Оцене и прикази

MIRJANA MALUCKOV: „]ILIMARSTVO SRBA U VOJVODINI“
MUZEJ VOJVODINE, NOVI SAD 2003.
Kwiga Mirjane Maluckov ]ilimarstvo
Srba u Vojvodini je do sada najpotpunija i najobimnija
etnolo{ka monografija o toj temi. Rad
je u celini posve}en }ilimima i drugim proizvodima
tzv. }ilimskog tkawa, odnosno, kle~anim
tkaninama. Odre|ewem narodnog }ilimarstva kao
osobene radinosti, a }ilima kao proizvoda tkawa,
M. Maluckov ih je precizno smestila u
prostorni, vremenski, socijalni i etni~ki okvir.
Zbog vi{evekovnog prisustva u `ivotu
tkaqa i enterijeru doma}instva, autorka ga s
pravom smatra delom evropske kulturne ba{tine.
Veliki deo potreba za raznovrsnim tkaninama
u srpskim seoskim doma}instvima Vojvodine
sve do po~etka 20. veka podmirivale su `ene
svojim radom. Me|u `enine proizvode spada i
}ilim ~ije stru~no razvrstavawe mo`e biti
prema materijalu, tehnikama rada, ukra{avawu,
funkcijama i dr.
U metodolo{kom pogledu kwiga M. Maluckov
je uzorna etnolo{ka tematska monografija.
Ona je plod vi{egodi{weg autorkinog rada u
Muzeju Vojvodine i na terenu. Podrobno je
prou~ila 153 srpska primerka }ilima u Muzeju
Vojvodine, zatim }ilime u svim lokalnim muzejima
Vojvodine, u Etnografskom muzeju u Beogradu,
kao i }ilime Srba u Rumuniji i Ma|arskoj.
Autorka je pokazala i temeqno poznavawe odgovaraju}e
doma}e i strane literature. Weno poznavawe
tehnike tkawa i ukra{avawa }ilima,
na~in komunicirawa sa prou~avanom sredinom i
posebno sa tkaqama, opisi konteksta i situacija
u pribirawu gra|e uvode nas u primernu etnologovu
radionicu (na pr. str. 85–86). Sve ono
{to je M. Maluckov preto~ila u etnolo{ki
zapis svedo~i da se radi o izvorima prve vrste. U
prou~avawu odgovaraju}e muzejske dokumentacije
ona ima krajwe po{ten odnos prema doprinosu
drugih koji su }ilime muzeolo{ki obradili ili
ih kasnije objavili. To se vidi iz celine rada, a
posebno na str. 6–7 kao i iz napomene br. 14, gde
autorka ta~no navodi ko je uneo podatke o
}ilimu u muzejski inventarski karton kojim se
ona slu`ila.
ISBN 86–82077–15–9
OCENE I PRIKAZI
Kwiga se sastoji od slede}ih poglavqa:
Predgovor (str. 5–9)
]ilim u Vojvodini (str. 11–28) sa odeqcima:
1) Uvod; 2) Definicija }ilima; 3) Identifikacija
}ilima; 4) ]ilim u enterijeru i
obi~ajima; 5) Tehnike tkawa; 6) Materijal za
tkawe; predewe vune; 7) Bojewe vune;
Klasifikacija srpskih }ilima iz zbirke
Etnolo{kog odeqewa Muzeja Vojvodine (zatim
slede kratki opisi 153 }ilima iz Muzeja Vojvodine,
razvrstana u 23 grupe prema wihovim
ukrasima onako kako je to ustaqeno u praksi
Muzeja Vojvodine);
369

OCENE I PRIKAZI
O ornamentici (str. 54–81). U ovom poglavqu
su izdvojeni va`niji tematski blokovi:
Ornamenti od kraja 18. do kraja 19. veka. Simbolika
ornamenata. Na~ini preno{ewa ornamenata,
Uticaji pojedinaca na promene u ornamentici,
Uticaji vlasti na razvoj }ilimarstva;
O tkaqama (str. 82–87);
]ilimarstvo Srba u Rumuniji (str. 88–97);
]ilimarstvo Srba u Ma|arskoj
(str. 98–01);
Torbe dozidnice i razli~ite vrste dekorativnih
tkanina ra|enih tehnikom kle~awa (str.
102–104);
^unkane tkanine (str. 105–108);
Zavr{na razmatrawa (str. 109–146);
Katalog (str. 147–212);
Ilustracije u katalogu (str. 213–300);
Sa`etak (str. 301–308);
Imenski registar (str. 309–312);
Geografski registar (str. 313–317).
U definiciji }ilima i wegovog imena
autorka je po{la od onoga {to su prethodnici
u~inili: prihvatila je stanovi{te da nam je naziv
}ilim preko turskog kilim prenesen iz persijskog
jezika.
]ilim, kao par excellence predmet tzv. materijalne
kulture, u rukama M. Maluckov otkriva
svu relativnost podele kulture na materijalnu,
socijalnu i duhovnu. Upravo za socijalnu
etnologiju posebno je zanimqivo poglavqe ]ilim
u enterijeru i obi~ajima. U wemu autorka
ukazuje na niz sli~nosti i raznolikih upotrebnih
i simboli~kih funkcija }ilima u sredwoevropskoj
i orijentalnoj kulturi. Na primer:
kod muslimana se wima pokriva pod u xamiji, a
kod pravoslavnih hri{}ana samo amvon; katoli~ke
[okice nose li~ni „}ilimac“ preko ruke
da bi na wemu kle~ale za vreme molitve u crkvi.
U seoskoj ku}i Srba }ilim je na po~asnom mestu
u „staja}oj sobi“ na krevetu; u 20. veku u
gra|anskim ku}ama on je degradiran i prenesen
na pod, dok se u seoskoj ku}i to ~ini samo sa
starim }ilimima. To pokazuje i savremena pri~a
(iz 1994. g.) o }ilimima „koji su bili u
Americi“: tkaqin sin ih je odneo u Kanadu (gde
se stalno nastanio), a odande ih je vratila
wegova mati. Razlog: svekrva je bila uvre|ena
snahinim postupkom – ona ih nije dr`ala na
dostojnom mestu, na krevetima u spava}oj sobi,
nego na podu u prizemqu ku}e.
370
]ilim je deo devoja~ke spreme i predmet darivawa
u svadbenim obi~ajima. On je i neverbalni
tekst, kao slikovno pismo ~ije {are imaju
svoje ime, smisao i simboliku. U pogrebnom
obredu }ilim slu`i i kao predmet li~nog prepoznavawa
na onom svetu: po{to je sastavqen iz dve
„pole“, jedna }e biti uz sahrawenu majku, a druga
uz oca; majka se nada da }e je k}i (na onom svetu)
prepoznati po {ari }ilima.
M. Maluckov isti~e }ilim kao izrazito
autorsko delo: uvek se zna ko ga je, kada i gde
tkao, za koga je tkan, ko ga je kome i kojom
prilikom darovao, prodao ili nasledio. Linija
nasle|a je po pravilu `enska: majka – k}er ili
baba – unuka. Osvem tom mno{tvu podataka
autorka se slikovito izra`ava da „...stvara
ko{mar u kome kao da se prepli}u qubavi i
netrpeqivosti ~itavih generacija u kojima su
jedni radili, drugi dobijali ili poklawali. Kao
da do~aravaju pe{eve raznobojnih tkanina koje
sve~ano odnose ki}enim kolima ili ih kri{om,
kroz ba{te, nosi neka daqa, siroma{na ro|aka,
jer }ilim, rad neke upokojene bezdetne tkaqe,
nije imao ko da nasledi“ (str. 19).
U poglavqu Klasifikacija srpskih }ilima...
autorka je iznela vi{e merila po kojima je
ona izvr{ena. Podela u 23 skupine izvr{ena je
uglavnom prema ornamentima i wihovoj sli~nosti
na „okrajnicima“ ili u „poqu“. U vezi sa
klasifikacijom }ilima su i nazivi za ~etiri
wegova osnovna dela. Autorka je istakla da je u
Muzeju Vojvodine postignut „dogovor da se kod
opisa }ilima upotrebqavaju isti termini za
odre|ene pojmove“, tj. delove }ilima, a to su:
kolo, (umesto „medaqon“ ili „maramica“), poqe
(umesto „grunt“), ukladnica (bez drugih naziva) i
okrajnica (umesto „ulama“, „pervaz“). Svi ti
nazivi su srpski (slovenski) i svakako stariji od
pomenutih stranih pozajmica. Autorka je zabele-
`ila mno{tvo narodnih naziva koji su znatan izvor
i za jezi~ka prou~avawa. Po wima se delimi-
~no mogu pratiti strani uticaji na jezik Srba.
Ornamentika }ilima ~esto je zavisila od
wegove namene: svakodnevne, sve~ane ili obredne.
Ukrasi su geometrijski i figuralni. Autorka
isti~e bogatstvo pojedinosti i wihovu uskla-
|enost u jednu potpunu sliku. Ona u svojim
radovima ~esto donosi neo~ekivane novine. Takav
je slu~aj i sa }ilimom. Ukazala je na
dragocene opise Stefana Kesa s po~etka 19. veka

koji svedo~i o izradi }ilima kao ustaqenoj
narodnoj radinosti Srba u Sremu, ju`nom Banatu
i u [ajka{koj. On je konstatovao izradu }ilima
na pruge, ali i upotrebu belog lana u {arama, iz
~ega M. Maluckov izvodi zakqu~ak „da vojvo|anski
}ilim ima starije korene no {to smo mi to
ranije tuma~ili i da su one karakteristike za
koje mi nismo imali hrabrosti da ih datiramo u
vreme pre sredine 19. bile ve} uveliko prisutne
po~etkom istog veka...“ (57).
Kada je upitawu simboli~ka ornamentika M.
Maluckov sa rezervom govori o simbolici }ilima
koju je iznela S. Suboti}, uz napomenu da
„nije sigurno da ih ona nije 'usvojila' prema
podacima iz literature“ (72). I obrnuto, odaje
priznawe M. S. Filipovi}u koji je isticao
kolektivni odnos prema }ilimu kao slikovnom
pismu koje se ~ita.
Izo{trena nacionalna ose}awa Srba u Vojvodini
simboli~ki su izra`avana i na }ilimima.
Tako se sa kraja 19. i po~etka 20. veka na wima javqaju
motivi „srpska sloboda“ i srpska trobojnica.
Drugi primer uklawawa stereotipa iz srpske
etnologije jeste prihvatawe bidermajerske
ru`e u }ilimarstvu Srba u Vojvodini. M. Maluckov
smatra „da ne treba progla{avati 'krivom'
za 'kvarewe' narodne ornamentike one koji su
prihvatali {are ru`a i paunova, optu`uju}i ih
da su radili pod stranim uticajima“ (str. 66).
Time je M. Maluckov potvrdila da je izrada
}ilima samo jedan vid mnogostukog dinami~kog
narodnog `ivota, da se narodna umetnost mewa
tokom vremena. Autorki svakako idu u prilog i
poznate ~iwenice vezane za barok u sakralnoj
umetnosti Srba u Vojvodini, koji je svojevremeno
tako|e smatran „kvarewem“ te umetnosti.
Kada su u pitawu uticaji na }ilimarstvo
Srba u Vojvodini, autorka isti~e wihovu raznovrsnost.
Na prvom mestu su uticaji darovitih
pojedinaca. U ovom slu~aju ima mesta analogiji
sa ulogom pojedinaca u stvarawu narodnih pesama.
Zatim ona ukazuje na uticaje prosvetiteqskih
ideja, pa austrijske dr`avne uprave, zanatskih
{kola i udru`ewa i, na kraju, uticaje trgovine.
Zapa`a se poseban emocionalni naboj (iako
ka`e da ne voli tu „emotivnu intonaciju pri
pisawu o narodnoj umetnosti i progla{avawe
svakog }ilima umetni~kim delom“), ali i intelektualno
po{tewe M. Maluckov kada govori o
}ilimarstvu Srba u Rumuniji. U susretima sa
OCENE I PRIKAZI
Srbima u rumunskoj Banatskoj Crnoj Gori, a
naro~ito u selu Leskovici. U dolini reke Neke
autorka jo{ jednom jarko osvetqava svoj istra-
`iva~ki postupak i kontekst nastajawa etnolo{kog
dela. „Pitawe je kako to da neki predmet,
u odre|enoj situaciji postaje deo nacionalnog
ega i to u svim wegovim oblicima: po
tome {to ga je tkala doma}ica, mati ili baka
doma}ice ili doma}ina; po tome {to je deo
srpskih ili rumunskih obi~aja; {to svaki deo
procesa rada, pribora za tkawe ili ornament
}ilima ima svoj naziv na srpskom ili rumunskom
jeziku. I najednom vi postajete u~esnik svih radosti
ili tuga te porodice, a }ilim postaje
simbol srpstva ili rumunstva i to u sredini gde
je nacionalna izme{anost, do koje dolazi bra~nim
vezama, veoma izrazita. I mada ste u{li u
avanturu istra`ivawa }ilimarstva na kraju 20.
veka kao racionalni analiti~ar, vi odlazite
zbuweni wegovom aktivnom prisutno{}u u porodicama,
nose}i u du{i i u oku neki odblesak
~arolije boja u kojima su }ilimi tkani, kao odraz
praiskonske `eqe ~oveka da mu, i tada kada ga
nema i tamo gde ga nema – podse}aju}i vas na boje
duge – sija sunce. (...) Terminologija im je srpska
i rumunska. Asimilacija sa Rumunima u mestu je
veoma sna`na. @ene ne opa`aju da li su naziv
rekle na jednom ili drugom jeziku, a kada im se
na to obrati pa`wa, one naziv brzo prevode na
onaj drugi jezik. (...) Nismo imali prilike da
razgovaramo sa staricama ro|enim po~etkom 20.
veka, a wihovi odgovori bi svakako bili druga-
~iji“ (93). Samo na primeru srpskog }ilima u
Rumuniji, gotovo usput, M. Maluckov je su{tinski
osvetlila svu dramatiku procesa me{awa i
postepenog utapawa Srba u rumunski etnos.
Zakqu~ci Mirjane Maluckov bili bi, uglavnom
slede}i:
]ilimarstvo u Vojvodini i susednim oblastima
je beo~ug u lancu dekorativne umetnosti Evrope,
deo ukupne evropske materijalne kulture.
Mi{qewe da je re~ samo o narodnoj ornamentici
u }ilimarstvu mora se ispraviti saznawem
da su i seoske tkaqe bile pod znatnim uticajem
crta~a ornamenata „kao usmerenih tuma~a
`eqa onoga sloja koji je ove proizvode kupovao“.
Srpsko }ilimarstvo u Vojvodini svi istra-
`iva~i svrstavaju u posebnu grupu.
371

OCENE I PRIKAZI
Polet folklorizma u Evropi krajem 19.
veka podsti~e }ilimarstvo u Banatu (tka~ke radionice
u Be~kereku).
Takozvani torontalski }ilim (prema odre-
|ewu ma|arskih etnologa) je teritorijalno, a ne
etni~ko odre|ewe; u stvari, on je prvenstveno
proizvod narodne radinosti Srba Torontalske
`upanije.
Katalog u ovoj kwizi u velikoj meri negira
uvre`eno shvatawe o anonimnosti narodnog stvaraoca
u oblasti dekorativne umetnosti.
„Kao re~i narodne pesme rasko{ni su nazivi
}ilima: carski dvor, rajska ba{ta, dan i no},
viline o~i. Asocijacijama su nastali, a preuzimawem
modela se ra{irili nazivi: }ilim na
kola, na ripide, na k{irove, na zuberke itd.“
Tkawe }ilima je iskqu~ivo rad `ena.
Nikola F. Pavkovi}
Rastko Vasi}: DIE NADELN IM ZENTRALBALKAN,
PRÄHISTORISCHE BRONZEFUNDE ABTEILUNG XIII, 11. BAND,
Franz Steiner Verlag Stutgart 2003.
372
Kapitalni korpus preistorijskih predmeta
izra|enih od bronze dobio je jo{ jednu monografiju,
naro~ito va`nu za nas. Obra|ene su
ukrasne igle na centralnom Balkanu. Centralni
Balkan, uzet ovde kao geopoliti~ka odrednica,
ukqu~uje Vojvodinu, Srbiju, Kosovo i Makedoniju.
Sa ove teritorije, Rastko Vasi} je publikovao
ranije objavqen materijal i do sada neobjavqene
nalaze iz muzejskih depoa.
Dat je kratak prikaz istorijata istra`ivawa
i podele materijala, ~ime su odre|ene
(hronolo{ki i teritorijalno) razli~ite arheolo{ke
kulture, kao nosioci odre|enih tipova
materijalne kulture.
Sam materijal je, po ustaqenom obi~aju za
~itav korpus PBF, dat hronolo{kim redosledom,
po~ev{i generalno sa ranim bronzanim dobom.
Tipovi igala su nazvani uglavnom po na~inu
na koji je izra|ena glava igle, kao osnovni
ukrasni element, re|e po izgledu samog tela.
Posle opisa svakog od tipova, sledi katalog.
Katalo{ki je obra|eno mesto nalaza, sa podacima
o dimenzijama, mestom ~uvawa predmeta,
okolnostima nalaza i navedenom literaturom.
Funkcija igle, kao ukrasnog predmeta je
izvedena na osnovu okolnosti nalaza. Neki tipovi
su no{eni u parovima, kako se vidi iz skeletnih
grobova. Igle koje pripadaju nosiocima
kultura sa spaqivawem pokojnika je zbog ovoga
mogu}e samo tipolo{ki odrediti. Velik deo nalaza
su slu~ajni nalazi, bez jasnog arheolo{kog

konteksta. Nalazi iz dobro datiranih celina su
uzeti kao ~vrsti hronolo{ki pokazateqi vremena
kori{}ewa pojedinih tipova.
Posledwe poglavqe je posve}eno teritorijalnoj
rasprostrawenosti odre|enog tipa. Na
tablama 50–69 su kartirani svi tipovi.
Na osnovu iznete gra|e, autor zakqu~uje da
se ukrasne igle prvo javqaju na teritoriji Vojvodine,
kao strani elemenat, u sklopu Mori{ke
kulture. Krajem ranog bronzanog doba, pojavquju
se prvi tipovi koji se izra|uju na na{oj teritoriji,
od strane vatinske kulture na vojvo|anskoj
teritoriji.
Igle mori{ke i vatinske kulture su no{ene
u paru, kako se vidi na nalazima iz `enskih
grobova. U sredwem bronzanom dobu ovakav na~in
no{ewa se nastavqa. Jaka koncentracija igala
probu{enog vrata i velikih igala sa pe~atastom
glavom na severu, pokazuje prisustvo tzv. Kulture
grobova pod humkama.
Kasno bronzano doba pokazuje jo{ ve}u upotrebu
igala. Tipolo{ki su na{e igle povezane sa
centrima u Bavarskoj i na zapadu karpatske
kotline.
Lokalni razvoj se nastavqa i u starijem
gvozdenom dobu, i daqe pod uticajem zapadnog
Balkana i sa juga. Naro~ito su karakteristi~ne
dvostruke igle, tipi~an deo no{we od 6–2. veka
p. n. e. Uvoze se i gr~ke arhajske igle, izra|ene
od plemenitih metala, za sloj plemenske aristo-
kratije, na jugu na{e oblasti. U ovo vreme se
smawuje upotreba igala, wenu ulogu preuzimaju
fibule. Izuzetak su dvostruke igle, omiqene na
centralnom i zapadnom Balkanu sve do dolaska
Rimqana.
Zanimqivo je da se kao najstarija igla javqa
jedan nalaz iz ostave Plo~nik III, {to govori da
uskoro, tj. pove}awem stepena istra`enosti mo-
`emo o~ekivati i nalaze u vreme eneolita na
na{oj teritoriji. Ovo se naro~ito odnosi na
kulture koje imaju ovu vrstu nakita (Bodro{kerestur,
Bubaw Hum), a delimi~no naseqavaju i
na{u teritoriju.
Ova monografija je iscrpan i uslovno re-
~eno, potpun pregled stepena istra`enosti i
rasprostirawa igala. Ova vrsta nalaza je izdvojena
iz svojih celina, i time se gubi na „te`ini“
gra|e. Ovo je opet uslovqeno samom prirodom
PBF serijala. Sa druge strane, ovakav pristup
isti~e jednu vrstu gra|e i izuzetno je va`an za
poznavawe tipologije, vremenske i teritorijalne
ra{irenosti. Ovakva monografija je neophodan
priru~nik za prou~avawe ostav{tine bronzanog
i gvozdenog doba.
Ogroman napor i savesnost u sakupqawu
gra|e, svojstven Rastku Vasi}u, je i ovoga puta
dao o~ekivan rezultat, jednu osnovu, koju u budu}e
samo treba dopuniti.
Jovan Koledin
Jasna [imi}: KULTURNE SKUPINE S INKRUSTIRANOM KERAMIKOM
U BRON^ANOM DOBU SJEVEROZAPADNE HRVATSKE
HAZU, ZAVOD ZA ZNANSTVENI I UMJETNI^KI RAD OSIJEK,
MUZEJ SLAVONIJE, OSIJEK, ZAGREB–OSIJEK 2000.
Monografija Jasne [imi} je proiza{la iz
wene doktorske disertacije o razvoju ranog i
sredweg bronzanog doba u isto~noj Slavoniji i
Barawi. Autorka je koristila materijal iz Muzeja
Slavonije u Osijeku, Arheolo{kog muzeja u
Zagrebu, Janus Pannonius muzeja u Pe~uju i nalaze
iz Muzeja \akov{tine u \akovu.
Rad je podeqen na 12 poglavqa:
1–3 Uvod, geografske karakteristike podru-
~ja i istorijat istra`ivawa;
OCENE I PRIKAZI
4–7 Analiza kerami~kog materijala, koji je
podeqen na tri kulturne grupe: ju`notransdanubijsku,
Szeremle i daqsko–bjelobrdsku;
8–9 Odnos daqsko–bjelobrdske i vatinske
kulture u isto~noj Slavoniji i hronologija
kulturnih grupa sa inkrustovanom keramikom;
10–12 Sme{taj naseqa, zakqu~na razmatrawa
i katalog nalazi{ta u severnoj Hrvatskoj, Barawi,
Vojvodini i Srbiji (Vin~a);
373

