Oboljenja pluća - Ratiopharm
Oboljenja pluća - Ratiopharm
Oboljenja pluća - Ratiopharm
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>Oboljenja</strong> <strong>pluća</strong><br />
Bez disanja nema života<br />
SRPSKI
2 OBOLJENJA PLUĆA<br />
Desno<br />
plućno krilo<br />
Rebra<br />
Štitna žlezda<br />
Dušnik<br />
Bronhije<br />
Ova brošura treba na lak i razumljiv<br />
način da vam objasni simptome, uzroke<br />
i lečenje raznih oboljenja <strong>pluća</strong>.<br />
Dnevno udahnemo i izdahnemo više<br />
od 20.000 puta. Zadatak disanja jeste<br />
da se dopremi kiseonik, a izbaci ugljendioksid.<br />
Ova razmena gasova vrši se u<br />
plućima. Razlikujemo gornje disajne<br />
puteve (usta, nos, ždrelo, grkljan) i donje<br />
disajne puteve (dušnik, bronhije).<br />
Upala <strong>pluća</strong><br />
COPD (hronično<br />
opstruktivno oboljenje <strong>pluća</strong>)<br />
Zdrava razmena<br />
kiseonika<br />
Nedovoljna razmena<br />
kiseonika<br />
<strong>Oboljenja</strong> <strong>pluća</strong><br />
Bez disanja nema života<br />
Karcinom <strong>pluća</strong><br />
Bronhijalni<br />
šlajm<br />
Astma<br />
Tumor<br />
Mehurići u<br />
plućima<br />
Svaki udisaj drži nas u životu. Najrašireniji uzrok smrtnosti i invalidnosti jesu<br />
oboljenja <strong>pluća</strong>. I u Austriji su ove brojke u porastu.<br />
Kod svakog udisaja u disajne puteve<br />
dospeva mnoštvo čestica prašine,<br />
štetnih materija i virusa. Zbog toga<br />
su disajni putevi sa unutrašnje strane<br />
obloženi visoko specijalizovanom<br />
sluzokožom, koja treba da štiti naše<br />
disajne organe od štetnih materija. Ako<br />
je ova sluzokoža previše opterećena,<br />
ne može više da obavlja svoj zadatak,<br />
a kao posledica mogu da se jave razna<br />
oboljenja.<br />
Akutni bronhitis<br />
Prehlada je ponekad praćena akutnim<br />
bronhitisom. Pri tome dolazi do prolazne<br />
upale sluzokože bronhija.<br />
Tipične tegobe su: nadražajni kašalj,<br />
sluzavi ispljuvak, eventualno povišena<br />
temperaturea umor i opšta slabost.<br />
Akutni bronhitis obično prestaje posle<br />
nedelju dana.<br />
Ako bronhitis potraje duže, mogla bi<br />
da se razvije neka bakterijska infekcija,<br />
koja bi morala da se leči antibioticima.<br />
Hronični bronhitis<br />
Dugogišnje udisanje dima od cigareta<br />
i drugih štetnih materija (fina prašina,<br />
štetni gasovi) oštećuje sluzokožu u<br />
bronhijama. Sluzokoža je natečena i<br />
stvara rastegljiv, beličast šlajm, koji<br />
mora da se iskašljava. U početku<br />
obolele osobe kašlju, uglavnom, ujutro,<br />
a zimi često pate od prehlade. U<br />
tom stadijumu disajni putevi i <strong>pluća</strong><br />
mogu još uvek da se oporave zaustavljanjem<br />
izlaganja štetnim materijama.<br />
Ako postoji štetan nadražaj, a jutarnji<br />
napadi kašlja postanu trajno stanje,<br />
onda se radi o hroničnom bronhitisu.<br />
Posle dugogodišnjeg pušenja i izlaganja<br />
drugim štetnim materijama u vazduhu<br />
upala se pojačava, disajni putevi<br />
se sve više sužavaju i razvija se COPD<br />
Da li ste znali da …<br />
OBOLJENJA PLUĆA 3<br />
• je odrasloj osobi potrebno da<br />
udahne 9.000 litara vazduha<br />
• ukupna dužina cevi za provođenje<br />
vazduha iznosi oko 700 m?<br />
• su plućna krila različite veličine?<br />
Levo krilo je manje i lakše za oko<br />
100 grama.<br />
• su <strong>pluća</strong> bledoružičaste boje, ali<br />
da zbog čestica prljavštine postanu<br />
siva ili crna?<br />
• u plućima uvek ostane oko 1,5 litra<br />
vazduha? To je nužna rezerva u<br />
slučaju da kratko vreme ne možete<br />
da dišete.<br />
U svakom slučaju<br />
potražite lekara kod<br />
• iskašljavanja krvi<br />
• tegoba sa disanjem i bolova u<br />
grudima<br />
• sivkastog ili žućkastog ispljuvka<br />
(hronično opstruktivno oboljenje<br />
<strong>pluća</strong>), koje je neizlečivo!
