Lovačke novine (april-maj-jun 2009) - Lovacki Savez Srbije

LOVA^KE NOVINE, APRIL - MAJ - JUN, 2009.
8
INTERVJU: AMBASADOR TURSKE, WEGOVA
EKSELENCIJA AHMET SUHA UMAR
LOV OD ISKONA
Preko dva i po miliona lovaca i Fondacija za
za{titu, razvoj i unapre|ewe divqa~i i `ivog
sveta Turske, savesno brine o `ivotnoj sredini i
divqa~i
Kako je ustrojeno lovstvo
u Turskoj, postoji li neka vrsta
Saveza poput na{eg?
- Lovci u Turskoj su, uglavnom,
u~laweni u neko od raznih
lova~kih udru`ewa. U principu
takva udru`ewa postoje u
svim ve}im gradovima, ~esto i
po nekoliko wih. Zovu se, na
primer, Lova~ko dru{tvo "Ankara"
ili "Ke~ioren" (Ke~ioren
- deo Ankare). Ne postoji
asocijacija koja obuhvata sve
lovce, ili sva wihova
udru`ewa, mada je oduvek bilo
poku{aja da se ona osnuje.
Pored ~isto lova~kih organizacija
kod nas postoje i tzv.
vakufi (fondacije). Ja sam, na
primer, bio jedan od osniva~a i
jo{ uvek sam kopredsednik
Fondacije za za{titu, razvoj i
unapre|ewe divqa~i i `ivog
sveta Turske.
Da li se u evropskom i
azijskom delu Turske lovstvo
razlikuje, odnosno da
li postoji neka vrsta regionalizacije?
- Centralna komisija za lov
(MAK) zaseda svake godine u
maju ili junu, te donosi odluke
o pravilima i propisima koji
}e va`iti u narednoj lovnoj sezoni,
koja, obi~no, po~iwe polovinom
avgusta.
Ne pravimo razliku izme|u,
na primer, Anadolije i Trakije,
ali razlikujemo devet regiona
koji predstavqaju podelu na
lova~ke oblasti, u zavisnosti
od toga kada se u wima otvara i
zatvara sezona lova. Podela
postoji zbog ~iwenice da klimatski
uslovi znatno variraju,
obzirom da je Turska prili~no
velika zemqa povr{ine od
780.000 kvadratnih kilometara,
i prote`e se od Kavkaza do
Bugarske i od Mediterana do
Crnog mora.
Koliko lovaca ima i koja
je struktura ~lanstva?
- Na ovo pitawe nije lako
dati brz i ta~an odgovor. Zna
se da ima oko dva i po miliona
qudi sa dozvolama za lov koje
su do skora slu`ile i kao dozvole
za no{ewe pu{ke. Iako
novi Zakon o kopnenom lovu iz
2003. pravi razliku izme|u dozvole
za no{ewe vatrenog
oru`ja i dozvole za lov, oni
koji su ve} imali dozvolu za
no{ewe pu{ke i daqe povremeno
love, mada to nije legalno,
umesto da se potrude da nabave
dozvolu za lov.
S druge strane, po novijoj
statistici, broj onih koji redovno
idu u lov, a poseduju sve
potrebne papire i pla}aju naknade,
ne prelazi {ezdeset hiqada
u ~itavoj Turskoj. Kako
sam ve} napomenuo, ovi lovci
su u principu ~lanovi lova~kih
udru`ewa po sopstvenom
izboru. Naj~e{}e onog koje
je najbli`e wihovom mestu stanovawa.
Koje vrste divqa~i egzistiraju
i {ta se najradije lovi?
- S obzirom na to da se nalazi
na raskrsnici Afrike, Azije
i Evrope, Turska raspola`e
obiqem faune i lovne divqa~i.
A kako se nalazi i du`
dve glavne putawe ptica selica,
Turska je privilegovana i
kada je u pitawu pernata divqa~,
na primer {umska {quka.