OCENE I PRIKAZI
Materijal je prikazan na 17 tabli, fotografijama
i crte`ima. Kulturne grupe su predstavqene
kartama sa nazna~enim nalazi{tima.
Statisti~ke tabele keramike su na~iwene za
ju`nopanonsku i daqsko–bjelobrdsku kulturnu
grupu. Za ove dve grupe je na~iwena i tipologija
posuda. U sedmom poglavqu je izvr{ena analiza
ornamenata keramike Szeremle, Daq–Bjelo Brdo
i Dubovac–@uto Brdo grupa inkrustovane keramike.
J. [imi} zakqu~uje da dubova~ko–`utobrdska
grupa nastaje neposrednim uticajem Szeremle,
a naro~ito uticaja grupe Daq–Bjelo Brdo.
Odlu~uje se za teoriju o kretawu dela severopanonske
inkrustovane keramike ka istoku i
jugoistoku i obrazovawem Szeremle kulture na
ovoj podlozi. Szeremle migrira u ju`ni deo
Ba~ke i Barawe, pod pritiskom kulture grobnih
humaka. Tokom tih kretawa i susreta sa raznim
lokalnim zajednicama, Szeremle se mewa i proizvodi
na jugu Barawe, u trouglu Drave i Dunava,
desnoj obali Drave i obe obale Dunava facies,
nazvan grupa Daq–Bjelo Brdo.
Kako zakqu~uje, analiziraju}i ornamentalne
motive i uzorke, ovakav stil ukra{avawa odra-
`ava i kulturno–vremenski razvoj u kontinuitetu.
Severotransdanubijska grupa bi predstavqala
prvu, a Girla Mare–Krna posledwu fazu.
Autorka pomiwe i vojvo|anski materijal,
koji je koristila kroz publikovani materijal.
Kqu~na nalazi{ta, uprkos zna~ajnim nalazima
nisu objavqena u ve}oj meri (Popov Sala{). Zakqu~ci
doneseni na osnovu delimi~ne stratigrafske
i tipolo{ke slike su ~esto pogre{ni.
Jugozapadna i ju`na Ba~ka sa lokalitetima du`
dunavske obale, koji sadr`e inkrustovanu keramiku,
}e tek objavqivawem stratigrafski dokumentovanog
materijala ispuniti prazninu izme|u
„zapadnih“ grupa i Dubovac–@uto Brdo/Girla
Mare–Krna kompleksa na istoku. Objavqivawe
segmenata ovog velikog kompleksa }e u budu-
}nosti dovesti do realnog i celovitog sagledavawa
ovog fenomena.
Kwiga Jasne [imi} je zna~ajna karika u tom
nizu koji treba da se nastavi.
Jovan Koledin
Borislav \. Krsti}: NARODNI @IVOT I OBI^AJI
KLISURACA I POQADIJACA
Savez Srba u Rumuniji, Temi{var 2002
ISBN 973–8402
Borislav \. Krsti} (1936–2000) je bio prosvetni
radnik – profesor, istaknuti poslenik u
kulturnom i politi~kom `ivotu Srba u Rumunskom
Banatu. Ro|en u klisurskom nasequ Belobre{ka,
u kome je stekao i osnovno obrazovawe.
Zavr{io srpsku gimnaziju u Temi{varu i studirao
na Srbistici Filolo{kog fakulteta u Bukure{tu.
Pisac je brojnih tekstova iz oblasti prosvete
i kulture i priqe`an ~lan grupe autora
okupqenih oko bukure{tanske izdava~ke ku}e
„Kriterion“, a kasnije Saveza Srba u Rumuniji,
ujediwenih nastojawem na objavqivawu tekstova o
srpskim selima ili Srbima (u me{ovitim naseqima)
u selima rumunskog Banata.
Jo{ prilikom izlaska iz {tampe sjajne
monografije B. \. Krsti}a Kod belog bre{ka i
oko wega (Bukure{t 1987) nagla{eno je da je
kwiga „prvobitno bila zami{qena kao celovita
i iscrpna monografija o svim selima srpskog
374
`ivqa na levoj obali Dunavske klisure, po~ev od
wenih gorwih vratnica, pa do sela Sviwice.“
Ova ideja tada nije ostvarena, ali joj je Krsti}
ostao odan i u svojim kasnijim istra`ivawima.
Pridr`avaju}i se dogovorene koncepcija o sadr`aju
i na~inu sistematizacije sakupqenih podataka,
sara|uje sa mladim sve{tenikom Vasom Lupulovi}em
na pisawu monografija Qupkova Dolina
(Temi{var 1995) i Sokolovac (Temi{var 1999).
Kao upozoren provi|ewem, dospeo je da
napi{e i monografiju kojom je obuhvatio srpska
naseqa u {irem podru~ju rumunskog Podunavqa,
du` leve obale Nere i wenog u{}a u Dunav do
\erdapa i time uglavnom i ostvario inicijalni
program o srpskim selima Dunavske klisure.
Dok Aleksandar Stanojlovi} u svom poznatom
radu Monografija Banatske Klisure (Petrovgrad
1938) u klisurska naseqa ubraja i stara
srpska naseqa du` leve obale Nere – Leskovicu,

Zlaticu, Lugovet, Sokolovac, prema B. Krsti}u
ova naseqa (ukqu~uju}i i Prwavor), pripadaju
takozvanim poqadijskim selima: „U lokalnom govoru
ova sela nazivaju poqadijskim, a to }e re}i
naseqa sme{tena u ravni~arskom delu jugo-zapadnog
Banata“. U zborniku Banatske Here (Novi
Sad 1958) B. Bukurov i M. Filipovi} ih ubrajaju
u herska sela. Wih spomiwe i J. Erdeqanovi} u
monografiji Srbi u Banatu (Novi Sad 1986) u
tekstu koji se odnosi na sela sa desne strane
Nere. Pisac monografije Banatske Klisure
(Petrovgrad 1938) Aleksandar Stanojlovi}, ro-
|en 1887. u Sokolovcu, ka`e: „Jugoisto~no od
varo{i Bele Crkve, du` leve obale reke Nere i
Dunava, u podno`ju jugozapadnog ogranka ju`nih
Karpata, na povr{ini od oko 600 km 2 nalazi se
Gorwa Klisura dunavskog bazena ili, kako je mi
Srbi nazivamo, Banatska Klisura. Banatsku Klisuru
sa~iwava trougao Nere i Dunava do \erdapa
sa mestima Leskovica, Zlatica, Lugovet, Sokolovac,
Bazija{, Divi~, Belobre{ka, Radimna,
Su{ka, Srpska i Rumunska Po`e`ena, Ma~evi},
Nova i Stara Moldava, Koronini, Sv. Jelena,
Gornea, Sikevica, Qubkova, Brzaska, Drenkova,
Kozla i Sviwica. Ova mesta le`e u vidu jednog
polukru`nog pojasa izme|u Nere i Dunava s jedne
strane i planina ju`nih Karpata s druge strane“.
Prema B. Krsti}u „Bazja{, Divi~, Belobre-
{ka, Radimna, Srpska Po`e`ena, Ma~evi}, Stara
Moldava, Qupkova i Svinica su klisurska
naseqa gde uglavnom `ivi srpsko stanovni{tvo.
Ova sela sme{tena su ili u dolinama reka ili su
prilepqena uz same ivice planinskog venca
Ju`nih Karpata. Geografski ova naseqa pripadaju
Dunavskoj Klisuri“.
Osnovna poglavqa monografije su: Klisurska
i poqadijska naseqena mesta; Privredne
prilike u Poqadiji i Dunavskoj klisuri (Zanimawa,
Oru|a i na~in rada u zemqoradwi –
Orawe, Setva, Kosidba, Vr{idba, Industrijsko
biqe, Povrtarstvo, Vo}arstvo, Sto~arstvo, P~elarstvo,
Svilarstvo, Ribolov, Pe~ewe cigle,
Ishrana); Krsna slava (sveca, praznik) – Nazivi
za krsnu slavu, Poreklo slave, Vr{ewe obreda,
Obredni predmeti); Ostali praznici (Sv. prorok
Jeremija, Sv. prorok Ilija, Silazak svetog
Duha, Vaznesewe Gospodwe, Bogojavqewe, Vozdvi-
`ewe ^asnog Krsta, Preobra`ewe, Sretewe,
Bele poklade, Blagovesti, 40 mu~enika Sevastijskih,
Ro|ewe sv. Jovana Krstiteqa, Sv. apostoli
Vartolomej i Varnava, Zavetina, Sv. mu~enici
OCENE I PRIKAZI
Makaveji, Zadu{nice, Postovi, Todorova subota,
Lazareva subota, Ulazak Gospoda Isusa Hrista u
Jerusalim, Veliki ~etvrtak, Veliki petak, Sv.
Velikomu~enica Varvara, Ro`derstvo Hristovo,
Vaskrsewe); Ostali obi~aji (Obi~aji pri ro|ewu,
Svadbeni obi~aji, Pogrebni obi~aji, Svetovni
obi~aji – Moba, Sedeqka, Sviwska da}a,
Imendan, Gru{evina, Dodole, Kuma~ewe); Narodna
verovawa; Narodna bajawa; Narodno graditeqstvo;
Doma}a radinost (Predewe, Tkawe, Vezewe,
Pletewe, Narodno rezbarstvo, Bojewe): Poku}anstvo
i posu|e; Narodna no{wa (358. do 377. str.).
Posledwa poglavqa nagove{tavaju da rukopis
ipak nije bio kona~no zavr{en, tj. „izgla~an“
do kraja. Prirodnije bi bilo da je poglavqe Narodno
graditeqstvo slo`eno iza podataka o
nasequ, iza podataka o ku}i sledilo bi poglavqe
o poku}stvu, a tekst o rezbarstvu sledi iza bojewa
tkanina (takav je raspored i u monografiji
Kod belog bre{ka). Dopustive su i nedoumice.
Na primer, da li je boqe {to autor prvo razgrani~ava
imena Poqadijaca i Klisuraca, da bi kasnije
uz ve}inu tematskih celina isticao sli~nosti
ili razlike izme|u dveju grupa, razbijaju}i
na taj na~in ina~e smireni tok izlagawa? Mo`da
je trebalo intervenisati i kod navo|ewa literature
za koju je autor korektno ispisao podatke
kroz sam tekst, ali bi bilo dobro da je bibliografski
podatak izdvojen kao numerisana napomena
ispod teksta ili u okviru Bibliografije.
Upravo ove primedbe pokazuju kako su se
odgovornog poduhvata prihvatili urednik monografije
Narodni `ivot i obi~aji Klisuraca i
Poqadijaca i wegovi saradnici. To {to je monografija
{tampana posthumno, veliki je uspeh i
prire|iva~i zaslu`uju priznawe.
Mada je ova monografija jednim delom kompilacija
tekstova iz ranijih radova B. Krsti}a
koji se odnose na klisurska naseqa, ona je,
naro~ito u poglavqu koje se odnosi na obi~aje,
jedna kona~no uobli~ena celina o `ivotu i
obi~ajima Klisuraca i Poqadijaca. Na taj na~in
B. Krsti} je upotpunio i etnolo{ka istra-
`ivawa me|u Srbima, vr{ena tokom XX veka na
teritoriji Vojvodine (istaknuti istra`iva~i
obi~aja tokom posledwih decenija XX veka bile
su dr Mila Bosi} i mr Vesna Marjanovi}).
dr Mirjana Maluckov
375

OCENE I PRIKAZI
Mihai N. Radan: GRAIURILE CARA{OVENE AZI. FONETICA
{I FONOLOGIA (Kara{evski govori danas, Fonetika i fonologija),
Uniunea Sârbilor din Români@, Timi}oara 2000.
ISBN 973–99657–3–3
Kara{evci, koje J. Erdeqanovi} smatra „najstarijim
slovenskim slojem u Banatu“, `ive u
sedam sela razme{tenih po kotlinama ogranaka
Banatskih planina (zapad ju`nih Karpata) i
dolinama izvori{nih tokova reke Kara{a, na jugozapadu
od grada Re{ice u Rumuniji. Sela Kara-
{evaka rasprostiru se u me|uprostorima zna~ajnih
rudarsko–metalur{kih oblasti rumunskog
Banata. Okru`ena su naseqima sa stanovni{tvom
neslovenskog, uglavnom rumunskog i germanskog
porekla. Krajem XX veka kara{evskim se smatraju
naseqa: Lupak, Klokoti}, Ravnik, Vodnik,
Kara{evo, Nermet i Jabal~a. „Sela su zbijenog
tipa i sredwe veli~ine, jedino Kara{evo spada u
ve}a naseqa, najstarije je i broji oko 700 ku}a“.
Grupisanost i izvesna zatvorenost, naro~ito u
pro{losti, doprineli su da se Kara{evci stole-
}ima o~uvaju kao slovenski etni~ki izolat.
Studija dr Jovana Erdeqanovi}a Tragovi
najstarijeg slovenskog sloja u Banatu (Niederluv
sbornik, Praha, 1925, 275–308) bila je dugo
jedini meni poznat tekst o Kra{ovanima.
Naziv Kra{ovani zamewen je krajem XX
veka nazivom Kara{evci (u srpskom jeziku).
Prva, i meni jo{ uvek posebno draga, kwiga
o Kara{evcima koju sam pro~itala, je monografija
Graiul Cara}ovenilor akademika Emila Petrovi}a
(1899–1968). Poznati rumunski slavista
ro|en u Malom Torku, u srpskom Banatu (Emil
Petrovici, Graiul Cara}ovenilor. Studiu de dialectologie
slav@ meridional@, Bucure}ti 1935, 270)
Volela bih da imam kwigu Ivana Birte
Kara{evci (Narodne umotvorine sa etnolo-
{kim osvrtom, Bucure}ti 1993).
Sa zadovoqstvom ~itam tekstove Miqe Radana
mla|eg, koga sam upoznala u Kara{evu, one
jeseni kada je trebalo da se upi{e na fakultet.
Diplomirao je etnologiju na Filozofskom fakultetu
u Beogradu. Sada je magistrant, tako|e na
etnologiji.
Sa posebnom radoznalo{}u pratim rad dr
Miqe N. Radana (ro|. 1954) profesora na Katedri
za slavistiku Zapadnog univerziteta u Temi-
376
{varu. Kara{evac, rodom iz Kara{eva. Svojevremeno
sam bila odu{evqena wegovim, amaterskim,
dokumentarcem o maskiranim povorkama sa {erbuqem
kod Kara{evaka. Nedavno me je obradovao
poklonom – monografijom Lescovi]a Intre tracut
}i prezent (Timi}oara 2003, 296; monografija
srpsko–poqadijskog sela).
Veoma radoznao istra`iva~ i plodan pisac,
kako u oblasti svoje struke – lingvistika – tako
i kao etnolog–amater, dr Miqa N. Radan }e ostati
upam}en u stru~nim krugovima, kod svojih
sunarodnika, ali i kod {irokog kruga zainteresovanih
~italaca kao pisac monografije Graiurile
cara}ovene azi. Fonetica }i fonologia (Timi}oara
2000, 326). Iako nosi sasvim odre|eni,
usko stru~ni podnaslov: Fonetika i fonologija,
monografija je u stvari pregled postoje}ih znawa
o stanovni{tvu, zanimawima, jeziku, istoriji,
kulturi Kara{evaka. Budu}i da monografija
obuhvata samo deo sakupqene gra|e, uokvirene u
doktorsku disertaciju, autor obe}ava da }e „drugi
deo sakupqene gra|e, koji se odnosi na morfosintaksu,
leksiku, onomastiku i gra|ewe re~i,
biti obra|en u nekom budu}em radu“.
Opostignutim rezultatima dr M. N. Radan
ka`e: „Pa`qivom i detaqnom analizom fonetskih
i fonolo{kih osobenosti, naro~ito arhaiza
ma konzervisanih u fonolo{kom sistemu,
vode}i pritom ra~una i o morfolo{kim i
leksi~kim osobinama, od kojih su mnoge tako|e
arhai~ne, sti`e se do zakqu~ka da su kara{evski
govori potekli i razvili se od arhai~nog slovenskog
govora srpskog tipa kojim su govorili oni
Ju`ni Sloveni koji su negde u VII veku naselili
Banat...„
Prevodim citat iz ocene prof. dr Dorina
Gamulesku koji ka`e: „Zapo~eta kao istra`ivawe
sinhrone dijalektologije, istra`ivawa M. N.
Radana su se tokom vremena transformirala u
istorijsku dijalektologiju. Na ovo su ga naveli
sa jedne strane brojni arhai~ni tragovi konzervirani
u kara{evskim govorima, koje je trebalo
razjasniti, a sa druge strane, `eqa autora da

