razvija potpuno nezavisno od Sunčevog vetra, ali u to 

više je zavisan od uticaja svojih satelita. Ključ novih saznanja su merenja instrumenta MIMI- 

LEMMS ("Magnetospheric Imaging Instrument – Low Energy Magnetospheric Measurement 

System") na brodu Kasinija. 

Aktivnost Sunca i sa njom, jačina Sunčevog vetra, sledi jedanaestogodišnji ciklus. Da bi se 

istražili dugoročni uticaju Sunčevog vetra na pojas 

zračenja jedne planete, potrebno je dugo strpljenje. 

Da je Kasini, kako je prvobiteno predviđeno, zaista 

proveo samo četri godine u Saturnovom sistemu, do 

ovih rezultata naučnici ne bi došli. Srećom je misija 

nekoliko puta produžena. Tako je detektor čestica 

MIMI-LEMMS, mogao da snima raspored 

naelektrisanih čestica tokom dužeg vremenskog 

perioda koji obuhvata ceo jedan Sunčev cikus. Kako se 

pok azalo, veličina pojasa zračenja je gigantska, ona se prostire od unutrašnjeg prstena do 

orbite satelita Tetis, što iznosi preko 285.000 kilometara. Odlučujuća razlika u odnosu na 

Zemlju je sledeća: Dok Mesec kruži oko Zemlje daleko izvan njene magnetosfere i pojasa 

zračenja, kod Saturna se nekoliko satelita kreću u toj zoni: Janus, Mimas i Enceladus. 

Sateliti deluju na visokoenergetske čestice, posebno na protone, kao jedna vrsta graničnog 

zida: Svi protoni koji sa svog mesta nastanka difundiraju prema unutrašnjosti, prilikom 

sudara sa nekim satelitom budu apsorbovani i tako zaustavljeni. Na ovaj način u oblasti 

pojasa zračenja nastaju oblasti koje su skoro potpuno izolovane jedna od druge. Kod Zemlje 

je takav slučaj, da čestice koje nastaju daleko izvan pojasa i onda skrenu u njegovu 

unutrašnjost, postaju deo pojasa zračenja. 

NASA - NATIONAL AERONAUTICS SPACE AGENCY 

14

KAKO JE ZVEZDA KRONOS POJELA SVOJU DECU 

U jednom dvojnom zvezdanom sistemu koji je od Zemlje udaljen 350 svetlosnih godina, se 

sada pokazalo, da jedna od dve zvezde pokazuje učestalost elemenata, koja sa važećim 

teorijama o razvoju zvezda, ne može da se objasni. Obe zvezde (HD 240429-Krios i HD 

240430-Kronos) imaju starost 

od oko četri milijarde godina i 

kao što se očekuje, sličnu 

količinu volatilnih elemenata, ali 

Kronos sadrži ogromnu količinu 

elemenata koji obrazuju stene 

(gvožđe, aluminijum, silicijum i 

magnezijum). Oni ukazuju na to, 

da je zvezda Kronos već 

progutala planete koje su 

kružile oko nje. 

Mogućnost da su obe zvezde 

nastale u različito vreme ili da se 

zvezdani sitem kasnije 

obrazovao, je na osnovu važećih 

modela, mogla da bude 

isključena. Činjenica da samo 

Kronos pokazuje visoku 

učestalost metala, dok Krios ne pokazuje to isto, još uvek nije shvaćena kako treba. 

Posmatrana učestalost u Kronosu, odgovara prema prvim proračunima, masi od 15 planeta 

sličnih Suncu, koliko se smatra da ih je Kronos progutao. Dalja istraživanja treba da pokažu, 

da li je postojala još jedna, treća zvezda, koja je proletela i izazvala ovo gutanje planeta. 

Moguće je da je taj prolet zasmetao spoljašnje putanje planeta, tako da su se orbite 

unutrašnjih planeta poremetile i bile katapultirane u pravcu Kronosa. U svakom slučaju se 

ova zagonetka i dalje istražuje. 

UNIVERSITY OF EDINBURGH 

15

Misija “ACESat” (Alpha Centauri Exoplanet Satellite) 

30. oktobar 2017. 