4 OBOLJENJA PLUĆA<br />
Sprečavanje i lečenje<br />
Važna terapija kod hroničnog bronhitisa<br />
jeste prestanak pušenja i izbegavanje<br />
štetnih materija. Budite oprezni<br />
sa lekovima koji potiskuju nadražajni<br />
kašalj! Oni sprečavaju iskašljavanje<br />
šlajma i na taj način mogu da pogoršaju<br />
stanje bolesti. Kod hroničnog bronhitisa<br />
savetuje se obavezna godišnja vakcinacija<br />
protiv gripa.<br />
COPD – hronično opstruktivno<br />
oboljenje <strong>pluća</strong><br />
U Austriji ima 400.000 registrovanih<br />
pacijenata – tamna brojka trostruko je<br />
veća, sa tendencijom rasta! COPD se<br />
razvija šunjajući i ostaje neprimećeno<br />
godinama.<br />
Kod COPD radi se o hroničnom<br />
upalnom suženju disajnih puteva i<br />
bronhija, koje ne može da nestane!<br />
Funkcija <strong>pluća</strong> slabi i u progresivnom<br />
Šta treba sami da učinite:<br />
• Prekinite sa pušenjem!<br />
• Radite svakodnevno vežbe disanja.<br />
• Krećite se svakodnevno.<br />
• Izbegavajte zadimljene prostorije i<br />
udisanje fine prašine.<br />
• Idite na vreme lekaru ako stalno<br />
kašljete.<br />
stadijumu bolesti može da dođe do nedostatka<br />
kiseonika. COPD se najavljuje<br />
hroničnim kašljem i ispljuvkom. U<br />
kasnijem stadijumu bolesti dolazi do<br />
otežanog disanja. Što se oboljenje ranije<br />
dijagnostikuje, to duže oboleli mogu<br />
da uživaju u visokom kvalitetu života.<br />
COPD: rano otkrivanje – efikasno<br />
lečenje<br />
Pravoremena dijagnoza i ciljano lečenje<br />
su od presudnog značaja, jer za COPD u<br />
progresivnomj stadijumu jedva da postoje<br />
terapijske mogućnosti. Faktori rizika<br />
za COPD su, u prvom redu, pušenje<br />
i pasivno pušenje, kao i štetne materije<br />
u vazduhu (prašina, gasovi, isparenja).<br />
Pošto ovo oboljenje u početku protiče<br />
često bez simptoma, savetuje se provera<br />
funkcije <strong>pluća</strong> (putem spirometrije),<br />
naročito kod pušača, u okviru redovnih<br />
godišnjih pregleda.<br />
Život sa COPD – šta možete da<br />
učinite<br />
Da se <strong>pluća</strong> ne bi dalje oštetila, morate<br />
odmah da počnete izbegavati<br />
izlaganje štetnim materijama. Prvi<br />
korak jeste trenutan i dosledan prestanak<br />
pušenja! Dakle, bez nikotina – ni<br />
aktivno ni pasivno! Onaj ko puši, unosi<br />
velike količine štetnih materija u <strong>pluća</strong>.<br />
Onaj ko na radnom mestu mora da radi<br />
sa puno prašine ili/i opasnih gasova,<br />
treba stalno da nosi zaštitnu masku i koristi<br />
sve postojeće mogućnosti zaštite.<br />
Jačajte svoje mišiće, to vam olakšava<br />
i disanje i bolje snabdeva vaše telo kiseonikom.<br />
Pola sata ciljanog fizičkog<br />
kretanja dnevno (hodanje u prirodi,<br />