ponudi argumentovane odgovore na mnoge i ~esto
kontroverzne probleme koji su se pojavili u
ovim govorima“.
Dr Radan je dugo radio na tezi, neprekidno
je dopuwavaju}i istra`ivawa na terenu. Jednom
prilikom pitala sam kako to da radi tezu sa
naslovom Graiurile cara}ovene azi (~ak gube}i iz
vida napomenu azi – danas), kada je akademik
Emil Petrovi} ve} napisao monografiju Graiul
Cara}ovenilor, a Radan mi je jednostavno objasnio
da je akademik Petrovi} analizirao govor Kara-
{evaka u mestu Kara{evo, na osnovu jezi~kog
materijala zabele`enog u Kara{evu, dok je on
istra`ivao govore u svih sedam kara{evskih
naseqa, pa i u ostalim mestima gde `ive, u
mawem ili ve}em broju, Kara{evci.
Jedno takvo dopunsko istra`ivawe obavio je
i u Uqmi, moglo bi se ~ak re}i, igrom slu~aja.
Naime, u skladu sa dugoro~nim programom rada
Vojvo|anskog muzeja, koji je podrazumevao i pripreme
za objavqivawe Etnolo{ke monografije
Vojvodine, jedna od obaveza bilo je i kompletirawe
znawa o Kara{evcima u ju`nom Banatu.
Iako u penziji od 1994. godine, kao ~lan Me|uodeqenskog
odbora za prou~avawe nacionalnih
mawina SANU (Beograd), planirala sam istra-
`ivawa me|u Kara{evcima u Rumuniji (uz pomo}
gosp. Stevana Bugarskog, tako|e ~lana Odbora i
kolega iz Muzeja Banata u Temi{varu, od 1995.
boravila u vi{e mahova u Kara{evu). Za maj
1998. planirala sam istra`ivawa u Uqmi, Izbi-
{tu, Banatskom Karlovcu. Zamolila sam kolege u
Narodnom muzeju u Vr{cu za saradwu. Pozvali
smo dr Miqu Radana iz Temi{vara i Miqu
Radana, studenta iz Beograda, da kao gosti SANU
i Narodnog muzeja u Vr{cu, po|u sa nama „da bi
upoznali na{e Kara{evce“. Iz NM u Vr{cu, u
radu ekipe na terenu u~estvovali su etnolog
Dragana Jovanovi} i arheolog mr Stanimir
Bara~ki.
Bilo je zadovoqstvo posmatrati saradwu dva
izuzetna stru~waka: sa jedne strane doma}in, mr
Bara~ki, odli~an poznavalac istorije kraja – i
sam Uqmanin – ugledan i cewen intelektualac
me|u svojim me{tanima, koji su se trudili da
OCENE I PRIKAZI
budu realni i korisni kaziva~i, sa druge strane
gost dr Radan, iskusan terenski radnik i verovatno
najboqi savremeni poznavalac Kara{evaka.
Rezultati istra`ivawa postignuti za tako kratko
vreme, bili su pravo otkrovewe. Bili smo
svedoci kako se, u kontaktima dr Radana sa
kara{evskim porodicama u Uqmi i Izbi{tu,
spontano otkrivaju veze izme|u porodica uqmanskih
Kara{evaka i wihovih srodnika u kara-
{evskoj matici. Uz saradwu mladog ro|aka, Miqe
Radana studenta, tako|e dobrog terenca (tema
wegovog diplomskog rada bila je „Etni~ki identitet
Kara{evaca“), dr Radan uspostavqa srda-
~ne odnose sa kaziva~ima iz Uqme i oni ~udesnom
brzinom pronalaze tragove zajedni~kih
korena, povezuju}i uqmanske porodice sa wihovim
srodnicima u Kara{evu, skiciraju}i ~ak i
svojevrsna rodovska stabla. Uqmani navode porodice
sa kojima jo{ uvek odr`avaju veze. Tokom
wihovih diskusija shvatam uzroke i posledice
migracija Kara{evaka iz zavi~ajnih brdskih predela
u ravnicu Banata. Za dr Radana izvedeni
zakqu~ci bili su verovatno, samo jo{ jedan
re{eni problem koji je integrisao u svoju tezu.
Napisao je i prilog koji nas je veoma obradovao:
Potomci Kara{evaka u jugoslovenskom Banatu
(Romanoslavica XXXVI str. 42–46, Extras.
Universitatea din Bucure}ti, 2000).
Za nas rezultati do kojih je do{ao dr Radan
zna~ili su ne{to vi{e. On nam je u toku
trodnevnog boravka odgonetnuo zagonetke za ~ije
re{ewe bi mi morali da utro{imo mesece rada.
Jo{ pri odlasku iz Uqme odustala sam od planiranog
projekta o istra`ivawima me|u Kara-
{evcima na na~in kako sam to prvobitno planirala.
Sada se iskreno zala`em da se izna|e
mogu}nost da se dr Radanu omogu}i rad na
monografiji Kara{evci u ju`nom Banatu, kao
voditequ projekta.
U organizaciji Matice srpske (Novi Sad) u
toku je rad na prevo|ewu monografije Graiurile
cara}ovene azi na srpski jezik. Nadajmo se da }e
se blagovremeno ste}i uslovi za weno {tampawe
do kraja 2005. godine.
dr Mirjana Maluckov
377

OCENE I PRIKAZI
Dr Fedora Bikar: SENTANDREJA U OGLEDALU PRO[LOSTI
izdawe dr Fedore Bikar i Srpske samouprave u Budimpe{ti,
Novi Sad 2003.
Fedora Bikar je ro|ena u Budimpe{ti, gde je
zavr{ila gimnaziju na ma|arskom jeziku. Istoriju
je studirala na Univerzitetu u Zagrebu, a
doktorirala je na Novosadskom univerzitetu. Od
1969. godine pa sve do penzionisawa radila je u
Istorijskom odeqewu Vojvo|anskog muzeja, odnosno
Muzeja Vojvodine. U tada{wim muzejskim
depadansima, u manastiru Koviqu i u Idvoru,
postavila je zapa`ene izlo`be: @ivot i delo
Jovana Raji}a i @ivot i delo Mihaila
Idvorskog Pupina. Pored muzejskih poslova,
paralelno se bavila prou~avawem pro{losti Srba
u Ma|arskoj, {to je rezultiralo objavqivawem
vi{e radova iz te oblasti: Evgen Dum~a,
prvi gradona~elnik Sentandreje je studija
objavqena u prvom Sentandrejskom zborniku
378
1987. godine. Isti rad je {tampan u ma|arskom
prevodu u Sentandrejskim sveskama 2001. godine.
Kwigu Srbi u Ma|arskoj objavila je 1998.
godine. Dr Fedora Bikar sa~inila je izbor iz
Uspomena prote Stevana ^ampraga, nekada-
{weg dugogodi{weg konzistorijalnog bele`nika
Eparhije Budimske, koji je objavqen u Sentandreji
2001. godine. Slede}e godine je sa Du{anom
Salati}em priredila kwigu Sentandrejski
simboli na srpskom, ma|arskom i engleskom, i
kona~no 2003. godine objavila je istaknuti rezultat
svoga istra`ivawa Sentandreja u ogledalu
pro{losti.
Sentandreja, taj mali ali po mnogo ~emu
znameniti grad, u istoriji srpskog naroda zauzima
posebno mesto. Ona je simbol slavne pro{losti
i sveukupne srpske kulturne ba{tine u
Ma|arskoj. „Faros srpstva“ kako je nazvao Ja{a
Igwatovi} i „Srpska severwa~a“ kako glasi naslov
jedne zbirke pesama posve}enih Sentandreji,
poslu`ila je kao inspiracija i izvor nadahnu}a
mnogim kwi`evnicima i likovnim umetnicima.
Ipak, do sada nije bilo celovite, svestrano
pisane istorije tog slavnog grada. Pre sto godina,
1903, u Ni{u je Pavle Sofri}, ro|eni
Sentandrejac, objavio prvu i do sada jedinu monografiju
o rodnom gradu, pod nazivom Momenti
iz pro{losti Sentandreje. Od tada su vr{ena
razna istra`ivawa, objavqivani su mawi ili
obimniji ~lanci ili studije o ovom gradu izuzetne
slave i lepote, ali sveobuhvatniji rad do objavqivawa
kwige koju prikazujemo nije napisan.
Zahvalnost {to sada u rukama dr`imo kwigu
o istoriji Sentandreje od najranijih vremena do
na{eg doba dugujemo istori~arki dr Fedori Bikar,
velikom poznavaocu istorije i kulture Srba
u Ma|arskoj. Pro{lost Sentandreje za wu je, kao
i za Pavla Sofri}a, ujedno i zavi~ajna istorija,
s obzirom na to da dr Fedora Bikar poti~e iz
srpske gra|anske porodice iz Budimpe{te. Svoje
mladala~ke dane provela je u porodi~noj ku}i u
Sentandreji, `ive}i me|u malobrojnim Srbima, u
vreme kada to mesto jo{ nije bilo toliko
poznato kao turisti~ko odredi{te. Zbog toga je

za nastajawe ovog dela, pored ozbiqnog istra`iva~kog
rada koji mu je prethodio, nesumwivo
zna~ajno da je pisano sa puno emocija koje
udahwuju `ivot istorijskoj su{tini i doprinose
`ivopisnosti i dinamici izlagawa.
Uz sopstvena istra`ivawa, autor kwige nastojao
je da prikupi i objedini mno{tvo podataka
o pro{losti Sentandreje i Srba u woj, i to iz
razli~itih izvora: istoriografskih, etnografskih,
beletristi~kih, kulturnoumetni~kih, prosvetnih,
privrednih; iz te`e dostupnih kwiga i
~asopisa, {tampe, spomenika, zapisa, natpisa.
Poseban kvalitet wenog istra`iva~kog rada
ogleda se u tome {to je, zahvaquju}i dobrom poznavawu
ma|arskog jezika, podjednako koristila
izvore i stru~nu literaturu na srpskom i ma|arskom
jeziku.
Svako pojedino poglavqe, a ima ih, ne
ra~unaju}i predgovor, prilog i rezime, ukupno
38, je pri~a za sebe. Na osnovu konkretnih
sadr`aja tih poglavqa, kwigu mo`emo uslovno
podeliti na nekoliko tematskih celina.
U prvoj se prati istorijski razvoj mesta od
najranijih vremena, davno pre na{e ere, pa sve do
prvih decenija 20. veka. Saznajemo koji su sve
narodi `iveli na prostoru Sentandreje pre nego
{to su je naselili Srbi, kako je Sentandreja
dobila ime koje i danas nosi. Iako je te`i{te
izlagawa usmereno na Sentandreju posle Velike
seobe 1690, kada je na wenu zapustelu teritoriju
do{la velika mno`ina Srba, dr Fedora Bikar
ukazuje da istorija Srba u Sentandreji ima i
svoju zna~ajnu predistoriju u okviru stare Ugarske.
Tu pre svega misli na ranije migracije Srba
na prostore ugarskog severa i severozapada,
naro~ito u vreme srpskih despota Stefana Lazarevi}a
i \or|a Brankovi}a. Velikom seobom pod
patrijarhom Arsenijem ^arnojevi}em Srbi su se
uz dozvolu cara Leopolda I doselili u ve}em
broju u Ugarsku, a po proceni autora na podru~ju
zapustele Sentandreje smestilo se oko 10.000 do
12.000 du{a. Oni su zapo~eli izgradwu varo{i
pravoslavnog obele`ja, grade}i crkve i druge
objekte, najpre privremene, a potom i trajnije
vrednosti. Ubrzo se, ve} nakon nekoliko godina,
broj Srba nastawenih u Sentandreji, smawio na
nekoliko hiqada. Do smawivawa broja srpskog
stanovni{tva dolazi i u 18. veku kada se u
velikom broju doseqavaju Nemci, Slovaci i
Ma|ari. Tokom 19. veka mo`emo pratiti daqe
OCENE I PRIKAZI
opadawe srpske populacije na ovom podru~ju, a
ono }e se naro~ito nastaviti posle Prvog svetskog
rata zbog masovnog optirawa u Jugoslaviju.
Prema popisu iz 1938. u Sentandreji je `ivelo
svega 189 Srba. Danas je taj broj jo{ mnogo mawi.
Slede}u tematsku celinu ~ini opis privredne
aktivnosti Sentandreje u pro{losti (trgovine,
zanatstva i vinogradarstva) ~iji je razvoj
omogu}io da Sentandreja tokom 18. veka do`ivi
veliki ekonomski uspon. Autorka nam pru`a precizne
podatke o broju zanatlija i trgovaca, o
vrstama zanata i obimu trgova~kog poslovawa
vrednih Sentandrejaca. Vode}a privredna delatnost
u 18. i 19. veku bilo je vinogradarstvo. Zbog
pojave filoksere, opake zarazne bolesti vinove
loze u periodu 1882–1885, zara`eni vinogradi su
ise~eni, a grad je ekonomski bio uzdrman. Nostalgija
kasnijih nara{taja za propalim vinogradarstvom
i wegovim bogatstvom ogleda se i u
nazivima sentandrejskih ulica koje asociraju na
vinovu lozu: Ulica gro`|a, Vinskog podruma,
Gro`|anog brda, ulice Muskata, Skadarke i dr.
Tre}a tematska celina posve}ena je kulturno-istorijskim
spomenicima Sentandreje i govori
o lepoti i izgradwi varo{ice u 18. i 19 veku.
Dr Fedora Bikar nas najpre upoznaje sa sedam
sentandrejskih crkava, jer kako sama prime}uje
nije mogu}e „pisati o Sentandreji, a da se ne
dotakne wena arhitektura uop{te, a naro~ito
wene crkve, koje, kako vizuelno tako i duhovno
dominiraju gradi}em“. Saznajemo kada je koja
crkva nastala, ali i za{to je mala varo{ kao
{to je Sentandreja imala ~ak sedam srpskih
crkava. Pored velelepnih crkava, zbog kojih je
Sentandreja dobila epitet „grada kome su kruna
crkve“, autorka je posvetila prostora i svetovnoj
arhitekturi. Mnoge od ku}a podizanih u 18. i
19. veku ~ine danas jezgro Sentandreje i predstavqaju
spomenike kulture koji su zbog svoje arhitektonsko-umetni~ke
vrednosti pod za{titom dr-
`ave. Autorka u kwizi o`ivqava stare nazive
tih zgrada koje su u vreme kada su gra|ene nazivane
po svojim vlasnicima. Tako spomiwe ku}e
Mali}evih, Dim{i}evih, Bobi}evih, Sofri}evih,
Maksimovi}evih, Jankovi}evih i drugih, navode}i
i wihove dana{we adrese.
Posledwa poglavqa u kwizi autorka je posvetila
dru{tvenoj istoriji Sentandreje, upoznaju}i
nas sa wenim {kolstvom, verskim `ivotom,
obi~ajima, kulturom stanovawa i odevawa starih
379

OCENE I PRIKAZI
Sentandrejaca, wihovim zabavnim `ivotom. Posebno
zanimqiv deo predstavqaju `ivotopisi
znamenitih qudi iz sentandrejske daqe i bli`e
pro{losti: kwi`evnika, umetnika, oficira, sve-
{tenih lica, u~iteqa, profesora, gradona~elnika,
darodavaca i dobrotvora; ukratko mnogih
znamenitih qudi koje je iznedrila sentandrejska
sredina, a koji su `iveli za Sentandreju, pisali
o woj, borili se za wu, divili joj se, izgra|ivali
je, ulep{avali i ~uvali za potomstvo.
Atmosferu Sentandreje dr Fedora Bikar
nam do~arava velikim brojem ilustracija, koje su
pa`qivim i znala~kim odabirom ve{to ukomponovane
u tekst monografije. Zahvaquju}i privatnoj,
porodi~noj fotoarhivi autorke, objavqene su
mnoge fotografije koje do sada nisu bile dostupne
{iroj javnosti, {to predstavqa posebnu
vrednost kwige i dodatno oplemewuje tekst.
Suzana Milovanovi}
SENTANDREJA FEDORE BIKAR OKOM ETNOLOGA
Love}i slovne gre{ke u svojstvu korektora
rukopisa ove kwige, po`elela sam da je po
izlasku iz {tampe pro~itam naizust, onako kako
ju je autorka preporu~ila ~itaocima: „Sentandreja
u ogledalu pro{losti je nastala u
`eqi da se pru`i dokumentovan, ali i popularan
istorijski pregled ove lepe barokne varo{ice i
wenog okru`ewa od praistorije do po~etka XX
veka. Putuju}i vremenom i prostorom od najstarijih
qudskih tragova na wenom tlu, projektuju}i
prirodne lepote kraja na kojem je ponikla, wenog
geografskog polo`aja, slika wenog nastajawa i
prizora iz nekada{weg sentandrejskog `ivota,
nastojalo se da se ona pribli`i ~itaocima, jer
tu lepu staru baroknu varo{ i wene neimare
treba upoznati sa svih aspekata da bismo shvatili
wen zna~aj.“
Me|utim, desilo se slede}e. Tokom navodno
neoptere}enog ~itawa, primetih kako sve sporije
napredujem, u po~etku sam ozna~avala stranice na
koje se vaqa vra}ati, kasnije sam po~ela da
ispisujem podatke, dok nisam stigla dotle da sam
ozna~avala stranice koje neizostavno moram kopirati,
zbog va`nih podataka za one teme kojima
se sama bavim. Tako nastade ovaj moj skromni
prikaz, ~itawe kwige Fedore Bikar o Sentandreji
okom etnologa.
Ve} na samom po~etku kwige, u poglavqu
Seobe i novi po~eci `ivota, data su prezimena
na osnovu popisa iz 1696. godine izvedena od
o~evog imena ili stvorena od nadimka, narodnosti,
mesta porekla, zanimawa ili zanata kojim
su se bavili: „Rac, Grk, Bugarin, Hrvat, Vlah,
Po`arev~an, U`i~an, Prizrenac, Ba~vanin, Belgradac
...“ Mnoge zanatlije upotrebqavale su
380
turske nazive za svoje zanate: „Najvi{e je bilo
}ur~ija (34), tabaka (21); zatim dun|era, terzija,
abaxija, kapamaxija, ekmexija, kujunxija, opan~ara-~arugxija,
sapunxija...“ Nabrojani su i toponimi,
koji su se sa~uvali do danas: „Ada, Astalkamen,
Babin grob, Bela voda, @ikin bunar,
Demir kapija, Jazav~ina, Kolevka, Malo pasuqi-
{te, Orlova~a, Rit, ]ukovac, ]uprija, Torina,
[anac, Humka itd.“ Centralni muzej pod vedrim
nebom Ma|arske nalazi se iznad Sentandreje.
(Ove godine nagra|en UNESCO–vom nagradom).
U wemu jedan stari mlinar, koji odr`ava vodenicu-poto~aru
prenetu iz ma|arskog Prekodunavqa,
posetiocima pri~a o tome kako se wegova vodenica
pokre}e pomo}u vode iz potoka Staravoda, koji
dolazi iz istoimenog izvora gde se po legendi
odmarao „veliki ^ernojevi} Arzen patriarka“.
Dragoceni su podaci o broju stanovni{tva,
broju domova u XVIII veku, kao i o narodnoj
arhitekturi... koje autorka navodi i u slede}im
poglavqima. Poslovica „svako zlo, donosi i
ne{to dobro“ odnosi se na popise raznih neda}a
u Sentandreji: poplave i po`are. Zlo je {to su
se te neda}e desile, dobro je {to su popisi
ostali sa~uvani. Tako saznajemo npr. iz popisa
{tete od poplave 1775. godine za imena i
prezimena o{te}enih i vrstu o{te}enog objekta,
robe, kao i procewenu vrednost {tete u forintama.
Georgiju Luki}u sru{ena je soba i kuhiwa
od ~erpi}a u vrednosti od 150 forinti, Kosti
Vlahovi}u o{te}eno je pola du}ana sa podrumom
u vrednosti od 50 forinti; Mihaqu Rusu stradali
su ku}a i podrum, stol, bure od 11 akova i 4
kwige; Petru Crvenperkovi}u pecara od naboja;
Jovanu \ur|evi}u 6 mera pasuqa, 4 mere prosa, 2