ORIONID-METEORI SA ORIONA 

Objašnjenje slike: Meteori su izletali iz sazvežđa Orion. To se i očekivalo, jer je oktobar vreme 

kiše Orionida. Zadnjeg vikenda su više od 10 meteora snimljeni na snimcima koji su spojeni u 

ovu sliku. Fotografija je napravljena kod Wulanhada-vulkanske grupe u Kini u unutrašnjoj 

Mongoliji i pokazuje mnoge tragove meteora, koji su povezani sa malom oblasti na nebu, 

levo iznad Orionovog pojasa, tu se nalazi radijant. Meteori Orionidi su nekada bili komadići 

veličine zrna peska, koji potiču od Halejeve komete, prilikom njenog putovanja kroz Sunčev 

sistem. Sledećeg meseca će meteorska kiša Leonda da donese nekoliko svetlih meteorskih 

tragova sa komete Tempel-Tuttle. 

Kredit zasliku i autorska prava: 

Lu Shupei 

16


31. oktobar 2017. 

TAMNA MATERIJA U SIMULIRANOM UNIVERZUMU 

Objašnjenje ilustracije: Da li ima sablasti u našem univerzumu? Na ovoj karti tamne 

materije izgleda kao da ih ima. Gravitacija nevidljive tamne materije je najbolje objašnjenje, 

zašto galaksije rotiraju tako brzo i zašto gravitacija tako jako prelama svetlost, kao i zašto je 

vidljiva materija tako raspoređena u lokanom univerzumu i u kosmičkoj mikrotalasnoj 

pozadini. Ova slika sa svemirske izložbe „Tamni univerzum“ Hajden-planetarijuma u 

Američkom muzeju istorije pokazuje, kako se sveprisutna tamna materija ponaša u našem 

univerzumu. Na ovoj slici je detaljna kompjuterska simulacija, a crne, kompleksne niti od 

tamne materije su raspoređene kao paukove niti u univerzumu. Relativno retki čvorovi od 

poznate Bajronske materije su obojeni narandžasto. Ove simulacije, statistički gledano, se 

dobro uklapaju u astronomska posmatranja. Iako je tamna materija prilično čudna i ima 

nepoznat oblik, ona nije najčudniji pretpostavljeni izvor gravitacije u univerzumu. To je 

tamna energija, homogeniji izvor odbijajuće gravitacije, koja izgleda određuje širenje celog 

univerzuma. 

Kredit za ilustraciju i autorska prava: 

Tom Abel & Ralf Kaehler (KIPAC, SLAC), AMNH 

17


EMISIONA MAGLINA TOROV ŠLEM 

Objašnjenje slike: Ovaj kosmički oblak u obliku šlema sa krilima se obično naziva Torov šlem. 

On ima herojske razmere, čak i za jedno nordijsko božanstvo, njegova veličina iznosi oko 30 

svetlosnih godina. Ali, šlem je interstelarni mehur, koji nastaje kada brz vetar sa svetle 

zvezde u blizini centra plavičaste oblasti, duva kroz okolni molekularni oblak. To je Wolf- 

Rayet-zvezda, masivna, ekstremno vrela zvezda-džin, koja verovatno dozivljava stadijum pre 

super nove. Emisiona maglina je katalogizovana kao NGC 2359 i nalazi se na udaljenosti od 

oko 12.000 godina u sazvežđu Veliki pas (Canis Major). Ostra fotografija je nastala uz pomoć 

širokih i uskopojašnih filtera i pokazuje markantne detalje vlaknastih gasovitih i prašnjavih 

struktura u maglini. Plava boja potiče od snažnog zračenja vodonikovih atoma u maglini. 

Kredit za sliku i licenca: 

Adam Block, Mt. Lemmon Sky Center, U. Arizona 

18


NGC 891 VS. ABELL 347 

Objašnjenje slike: Na ovoj teleskopskoj slici se daleke galaksije nalaze iza špicastih zvezda 

Mlečnog puta. Scenario je centriran na žućkastu zvezdu HD 14771 i pokazuje oko 1 stepen 

neba severnog sazvežđa Andromeda. Gore desno se nalazi velika spiranla galaksija NGC 891. 