džogiranje, plivanje, gimnastika, hodanje)<br />
pomaže vam da sačuvate kvalitet<br />
života!<br />
Da biste poboljšali odn. vratili svoju<br />
telesnu sposobnost, kao terapija se<br />
preporučuje „pulmonalna rehabilitacija“.<br />
U zavisnosti od težine oboljenja,<br />
rehabilitacija može da se obavi stacionarno<br />
ili ambulantno u bolnicama ili<br />
terapijskim centrima.<br />
Lekovi<br />
U zavisnosti od stepena COPD, prepisuju<br />
se dodatni lekovi, koji dugoročno<br />
šire bronhije i blokiraju upalu. U progresivnom<br />
stadijumu, sa hroničnim<br />
manjkom kiseonika, pacijenti dobivaju<br />
trajnu terapiju kiseonikom.<br />
Zaštita od infekcija<br />
Pacijenti oboleli od COPD posebno su<br />
podložni virusnim i bakterijskim infekcijama<br />
disajnih puteva. Zato je godišnja<br />
vakcinacija protiv gripa imperativ, a<br />
svakako se savetuje i vakcinacija protiv<br />
pneumokoka.<br />
Upala <strong>pluća</strong><br />
(pneumonija)<br />
OBOLJENJA PLUĆA 5<br />
Upala <strong>pluća</strong> je zapaljenje plućnog tkiva,<br />
izazvano bakterijama, virusima ili<br />
gljivicama. Opasnosti od upale <strong>pluća</strong><br />
posebno su izloženi stariji ljudi i ljudi<br />
sa oslabljenim imunitetom, bolesnici sa<br />
lošijom prokrvljenošću <strong>pluća</strong> i strastveni<br />
pušači.
6 OBOLJENJA PLUĆA<br />
Simptomi bakterijske pneumonije su:<br />
• iznenadno povišena temperatura<br />
• loše opšte stanje<br />
• jak osećaj bolesti<br />
• kašalj sa žućkastim ispljuvkom<br />
• eventualni bolovi u grudima.<br />
Druge vrste pneumonije odlukuju se<br />
lako povišenom temperaturom, bolovima<br />
u mišićima, glavoboljom, kao i suvim<br />
kašljem.<br />
U slučaju pojave simptoma upale <strong>pluća</strong>,<br />
hitno vam treba individualna terapija,<br />
prepisana od strane lekara. Pored ostalog,<br />
kod bakterijske upale <strong>pluća</strong> mogu<br />
da se daju najrazličitiji antibiotici, kao<br />
npr. amoxicillin, azithromycin, clarithromycin,<br />
clindamycin.<br />
Vakcinište se protiv pneumokoka! Vakcinacija<br />
štiti od glavnih uzročnika bakterijske<br />
upale <strong>pluća</strong> i savetuje se licima<br />
starijim od 65 godina.<br />
Bronhijalna astma<br />
Disanje iznenada postaje naporno, ostajete<br />
bez vazduha – napad astme! Za<br />
obolele to je svaki put enormno stresna<br />
situacija.<br />
Napad astme oslobađa tri reakcije<br />
u disajnim putevima (bronhijama):<br />
sluzokoža bronhija je upaljena i otiče.<br />
Istovremeno ona izlučuje rastegljiv<br />
šlajm, koji dodatno začepljuje disajne<br />
puteve. Tu nije kraj: prstenasti mišići<br />
koji se nalaze oko bronhija se grče i još<br />
više sužavaju bronhije.<br />
Svi astmatičari, bilo da imaju alergijsku<br />