tone duvana, 3 mere gra{ka, barka, dereglija,
borovih debala; Georgiju Be~eku, izme|u ostalog,
80 mera soli... (1 po`unska mera = 62 litre).
U odeqku o vinogradarstvu citiran je Elek
Fewe{, jedan od poznatih ma|arskih statisti-
~ara sredinom XIX veka, koji je istakao: „Sentandrejska
Skadarka iznosi 2/3 vina u odnosu na
druge sorte“ i ona {to du`e stoji, to je boqa, a
takav neobi~an stari ukus (buke) nema ni jedno
ma|arsko vino. Sentandrejci su kroz generacije
pevali „Svaku fajtu hvali, a Skadarku sadi“, a
Ma|ari i danas pevaju „Csak egy liter kadarka kell
es az ember nem törödik semmivel.“ {to zna~i:
„Samo litra kadarke fali, pa da ~ovek ni za {ta
ne mari...“ (nemaju}i pojma o poreklu re~i
kadarka).
U poglavqu o zanatstvu, veoma slikovito i,
naravno, dokumentovano dat je pregled razvoja i
odumirawa odre|enih zanata, prihvatawa novih,
zastupqenost pojedinih zanata, pravila esnafa,
pona{awa, prava i obaveza kalfi, majstora... Dok
su u prvoj polovini 18. veka najvi{e bili zastupqeni
zanati za preradu i obradu ko`e:
tabaci, ~izmari, }ur~ije, krajem istog veka wihov
broj opada, ali se pojavquju novi zanati.
Stanoje Mijatovi} u svojoj kwizi Zanati i
esnafi u Rasini (u izdawu SEZ) pi{e: „Godine
1888. bilo je u Srbiji svega 49 kola~ara, Danas
ih ima samo u Kru{evcu 6. Zanatlije su Srbi
me|u kojima ima i Starosrbijanaca i pre~ana.
Zanat je novijeg postojawa. Otkuda je ovamo
prenet, ne zna se pouzdano... Postoji predawe da
je on 'iz preka' ovamo donet.“ Sto godina ranije,
1791. zabele`en je jedan Srbin leceder u Sentandreji,
a iz ove kwige saznajemo da je stariji
brat Ja{e Igwatovi}a, Stefan, „posle zavr{ene
latinske {kole izu~io lecederski zanat“ (po~.
XIX veka).
U poglavqu pod nazivom „Dru{tveni `ivot,
kultura stanovawa i odevawa“ autorka sa izuzetnom
ve{tinom balansira izme|u romanti~arskih
opisa Ja{e Igwatovi}a i {turih popisa zaostav-
{tina. Kao na pozornici, pred nama se pojavquju
Sentandrejci XVIII veka u }urkovima, dolamama,
a wihove `ene i }erke, razne Jefronije, Anastazije,
Efimije, Leposave, Marinike, Milostivke,
u }urdijama (~ojanim haqecima postavqenim
OCENE I PRIKAZI
operva`enim krznom) reklama jarkih boja, sa
„{epcima“ (kapama zlatarama) na glavi. U wihovim
zaostav{tinama stoje platna na rifove,
kalajisani tawiri i ~inije, bakarni bakra~i,
tepsije...
U zaostav{tini paroha Opova~ke crkve Stevana
Radi}a iz 1782. godine pored ku}e, vinograda
i oranice, nalazi se, me|u poku}stvom,
zabele`ena i velika ikona na staklu. Velika
retkost i dragocenost. Na prste se mogu izbrojati
pomeni ikona na staklu u XVIII veku, a i
broj sa~uvanih. Tokom XIX veka zaostav{tine se
modifikuju, a u gospodskim ku}ama uveliko se
mewao name{taj. U{le su u modu kompletne
spava}e sobe sa no}nim ormari}ima uz krevete,
dvokrilnim ormarima, komodom, umivaonikom i
pokretnim staja}im ogledalom. Dnevne sobe su
prerasle u salone i po~ele se name{tati sa ve-
}im ili mawim sede}im garniturama, foteqama,
sekreterima, eta`erima...
[epci su vremenom zamewivani kapama
blond, kasnije {e{irima, dodu{e nikada u potpunosti.
Igwatovi} ka`e: „Posle istisnu}a
zlatnih {epaca, uvele se kape od blonda (najverovatnije
tzv. „Chapeau bonnet“, koje su po
francuskoj modi `ene nosile pred kraj XVIII iu
prvoj polovini XIX veka. To je bila kombinacija
{e{ira i kape, koja se obi~no vezivala ispod
brade), skupe kape bez ikakve realne vrednosti...
Ovde moram primetiti da od onih koje su te kape
nosile nije svaka mogla nositi {e{ir. Za kapom
su bile sredwe al' malo imu}nije klase, u pravom
smislu onovremena bur`oazija. [e{iri su pristajali
gospama privilegiratih klasa... No i to
mora se priznati da... i gospe i tada{we gospo-
|ice u poslen dan nisu se tako cifrale kao sada.
Majstorica il' majstorska devojka da metne {e-
{ir na glavu, to je bilo nemogu}e, a mu` i otac
{e{ir da je na glavi video, zlo bi bilo...“
Biserima nikad kraja iz „Bisera na Dunavu“
(kako se jo{ naziva Sentandreja). Preostalo je
jo{ da se zahvalim autorki dr Fedori Bikar, koja
je ve{to i s qubavqu nanizala ove bisere, a drugima
toplo preporu~im ovu kwigu na ~itawe.
Marija Banski
381

OCENE I PRIKAZI
Hagen [ulce: DR@AVA I NACIJA U EVROPSKOJ ISTORIJI
Filip Vi{wi}, Beograd 2002
Autor kwige Dr`ava i nacija u evropskoj
istoriji, prof. dr Hagen [ulce, danas rukovodi
Nema~kim istorijskim institutom u Londonu.
U svojoj bogatoj nau~noj karijeri bio je
redovni profesor istorije novog veka na Vojnom
univerzitetu u Minhenu. Dr [ulce je tako|e bio
i redovni profesor na Berlinskom univerzitetu
u oblasti evropske i nema~ke istorije novog
veka. Wegovoj bogatoj biografiji se mo`e jo{
pridodati rukovo|ewe katedrama za evropsku
istoriju novog veka na Univerzitetu u Berlinu i
sredwovekovnu i novovekovnu istoriju na Univerzitetu
u Kilu. Dr [ulce se u svom dugogodi{wem
radu istakao istra`ivawem u oblastima
nema~ke nacionalne istorije, metodologije svetske
istorije i komparativne analize procesa
stvarawa nacije i nacionalnih ose}awa u Evropi.
Kada posmatramo autorovu delatnost, zapa-
`amo da po~etkom devedesetih godina pro{log
veka, te`i{te wegovog nau~nog i publicisti~kog
rada postaje evropska istorija. Na to nas upu}uju
i brojne publikacije iz ove oblasti. Veoma je
zna~ajno navesti [ulceovu obimnu Zbirku izvora
za evropsku istoriju.
Autorovo delo pod nazivom Dr`ava i nacija
u evropskoj istoriji predstavqa logi~an
sled osnovne ideje koja se razvija po~ev od 1990.
godine u wegovoj kwizi Povratak Evrope.
Meritum ove ideje je nastojawe da objedini razli~itost
u jedinstvu i jedinstvo u razli~itosti,
koja se pro`ima kroz istorijsku bitnost
Evrope. U kwizi autor kroz ~itav sadr`aj istovremeno
vodi ra~una o faktografskoj istoriji i
o filozofiji istorije.
U uvodu kwige Dr`ava i nacija u evropskoj
istoriji, pisac uvoda @ak Le Gof, izme|u
ostalog navodi da Evropa bez istorije ne bi imala
ni po~etak ni budu}nost, zato {to ovo danas
proisti~e iz onog ju~e, a sutra se ra|a iz pro-
{log.
Profesor Hagen [ulce, u svom delu postavqa
su{tinsko pitawe – zbog ~ega Evropqani
organizuju dr`ave? On se istovremeno bavi i
uzrocima razvoja evropskog koncepta nacije, na-
~ina razvoja nacionalne svesti, modaliteta udru-
382
`ivawa dr`ava i nacija koje potom oblikuju
sliku Evrope i ostalog sveta...
Kako bi pru`io {to obuhvatnije odgovore
na postavqena pitawa, autor deli kwigu na ~etiri
glave, koje su hronolo{ki i logi~ki raspore|ene,
tako da ~ine jednu povezanu i zavr{enu
celinu. Naslov prve glave je „Dr`ave“ i ona je
podeqena na ~etiri poglavqa:
– Moderna dr`ava stupa na scenu;
– Hri{}anstvo i dr`avni razlog;
– Levijatan;
– Pravna i ustavna dr`ava.
Druga glava, naslovqena „Nacije“, ra{~lawena
je na pet poglavqa:
– „Nacija“ nije nacija;
– Dr`avne i kulturne nacije;
– Doba preokreta;
– Pronalazak narodnih nacija;
– Stvarnost narodnih nacija.
Tre}a glava nosi naslov „Nacionalne dr`ave“,
i u sebi sadr`i tri hronolo{ki determinirana
poglavqa:
– Revolucionarna nacionalna dr`ava (1815–
–1871.);
– Imperijalna nacionalna dr`ava (1871–
–1914.);
– Totalna nacionalna dr`ava (1914–1945.)
U ~etvrtoj, a ujedno i posledwoj glavi, pod
naslovom „Nacije dr`ava i Evropa“, ne nalazimo
izdvojena poglavqa. Ona predstavqa zaokru`enu
celinu odre|enog vremenskog razdobqa.
U svom izlagawu autor se a priori odri~e
pretenzija da kwiga pru`i sveukupan prikaz, te
da odgovori u potpunosti na svaku temu koje se
doti~e. Osnovni ciq autora je da kwigom podstakne
pribli`avawe jednom novom istorijskom
pogledu, kroz potenciraju}e uzro~no-posledi~ne
relacije, uz prikazivawe kako evropskog kontinuiteta
tako i diskontinuiteta.
Kroz sadr`inu kwige autor se ne obra}a
iskqu~ivo istra`iva~kim i nau~nim krugovima,
ve} {iroj publici, koja po pretpostavci ima
izvesna istorijska predznawa. On ne te`i da

predstavi novi istra`iva~ki rezultat, ve} pre
svega nastoji da od mno{tva ~iwenica defini{e
„evropsku“ istoriju, istovremeno smatraju}i da
Evropa, ako je uzmemo kao jednu celinu, a ne kao
zbir sastavnih delova, predstavqa i daqe istorijski
neotkriven kontinent. Kroz ~itav tekst
kwige, autor nalazi polazi{te u op{tim evropskim
fenomenima. On obra}a pa`wu na prostorne
i nacionalne osobine, kako bi spoznao
su{tinu tih fenomena. Wegovo udubqivawe u
nacionalno-istorijske i regionalno-istorijske
aspekte je presudno za razumevawe dinami~nih
istorijskih procesa koji se odvijaju i danas na
tlu Evrope.
[ulceova omiqena tema za izlagawe je
politi~ka istorija sistema dr`ava i nacija, a
{to on i ne pori~e.
Autor smatra da je Evropa geografska i
kulturna stvarnost, te da ona u tom slu~aju
predstavqa jednu kolektivnu imaginaciju.
Pisac se na samom po~etku izviwava ~itaocu
zbog slabe zastupqenosti sadr`ajem sa podru~ja
isto~ne Evrope. On konstatuje da su nakon podele
kontinenta na zapadno i isto~no Rimsko carstvo,
stvorena dva evropska civilizacijska kruga,
koja su se razvijala odvojeno uz, s vremena na vreme,
odre|ena preplitawa, ali bez wihovog stvarnog
spajawa. Tako, na primer, pi{u}i o stale-
{kim odnosima u Poqskoj (I glava, 3 poglavqe),
on je naziva dr`avom na periferiji Evrope.
Autorova premisa je: dr`ave i nacije su
kulturni projekti koji nastaju tokom evropske
istorije i koji se zajedno sa wom razvijaju i
mewaju.
Svoje izlagawe po~iwe periodom od 1000.
godine nove ere. Vezivawe po~etka za taj period
obja{wava time {to je tada, u najve}oj meri,
prekinuta rimska dr`avna tradicija ili se pak
simboli~ki zadr`ala u elementima Karolin{kog
carstva, dok o nacijama u tom razdobqu uop{te
nije moglo biti re~i. Suprotstavqaju}i feudalni
personalni savez sizarena i vazala pojmu
dr`ave kakav mi danas razumemo, [ulce iznosi
genezu nastajawa dr`ava kroz birokratizaciju i
centralizaciju. On navodi u tom kontekstu i
primere; Fridriha II i Sicilije, odnosno Englesku,
Francusku i sveto Rimsko carstvo.
Autor navodi i idejne projekte Makijavelija
i Tomasa Mora, te isti~e i ozna~ava 14. i 15. vek
(obele`ene „Aviwonskim ropstvom“, Stogodi-
OCENE I PRIKAZI
{wim ratom, kugom, `akerijom, reformacijom,
padom Konstatinopoqa i dr.) kao period vakuuma
u kome se kroz odnose dr`ave i crkve, tj. vere,
postepeno kristalizuju dr`ave. [ulce nas detaqno
upu}uje na oportun odnos tada{wih vladara
prema crkvi. Zapa`a da su oni, bilo da su
vatreni katolici ili pobornici reformacije,
imali jedan jedini ciq, a to je da budu hegemoni
nad crkvom i verom na svojim teritorijama, te da
homogenizuju podanike zarad ciqeva sopstvene
politike.
Mo`e da nas, na prvi pogled, za~udi insistirawe
[ulcea na korisnosti gra|anskog rata
za stvarawe, odnosno ja~awe dr`ave. On izme|u
ostalog navodi da se mirovnim sporazumima u
Minsteru i Osnabriku, 1648. godine ra|a novi
fenomen – apsolutisti~ka dr`ava. Wena pojava
se obja{wava spajawem veroispovesti i dr`ave.
Time su zakon i pravo postale op{te poznate
kategorije. [ulce isti~e da se treba odupreti
prvom utisku o me|usobnoj sli~nosti evropskih
apsolutisti~kih dr`ava, potenciraju}i upravo
wihovu raznorodnost, navode}i primere Francuske,
Virtemberga, Danske, Pruske i dr.
Posebno je zanimqivo zapa`awe da se u
Utrehtskom miru potpisanom 1713. godine (Francusko–Engleski
sporazum) prvi put pomiwe pojam
„ravnote`a sila“. „Ravnote`a sila“ postaje u
narednom istorijskom periodu prepoznatqiva konstanta
evropske politike. Autor navodi da u tom
periodu prosve}enosti apsolutisti~ki vladari
te`e stvarawu op{teg pravnog ambijenta. Podrazumevaju}i
pri tome op{te primene zakona, ukidawe
privilegija plemstva, spre~avawe uplitawa
crkve u dr`avne poslove, stvarawe od bur`oazije
fundamenta centralizovane dr`avne uprave...
Glavna karakteristika prosve}enog apsolutizma
koncentrisana je upravo u ~iwenici da
vladar ne nalazi opravdawe vlasti u Bogu (za
razliku od, npr. Luja XIV), ve} u zakonima koji
proisti~u iz razuma i dru{tvenog ugovora (izme-
|u ostalog se navodi Napoleonov model, Pruske
reforme i dr.)
Usled istorijske promeqivosti dr`ava i
nacija, [ulce smatra nedovoqnom klasi~nu definiciju
dr`ave odre|enu preko: dr`avne vlasti,
dr`avne teritorije i dr`avnog naroda. Pri
tome razlikuje:
– Suverene dr`avne vlasti u okvirima
evropskog sistema dr`ava;
383

OCENE I PRIKAZI
– Relativno zatvorene, trgova~ke dr`ave sa
bur`oasko-kapitalisti~kim dru{tvom i privrednim
sistemom;
– Liberalno-pravne i ustavne dr`ave sa
usmerewem na li~ne slobode pojedinca;
– Sve navedene tendencije zajedno, podignute
do nivoa nacionalne dr`ave.
Ovu tipologiju, autor, preuzima od Ota Hincea
i istovremeno napomiwe, da je u istoriji
nikada ne susre}emo u ~istoj formi.
U svom nastojawu da determini{e pojam nacije,
autor isti~e konflikt, kao bitnu odrednicu
razvoja nacionalne svesnosti, navode}i primere
krsta{kih ratova, odnose Nemaca i ^eha,
Francuza i Engleza, Engleza i Iraca i sl.
Istovremeno zakqu~uje da nacije nisu nastale
samo zahvaquju}i mnogobrojnim ratovima, ne pori~u}i
wihov uticaj prilikom nacionalne katalizacije.
Proces formirawa nacija je latentan u
periodu „ravnote`e snaga“, te kulminira i postaje
imanentan na prelasku iz 18. u 19. vek, kada
dobija upori{te u {irim masama. Autor u delu
teksta napomiwe da su nacije kao dru{tvene
zajednice jezika, tradicija i borbe, pro`ete
ose}awem zajedni{tva, postojale i pre no {to su
nominalno dobile naziv. Tako|e, [ulce oponira
u~estalom stanovi{tu determinisawa nacije kao
suverenog naroda ili kao jezi~ko-kulturnog
jedinstva. Autor izdvaja starije tj. stale{ke
(plemi}ke nacije), i mla|e (narodne nacije),
isti~u}i pri tome neophodnost razlikovawa kulturne
i dr`avne nacije.
Razmi{qaju}i o dr`avnim i kulturnim nacijama,
autor navodi strukturno sli~ne fenomene
nacionalnog razvoja Nema~ke i Italije. On ih
poredi sa evropskim zapadom, gde je u ranijem periodu
izvr{eno stapawe dr`avne i kulturne nacije,
i isto~nom Evropom koja se nalazi pod
suprematijom tri carstva – Habzbur{kog, Ruskog
i Osmanlijskog. Narodi isto~ne Evrope (ne ra-
~unaju}i Austrijance, Turke i Ruse kao nosioce
„imperijalizma“) }e usled nedostatka nacionalnih
elita, bez obzira na postojawe istorijskog,
nacionalnog i kulturnog identiteta, svoje nacionalno
bu|ewe do`iveti tek u kasnijem periodu.
Govore}i o raznorodnosti evropskih regiona,
odvojenih po nivou nacionalnog sazrevawa,
[ulce nalazi da u tim okvirima postoje razli-
~ite startne pozicije u smislu nacionalnog jedinstva
u momentu prerastawa agrarne, stale{ki podeqene
Evrope u savremenu industrijsku Evropu.
384
Saznajemo da se ideja nacije, s obzirom na
porast wenog politi~kog zna~aja, u periodu
ome|enom Francuskom revolucijom i Prvim svetskim
ratom, su{tinski mewa. Autor isti~e dva
pravca razvoja nacionalne ideje, subjektivno-politi~ki,
u okvirima Francuske revolucije, i
objektivno-kulturni, Nema~ke romantike. Obe
ideje svojom me|usobnom interakcijom postaju
inicijalna kapisla stvarawu Evrope nacija. Nacija
postaje nova inspiracija svih delova Evrope
i ona se potvr|uje kroz oslobodila~ke i gra-
|anske ratove, odnosno ustanke naroda isto~ne i
jugoisto~ne Evrope. Autor sugeri{e da se nacionalna
ideja sinteti{e kroz zajedni~ki do`ivqaj
pripadnosti pojedinca velikoj celini – na taj
na~in nova dr`ava svoje opravdawe umesto u Bogu,
temeqi u naciji.
[ulce nas podse}a, od ranije poznatoj ~iwenici,
da je, jo{ u jeku francuske revolucije,
francuska nacija sebe proglasila „jedinom i ne
deqivom“.
Za doma}eg ~itaoca je posebno zanimqiv momenat
u kome [ulce nagla{ava da je pored jezika
i istorija stvarala narodnu naciju (nacija se
ra|ala kroz istoriju, revoluciju, rat i sl.). U
tom kontekstu on isti~e „srpski slu~aj“, navode-
}i Iliju Gara{anina, odnosno wegovo „Na~ertanije“.
[ulce sli~ne primere geneze nalazi i u
drugim nacijama, u trenucima razvoja nacionalne
svesti. Naj~e{}e, nacionalna svest je bazirana
na mitu o zna~aju odre|enih istorijskih doga|aja.
Kqu~ni elemenat u stvarawu predstave o
jednoj nedeqivoj i nepromeqivoj naciji, po mi-
{qewu autora, sadr`i se u otklawawu svake
sumwe u postojawe jedne istorodne i kontinuirane
istorijske slike.
Posebna pa`wa je usmerena na ~iwenicu da
sa ra|awem nacionalne dr`ave, narod fuzioni{e
sa nacijom koja pored kulturne, prerasta i u
politi~ku zajednicu. Takva politi~ka zajednica
je narodna nacija koja `ivi, razvija se i aktualizuje
se u sopstvenoj dr`avi. Autor navodi da
su procesi ujediwewa Nema~ke i Italije ru{ewem
„ravnote`e snaga“ izazvali domino efekat,
{to je rezultiralo pravom „nacionalnom revolucijom“
u Evropi. [ulce svoju analizu potkrepquje
navo|ewem istorijskih podataka o Be~kom
kongresu, te periodu u Evropi posle wega.
Tako|e, nisu izostavqeni ni revolucionarni
doga|aji 1848. godine, te Pijemont i Pruska,