Njena veličina iznosi 100.000 svetlosnih godina i vidi se skoro sasvim sa strane. NGC 891 je 

udaljena oko 30 svetlosnih godina i veoma liči na našu galaksiju Mlečni put. Njen disk i 

centralno izvijanje su u sredini presečeni od strane tamnh, neprovidnih oblaka prašine. Dole 

levo su članovi galaktičkog jata Abell 347, koje je od nas udaljeno skoro 240 miliona 

svetlosnih godina. Galaksije imaju slične veličine kao NGC 891, ali su skoro 8 puta vise 

udaljene, pa je prividna veličina galaksija u Abell 347 jedna osmina od NGC 891. 

Kredit za sliku i autorska prava: 

Laszlo Bagi 

19



A/2017 U1: INTERSTELARNI POSETILAC 

Objašnjenje slike: Objekat leti na ekstremno hiperboličnoj putanji visokm brzinom na 

iglastoj krivi, kada je proleteo pored Sunca. Njegova oznaka je A/2017 U1 i to je prvo poznato 

malo nebesko telo iz interstelarnog prostora. Ovaj posetilac je svetla tačka u sredini ove 

petominutno osvetljene fotografije, koja je napravljena 28. oktobra sa Heršelovim 

teleskopom na Kanarskim ostrvima. Objekat je sličan asteroidu bez naznaka aktivnosti 

komete. Blede zvezde u pozadini povlače linije, jer teleskop od 4,2 metra, prati putanju 

objekta A/2017 U1 u vidnom polju. Astronom Rob Verik je 19. oktobra prvi put otkrio ovaj 

objekat na podacima noćnog pregledavanja Pan-STARRS-a. A/2017 U1 trenutno izlazi iz 

Sunčevog sistema i nikada više neće da se vrati. Sa Zemlje može da se vidi samo sa velikim 

optičkim teleskopima. Prema njegovoj putanji je određeno njegovo interstelarno poreklo, ali 

još nije poznato, koliko dugo se objekat kreće među zvezdama Mlečnog puta. Njegova 

interstelarna brzina iznosi oko 26 kilometara u sekundi Svemirska sonda Vojadžer 1 leti 

interstelarnim prostorom, brzinom od 17 kilometara u sekundi. 


Alan Fitzsimmons (ARC, Queen's University Belfast), Isaac Newton Group 

20


HABLOV MESIJE 5 

Objašnjenje slike: "Lepe magline su otkrivene između Vage (Libra) & Zmije (Serpens)...", 

ovako počinje opis petog zapisa u poznatom katalogu maglina i zvezdanih jata astronoma 

Čarlsa Mesijea iz 18. veka. Mesije ga je video mutnog, okruglog, i bez zvezda, ali je u 

međuvremenu Mesije 5 (M5) poznat kao kuglasto zvezdano jato sa 100.000 i više zvezda 

koje su povezane gravitacijom i rasporedjene na oblast od oko 165 svetlosnih godina. Od nas 

je udaljeno oko 25.000 svetlosnih godina. Kuglasta zvezdana jata krstare kroz Halo naše 

galaksije i ona su prastari delovi Mlečnog Puta. M5 je jedan od nastarijih, njegova starost se 

procenjuje na skoro 13 milijardi godina. Lepo zvezdano jato je omiljeni cilj za teleskope na 

Zemlji. Svemirski teleskop Habl, koji je od 25. Aprila 1990. godine stacioniran u niskoj 

Zemljinoj orbiti, fotografisao je naravno, svoju zadivljujuću sliku, koja pokazuje oko 20 

svetlosnih godina oko centralne oblasti M5. Levo se na ovoj oštroj slici oko gustog jezgra vide 

stare crvene i plave zvezde džinovi u jatu kao i plave mlade zvezde u žutim i plavim 

nijansama. 


Hubble Heritage Team, NASA 

21


GODINA PUNOG MESECA 

Objašnjenje slike: Da li pun Mesec uvek izgleda isto? Ne. Na ovom poređenju sa 12 punih 

Meseca, mogu da se vide razlike. Slike pokazuju s leva gore prema desno dole svaku Lunaciju 

od novembra 2016. do oktobra 2017. godine. Fotografije su napravljene u Pakistanu. Svi puni 

Meseci su pokazani u istoj razmeri, tako da se vide prave razlike u veličini koje nastaju zbog 

promene udaljenosti Meseca u odnosu na Zemlju, jer putanja Meseca nije kružna. Tamna 

oblast na donjem delu slike od avgusta 2017. godine je Zemljina senka - tada je bilo 

delimično pomračenje Meseca. Osim po nekada jačih boja, prilikom pažljivog posmatranja se 

vidi da se Mesec klati od jednog punog Meseca do drugog. 