astmu (npr. od životinjske dlake, plesni,<br />
kućne prašine ili polena) ili ne, mogu da<br />
dožive astmatični napad usled sledećih<br />
nadražaja:<br />
• hladan i suv vazduh<br />
• fizički napor<br />
• pušenje cigarete (važi i za pasivno<br />
pušenje!)<br />
• zagađenje vazduha (izduvni gasovi,<br />
visoke vrednosti ozona)<br />
• emocionalni stres (strah, tuga)<br />
• infekcije disajnih puteva (prehlada,<br />
grip)<br />
• lekovi protiv bolova (pre svih aspirin)<br />
Terapijske mogućnosti<br />
Sredstva protiv astme dele se u dve<br />
grupe:<br />
1. Lekovi za širenje bronhija<br />
Ovi lekovi se inhaliraju u slučaju<br />
napada astme i odmah šire bronhije,<br />
tako što opuštaju mišiće bronhija.<br />
Postoje sredstva sa kratkotrajnim<br />
delovanjem, za brzu terapiju napada<br />
i sprečavanje otežanog disanja, npr.<br />
kod bavljenja sportom, kao i lekovi<br />
sa dugotrajnim delovanjem (formoterol,<br />
salmeterol) za sprečavanje<br />
astmatičnih napada. Lekovi sa du-<br />
gotrajnim delovanjem<br />
pogodni su za pacijente sa<br />
srednje teškom i teškom<br />
astmom. Lekovi za<br />
širenje bronhija koriste se<br />
u kombinaciji sa drugom<br />
grupom lekova, blokatorima<br />
upale.<br />
2. Lekovi za zaustavljanje<br />
upale u bronhijama<br />
I ovi lekovi se uglavnom<br />
inhaliraju, da bi što<br />
preciznije dospeli tamo<br />
gde su potrebni. Na taj<br />
način dovoljne su i male<br />
količine aktivne materije<br />
(kortikosteroida) za<br />
ostvarivanje dobrog delovanja<br />
i minimiziranja<br />
nuspojava.<br />
Lekovi protiv bolova koji<br />
zaustavljaju upalu (npr.<br />
protiv glavobolje ili reumatskih<br />
bolesti) nisu pogodni<br />
za lečenje astmatičnog napada!<br />
Sindrom apneje u snu (SAS)<br />
“Apneja” znači nedisanje. Kod apneje<br />
u snu, tokom sna dolazi do čestih prekida<br />
disanja. Tačan uzrok još uvek nije<br />
poznat. Oboljenje treba shvatiti veoma<br />
ozbiljno i ne ignorisati ga kao “dosadnu<br />
i iritirajuću naviku”.<br />
OBOLJENJA PLUĆA 7<br />
Kod osoba sa apnejom u snu dolazi oko<br />
100 puta tokom noći do pauza u disanju,<br />
a time i smanjenog snabdevanja kiseonikom,<br />
a kao dalja posledica posle niza<br />
godina i do oboljenja srca i krvotoka.<br />
SAS se uočava po glasnom, neravnomernom<br />
hrkanju, izraženom dnevnom<br />
umoru i poremećaju koncentracije. Di-
8 OBOLJENJA PLUĆA<br />
jagnoza se postavlja tek posle pregleda<br />
tokom sna u laboratoriji za ispitivanje<br />
sna ili ambulantno, pri čemu se precizno<br />
ispituju razne telesne funkcije.<br />
Lečenje<br />
• Normalizovati telesnu težinu.<br />
• Odreći se alkohola, naročito uveče.<br />
• Ne jesti najmanje 3 sata pre spavanja.<br />
• Uveče jesti lako svarljivu hranu.<br />