Kavur i Bizmark, odnosno Italija i Nema~ka.
Po mi{qewu autora usled neracionalnog funkcionisawa
dr`avnog aparata koji se nalazi razapet
izme|u racionalnog unutra{weg upravqawa i
spoqnopoliti~kih kompromisa, dolazi do sve
agresivnijeg masovnog nacionalizma. Autor zapa-
`a da je geneza nacionalne dr`ave dugo trajala,
usled ~ega je nacionalno ostra{}ena masa, krajem
19. i po~etkom 20. veka, postala marioneta za
unutra{we i spoqne ciqeve politi~ara (naveden
je primer sredwe Evrope, panslavizam, socijalizam).
[ulce nas istovremeno upozorava da su
svetsko-istorijski stereotipi najizra`eniji i
kulminiraju na primeru Prvog svetskog rata.
Detaqnom analizom dolazi do konstatacije da
ovaj rat ni po ~emu nije markantniji od npr.
kolonijalnih sukoba Engleske i Francuske, u
periodu od 1740. do 1763. godine. Po broju
poginulih on tek malo prema{uje Napoleonove
ratove, ali ipak predstavqa jedno sasvim novo
iskustvo za ~ove~anstvo. Autor isti~e da su
evropske demokratije, stvorene na zavr{etku
Prvog svetskog rata, bile isuvi{e slabe da
saniraju ekonomske i socijalne probleme, pa su
pod pritiscima ekstremne desnice i levice na
kraju morale da pokleknu. Prate}i uzroke i
oblike totalitarizma u Italiji i Nema~koj
dolazimo do interesantnih saznawa. Dok je Italija
razo~arani pobednik u prethodnom ratu,
Nema~ka je frustrirani gubitnik. Pored svih
~iwenica fa{isti~ka Italija nikad ne gubi
odre|ene elemente gra|anske pravne dr`ave, a
{to nije slu~aj sa nacisti~kom Nema~kom, gde se
terorom vr{i „ujedna~avawe“ i nivelacija svih
„sunarodnika“ uz op{tu prisutnost partije. Autor
navodi da se upravo u ovom istorijskom
razdobqu mo`e govoriti o totalnoj dr`avi,
totalnoj naciji, totalnom neprijatequ i totalnom
ratu.
[ulcea ne {okira samo masovnost ubistava
u Drugom svetskom ratu, ve} i fenomen apsolutne
ubila~ke vladavine jedne ideje. Istovremeno on
napomiwe da je Hitler uspeo da prevazi|e sve do
OCENE I PRIKAZI
tada poznate okvire razuma i politike, ukazuju}i
na posledice takve, totalne nacionalne dr`ave.
Upozorewe upu}eno ~ove~anstvu je nedvosmisleno
i ono govori o tome {ta se doga|a kada do|e do
poklapawa totalne ideologije sa totalnom
vla{}u.
Razmi{qaju}i o naciji, dr`avi i Evropi,
pisac poredi Evropu posle Drugog sa Evropom
posle Prvog svetskog rata. Podela Evrope izvr-
{ena jo{ krajem Drugog svetskog rata, tokom
hladnog rata je samo produbqena. [ulce zakqu-
~uje da je posle eksplozije ameri~ke atomske
bombe nad Hiro{imom 1945. godine, te prve
sovjetske atomske bombe 1949. godine, pojam
dr`avnog suvereniteta podvrgnut preispitivawu,
odnosno sveden je na poziciju zemaqa koje se
nalaze pod „nuklearnim ki{obranom“. [ulce
poredi hegemonizam Sovjetskog Saveza nad isto~nom
Evropom sa vode}om ulogom SAD u zapadnoj
Evropi, zapa`aju}i da je skoro svuda van isto~nog
bloka implementiran model parlamentarno-liberalne
demokratije. Takav oblik demokratije
je posredstvom NATOpakta u~vr{}en ne
samo u wegovim ~lanicama, ve} i u neutralnim
dr`avama zapadne Evrope. Samo su [panija,
Portugalija i Gr~ka u odre|enom istorijskom
razdobqu imale autoritarne re`ime, ipak ostaju}i
u „Evroatlanskoj“ zajednici.
Hagen [ulce svoju kwigu zavr{ava analizom
savremenih doga|aja, doktrine tr`i{ne privrede
i „krajem istorije“, odnosno sada{wosti, koju
predstavqa kao „utopiji koja ukida sve ostale
utopije“.
Zahvaquju}i jasnoj strukturi, hronolo{koj
doslednosti i kvalitetu podataka, uokviren sadr-
`aj pru`a jasnu sliku o Evropi i o dru{tvenim
fenomenima, kao {to su dr`ava i nacija u
periodu drugog milenijuma na{e ere.
Kwiga je oboga}ena veoma iscrpnim spiskom
kori{}ene literature usagla{ene sa glavama
dela i obimnim registrom imena.
Milo{ Savin
385

OCENE I PRIKAZI
ETNOLO[KA IZLO@BA „]ILIM SRBA U VOJVODINI
1850–1950“ autora Bratislave Idvorean–Stefanovi}
Muzej Vojvodine – Novi Sad Maj 2003; Etnografski Muzej u Beogradu, novembar 2003;
Muzej Planinskog Banata, Re{ica i Muzej Banata Temi{var, Rumunija maj/jun 2004;
Kulturni centar Vrbas, juli 2004. godine
U Etnolo{kom odeqewu Muzeja Vojvodine
}ilimarstvo je ve} du`e vreme me|u stalno potencijalnim
programskim aktivnostima, kako u
ciqu sistematske popune zbirke, tako i u ciqu
publikovawa rezultata istra`ivawa. Dve prethodne
godine obele`ilo je zaokru`ivawe dva takva
poduhvata: izdavawe monografije dr Mirjane Maluckov,
]ilimarstvo Srba u Vojvodini; izlo`ba
]ilim Srba u Vojvodini 1850–1950, nakon premijere
u Novom Sadu, prire|ena je u Beogradu,
Re{ici i Temi{varu (Rumunija) i Vrbasu.
Prvo predstavqawe izlo`be „]ilim Srba u
Vojvodini 1850–1950“ u trajawu od 22. maja do 16.
juna 2003. godine, usledilo je nakon {to je u svim
godinama po~ev od 1995. bila deo programa
izlo`bene delatnosti Muzeja Vojvodine, a od
1998. istaknuta kao prioritetan program Etnolo{kog
odeqewa. Osnovni razlog da se ovaj fond
prika`e javnosti svakako je wegova visoka kulturno-istorijska
i umetni~ka vrednost sa specifi~nostima
u odnosu na ostale }ilimarske
oblasti, utoliko pre ako imamo u vidu da je pre
toga Muzej posledwi put priredio izlo`bu }ilimova
iz svoje zbirke jo{ davne 1966. godine.
Prezentacija }ilimarstva kod Srba na ovom
kulturno-geografskom prostoru, nastala je na
osnovu etnolo{ke zbirke autenti~nih narodnih
}ilima, koja je decenijama popuwavana sistematskim
radom vi{e generacija etnologa.
Koncepcija izlo`be obuhvata razvoj }ilimarstva
na ovom prostoru kao centralnu temu, uz
isticawe obiqa vrhunskih efekata tkawa na jednoj
specifi~noj tkanini, proizvodu autenti~ne
doma}e radinosti i umetnosti. Izbor pokriva
osnovne tipolo{ke karakteristike ornamentalnih
kompozicija Primerci poti~u sa cele teritorije
Vojvodine, tkani su u vremenskom rasponu
od jednog veka (1850–1950). Selekcija predstavqa
pregled karakteristi~nih kompozicionih re{ewa,
po~ev od prugastih preko uokvirenih, do }ilima
sa razvijenom centralno-simetri~nom
kompozicijom. U okviru tipova nagla{ene su
karakteristi~ne varijante podela povr{ine za
386
ornamentaciju, primewenih motiva, izvo|enih
{ara i koloristi~kih odnosa. Sam raspored,
ukupno 32 izlo`ena primerka, odre|en je kriterijumom
uskla|ivawa koloristi~kog sa ornamentalnim
principom u prezentaciji estetike tipi-
~nih kompozicionih re{ewa, kle~anih {ara i
tehnika wihovog izvo|ewa. Akcenti u ilustrativnom
materijalu su fotografije na kojima su
karakteristi~ni prizori vezani za }ilimarstvo
Vojvodine. To su, prvenstveno, tri razli~ita
razboja u okviru horizontalnog tipa koji je
iskqu~ivo kori{}en u tradicionalnom vojvo-
|anskom tkawu; daqe, tkaqa, starica sa davno
otkanom mustrom pirotskog }ilima u rukama; i
prizor postavqawa osnove za }ilim na ko~i}ima
pobodenim u zemqu koji predstavqa najarhai~niju
tehniku snovawa u tkawu uop{te, a sa~uvana je kao
posebno primerena }ilimarstvu. Kao dopunski
sadr`aj izlo`be ukqu~ena je serija kroki-crte-
`a koji prikazuju osnovne momente procesa pripreme
osnutka za tkawe }ilima i postavqawa
osnove na razboj; a serija uveli~anih detaqa
tkawa je u funkciji analiti~kog prikaza zastupqenih
varijanata prepletaja u kle~awu primewivanom
u }ilimarstvu Vojvodine.
Prostor za premijerno izlagawe je bila
sve~ana sala Muzeja Vojvodine i predvorje, tretirani
kao kontinualan izlo`beni prostor.
Pred problemom nedostatka dugih i prostranih
zidnih povr{ina, koje su zapravo osnovni preduslov
za postavku }ilimova uz skromna materijalna
ulagawa, centralni prostor sale je ispuwen
masivnom zvezdastom kompozicijom od samostoje-
}ih panoa bele boje. Kao princip izlagawa
primeweno je ve{awe po postoje}im {inama,
odnosno po gorwim ivicama samostoje}ih panoa.
Izlagawe okvirne teme – razvoj }ilimarstva
na teritoriji Vojvodine – organizovano je u dve
tematske celine, tako da je u predvorju postavqen
uvodni i studijski ilustrativan deo, a u
sali izbor }ilimova. U galerijskom nizu }ilimova
sadr`ani su primerci ~iji izbor oli~ava
autorovo razumevawe bitnih karakteristika i

faza tokom razvoja. Sa druge strane, su{tina
tkiva izlo`be posmatrana je i kao smi{qena
estetska celina te se, kod raspolo`ivih alternativa,
i{lo na balans unutra{weg likovnog
ritma.
Selekcijom }ilimova postavqenom po utvr-
|enom redosledu (kat. 1–32), registrovani su
pojavni ornamentalni oblici prema wihovom
teritorijalnom i hronolo{kom poreklu. ]ilimi
su izlagani vidqivi celom povr{inom, po vertikali
u odnosu na pravac osnove tkawa. Svaki
primerak je posebna ekspresija sa legendom gde
su, osim muzeolo{ke identifikacije izneti i
svi raspolo`ivi podaci o tkaqama, uslovima
nastanka, upotrebi, odnosno sudbini }ilima u
ranijim vlasni{tvima. Na novosadskom otvarawu
smo prislu{kivali dve vreme{ne posetiteqke,
pred jednim }ilimom, kako se prise}aju porodica
i imena, naga|aju}i ko je mogla biti tkaqa, a ko
vlasnica. Unutar ovog sistema imali smo i
funkcionisawe jednog posebnog podsistema animacije.
Izvu~eni uveli~ani detaqi sa }ilima,
kao deo predmetne legende, sugestivno vode pogled
posmatra~a prema wegovom izvornom mestu.
Osim {to se skre}e pa`wa na odre|eni motiv,
odnosno ornament, provocira se i daqe istra-
`ivawe tog }ilima i nala`ewe zanimqivih
oblika i zna~ewa.
v
Etnografski muzej Srbije u Beogradu, doma-
}in izlo`be „]ilim Srba u Vojvodini 1850–
–1950“ na wenom prvom gostovawu, tradicionalni
je partner na{eg Muzeja u razmeni etnolo{kih
izlo`bi. Nakon iskazanog interesovawa
ve} prilikom otvarawa u Novom Sadu i poziva od
strane Etnografskog muzeja, ostvareno je gostovawe
u terminu od 19. novembra do 10. decembra
2003. godine. Na otvarawu, nakon pozdravnih
re~i gospodina Velibora Stojakovi}a, vr{ioca
du`nosti direktora Muzeja doma}ina, o postavci
je govorila mr Olivera Nin~i}, docent Akademije
primewenih umetnosti u Beogradu na odseku
Dizajn tekstila.
Budu}i da ova izlo`ba svojim obimom daleko
prema{uje kapacitet sale za povremene izlo-
`be, u raspolo`iv prostor ukqu~en je i prostrani
sredwi hol u prizemqu. Tako je bilo
mogu}e ostvariti celinu postavke prema
koncipiranom toku izlagawa. Za razliku od prve
OCENE I PRIKAZI
verzije sa preciznom prostornom podelom osnovnih
elemenata postavke, na spratu mati~nog
Muzeja, ovde je sala u ravni sa ulicom, zastakqenih
bo~nih zidova koji funkcioni{u i kao
izlozi. Po re~ima doma}ina, od prolaznika
privu~enih {arenim }ilimima koji se naziru
kroz venecijaner, mnogi su i posetili izlo`bu.
U nastavku ove saradwe, Muzej Vojvodine je
ve} u toku decembra primio uzvratnu izlo`bu
Etnografskog muzeja „Nevestinski nakit u Srbiji“
autora Jelene Te{i}.
v
Tokom maja i juna 2004. godine, izlo`ba je
gostovala u Rumuniji, {to je proteklo u znaku
obnavqawa starih i uspostavqawa novih partnerskih
odnosa. Saradwa vojvo|anskih muzeja i muzeja
u rumunskom delu Banata datira od 1970.
godine, a prema kulturnoj konvenciji izme|u
SFRJ i SR Rumunije. U toku te iste godine je
ostvareno gostovawe izlo`be „Narodna no{wa
vez i tkawe Rumuna u Banatu“ autora Mirjane
Maluckov, prvo u Muzeju Banata u Temi{varu, a
zatim u Muzeju sela u Bukure{tu. Po savremenom
konceptu saradwe u okviru evro-regija, koji daje
novi impuls i karakter me|umuzejskim vezama,
danas se saradwa Muzeja Vojvodine sa Muzejom
Banata odvija u okviru regije Dunav–Kri{–Mori{,
a sa Muzejom Planinskog Banata u okviru
protokola o saradwi Vojvodine i `upanije Kara{–Severin.
Gostovawe izlo`be „]ilim Srba u Vojvodini
1850–1950“ u ova dva muzeja u Rumunskom
Banatu, realizovano je prema dogovoru postignutom
u Re{ici tokom manifestacije Dani
Autonomne Pokrajine Vojvodine u `upaniji Kara{–Severin,
u junu 2003. Ispred Muzeja Planinskog
Banata, direktor dr Dumirtu Ceiku,
prihvatio je gostovawe izlo`be „]ilim Srba u
Vojvodini“, ali i ispunio sve obaveze doma}ina
tokom wenog ukupnog trajawa ukqu~uju}i i postavku
u Temi{varu.
Muzej Planinskog Banata, centralni muzej
za `upaniju Kara{–Severin, relativno je nova
muzejska ustanova kompleksnog tipa, sa razvijenom
stru~no–nau~nom i muzeolo{kom praksom u
oblasti arheologije, istorije i etnologije. Sedi{te
muzeja je moderna zgrada iz 70–tih godina
20. veka, namenski projektovana za muzejske
potrebe, sa akcentom na izlo`benim funkcijama.
387

OCENE I PRIKAZI
Sme{ten je u gra|evini gde voluminozan centralni
deo ima izgled kaskade, ~iji nivoi predstavqaju
prostore za koncipirane muzeolo{ke
celine. Izlo`ba je u celini legla u nameweni
prostor za povremene izlo`be u dva nivoa,
nepravilnog tlocrta, ali kao vizuelno potpuno
integrisan prostor. Izlo`ba je bila u celini
gledqiva i sa razli~itih ta~aka izvan ovog
prostora.
Kao priprema sa na{e strane, vezano za ovaj
program me|unarodne saradwe, izvr{ene su nu-
`ne adaptacije tekstualnog materijala. Tekstovi
svih legendi su prevedeni na rumunski jezik i
plasirani na isti na~in kao i izvorni tekstovi
na srpskom, tako da su u Temi{varu izlo`ene obe
jezi~ke verzije legendi; {tampana je i verzija
reklamnog letka na rumunskom jeziku.
Ova prezentacija }ilimarstva Srba u Vojvodini
u Re{ici, jo{ jednom je potvrdila momenat
me|usobnih pro`imawa kultura susednih
prostora. Na licu mesta, kolege i posetioci su
uo~avali direktne paralele izme|u }ilimarstva
Srba i Rumuna na obe strane granice. Iako je u
Re{ici otvarawe prire|eno na \ur|evdan, o
krsnoj slavi mnogih srpskih porodica u okru-
`ewu, prisustvovao je veliki broj me{tana na-
{ih sunarodnika. Tokom razgovora sa rumunskim
kolegama kao i onda{wim pripadnicima srpske
inteligencije, pokretane su ideje o prikupqawu
i promovisawu tekstilne ba{tine me|u Srbima u
selima na rumunskoj strani Dunava. Po wihovim
re~ima, }ilimi su zna~ajan deo me|u sa~uvanim
tekstilijama.
U nastavku boravka u Rumuniji, po~ev od 1.
do 21. juna, izlo`ba je prire|ena u Muzeju Banata
u Temi{varu. Veli~anstveno zdawe sredwovekovnog
dvorca Huwadijevih, ~iji izgled datira iz
1856. godine, sedi{te je Muzeja Banata od 1947.
godine. U raspolo`ivom prostoru Mermerne dvorane,
koja je prostrana, ali veoma niskih svodova
oslowenih na nizove mermernih stubova, bilo je
veoma te{ko smestiti ovako obimnu izlo`bu.
Primewen je sistem panoa postavqenih ukoso i
prislowenih na stubove, tako da se pomiri
za{titarski sa muzeolo{kim principom. Najve}i
deo }ilimova kao i sav prate}i materijal
plasiran je na panoe presvu~ene grubom kudeqnom
tkaninom.
388
v
U okviru tradicionalne manifestacije
„Kulturno leto 2004.“ u Vrbasu, tokom jula iste
godine, prire|ena je prilago|ena verzija izlo-
`be u galeriji Kulturnog centra Vrbas. Na
inicijativu tada{weg direktora Kulturnog centra
Zorke Vukoti}, prijemom jedne etnolo{ke
tematske izlo`be, dat je jo{ jedan druga~iji
impuls dugogodi{woj saradwi, ostvarivanoj
prvenstveno na arheolo{kim projektima na teritoriji
op{tine Vrbas. Problem daleko maweg
prostora je premo{}en modifikacijom koncepta
tako da se podr`ava tok izlagawa zadate teme – o
razvoju }ilimarstva Srba u Vojvodini – uz davawe
odre|enog prvenstva primercima poreklom
iz Ba~ke, a posebno iz Stapara kao glavnog
}ilimarskog centra na teritoriji Vojvodine.
v
Propratne publikacije izdate povodom premijerne
postavke, najve}im delom su podmirile
potrebe promovisawa i prilikom gostovawa.
Izdat je katalog na 72 strane, u boji, uporedo na
srpskom i engleskom jeziku, u tira`u od 1000
primeraka. Katalog se sastoji iz studijskog uvoda
o }ilimarstvu i katalo{ke obrade svih izlo-
`enih }ilimova uz fotografije. Sadr`aj je
proizi{ao iz daleko opse`nijeg, neobjavqenog
teksta koji predstavqa rezultat dugogodi{wih
istra`ivawa tradicionalnih tekstilnih procesa;
Letak (formata A4 presavijen na 6 stranica
u boji), {tampan je u 1.000 primeraka na srpskom
i 500 primeraka na engleskom jeziku; plakat
(formata B9) {tampan je u 300 primeraka. Autor
likovno-tehni~kog re{ewa izlo`be i prate}ih
izdawa je mr Dragan Radovanovi}, vajar iz Novog
Sada, a koordinator i dobrim delom i izvo|a~
tehni~kih poslova Zvonko Boras, {ef tehni~ke
slu`be Muzeja. Gostovawe u Temi{varu u celini
je koordinirao kolega Andrej Milin, {ef etnolo{kog
odeqewa Muzeja Banata.
Kontinuirana medijska akcija, u izvo|ewu
samog autora izlo`be, bila je CD – prezentacija
izlo`be, za svaku priliku dora|ivana u novu
prigodnu verziju na srpskom ili engleskom jeziku:
po~ev{i od najavne verzije koja je prikazana
na Sajmu kwiga, 19. aprila 2003, u okviru promotivnog
programa Pokrajinskog sekretarijata za
kulturu; prezentacija prikazana na Generalnoj
konferenciji Evropske mre`e tekstila, u septembru
iste godine u Pratu (Italija); reklamni