Talha Zia 

22

44. nedelja 2017. 

OD VRELOG DO NAJVRELIJEG 

Objašnjenje slike: Ova sekvenca slika pokazuje Sunce sa njegove površine do gornje 

atmosfere približno u isto vreme (27. oktobra 2017. godine). Prva pokazuje površinu sunca u 

filtriranom belom svetlu; ostalih sedam slika je napravljeno na različitim talasnim dužinama 

ekstremnog ultravioletnog svetla. Imajte na umu da svaka talasna dužina pokazuje donekle 

različite funkcije. Prikazane su po redosledu temperature od prvog na površini od 6.000 

stepeni Celzijusa, do oko 10 miliona stepeni Celzijusa u gornjoj atmosferi. Spoljna atmosfera 

Sunca je mnogo, mnogo vrelija od površine. Naučnici se približavaju rešenju procesa koji 

generišu ovaj fenomen. 

Video snimak može da se vidi ovde: 

https://sdo.gsfc.nasa.gov/assets/gallery/movies/Hot_to_Hottest_big.mp4 


SDO/NASA 

23

30. oktobar 2017. 

REFLEKSIONA MAGLINA NGC 1999 

Objašnjenje slike: Ovaj sablasan pogled, snimljen sa NASA/ESA Hablovim svemirskim 

teleskopom, podseća na maglu osvetljenu uličnom lampom koja se okreće oko neobično 

oblikovanog procepa. Dok 'maglu', prašinu i gas 

osvetljava zvezda, 'procep' je zaista prazan deo 

neba. 

Kada je ovaj mračni deo prvi put snimljen, 

pretpostavljalo se da je vrlo hladan, gust oblak 

gasa i prašine, tako debeo da bi bio potpuno 

neprovidan u vidljivom svetlu i blokirao svu 

svetlost iza njega. Uopšteno govoreći, takve 

globule su poznate kao mali čvorovi formirajućih 

zvezda. Zahvaljujući ESA- Herschelovoj svemirskoj 

opservatoriji, koja bi mogla da vide bilo kakve 

nagoveštaje o formiranju zvezda na infracrvnim 

talasnim dužinama, ispostavilo se da je stvarno prazan deo neba. 

Astronomi misle da je procep formiran kada mlazovi gasa iz nekih mladih zvezda u široj 

oblasti propuštaju list prašine i gasa koji formiraju okolnu maglu. Snažno zračenje okolne 

zrele zvezde takođe je moglo pomoći da se procep očisti. 

Svetla zvezda koju ovde vidimo je V380 Orionis, mlada zvezda 3,5 puta veća od našeg Sunca. 

Izgleda belo zahvaljujući svojoj visokoj površinskoj temperaturi od oko 10.000°C - skoro 

dvostruko više od Sunca. Zvezda je tako mlada, da je i dalje okružena oblakom materijala 

preostalim od njenog formiranja. Ovaj sjajan materijal na površini je vidljiv samo zbog 

svetlosti zvezde; površina ne emituje bilo kakvu vidljivu svetlost. Ovo je potpis "magnetne 

refleksije" - i poznat je kao NGC 1999. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

24


ZAPADNA AUSTRALIJA 

Satelit Sentinel-3A, nam pruža širokougaoni pogled 150 km od Perta na jugozapadni deo 

Australije. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

25

30. oktobar 2017. 

ANTARES GLEDA NA POMOĆNI TELESKOP OD GORE 

Sjajne, svetle, plave zvezde su posute preko južnog noćnog neba. Centar naše galaksije 

Mlečni put se maestralno izdiže iznad horizonta. Koje divno raspoloženje vlada iznad Parnal 

opservatorije od ESO! 

Ova slika je napravljena na Cerro Parnal u Čileu, gde se nalazi Very Large Telescope (VLT). U 

prvom planu se vide otvorene kupole četri 1,8-metarskih pomoćnih teleskopa. Ovi teleskopi 

mogu da se spoje i onda obrazuju Very Large Telescope Interferometer (VLTI). 

Ravan Mlečnog puta je prošarana svetlim oblastima vrelog gasa. Veoma sjajna zvezda u 

gornjoj levom uglu slike je Antares - najsvetlija zvezda u sazvežđu Škorpije i petnaesta zvezda 

po jačini sjaja na noćnom nebu. 