• Pre spavanja odreći se napitaka koji<br />
sadrže kofein.<br />
• Noću se često koristi maska za nos<br />
radi ubacivanja kiseonika pod pritiskom.<br />
Ova maska nosi se uvek kada<br />
hoćete da nemate ove tegobe<br />
Rak <strong>pluća</strong> (karcinom<br />
<strong>pluća</strong>)<br />
Rizik da obolite od<br />
raka <strong>pluća</strong> u direktnoj<br />
je vezi sa nikotinom.<br />
Što više<br />
cigareta dnevno, i<br />
što duže pušite, to<br />
je veći rizik od pojave<br />
raka. Ostali uzroci<br />
za rak <strong>pluća</strong> su pasivno<br />
pušenje, azbest, fina prašina i<br />
radioaktivno zračenje.<br />
Rak <strong>pluća</strong> najefikasnije ćete sprečiti<br />
ako NE PUŠITE!<br />
Rak <strong>pluća</strong> ostaje dugo neprimetan, jer<br />
su prvi simptomi netipični i odgovaraju<br />
i drugim bolestima. Često se<br />
prvo dijagnostikuje tumor, ako dođe<br />
do stvaranja mestaza. Moguće tegobe<br />
su:<br />
• uporan suvi kašalj (“pušački kašalj”)<br />
• krvavi ispljuvak<br />
• bol u grudima<br />
• otežano disanje, promuklost<br />
• česte prehlade, upala <strong>pluća</strong><br />
• fizički napor<br />
• povišena temparatura bez jasnog uzroka<br />
• gubitak apetita, nevoljan gubitak na<br />
težini.<br />
Često se primenjuje terapija za blokiranje<br />
tumora – hemoterapija i/ili<br />
zračenje. Ona može dobro da priguši<br />
tumor, ali uglavnom ne i trajno. Važno<br />
je istovremeno efikasno suzbijanje bolova<br />
i ublažavanje otežanog disanja.<br />
Zajednički cilj<br />
Kod svih plućnih oboljenja cilj je da<br />
se poboljša opšte stanje pacijenata, kao<br />
i uspori napredovanje bolesti, kako bi<br />
se time popravio kvalitet života. Ova<br />
brošura za pacijente treba da vam<br />
pokaže razne mogućnosti i puteve za<br />
olakšavanje i poboljšanje svakodnevice.<br />
IMPRESSUM<br />
USTANOVE ZA KONTAKT<br />
Österreichische Gesellschaft<br />
für Pneumologie (ÖGP)<br />
www.ogp.at<br />
In Kontakt treten können Sie über:<br />
Wiener Medizinische Akademie<br />
für Ärztliche Fortbildung und Forschung<br />
A-1090 Wien, Alser Straße 4<br />
Tel.: 01/405 13 83 DW 14<br />
E-Mail: mah@medacad.org<br />
Atemschule<br />
www.atemschule.at<br />
Österreichische Selbsthilfegruppe<br />
Langzeit-Sauerstoff-Therapie und COPD<br />
www.selbsthilfe-lot.at<br />
OBOLJENJA PLUĆA 9<br />
Medieninhaber, Herausgeber und Verleger: MedMedia Verlag und Mediaservice GmbH, Seidengasse 9/Top 1.1,<br />
1070 Wien. Tel.: 01/407 31 11-0, Redaktion: Mag. Birgit Schmidle-Loss. Layout und DTP: creative director.cc<br />
lachmair gmbh, 2120 Wolkersdorf. Illustration (Seite 2): Henning Riediger, Hamburg. Lektorat: Mag. Andrea<br />
Crevato, 2823 Pitten. Fotos: iStockphoto.com, fotolia.com, shutterstock.com
Change language