materijal tokom gostovawa u Etnografskom muzeju
u Beogradu; kao i na gostovawima u Muzeju
Planinskog Banata u Re{ici i Muzeju Banata u
Temi{varu (Rumunija); CD–prezentacija unutar
dostave razmene publikacija sa Teksilnim muzejom
u Va{ingtonu; kao i u paketu propagandnog
materijala o izlo`bi poslatom Kulturnom centru
Srbije i Crne Gore u Parizu.
Na sve~anim otvarawima ispred Muzeja Vojvodine,
u svim prilikama osim u Etnografskom
muzeju, govorio je direktor prof. dr Ranko
Kon~ar. Novosadsku postavku je otvorio dr Du-
{an Radosavqevi}, predstavnik Izvr{nog ve}a
Vojvodine. Otvarawa u Re{ici i Temi{varu
obele`ile su i pozdravne re~i niza predstavnika
nau~ne i dru{tveno-politi~ke javnosti. Gostoprimstvo
predstavnicima Muzeja Vojvodine iskazano
je na jo{ dva prigodna na~ina. U Re{ici je
to bilo produ`eno gostovawe radi obilaska
vi{e doma}instava i kulturno-istorijskih znamenitosti
u srpskim selima na rumunskoj strani
Dunava, a u Temi{varu prijem brojnije delegacije
uprave Muzeja, {efova odeqewa, ukqu~uju}i predstavnike
Pokrajinskog sekretarijata kulture, ali
i mladih generacija etnologa Muzeja.
Bratislava Idvorean–Stefanovi}
POLITI^KI PLAKAT U VOJVODINI
(1848–2003)
Izlo`ba „Politi~ki plakat u Vojvodini
(1848–2003)“ dr Draga Wegovana, biv{eg vi{eg
kustosa Muzeja Vojvodine (a sada direktora
Muzeja grada Novog Sada) bila je postavqena na
dva nivoa, tj. u dve sale u zgradi Muzeja Vojvodine
u Dunavskoj 37, u drugoj polovini decembra
2004. godine. Izlo`ba nam je prikazala, u svojoj
jednostavnoj dizajniranosti galerijskog pristupa,
pregled najstarijih plakata, koji obele`avaju
krucijalne doga|aje od polovine pro{log veka.
Pred nama su se nizali prvi plakati ~iji je
izgled bio sveden, {tur, skoro da su u pitawu
bili leci, bez posebnog dizajna, jer je {tampana
re~ jedino {to wima dominira. Kasnije se uslo-
`wavaju, na prvi pogled naivno, a zatim dobijaju
moderan obol koji je prepoznatqiv ve} nekoliko
decenija: dominira upe~atqiva slika i slogan.
Plakat je va`no propagandno i reklamno
sredstvo, a od kraja XIX veka i posebna grana
grafi~ke umetnosti, koju su razli~ito definisali.
Izme|u ostalih Suzan Zontag je napisala:
„Plakati nisu samo javne obavesti, ... plakat, za
razliku od javnih obavesti, pretpostavqa moderan
koncept javnosti, u kome su ~lanovi dru{tva
definisani prvenstveno kao posmatra~i i potro-
{a~i. Javna obavest ima za ciq da obavesti ili
da naredi. Svrha plakata je da zavede, podstakne,
proda, obrazuje, ubedi, apeluje. Dok javna obavest
OCENE I PRIKAZI
informi{e zainteresovane ili budne gra|ane,
plakat se name}e onima koji bi ina~e pro{li
kraj wega ne primetiv{i ga ...“.
Kao {to je slu~aj sa svakom {tampanom
stvari i sudbina plakata po~iwe sa Gutenbergom,
premda su stvarno zna~ewe i upotreba plakata
vezani za pojavu industrijskog dru{tva, te masovne
proizvodwe i potro{we. Umesto dobo{ara
koji su na trgovima i raskrsnicama uzvikivali
va`na obave{tewa, pojavio se plakat. Sadr`aji
se ti~u vlade, regrutacije, zabave, pobune, prodaje,
prevoza i sli~no, a nepismenost je primoravala
one koji su plakate lepili da ih naglas
drugima ~itaju. Uvek se vodila borba ko sme da
lepi plakate – vlast je tra`ila za sebe monopol,
zabrawivala plakatirawe za druge, ograni~avala
mesto, kontrolisala {tampawe i evidentirala
plakatere. Gradsko predstavni{tvo u Subotici
npr. 1891. usvaja Statut o izlagawu plakata koji
precizira da se plakati mogu lepiti na ta~no
odre|enim tablama ili stubovima. Kada je plakat
postao profesionalni posao, oko wega su se
zauzeli najve}i umetnici, slikari i grafi~ari, a
od vremena Tuluz Lotreka zapo~eo je kult sakupqawa
i odr`avawa izlo`bi pakata.
Pored etimologije, definicije i istorijata
plakata, Drago Wegovan nas u tekstu kataloga
upu}uje u wegovu tipologiju, osvr}u}i se naravno
389

OCENE I PRIKAZI
najvi{e na politi~ki plakat, za koji ka`e da se
najmasovnije {tampa, jer ga {tampaju svi: okupatori
i oslobodioci, ~uvari re`ima i pobuwenici,
dr`ave i politi~ke stranke, vlada i
opozicija, udru`ewe gra|ana i pojedinci. Politi~ki
plakat poziva na mobilizaciju, objavquje
demobilizaciju i rat, ogla{ava mir, uvodi preki
sud i uzima taoce, objavquje streqawe i pomilovawe,
preme{ta stanovni{tvo, uvodi policijski
~as, ratni porez i sl. Politi~ke kampawe i
akcije prosto se ne mogu zamisliti bez wega.
I kao takav, plakat se prou~avao, naro~ito
od kako se po~elo sa sistematskim sakupqawem i
pravqewem zbirki u muzejima, kao {to je to
slu~aj sa Zbirkom plakata u Muzeju Vojvodine
koja broji oko 2.000 primeraka. Za potrebe izlo-
`be sastavqen je izbor od 118 plakata, ve}im
delom iz ove zbirke, a mawim brojem iz Istorijskog
muzeja Srbije i Gradskog muzeja u Subotici.
Inventar i popis plakata podeqen je u
katalogu na {est perioda, koji su prema istorijskom
ose}awu autora i raspolo`ivosti materijala
bitno markirani: 1848–1914, 1914–1918,
1918–1941, 1941–1945, 1945–1990. i 1990–2003.
Na prvom spratu zgrade Muzeja Vojvodine u
Dunavskoj 37 nalazili su se raspore|eni plakati
iz prva ~etiri perioda, dok su u sali u podrumu
bila prikazana posledwa dva perioda.
Izlo`eni plakati pratili su va`ne istorijske
doga|aje, kao {to su narodni pokret
1848–1849, Prvi i Drugi svetski rat i naro~ito
novija politi~ka previrawa. Odmah na po~etku
nalazi se i jedini Rukopisni plakat (transparent)
sa Majske skup{tine u Sremskim Karlovcima
1848, na kojem se jasnije uo~ava godina i
slogan Haix bra}o u ime boga samo nek je sloga
... da `ivi srbska sloboda. Nalaze se ovde i
Proglas austrougarskog cara Frawe Josifa I o
postavqawu arhiepiskopa Josifa Raja~i}a za
patrijarha karlova~kog i o progla{ewu majora
Stefana [upqikca za vojvodu, a izuzetno velik
i ilustrovan plakat, redak te vrste u ovom
periodu je Srpska pesma prva peva~ka slava u
Somboru. U~estvuje oko 1300 peva~a iz Ugarske,
Bosne i Srbije. Plakat za fotografisawe vojnika
iz 1922. godine zanimqiv je svojim likovnim
re{ewem i pozivom na fotografisawe, jer je u
centru obezglavqena figura vojnika, {to upu}uje
na prazno mesto koje bi eventualna (`iva) glava
popunila.
Plakat mo`e i da upla{i pozivaju}i, kao
{to to ~ini Predizborni plakat Narodne radikalne
stranke iz 1925, gde su brojni portreti
uokvireni crte`om kostura, nabijenih lobawa,
obe{enim ~ovekom, zamkovima, gavranima i ostalim
arsenalom prizora iz gotskih pri~a! Ne
poznajem milostiwu ... (prema komunistima) jeste
zastra{ivawe koje dolazi od jedne glave nalik
lobawi pod nema~kim {lemom iz 1942, a sli~an
motiv ponovi}e se na plakatu koji ironi~no
nagove{tava Atlantu '96 Olimpijske igre: na
wemu kostur obu~en u uniformu ameri~kog vojnika
hoda planetom i nosi bakqu. Sablasna karikatura
je jedinstvena, a ve}ina plakata opremqena
je u skladu sa ukusom i potrebama odre|ene
partije, politi~kog zahteva i istorijskog trenutka.
S te ta~ke gledi{ta estetski pristup evidantan
je tek u posleratnom periodu, pa se mo`e
ste}i utisak da je vi{e preovladavao ki~ i
neukus, nego {to je re~ o dobrim likovnim
ostvarewa. Wih ima: crno-crveni plakat Tito u
Vojvodini, lep je ba{ zbog dobrog portreta i
jednostavnosti lika i slogana, dok }e crno-beli
plakat pokreta Otpor sa sloganom Gotov je,
tako|e jednostavan i kao crte` i kao poruka,
verovatno zbog simbioze svoje sadr`ine i forme
ostati dugo upam}en kao jedan od najupe-
~atqivijih u na{oj novijoj istoriji (politi~kog
plakata).
mr Lidija Mustedanagi}
390

FOTOGRAFIJA I ODEVAWE U VOJVODINI
Izlo`ba „Svetlopis i moda: Gra|anski kostim u delima vojvo|anskih fotografa
(od druge polovine 19. do tridesetih godina 20. veka)“
Izlo`ba „Svetlopis i moda“ autorke Qubice
Oti}, kustosa Istorijskog odeqewa Muzeja
Vojvodine, bila je postavqena prvi put u wenoj
mati~noj ku}i, od 18. marta do 6. aprila 2004.
godine. Ova izvanredna izlo`ba krenula je potom
na svoja, ne tako brojna, ali ipak zapa`ena
putovawa, prvo u aprilu mesecu u Sarajevo gde je
gostovala skoro mesec dana, a potom u Nema~ku,
gde su `iteqi Ulma imali priliku da je pose}uju
prve sedmice meseca juna.
Okosnica izlo`be Qubice Oti} predstavqa
~iwenica da su se nakon pojave fotografije u
Vojvodini po~eli mno`iti fotografski ateqei,
u kojima su, ~esto na sve~an na~in, pozirali za tu
priliku prikladno odeveni gra|ani. Otud nezamenqiv
susret fotografije i mode koja je ~esto
slu`ila kao sinonim za na~in odevawa, karakteristi~an
za odre|eno vreme, stil i epohu.
Postavka, kao i katalog, govore o istorijskom
razvoju fotografije i wenom prodirawu u tokove
savremenog `ivota, kao i o prisustvu trendova i
na~ina odevawa, odnosno odre|enog pogleda na
svet karakteristi~nog za Sredwu Evropu i gra-
|anski stale` u rasponu skoro od 80 godina.
Me|u svim oblastima, na~in odevawa nosi
najprisniju qudsku poruku: ode}a govori o dru-
{tvenom statusu, o polu, starosnom dobu, o
estetskim i moralnim shvatawima, o filozofiji
`ivota, o nacionalnoj i verskoj pripadnosti
li~nosti koja je nosi. Na~in na koji se nosi
tako|e upu}uje na niz karakteristika koje su u
odre|enim vremenskim periodima imale razli-
~itu te`inu i zna~aj: od signala koji govore o
du{evnom stawu ~oveka, do wegovog paradirawa i
pozirawa, koja su u raznim ceremonijama i
drugim prilikama imala za ciq da prika`u i
poka`u ono {to se time htelo ista}i ili
pribaviti: ugled, bogatstvo i mo}.
Brojni istorijski izvori upu}uju nas na
~iwenice koje govore o na~inu odevawa u Egiptu,
Asiriji i Vaviloniji, staroj Gr~koj, anti~kom
Rimu i Vizantijskom carstvu. Od antike do
poznog sredweg veka nema drasti~nih promena u
na~inu odevawa, osim kada je ono vezano za `ivot
na dvorovima, {to je posebno kulminiralo u 17.
OCENE I PRIKAZI
veku u Francuskoj. Prefiweni modni talas,
ro|en u dvorskom visokom dru{tvu, polako se
{irio i na gra|ansku klasu, prilago|en wenim
potrebama i mogu}nostima.
Umno`avawe qudskih produ`etaka u „Gutenbergovoj
galaksiji“ uslovilo je i mogu}nost memorisawa
fakata koji su ~inili deo istorije svakodnevnog
`ivota: pored {tampe koja je omogu}ila
izdavawe velikog broja publikacija, od kwiga (memoara,
putopisa, drugih kwi`evnih i nau~nih
dela) do posebnih izdawa, kao {to su modni i drugi
~asopisi, `urnali, katalozi raznih vrsta; arhivska
gra|a, koja je u rukopisnom ili {tampanom
obliku svedo~ila o privatnim i javnim momentima
vezanim za naruxbu i izradu odela; likovna dela,
od crte`a do grafike, gravire i slike, bila su
tako|e vredan dokumenat vremena; na kraju, pojava
fotografije koja je do 60-tih godina 19. veka bila
privilegija jednog gra|anskog sloja, ~ine}i wen
statusni simbol tek je pojavom talbotipije, jeftinijeg
na~ina wene izrade, prihva}ena u naj{irim
dru{tvenim slojevima i zbog toga je dragocen i
primaran izvor za izu~avawe gra|anskog na~ina
odevawa od druge polovine 19. veka.
Zbog tesne istorijske veze sa Austrijom
evropski uticaji u na~inu odevawa stizali su br-
`e u Vojvodinu, preko Be~a i Pe{te, nego u druge
delove na{e zemqe. Iako je gra|anska klasa
prihvatala evropske modne oblike, tradicionalna
zavisnost je u jednom delu gra|anskog dru{tva
prisutna do 19. veka. Ona~inu odevawa i prisustvu
evropske mode u Vojvodini svedo~e platna
znamenith slikara, kao {to su Arsa Teodorovi},
Pavel \urkovi}, Konstantin Danil i drugi.
Prvi srpski modni ~asopis Magazin za
hudo`estvo, kwi`estvo i modu izlazio je u
Budimu i jedan je od prvih u Evropi koji je doneo
vest 5. aprila 1839. godine o „Va`nom otkri}u“,
fotografiji, koja je iste godine 19. avgusta, kao
najsenzacionalnije otkri}e 19. veka, promovisana
na sednici Akademije nauka i umetnosti u Parizu.
Smewuju se stilovi u modi, a oni po nazivima
odgovaraju stilovima u umetnosti, od
po~etka 19. veka do 30-tih godina 20. veka: ampir
(1804–1815), period restauracije (1815–1820),
391

OCENE I PRIKAZI
bidermajer (1815–1848) – bili su prepoznatqivi
i u modi, naro~ito na `enskoj ode}i koja se
mewala pod wihovim uticajem. Drugi rokoko
(1840–1870) je umetni~ki i modni stil koji je
karakterisala rasko{na, bogato nabrana krinolina.
Period me{avine stilova (1870–1890) i
secesije (na prelazu dva veka), karakteri{e
stapawe vi{e istorijskih stilova.
Modne trendove pratio je i razvoj tehnologije
i industrije, koji je omogu}io proizvodwu
najfinijih tkanina, ~ine}i ih dostupnim ve}ini
dru{tvenih slojeva. Pronalazak 19. veka je i {iva}a
ma{ina koja je ubrzala razvoj konfekcije.
Modne ku}e postaju obele`je mnogih evropskih
gradova, a prvu ku}u visoke mode otvorio je
[arl Frederik Vorig 1857. u Parizu. [ivewe
od zanata postepeno prerasta u umetnost.
Novi dru{tveni polo`aj `ene nakon Prvog
svetskog rata ogledao se i u modi, te ona po~iwe
da nosi modele prakti~ne, jednostavne i oslobo-
|ene suvi{nih detaqa. Dvadesetih godina ro|ena
je popularna igra ~arlston po kojoj su nazvane
kratke ve~erwe haqine, prilago|ene brzom plesu.
Krajem dvadesetih godina pojavquje se Gabrijela
[anel, ~uvena modna kreatorka, koja upravo
tada lansira svoje modne kreacije i danas prisutne
u svetu mode. ^uven je wen {anel kostim od
tvida, sa kratkim kaputi}em i kratkom sukwom,
kao i wena jednostavna mala crna haqina.
Tridesetih godina `enska moda prilago|avana
je mu{koj koja je, {to se trenda ti~e, bila
pod uticajem engleske mode. Glavni delovi mu-
{ke ode}e bili su uske pantalaone i frak, kao i
dugi redengot. Frak je za vreme Luja XVI postao
gala odelo dvora, a posle Francuske revolucije
vojna i ~inovni~ka uniforma. Tada se pojavquje u
raznim nijansama duginih boja, da bi se u 19. veku
vratio engleskoj eleganciji i crnoj boji. Koristio
se na balovima i u najsve~anijim prilikama
~itavog 20. veka. Uz wega se nosio cilinder, a u
ostalim sve~anim prilikama tvrdi halbcilinder.
I danas je frak profesionalno odelo
dirigenata i muzi~ara klasi~ne muzike. U 20.
veku nosio se uz prugaste pantalone, preko bele
ko{uqe, sa specijalnom belom maramom i iglom
od plemenitog metala. Tre}a varijanta sve~anog
crnog odela bio je smoking, kaput sa jednorednim
ili dvorednim kop~awem, dubokog izreza i sa
sjajnom svilom na reverima. Crne pantalone su sa
strane imale sjajnu traku, a nosile su se i uz
prsluk koji je kasnije zamewen {irokim pojasom.
392
Fotografija je nakon Luja Dagera koji ju je
ustoli~io u Parizu 1839. dobila svoj jednostavniji
i jeftiniji na~in izrade u vidu talbotipije,
pedesetih godina istog veka, {to je direktno
uticalo na wenu primenu u {irim dru{tvenim
slojevima i na pojavu ve}eg broja fotografa, kao
i fotografskih ateqea. [ezdesetih godina u
primeni su fotografije zalepqene na karton,
veli~ine vizit karte (6h9 cm), koje su se mogle
~uvati u specijalno izra|enim albumima, ~ija se
pojava i vezuje za vreme nastanka vizit karti.
Pojavom ve}eg broja ateqea nastala je velika
konkurencija, kao i potreba za reklamom, u
~iju su svrhu slu`ili reversi fotografija: uz
podatke o imenu fotografa, nazivu radwe i adrese,
~esto su i{li stilizovani prikazi medaqa
osvojenih na izlo`bama i titule (npr. dvorski
fotograf); tekst (u boji) krasili su floralni
oblici i geometrijske figure; kasnije su se pojavqivali
i bizarni crte`i, a osnovni podaci
{tampali su se i na ma|arskom i nema~kom jeziku.
Dagerotipije je u Vojvodini bilo malo, a
pouzdano se zna da je prve takve zapise ovde na-
~inio Anastas Jovanovi}, za~etnik fotografije
na na{im prostorima i dvorski fotograf. U
Vojvodini je snimio mesta na kojima su se odvijale
va`ne bitke tokom revolucije 1848. Iz
istog perioda sa~uvan je snimak Petrovaradinske
tvr|ave. Branka Radi~evi}a i Milicu Stojadinovi}
Srpkiwu Anastas Jovanovi} snimio je u Be~u.
Prvi poznati fotografski ateqe otvoren je
u Velikom Be~kereku 1854, godine, a otvorio ga
je I{tvan Oldal, ~iji je posao kasnije nastavio
wegov istoimeni sin i ateqe je bio otvoren do
1921. godine. Novi Sad je svoj prvi fotografski
ateqe dobio zauzimawem Georgija Kne`evi}a,
~ije su fotografije zabele`ile J. J. Zmaja sa
bra}om, Novaka Radowi}a, sestre Ninkovi}, Mi-
{u Dimitrijevi}a, Literarne dru`ine u Pe~uju i
mnoge druge. Nakon wega pojavili su se Stefan
Vulpe, Ignac Rajs, Ignac Fulk i jo{ veliki broj
ostalih fotografa. [ezdesete godine karakteri-
{e ne samo veliko interesovawe za portretnu
fotografiju, koja je zbog nezgrapnosti opreme
mogla da se radi jedino u ateqeima, nego i pojava
velikog broja fotografskih ateqea u svim vojvo|anskim
gradovima i varo{icama, koji su do
kraja veka postali pravi fotografski centri
(Veliki Be~kerek, Pan~evo, Vr{ac, Bela Crkva,
Velika Kikinda, Subotica, Sombor, Sremska
Mitrovica, itd.)