Tekst na ESO-strani: https://www.eso.org/public/serbia/images/potw1744a/ 

Kredit i autorska prava: ESO 

26

30. oktobar 2017. 

GALAKTIČKO JATO ABELL 665 

U svemiru se nalaze nekoliko zaista masivnih objekata. Iako još nismo sasvim sigurni kako su 

nastali ovako gigantski objekt, momentalna teorija je poznata kao hijerarhijsko obrazovanje 

klastera. Prema ovoj teoriji kolidiraju i spajaju se male grupice materijala, koje na taj način 

postaju sve veće. Istorija univerzuma duga 14 milijardi godina je doživela nastanak nekih 

erormnih kosmičkih struktura, među njima i grupe galaksija i super grupe galaksija - najveće 

poznate strukture u kosmosu. 

Ovo galaktičko jato nosi katalošku oznaku Abell 665, po svom otkrivaču O. Abellu. Nalazi se u 

sazvežđu Ursa Major (Veliki medved) na severnom nebu. Slika kombinuje podatke vidljivih i 

infracrvenih talasnih dužina. 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

27

MACS J1149.5+2233: FUZIJA GALAKTIČKIH JATA 

Frontier Fields je projekat koji kombinuje duga zapažanja iz više teleskopa galaktičkih 

klastera. Oni sadrže do hiljadu galaksija i ogromne rezervoare vrućeg gasa ugrađenog u 

masivne oblake tamne materije. Podaci iz Chandra, Hubble, Spitzer i drugih teleskopa su deo 

projekta Frontier Fields. Ova galerija klastera Frontier Fields, poznata pod nazivom MACS 

J1149.5 + 2233, se nalazi oko 5 milijardi svetlosnih godina udaljena od Zemlje. 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo) 

28

SARADNJA SPACE-X II JUŽNE KOREJE 

Raketa nosač Falcon-9 firme SpaceX je lansirala u svemir komunikacioni satelit Koreasat 5A. 

Satelit Južne Koreje će da prenosi televizijske signale, kao i internet signale, osim toga će da 

omogući komunikaciju između brodova u oblasti Bliskog istoka, Indijskog okeana i Istočne 

Azije, uključujući Južnu Koreju i Japan. Nekoliko minuta pošto je satelit izbačen u svemir, 

Falcon-9 se vratio natrag i aterirao uspravno na jednom brodu. To je bila još jedna uspešno 

obavljena misija sa ponovo upotrebljivom raketom. 

29

28. DEO 

OPSERVATORIJA BRORFELDE, DANSKA 

Opservatorija Brorfele je astronomska opservatorija. Do 1966. godine je bila opservatorija 

Unverziteta Kopenhagen. Schmidt-teleskop ima prečnik ogledala od 77 cm i poseduje CCD 

kameru sa 2048 2048 piksela. 

30

28. DEO 

DA LI NA MARSU POSTOJE KONTINENTALNE PLOČE? 

Danas Mars više nije tektonski aktivan, ali ranije je eventualno bilo drugačije. Pre nekoliko 

godina su otkriveni ogromni sistemi rovova, koji su imali vezu sa tektonikom ploča. Iz toga su 

naučnici zaključil, da Mars ima samo dve kontinentalne ploče, a ne kao Zemlja, sedam velikih 

i brojne male ploče. 

31

18. DEO 

VIKTORIJINI VODOPADI, AFRIKA 

Viktorijini vodopadi ili Mosi-oa-Tunya (Dim koji grmi), se nalaze na reci Zambezi, na granici 

između Zambije i Zimbabvea. Oni su jedni od najvećih i najspektakularnijih vodopada na 

svetu. Ime su dobii po engleskoj kraljici Viktoriji. Imaju širinu od preko 1,5 km sa padom od 

128 metara. "Dim koji grmi" je naziv koji su Viktorijini vodopadi dobili od lokalnih plemena 

jer se od njih 300 m uvis uzdiže izmaglica koja može da se vidi sa udaljenosti od 30 km. Ona 

nastaje prilikom prelijevanja rijeke Zambezi sa bazaltne visoravni preko litice dugačke 1.708 i 

duboke 110 m. Tokom kišne sezone (februar i mart) preko vodopada protekne oko 10.000 

m³/s i stvara se najveća vodena zavesa na svetu. 