[to se ti~e divokoza, kod
nas postoje dve vrste - bezoar i
{amoa, a isto tako imamo i dve
vrste divqih ovaca - anadolsku
divqu ovcu i muflona. Tu
su i mrki medved, divqi vepar,
srnda}, jelen - evropski i lopatar.
Vuk, {akal, dve vrste lisica,
tri vrste divqih ma~aka
- obi~na, barska i stepska. Tu
su i jazavac, hijena i ~ak anadolijski
panter (Pantera pardus tuliana).
Brojne su i planinske vrste
ptica, kako stanarica tako i
selica. Prepelice se javqaju i
kao stanarice i kao selice, a
jarebice poput ~ukarske,
Ambasador Turske ( desno) posle letweg lova
ma|arske i stenovite spadaju u
stalne stanovnike ovih predela.
Najpopularnija pernata divqa~
su prepelice i ~ukar jarebice,
a ove potowe va`e za
na{u nacionalnu divqa~.
Sokolarstvo i lov pticama?
Sokolarstvo je u principu
zabraweno jer je Turska potpisala
i ratifikovala Bernsku
konvenciju Saveta Evrope, tako
da su ptice grabqivice potpuno
za{ti}ene. Me}utim, na
istoku crnomorskog regiona sokolarstvo
je, do nedavno, bilo
deo tradicije. Zahvaquju}i naporima
Turske fondacije za
divqa~ i `ivi svet, lov na divqe
ptice u svrhu sokolarstva
je, i u tom regionu, u velikoj meri
iskorewen.
Recite nam ne{to o ekologiji
sa posebnim osvrtom na
lova~ku organizaciju?
Lovci u Turskoj postaju sve
vi{e i vi{e svesni o~uvawa
`ivotne sredine i negativnih
posledica nelegalnog ili prekomernog
lova na divqe `ivotiwe.
Tako|e, pomno prate i
druge qudske aktivnosti poput
izgradwe brana, isu{ivawa
mo~vara, pa ~ak i jezera. U Turskoj
se to radilo godinama,
~ime se nanosila ogromna {teta
divqim pticama i ostaloj
divqa~i, a dovelo je i do smawewa
{umskih podru~ja.
Naravno, daleko od toga da
su lovci sada dovoqno aktivni
i uticajni po pitawu o~uvawa
`ivotne sredine i ekologije.
Ta oblast je prepu{tena
Fondaciji za za{titu, razvoj i
unapre|ewe divqa~i i `ivog
sveta Turske. Predsednik Odbora
ove fondacije bio sam ja,
neprekidno dvanaest godina.
@estoko smo se borili protiv
krivolova, prekomernog lova i
qudskih aktivnosti {tetnih
po prebivali{ta, habitate divqa~i
i `ivog sveta. Bili smo
prili~no uspe{ni u tim na{im
naporima na dobrobit `ivog
sveta uop{te, a posebno divqa~i.
Koja je Va{a poruka lovcima
Srbije?
Ve} godinama sam upoznat s
delovawem lovaca u Srbiji. U
stvari, jo{ je SR Jugoslavija
bila jedna od vode}ih zemaqa
u svetu po popularnosti lova,
koji je bio strogo regulisan.
Pratio sam redovno, na primer,
Sajam lova u Novom Sadu,
makar preko izve{taja svetskih
medija i lova~kih ~asopisa.
Tokom proteklih devet meseci,
od kako sam imenovan za
Ambasadora Turske u Republici
Srbiji, imao sam priliku da
putujem unaokolo i uverim se
da je ova zemqa puna divqa~i.
Lovci s kojima se susre}em izgledaju
mi veoma obrazovani,
obu~eni za lov i za{titu `ivotiwa.
Tako|e, prijateqski su
raspolo`eni - ba{ kao i lovci
u Turskoj. Nadam se da }e lovci
u Srbiji nastaviti da se pona-
{aju odgovorno, kao da i u`ivaju
u lovu.
Gospodine ambasadore,
hvala Vam na razgovoru.
S. Stojanovi}