Celokupan pregled navedenog istorijata je
na izlo`bi ilustrovan naravno velikim brojem
fotografija, na kojima su, zaslugom ~uvenih
fotografa, zabele`eni kako nepoznati i anonimni
qudi vojvo|anskih mesta, tako i poznate
li~nosti, kao {to su Laza Kosti}, Lenka Dun-
|erski, Ja{a i Milica Tomi}, \or|e Nato-
{evi}, Vasa Pelagi}, Milan ]ur~in i mnogi
drugi; garderoba u kojoj su snimani nosi odlike
stila i trenda koji je u wihovo vreme vladao,
{to je evidentno i iz izgleda enterijera u kojem
su fotografije nastale. Veliki broj haqina,
kaputa i drugih odevnih detaqa, na lutkama i u
vitrinama, poslu`ili su da se u jednom gra|anskom
ambijentu, do~aranom komadima stilskog
name{taja i rekonstrukcijom foto-ateqea, oseti
duh jednog minulog doba, u kojem je sve~anost
`ivqewa bio svaki trenutak vredan pomena, a u
koje su, pre svega, spadali i odlasci u ateqee
vojvo|anskih majstora svetlopisa.
mr Lidija Mustedanagi}
VOJVODINA I PRVI SRPSKI USTANAK
Izlo`ba u Muzeju Vojvodine, Novi Sad, 2004.
Muzej Vojvodine je na izvanredan na~in
obele`io dvestotu godi{wicu od po~etka Prvog
srpskog ustanka i stvarawe moderne dr`ave
izlo`bom „Vojvodina i Prvi srpski ustanak“.
Izlo`ba je rezultat vi{emese~nog istra`ivawa
u institucijama kulture u Beogradu i {irom
Vojvodine. Katalog kao i sama izlo`ba svakom
posetiocu pru`aju potpunu sliku o doga|ajima,
delovawu istaknutih li~nosti, diplomatskim,
privrednim i kulturnim vezama izme|u Srba koji
su `iveli na prostoru Habzbur{ke monarhije i
Srba iz Beogradskog pa{aluka.
Izlo`ba je realizovana u decembru mesecu
2004. godine u Muzeju Vojvodine. Autori izlo-
`be i kataloga su Veselinka Markovi}, kustos
istori~ar, i Suzana Milovanovi}, vi{i kustos
istori~ar. Likovno re{ewe izlo`be i kataloga
delo je Dragana Radovanovi}a, akademskog vajara.
Recezent izlo`be i kataloga je akademik Slavko
Gavrilovi}, koji je otvorio izlo`bu i odr`ao
prigodno predavawe. Organizaciju tehni~ke realizacije
izlo`be predvodio je Zvonko Boras sa
osobqem tehni~ke slu`be Muzeja Vojvodine. Uz
izlo`bu Muzej Vojvodine je izdao katalog, delimi~no
kolorisan, izuzetnog kvaliteta i bogato
opremqen. Posebnu vrednost ~ini sadr`ajan
tekst podeqen na iste tematske celine kao i
postavka sa izborom fotografija sa izlo`be za
koje su zaslu`ni su Canon M i Milica \uki}.
Prevod rezimea na engleski jezik uradila je
Qubica Jankov.
OCENE I PRIKAZI
Prvi srpski ustanak, nacionalna i socijalna
revolucija, ozna~io je po~etak borbe za
oslobo|ewe Srba od turske vladavine i stvarawe
moderne srpske dr`ave tokom XIX veka. Na zboru
u Ora{cu 14. februara 1804. odlu~eno je da se
povede borba protiv dahija, a za vo|u je izabran
\or|e Petrovi} Kara|or|e. Buna na dahije
postepeno je prerasla u borbu protiv Turske carevine.
U toku desetogodi{we borbe i slavnih
pobeda stvoreni su temeqi civilne i vojne vlasti,
organizovani su sudstvo i prosveta.
Ustanak je nai{ao na odjek i kod Srba koji
su `iveli izvan Beogradskog pa{aluka, posebno
kod onih u Habzbur{koj monarhiji; oni su sna`no
podr`ali borbu za oslobo|ewe, u~estvuju}i u
wegovom pripremawu i stvarawu planova za
obnovu srpske dr`ave. Srbi pre~ani u~estvovali
su u organizaciji revolucionarne vlasti i prosvete
u Srbiji, obavqali diplomatske misije,
snabdevali ustanike novcem, hranom i oru`jem,
ukqu~ili se kao oficiri i obi~ni vojnici u
ustani~ku vojsku i prihvatali izbeglice. U
vreme Prvog srpskog ustanka do{lo je i do
narodnih pokreta seqaka u Sremu i grani~ara u
Banatu, koji su, pored socijalnog, imali i nacionalnooslobodila~ko
obele`je.
Doprinos Srba iz Habzbur{ke monarhije
Prvom srpskom ustanku bio je velik. Ustanak je u
istoriju ovih krajeva u{ao kao zna~ajno razdobqe,
puno promena i podsticaja za ja~awe ideje
nacionalog oslobo|ewa srpskog naroda.
393

OCENE I PRIKAZI
Izlo`ba je bila postavqena u sali Muzeja
Vojvodine, ~iji je prostor omogu}io optimalnu
preglednost izlo`enog materijala. Ovaj zna~ajni
doga|aj u istoriji srpskog naroda predstavqen je
sa stotinak muzejskih eksponata izuzetne umetni~ke
vrednosti, me|u kojima su uqa na platnu,
akvareli, litografije i fotografije kao i uniforme,
kostimi, oru`je, kwige i arhivska gra|a.
Na izlo`bi posetioci su mogli videti atraktivne
eksponate kao {to su portreti Kara|or|a
(uqe na platnu, Vojni muzej, Beograd), Alekse
Nenadovi}a (litografija, Muzej Vojvodine), Hajduk
Veqka (uqe na platnu, Vojni muzej, Beograd),
Stefana Stratimirovi}a (uqe na platnu, Galerija
Matice srpske, Novi Sad), Prote Mateje
Nenadovi}a (uqe na platnu), Save Tekelije (bakrorez,
Muzej Vojvodine, Novi Sad) i Dositeja
Obradovi}a (uqe na platnu, Galerija Matice
Srpske, Novi Sad), zatim sliku Zbor u Ora{cu
(uqe na platnu, Istorijski muzej Srbije), akvarel
Parlatorija u Kovinu (Istorijski muzej
Srbije, Beograd), Kara|or|evu dolamu (Istorijski
muzej, Beograd), uniformu Kara|or|evog regula{a
(Vojni muzej, Beograd), Istorijsku kartu
srpskih zemaqa Save Tekelije (Muzej Vojvodine,
Novi Sad), kwige Istorija raznih slavjanskih
narodov Jovana Raji}a (Muzej Vojvodine, Novi
Sad) i Stematografija Hristofora @efarovi}a
(Muzej Vojvodine, Novi Sad), te oru`je i
arhivsku gra|u koji dokumentuju doga|aje iz
vremena ustanka.
Prire|ivawem ove velike i ozbiqne izlo-
`be koja obra|uje problematiku odnosa Srba
pre~ana i Srba iz Srbije Muzej Vojvodine se
uvrstio me|u institucije koje su na dostojan
na~in obele`ile veliku godi{wicu Prvog srpskog
ustanka, prelomnog doga|aja u istoriji
srpskog naroda. Istovremeno ova izlo`ba ima i
nau~ni karakter, jer omogu}uje da se sagledaju
va`ni momenti vezani za pro{lost ovih krajeva.
SVETOZAR MILETI] I WEGOVO DOBA
Izlo`ba u Muzeju Vojvodine, Novi Sad, 2004.
U Muzeju Vojvodine, 23. februara 2004.
godine otvorena je izlo`ba pod nazivom „Svetozar
Mileti} i wegovo doba“, autora Suzane
Milovanovi}, vi{eg kustosa istori~ara. Recenzent
izlo`be i kataloga akademik ^edomir Popov
odr`ao je tom prilikom prigodno predavawe.
Likovno-grafi~ko re{ewe izlo`be i kataloga
dala je Marija Davidovi}, akademski slikar. Tehni~ko
re{ewe izlo`be uradio je Zvonko Boras.
Autor izlo`be znala~ki, hronolo{kim sledom
upoznaje posetioce sa mnogobrojnim detaqima
iz `ivota i rada Svetozara Mileti}a
(1826–1901), advokata, istaknutog politi~ara i
publiciste. Preko vrednih eksponata mo`emo
pratiti delatnost ovog borca za prava i slobodu
srpske nacionalne mawine u Ugarskoj. Na pregledan
na~in istaknuta je uloga Mileti}a, kao
osniva~a Srpske narodne slobodoumne stranke u
Ugarskoj, tvorca wenog programa i vo|e; osniva~a
i prvog urednika lista Zastave. Mo`emo
slobodno re}i da je autorka odli~no predstavila
394
Milkica Popovi}
lik i delo Svetozara Mileti}a, ali i vreme u
kojem je `iveo, sa najzna~ajnim doga|ajima i
li~nostima tog doba. Prezentovana je Mileti-
}eva uloga u Revoluciji 1848–1849, wegovo u~e-
{}e na Blagove{tenskom saboru (1861), stav prema
Isto~nom pitawu i merama koje je sproveo
kao gradona~elnik Novog Sada. Nacionalnooslobodila~ke
te`we prikazane su preko delovawa
Ujediwene omladine srpske (1866–1871). Likovi
Mileti}evih savremenika, kwi`evnika Jovana
Haxi}a Sveti}a, pesnika Jovana Jovanovi}a
Zmaja, kneza Mihajla Obrenovi}a, advokata Mihajla
Polit–Desan~i}a, patrijarha Josifa Raja-
~i}a, upotpuwuju predstavu Mileti}evog doba.
Izlo`ba je rezultat vi{egodi{weg bavqewa
autora ovom temom, {to se mo`e videti i iz
bogatstva izlo`enog materijala. Uqa na platnu,
crte`i, biste, fotografije, arhivska gra|a, ~asopisi,
name{taj, verno i potpuno prikazuju
politi~ki i kulturni `ivot Srba u drugoj polovini
XIX veka u Ugarskoj. Pored predmeta iz

fonda Muzeja Vojvodine izlo`eni su eksponati
Rukopisnog odeqewa Matice srpske, Biblioteke
Matice srpske, Galerije Matice srpske i Porodi~ne
zaostav{tine Mileti}evih potomaka (dr
Slavko Mileti}, Jelena Taxi}, Severina Mileti}
Prostran). Posebno se izdvajaju uqa na platnu,
odnosno portreti Svetozara Mileti}a koja
su rad istaknutih slikara: Novaka Radoni}a,
Nade`de Petrovi}, Aksentija Marodi}a, Petra
Dobrovi}a, Uro{a Predi}a. Svojom atraktivno-
{}u posetioce su posebno privukli sto za {ah i
foteqa Svetozara Mileti}a.
Reprezentativan katalog, bogato opremqen,
veoma sadr`ajan, po tekstu i ilustracijama,
ostaje kao najboqi dokaz uspe{no postavqene
izlo`be.
Autor je u potpunosti, nau~no i muzeolo{ki
predstavio lik, delo i doba Svetozara Mileti}a.
Postavka neoptere}ena legendama, uz dobar izbor
materijala, na slikovit na~in u~inila je bliskim
jedno pro{lo vreme.
Veselinka Markovi}
GRADOVI VOJVODINE OKOM STARIH STARIH FOTOGRAFA
Izlo`ba fotografija gradova Vojvodine
Muzej Vojvodine, Novi Sad, 2004.
Izlo`ba Gradovi Vojvodine okom starih
fotografa, otvorena je u Muzeju Vojvodine 8.
oktobra 2004. godine. Nastala je kao rezultat
jednogodi{weg istra`ivawa u oblasti istorije
vojvo|anske fotografije i stru~nog uvida u
muzejske i privatne zbirke zaqubqenika stare
fotografije. Autor ove reprezentativne i po
mnogo ~emu zna~ajne izlo`be je Milkica Popovi},
kustos istori~ar Muzeja Vojvodine. Recenzent
izlo`be i kataloga, koji obiluje bogatstvom
podataka, do sada nepoznatih ili nedovoqno
ispitanih, je Ferenc Nemet, vrstan znalac istorije
„svetlosnih zapisa“. Likovno i grafi~ko
re{ewe izlo`be i kataloga uradio je mr Dragan
Radovanovi}, akademski vajar, a tehni~ki je
realizovao Zvonko Boras sa saradnicima. U
Muzeju Vojvodine izlo`ba je bila dostupna posetiocima
do kraja oktobra, a nakon toga je, 8.
novembra, postavqena u Zavi~ajnom muzeju u
Rumi. Tokom februara i marta izlo`ba }e biti
otvorena u Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici,
a tokom maja gostova}e u Kotoru.
@ele}i da prvi put na ovaj na~in prezentuje
deo kulturne ba{tine Vojvodine, eksterijernu
fotografiju nastalu na ovim prostorima, autor
je znala~ki pristupila koncepciji izlo`be. Radi
boqe preglednosti obiqa raritetnih fotografija
i razglednica kao i podataka o fotografima,
jasno je izdvojila nekoliko celina.
OCENE I PRIKAZI
Prva od wih ilustruje same po~etke fotografije
u Vojvodini, koji su vezani za ime Anastasa
Jovanovi}a, prvog srpskog dagerotipiste i litografa,
predstavqawem wegovih snimaka Petrovaradinske
tvr|ave, nastalih 1850. i 1854. godine.
Daqi razvoj eksterijerne fotografije autor
prati prezentacijom fotografskih zapisa ve}ih
mesta u Vojvodini i to naro~ito pa`qivim
odabirom materijala. Na taj na~in uspeva da
zadovoqi hronolo{ki kontinuitet, razvoj kvaliteta
fotografije, zastupqenost poznatih fotografa,
koji su delovali u jednoj sredini, u datom
periodu, zna~ajne objekte i wihovu transformaciju
tokom vremena i samim tim, daje vizuelni
pregled razvoja pojedinih urbanih sredina u Vojvodini.
Na ovaj na~in predstavqeno je jedanaest
gradova: Novi Sad, Vr{ac, Zrewanin, Sombor, Subotica,
Pan~evo, Sremska Mitrovica, Ruma, Zemun,
Bela Crkva i Kikinda.
Pojava fotografije predstavqa jedno od
najzna~ajnijih tehni~kih otkri}a 19. veka, koje je
brzo na{lo {iroku primenu u oblasti nauke,
tehnike, umetnosti i postalo bitan vid komunikacije
u savremenom dru{tvu. Pronalazak fotografije
zvani~no je priznala Francuska akademija
umetnosti (1839), a wen izumiteq je Luj
Dager. Prvi fotografski zapisi, nastali primenom
wegovog postupka, nazvani su dagerotipija.
Nedostatak Dagerovog postupka je taj, {to je bio
395

OCENE I PRIKAZI
komlikovan i skup, a omogu}avao je izradu samo
jednog snimka. Samim tim, fotografisawe je sve
do {ezdesetih godina 19. veka bilo privilegija
samo malog broja qudi. U Vojvodini je do danas
poznata jedna takva dagerotipija, koja se ~uva u
porodici @ivanovi} iz Sremskih Karlovaca.
Po~etkom ~etrdesetih godina, dagerotipiju je
potisnuo novi postupak, otkri}e Henrija Foksa
Talbota, koji je omogu}io izradu fotografije na
papiru, i to u neograni~enom broju primeraka.
Ovakav na~in izrade fotografije bio je jeftiniji
i samim tim brzo je stekao primenu u naj-
{irim slojevima dru{tva. To je direktno uticalo
na pojavu putuju}ih fotografa, a i na otvarawe
fotografskih ateqea. Zbog blizine Be~a i Pe-
{te u Vojvodinu su brzo prodirale sve inovacije
sa zapadnoevropskih prostora, o ~emu svedo~i i
pojava prvih fotografskih ateqea na ovom podru-
~ju (1854). U wima je nastalo ~itavo bogatstvo
portretne fotografije, koja je postala veoma
popularna ve} {ezdesetih godina 19. veka. Nedovoqna
mobilnost fotografa zbog te{ke i kabaste
opreme, kao i ~iwenica da nije bilo poruxbina
za snimawe u eksterijeru, samo su neki od razloga
zbog kojih nam stari fotografi nisu ostavili
ve}i broj takvih fotografskih dela. Ipak su neki
od wih ve} tada shvatili dokumentaristi~ka
svojstva fotografije i pa`qivo su bele`ili
zna~ajne pojave i objekte. Me|u wima su: I{tvan
Oldal, Georgije Kne`evi}, Josip Singer, Johan
Rehnicer i pojedini anonimni fotografi.
Ovih nekoliko podataka o razvoju fotografije
bilo je neophodno pomenuti samo iz razloga
da se jasnije sagleda ulo`eni napor i stru~an
396
pristup koji je autor izlo`be pokazala pri
rasvetqavawu ove teme. Milkica Popovi} je
uspela da od najve}ih zaqubqenika fotografije
sakupi i prika`e javnosti veoma retke fotografije
gradova, koje su prava umetni~ka dela. U
tome su joj pomogli: Kokaji ^aba, Nemet Ferenc
iz Novog Sada, Majer Nandor iz Sombora, Bo-
{kovi} Qubomir iz Bavani{ta i prof. dr Jovan
Maksimovi} iz Rume. Dragocenu pomo} pru`ili
su joj i slede}i muzeji i institucije: Gradski
muzej, Istorijski arhiv i Srpska pravoslavna
op{tina u Subotici, Istorijski arhiv i Gradski
muzej u Somboru, Rimokatoli~ka parohija u Zrewaninu,
Gradski muzej u Vr{cu, Narodni muzej u
Pan~evu, Muzej Srema u Sremskoj Mitrovici, Zavi~ajni
muzej u Rumi, Zavi~ajni muzej u Zemunu i
Muzej grada Beograda.
Wihovom predusretqivo{}u i autorovim
istan~anim ose}ajem za lepotu i vrednost fotografije
kao istorijskog izvora i muzejskog
predmeta, na izlo`bi je prikazano 119 veoma
retkih fotografskih zapisa. Pored fotografija
i razglednica predstavqeni su i fotoaparati raznih
proizvo|a~a sa kraja 19. veka do tridesetih
godina 20. veka, koji su vlasni{tvo Muzeja Vojvodine,
Ivana Karlavarisa i Milo{a Bandina iz
Novog Sada.
Izlo`ba Gradovi Vojvodine okom starih
fotografa bez sumwe je dragocen doprinos izu-
~avawu istorije fotografije u Vojvodini, a
postoje}i katalog je dobra osnova za budu}u
monografiju posve}enu ovoj temi.
Qubica Oti}