32

18. DEO 

INŽINJERSKI PROBLEM 

NASINA sonda Mars Climate Orbiter je 1999. godine pala na crvenu planetu, jer su inžinjeri 

navigacioni sistem programirali sa različitim mernim sistemima. NASA je koristila metričke 

jedinice, dok je firma Lockheed Martin računala sa stopama, umesto sa metrima. 

Džordž III 

33

MAGLINA LAGUNA 

Maglina Laguna (M8) u sazvežđu Strelac je jedna od najlepših emisionih oblasti na južnom 

letnjem nebu. Maglina može da se vidi već sa dvogledom i malim teleskopom. 

LITERATURA: Hipparchos Katalog 

O AUTORU: Astronom amater. 

Živi u Hrvatskoj. Bavi se proucavanjem zvezdanih jata i planetarnih maglina. 

34

ALKALUROPS ((μ BOOTIS) 

Alkalurops se nalazi u sazvežđu Volara. Zvezda može da se vidi i golim okom i deo je 

trostrukog zvezdanog sistema. Od nas je udaljena oko 120 svetlosnih godina. 

LITERATURA: David A. Aguilar: „Encyclopedia of Our Universe” 

Hipparchos Katalog 


Živi u Celju, Slovenija. Njena tema je proučavanje zvezda. 

35

HALIMED (NEPTUNOV SATELIT)) 

Halimed je najunutrašnjiji satelit od spoljašnjih ireguarnh meseca planete Neptun. Moguće je 

da je nastao putem sudara sa Neptunovim satelitom Nereidom. Prečnik ovog satelita je 62 

kilometra. Njegova površina je relativno tamna. Sastoji se uglavnom od vodenog leda, a 

površina u vidljivom svetlu izgleda siva, sa albedom od 16%. 

Izvor: Solar Universe 


Živi između Beograda i Rima. Bavi se proučavanjem prirodnih satelita u Sunčevom sistemu. 

Povremeno piše tekstove za Astronomsko društvo u Rimu 

. 

36

ŠARENE STENE U GEO PARKU U KINI 

Zhangye-Danxia-Geopark se nalazi na severozapadu Kineske provincije Gansu. U njemu se 

nalaze stene, koje su poznate po svom šarenom sastavu. One su nastale u tercijaru, a stariji 

sedimenti, uglavnom peskovite stene, imaju sastav od različitih minetala, koje su raznim 

tektonskim procesima kontinentalnih ploča formirane na ovaj način. Kisa i erozija su 

vetrovima oblikovali stene koje su jedinstvene na svetu. One se nalaze na nadmorskoj visini 

između 2.000 i 3.800 metara. 

O AUTORU: Geofizičar 

Department of Earth Sciences - University of Oregon 

Bavi se studiranjem globalne Zemljine strukture. 

37

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za 

astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju, 

ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju 

astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu. 

STALNI I POVREMENI SARADNICI 

Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena. 

- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj 

pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status. 

Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni 

saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki događaj u 

astronomskom društvu. 

- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u 

impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu. 

VAŠ TEKST 

Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg: 

1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice 

na slova i pazite na gramatiku. 

2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti 

obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja. 

3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja 

teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim 

vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije 

moguće. 

4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način, 

ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki 

saradnici to pogrešno shvatili. 

5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom. 

6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa 

slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom. 

7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove, se ne isplaćuje 

novčana nadoknada. 

38

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN 

KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com 

STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN 

TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ 

PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena: 

„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta. 

FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Lajka na treningu 

COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: Roskosmos 

OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA: 

NASA 

APOD 

ESA 

SDO 

ESO 

National Aeronautics and Space Administration 

Astronomy Picture Of the Day 

European Space Agency 

Solar Dynamic Observatory 

European Southern Observatory 

COPYRIGHT 

Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje sarađuju sa AAO biltenom, poseduju 

dozvolu za prevođenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz tekst. 

Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan, pismena 

dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka. 

DOWNLOAD BILTENA: 

- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje 

- FORUM I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten 

- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/ 

- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406 

- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten 

- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347 

- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com 

- IMGUR: http://aaobilten.imgur.com/all/ 

- FLICKR: https://www.flickr.com/photos/152251541@N07/ 

39

40

41

AAO-45

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?