ILIJA BOSIQ – „IRONIJA IRONIJE“
U vremenu od 27. novembra do 8. decembra
2004. u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu na 150 m 2
u Sve~anoj sali i u holu predstavqena je izlo`ba
slikara Ilije Ba{i~evi}a–Bosiqa pod nazivom
„Ironija ironije“. Autori izlo`be su prof. dr.
Je{a Denegri, istori~ar umetnosti, Darinka
Rackov, istori~ar umetnosti, i dr. Vojin Ba{i-
~evi}, sin umetnika. Izlo`bu je pratio prigodan
katalog u izdawu Muzeja Vojvodine na 70 strana,
na srpskom i engleskom jeziku. Autori teksta,
prof. dr. Je{a Denegri i Biqana Tomi}, dali su
kriti~ki prikaz stvarala{tva Ilije Ba{i~evi}a
– Bosiqa, a osnovne biografske podatke
predo~ila je Gordana Vuksanovi}. Prate}i deo
kataloga je katalo{ki popis od 179 umetni~kih
dela Ilije Bosiqa, po umetnikovom izvornom popisu,
neobjavqenih i nepoznatih {iroj javnosti.
Ciq izlo`be bio je da se novosadskoj
javnosti predstave do sada nevi|ene slike, koje su
u vlasni{tvu wegovog sina Vojina Ba{i~evi}a. U
saradwi sa Muzejom Vojvodine, ponovo je skrenuo
pa`wu na ovog slikara kroz izlo`bu koja }e
ostati kao jo{ jedan primer umetni~kih tokova
na{e moderne umetnosti Vojvodine.
Ilija Bosiq rodio se u [idu 1895. godine,
bavio se zemqoradwom, a negde 50–tih godina 20.
veka po~eo je da slika. Najpre je to bio wegov
odgovor, revolt i razo~arewa, a zatim je nastavio,
u umetni~kom zanosu, sa ~udnom, nepredvidivom,
stoga ~esto osporavanom ali priznatom
umetno{}u, koja biti{e izme|u sna i jave, naive
i modernog. Wegova umetnost je duboko filozofska,
promi{qena, puna bajki i pri~a, se}awa,
pre svega likova fantasti~nih stvorewa i bi}a.
Bosiq predstavqa svoj umetni~ki svet svrstan
u nekoliko ciklusa: „Apokalipsa“, „Biblija“,
„Istorija“, „Narodne pesme i legende“,
„Lete}i qudi“, „Ilijada ili neki moji zami{qaji“,
„Ptice, ribe i `ivotiwe“, Grupa H-gva{evi
i crte`i. Sami nazivi ciklusa dovoqno govore o
raznovrsnosti dela, neobi~nosti, a posebno o
ogromnom opusu od 2.131 delu, koji je kompletno
objavqen u kwizi „Moj otac Ilija“ – nacrt za
automonografiju autora Dimitrija Ba{i~evi}a –
– Mangelosa, istori~ara umetnosti, {tampanoj u
Novom Sadu 1995. godine, gde pored brojnih
kriti~kih prikaza i publikacija slika stoji i
popis svih izlo`bi u zemqi i inostranstvu, od
kojih je 26 samostalnih, od 1962–1994. godine.
OCENE I PRIKAZI
@eqa je bila da se ovom izlo`bom podsetimo
na slikara izme|u ostalog po{to je wegov
memorijalni muzej „Ilinijanum“ u [idu zatvoren
za javnost. Ovom izlo`bom u Muzeju Vojvodine,
dosada nepoznate ili nevi|ene slike iza-
{le su pred o~i javnosti i jo{ jednom pokazale
da Ilija Bosiq zaslu`uje pa`wu.
Verovatno je sam naziv izlo`be i kataloga
„Ironija–ironije“ pomalo zbuwuju}i. Po re~ima
Biqane Tomi} „Za{to ironija? Stvarao je umetnost,
a ona ga je ispuwavala radom i sre}om“.
„Ironija ironije“ ili komentar Mangelosa o
„Transformaciji Ilijinog `ivota u wegovim poznim
godinama je za sve, pa i za naju`u porodicu
i sinove, bila „vrhunac ironije“. U Mangelosevim
tekstovima o Ilijinom stvarala{tvu provla~e
se dva bitna stava metafore – istina i
ma{ta. Istina kao saznawe i ma{ta kao umetni-
~ka kreativnost koja prerasta iz nerealnog sveta
u realni i obnuto. Ti ~esto ponavqani likovi sa
dve glave nisu ni{ta drugo do shvatawe dvoli-
~nosti qudi, sveta razli~itog mi{qewa, sukoba
uvek postojanog, a ~ovek sa dva lica je po re~ima
umetnika kao „marama sa dva lica“.
Kakogod tuma~ili umetnost Ilije Bosiqa,
kao naivnu ili modernu, ostaje ~iwenica da je
wegovo delo naivno u smislu {to nije {kolovan
slikar, ali specifi~nost, individualnost, duboka
religioznost, ose}aj pro{losti, bajki uvek je
aktuelno i ostaje kao osobena metafora sveta
istine i ma{te. Koriste}i kreativne, ma{tovite
i sigurne linije, duboko promi{qene forme i
zvu~an kolorit umetnik predstavqa svoj svet.
Iz wegovog brojnog umetni~kog opusa na ovoj
izlo`bi predstavqeno je 88 dela – slika, crte-
`a, na platnu hartiji ili staklu, koje su autori
izlo`be slo`ili u pomalo neobi~nu postavku,
kakva su ve} i sama dela umetnika. Dela maweg
formata, nepravilnog oblika ra|ena na staklu
slo`ena su u neku neformalnu celinu, gde je u
sredini crte` sa likom Ilije Bosiqa sa signaturom,
dok su ve}i formati, uqa na platnu,
pratili tematiku u postavci izlo`be.
Bez obzira na razli~ito mi{qewe o stvarala{tvu
ovog umetnika, da Bosiq zaslu`uje pa`wu
i ovakve izlo`be kao i daqe izu~avawe jer je
uvek savremen umetnik na{eg doba.
Darinka Rackov
397

OCENE I PRIKAZI
IZLO@BA SLIKA KOSTE BRADI]A
Muzej Vojvodine, Novi Sad, 2004.
Muzej Vojvodine je, rukovo|en idejom da u
okviru svojih godi{wih programa izlo`bene delatnosti
prika`e kulturnoj javnosti dela istaknutih
likovnih stvaralaca, septembra 2004.
organizovao izlo`bu slika Koste Bradi}a. Novosadski
qubiteqi umetnosti imali su jedinstvenu
priliku da prvi put upoznaju dela jednog od
protagonista razvoja srpskog modernog slikarstva
druge polovine 20 veka. S obzirom na to da
se on nikada do sada svojim radovima nije predstavio
poklonicima wegovog slikarstva u ovom
gradu, obostrano zadovoqstvo je bilo veliko.
U izlo`benom prostoru Sve~ane sale i u
foajeu Muzeja Vojvodine Bradi} je izlo`io
preko 60 svojih slika ra|enih u tehnici uqa na
lesonitu, u stvari svojih ostvarewa nastalih u
posledwoj deceniji. Zapravo koncept izlo`be
krajwe je jednostavan jer se u tematskom pogledu
sastoji od pejza`a nastalih u posledwa dva ciklusa
slika nazvanih Oma` Van Gogu i U ~ast
Savi [umanovi}u. Boqi poznavaoci wegovog slikarstva
poku{avali su, posmatraju}i ove „prizore–pejza`e“,
da doku~e unutra{wu logiku razvoja
ovog slikarstva imaju}i, pritom, u vidu wegova
iskustva Medijale i asocijativne apstrakcije do
nove figuracije. Obra}awe temama pejza`a vojvo-
|anskih krajolika, sa raznih putovawa i mrtvih
priroda ne mora obavezno i na prvi pogled da
deluje sasvim kao racionalan izbor, ali mu se
autenti~nost svakako ne mo`e osporavati, mada
na~in obrade strukture slike i koloristi~ki
zvuci neminovno podsti~u odre|ene asocijacije.
Me|utim, na tim pejza`ima nastalim krajem pro-
{log i po~etkom ovog slede}eg Bradi} na~inom
slikarske interpretacije demonstrira jedan potpuno
legitiman na~in komunikacije sa realnim
~iwenicama savremenog sveta i u tom kontekstu
sagledavano mo`e se re}i da se na ovaj na~in
samo potvr|uje kontinuitet jezika ekspresionizma
kao uvek aktuelnog i savremenog na~ina
likovnog izraza.
Koreni duhovne korespondencije i sli~nost
vokabulara u prepoznatqivom pristupu tematskoj
i likovnoj strukturi slike sa slikarskim veli-
~inama pro{lih vremena kao {to su Van Gog,
Sezan i [umanovi}, sa jedne strane ozna~ava
398
neskriveno umetnikovo divqewe prema delima
ovih slikara, {to je i bio osnovni idejni koncept
koji je uslovio nastanak dva ciklusa slika
nazvanih Oma` Van Gogu i U ~ast Savi [umanovi}u.
Istovremeno, sa druge strane, to vizuelno
tragawe zapravo je totalni intimisti~ki do`ivqaj
dubinskog poimawa prirode Bradi}a kao veruju}eg
~oveka i svesna namera da se odgonetnu
sve tajne prirode i da se nazre lepota bo`ijeg
prisustva i veli~ina wegovog stvarala~kog dela.
Zato su utisak lako}e kojom zra~e ove slike i
funkcionalan sklad likovnih elemenata zapravo
samo izraz dubokog i spontanog do`ivqaja prirode
umetnika koji se definitivno okrenuo sopstvenom
stvarala~kom bi}u i opsesiji iz mladosti.
Bradi} svoj aktuelni slikarski anga`man
obja{wava re~ima da je principe estetike usvojio
odavno, ali joj je sada dodao duhovnost kao
nadgradwu u smislu otkrivawa onog nevidqivog
golim okom i na prvi pogled, a to je – unutra{wa
lepota prirode.
Sa stanovi{ta teorijskog pristupa istoriji
moderne umetnosti, i to je za ovu izlo`bu va`na
~iwenica, mo`e se sa dosta racionalnih razloga
tuma~iti ova aktuelizacija ekspresionizma i kao
neko vra}awe „zaostalog“ duga zahtevima i idejama
postmoderne. U idejnom kontekstu to na izvestan
na~in mo`e da zna~i preispitivawe nekih
ideja i iskustava moderne likovne umetnosti, pre
svega neoimpresionizma i ekspresionizma. To je
koncept tzv. kreativne modifikacije ili kreativne
revizije – u na{em savremenom slikarstvu
i nekih, mo`da, nedore~enih primarnih modernisti~kih
ideja 20. veka – kao i mogu}nost pro{irewa
tih vrednosti. Taj idejni koncept o~igledno
se sre}no uklopio u Bradi}ev duhovni prostor
u kojem kompatibilnost ideja sa sli~nim ranijim
iskustvima velikana umetnosti kao {to su Van
Gog i [umanovi}, nije wegova ni primarna
namera, a ni slu~aj, ve} je pre svega, izraz slikarskog
senzibiliteta i umetnikovog li~nog
odnosa prema svetu i umetni~kom delu.
Na slikama koje su bile izlo`ene u Muzeju
Vojvodine jasno je uo~qiv jedan negovan i krajwe
prefiwen naivisti~ki pristup, potpuno dora-
|en u poetskom smislu sa izra`enim ose}awem za

detaq koji opet, sam po sebi, defini{e prostor
slike. Istovremeno on insistira na autenti~nosti
„prizora–pejsa`a“, ali i na autenti~nosti
smisla same slike, odnosno wene primarne ideje,
{to podrazumeva da wegove slike ne opona{aju
pejza`, ve} su jedan potpuno nov likovni do`ivqaj
neke realne ~iwenice. Tu se jasno uo~ava
namera i zamisao da se iskqu~ivo slikarskim
sredstvima artikuli{e slo`eni odnos samog pejza`a
i autenti~nosti same slike pejza`a tra`e-
}i, pritom, wihove dodirne ta~ke i istovremeno
ih suprostavqaju}i.
Bradi}eva kompoziciona re{ewa su znala-
~ki uravnote`ena i izbalansirana jer prostor
slike gradi na~inom tzv. funkcionalne perspektive
sekundarno geometrizovanih poqa i horizontalnih
povr{ina, ~emu dodaje pikturalnu
funkcionalnost hromatske skale koja emituje
neku unutra{wu i tajanstvenu svetlost. Svetlost
Bradi}evih pejza`a, mrtvih priroda i enterijera,
koja doprinosi utisku tajanstvenosti, nije
raspore|ena scenski i ne oblikuje forme ve} kao
da isti~e iz same slike, u mnogome zavisi od
hromatske skale i na~ina upotrebe boje. Fino
tkawe skladnog odnosa hladnih tonova plave,
zelene i toplog okera nano{enih na podlogu
zgusnutim i kratkim potezima ~etke, naj~e{}e
kao ~istih boja bez valerskih gradacija jeste
osnovna odlika tog stila, {to sve zajedno stvara
utisak vedrine i odi{e sna`nim optimizmom.
Iako Bradi}evo slikarstvo ne pripada figuralnom
konceptu osim nekoliko izlo`enih
slika, atributi ~ovekovog prisustva uvek su jasno
nazna~eni ~ime je na simbolo~an na~in izra`ena
`eqa da se istakne lepota i su{tina prirode u
jedinstvu sa ~ovekom. To zavodqivo uvo|ewe u
tajne unutra{we lepote prirode stvara fascinantan
ose}aj dok stojimo pred slikama metar- skih
dimenzija i dok ose}amo lako}u i jednostavnost
komunikacije sa wima, po~iwemo da ose}amo lagano
stapawe sa posmatranim pejza`om sa blagim
ose}awem „ulaska“ u wega. ^ini se, zato, da je tek
sa ovakvom vrstom komunikacije, sa wegovim pejza`ima
Bradi}ev rad na slici definitivno
zavr{en.
Bradi}a wegov zreli stvarala~ki tajming
o~igledno ne zabriwava, po{to je u slikarstvu
odavno prona{ao sebe, tako da mu bilo kakvi
iskoraci u tematskom i u artisti~ko-tehni~kom
smislu nisu primarni, jer svoju aktuelnost i
invenciju nalazi u svakoj narednoj slici, makar i
po cenu da te suptilne mene u svom slikarstvu
mo`e samo on svojim senzibilitetom da oseti i
prepozna.
Izlo`bu slika Koste Bradi}a otvorio je
ugledni istori~ar umetnosti i likovni kriti~ar
\or|e Kadijevi}.
Mile Igwatovi}
DA NA KRAJ SVOG @IVOTA NE STIGNEM PRAZNOG SRCA
Izlo`ba slika Oqe Ivawicki „O~ekivawe nemogu}eg“
Novi Sad, od 31. jula do 27. septembra 2004.
Raspeta na dve strane bulevara – gradske
`ile kucavice koja pod pravim uglom izbija na
Dunav, izlo`ba „O~ekivawe nemogu}eg“ Oqe
Ivawicki obuhvatila je u svojoj koncepciji dve
rasko{ne zgrade unutar kojih je bilo sme{teno
oko tridesetak slika, od onih ogromnih, nalik
muralima, koje opsedaju stepeni{te i pozivaju na
pewawe u Muzeju Vojvodine, do nekoliko mawih,
ukupno {est, koliko je bilo razme{teno po zidovima
velelepnog hola Dunavske banovine. O~ekuju}i
nemogu}e posetilac je mogao videti sasvim
izvesno Oqino reprezentativno slikarstvo i
autenti~an slikarski izraz kojem je ona ostala
OCENE I PRIKAZI
verna u delima nastalim od 1975. do 2004.
godine. „Ovde su moje sve slike, ja vi{e nijednu
nemam kod ku}e“, tiho je zavapila autorka posle
otvarawa izlo`be. Podsetimo se: u najve}im
svetskim centrima, galerijama i muzejima, kao
{to su Metropoliten i Muzej moderne umetnosti
u Wujorku, Nacionalna galerija u Va{ingtonu,
Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti u
Beogradu i u brojnim privatnim kolekcijama
{irom sveta, nalaze se radovi ove umetnice koja
je, pored ostalih izbora, birana me|u Izuzetne
pojedince 20. veka (Aj-Bi-Si Kembrix, 2000)
i me|u Vode}e `ive legende sveta za 2001.
399

OCENE I PRIKAZI
godinu (Aj-Bi-Si Kembrix, 2001). Kuriozitet
ove izlo`be je {to je ona bila ocewena za najpose}eniji
kulturni doga|aj 2004. godine u Novom
Sadu, prema saznawima nakon ispitivawa
javnog mwewa koje je obavila agencija SKAN.
Nakon Novog Sada izlo`ba je krenula put predivne
palate Rajhl u Subotici, ~ime se weno
kretawe ne okon~ava.
Na izlo`bi je najvi{e bilo slika formata
2h3 metra, premda i kompozicija na 7 metara
platna, kao i onih daleko mawih, koje ne staju ni
na pola kvadratnog metra. Zama{nost Oqinih
tema i motiva tra`e veliki prostor, ~ak i ako
na wemu treba da bude koncentrisan samo jedan
par usana i jezik u obliku jagode. Umetnica je
pre koju godinu u jednom intervjuu istakla kako
je atomizacija tela sve u~estalija odlika savremene
umetnosti, a da je ona na svom putu do mozga
stigla do jezika koji je jedan od va`nih qudskih
organa, wegov unapre|iva~. Kada je u obliku
jagode odgovara potrebi da ~ulni do`ivqaj sveta
predo~i u izvesnoj stopqenosti, zapravo u svoj
wegovoj grotesknosti (a atomizacija tela i wena
fantasti~na upotreba datira jo{ od renesanse
koja je ustoli~ila materijalni izraz karnevalske
umetnosti i kulture). Wome odi{e ve}ina slika
na ovoj jedinstvenoj izlo`bi, jer na wima sre}emo
zajedno veliki broj li~nosti razli~itih epoha,
kosmonaute, manekene, naga `enska i mu{ka
tela, religiozne motive, vo|e, kosmi~ke predele
Meseca i Marsa, brojeve, slikarske tube, predmete
za svakodnevnu upotrebu... „Delo Oqe Ivawicki
odi{e anti~kim i renesansnim duhom, duhom
ameri~kih inovacija i kosmi~ke euforije. U
izvesnom smislu, sa svojim opusom, Oqa je – klasifikator“,
naglasio je jednom prilikom Miro
Glavurti}. „Prolazim katalogizuju}i“ na~elo je
Leonida [ejke sa kojim je od prvih dana Medijale
umetnica intenzivno prijateqevala i dopisivala
se, na~elo koje je podjednako na{lo primenu
u wenoj poeziji i slikarstvu. Kao da brojni
likovi predstavqeni na ogromnom triptihu XX
vek ~ine samo poku{aj da se svekolika istorija
sveta u svom reperezentativnom i genijalnom,
sakupi, sa~uva, ~uvaju}i uspomenu na lica, odnosno
portrete Denikena, Dalaj Lame, Martina Hajdegera,
Madone, Pola Valerija, Leni Rifen{tal,
Margarit Jursenar, Noama ^omskog, Tesle...
U katalog ~uvenih qudi, besmrtnika i onih
prepoznatih po izvesnoj sklonosti, Oqa Ivawicki
400
uvrstila je sopstveni lik, ~esto kori{}en kao
motiv koji je na razne na~ine oblikovala. Bela
Duranci je to nazvao „suptilno emitovana narcisoidnost“,
premda prisustvo sopstvenog lika
mo`e biti okarakterisano kao ostvarena utopijska
~e`wa da se svakom istorijskom ~inu ili
fenomenu pri|e direktno, da se ostvari telesno,
~ulno prisustvo u brojnim segmentima qudske
istorije i geneze. Slike su pra}ene tekstovima
koji podjednako sugestivno prizivaju naklonosti,
motive, obja{wewa, ili su dodatak u svom
verbalnom vidu. ^este su replike na poznate
teme: Tajna ve~era (1984) je oma` Renatu Gutuzu
koji je na „svoju ve~eru“ pozvao slikare koje
voli, dok u Oqinom misti~nom ambijentu, za
stolom i udaqeni od wega, sede, a neki se tek
naziru, Isus, Juda, Borhes, Kortasar, Direr, Kalaji}
... Splav meduze jeste nastao potaknut
@erikovom slikom, ali apokalipti~ni {timung
na woj izaziva i prisustvo podmornice, za koju iz
prate}eg teksta saznajemo da je potopqeni Kursk,
vaskrsao sa dna mora. Apokalipsa je tema koja
nije zaobi|ena: na platnu dugom 7 metara stapaju
se erotika i smrt, devastirano telo i an|eli bez
lica sa patikom, papu~om, vi{wama (ili tre-
{wama?), bogorodicom, raspe}em i hladnim pogledom
generala Aleksandra Hejga. Kada sve
nestane, kada napustimo lice zemqinog {ara na
kojem nalazimo vol{ebni svet predmeta, lica,
biqaka, re|e `ivotiwa (jagwe ili salamander
kojem je svojevremeno posve}en ~itav ciklus),
vinu}emo se zajedno sa autorkom u prostrane kosmi~ke
visine i pejza`e: ovaj elemenat provejava
dobrim delom slika, preko Mese~evih mora,
kosmonauta (u skafander je obukla svoga oca i
sebe), do predela Marsa koje je ve} po~ela da
naseqava radom svoje neumorne ma{te. U zanosne
visine sa ~ovekom putuje sva simbolika wegove
ineteligencije, wegovog postojawa od minornog
do epohalnog – ni{ta ne propada. Oqa ne
spa{ava svet, ona samo daje putokaze koje, poput
onih u `itu, nagove{tenih slikom Iskcravawe,
treba pa`qivo pratiti, sabirati, tuma~iti i
odgonetati – ne svodi li se vaskolik ~ovekov napor
upravo na ~itawe tragova, koje neko zauman,
neko mudar, sa bo`anskim ili drugim prerogativima,
postavqa oko nas. Na nama je odgovornost:
pred nama je izazov.
mr Lidija Mustedanagi}