Lovačke novine (april-maj-jun 2009) - Lovacki Savez Srbije

ZA[TITA PO PU[TAWU IZ PRIHVATILI[TA
Osnovni i najva`niji zadatak pri gajewu fazana na povr{inama
za ispu{tawe, kao i posle wihovog ispu{tawa, jeste
obavezna za{tita od pernatih i dlakavih predatora. Oko mesta
koncentrisanog gajewa uvek se okupqaju {teto~ine, pa u neposrednoj
okolini mora biti dovoqno ure|aja za hvatawe pasa
i ma~aka lutalica, lisica i tvorova, jer ve{ta~ki odgajena divqa~
lako postane wihov plen. Nadzor nad prihvatili{tima
mora biti odgovoran i obezbe|en tokom celog perioda prevo|ewa
fazana u lovi{te. Dobro je da se na mestu ispu{tawa
izgradi pokrivena osmatra~nica (~eka), odakle se cela povr{ina
dobro kontroli{e, a da se ne uznemiravaju fazani u volijerama.
Intenzivno gajewe fazana bez za{tite od {teto~ina
je nezamislivo. Mnogi lovci jo{ nisu svesni kakvu opasnost za
sitnu divqa~, a specijalno za fazane, predstvqaju lisice. Ona
je, od dlakavih {teto~ina, najve}i neprijateq fazana, naro~ito
u fazanskim lovi{tima i remizama, gde joj gust dowi
sprat, gusti{i i trstici pru`aju odli~no skloni{te. [teta je
utoliko ve}a jer ona pokoqe vi{e fazan~i}a nego {to mo`e da
pojede. Jedna lisica u lovi{tu u stawu je da likvidira jednodnevni
ulov fazana. ^esto se ~udimo {to nemamo uspeha pri naseqavawu
fazana, a stalno raste broj lovi{ta gde se u vreme
jeseweg lova ulovi i po nekoliko lisica.
maweg kapaciteta nu`no je da
se, pri bilo kakvoj sumwi na
oboqewe divqa~i, {to je br`e
mogu}e po{aqu uginule jedinke
na veterinarsko ispitivawe.
Ta~no odre|ivawe bolesti i
na~in le~ewa mo`e da ustanovi
i odredi samo veterinarska
slu`ba.
Minimalno rasturawe -
uspe{nije naseqavawe
Prose~na udaqenost rasturawa
na osnovu pra}ewa 9.325
markiranih jedinki bila je, samo,
425 m od mesta ispu{tawa.
Posmatrawa su sprovedena u
fazanskim lovi{tima, pri
~emu je utvr|eno da rasturawe
zavisi od kvaliteta same sredine,
kao i od nivoa brige o ispu{tenim
fazanima. {to je
sredina kvalitetnije pripremqena
i {to je vi{e brige posve}eno
fazanima, utoliko su
oni verniji mestu ispu{tawa.
To zna~i da }e biti mawe rasturawa,
{to je dragoceno i za
lovi{ta koja nisu fazanska jer
su pripremqena sredina i
stalna briga o ispu{tenoj divqa~i,
uvek, osnovni uslovi za
uspeh naseqavawa.
Kada se po|e od prose~ne
udaqenosti rasturawa, do 500
m od mesta ispu{tawa, to predstavqa
povr{inu od 50 do 75
ha, koja se mo`e naseliti odnegovanim
fazanima ispu{tawem
sa jednog mesta. Slede}i
limitiraju}i faktor je
kvalitet sredine u koju se
mo`e ispu{tati, pri optimalnim
uslovima, oko deset fazana
na hektar povr{ine. Na
osnovu toga, za svako se lovi{te
mo`e ustanoviti optimalan
broj mesta ispu{tawa,
da bi se divqa~ {to ravnomernije
naselila po lovnoj povr{ini.
Za ocewivawe povr{ine
pogodne za ispu{tawe
fazana nije neophodno razmatrati
celu povr{inu lovi{ta,
ve} samo delove koji su izrazito
pogodni za naseqevawe fazana,
jer im obezbe|uju optimalne
`ivotne uslove. U praksi
to zna~i da se, na primer, na
20 ha ovakve lovne povr{ine,
mo`e ispustiti dvesta odnegovanih
fazana.
Ako se uzgajiva~i pridr`avaju
utvr|enih pravila
prilikom odgoja i ispu{tawa, u
optimalnim uslovima sredine
i pri dobrom starawu o fazanima,
mo`e se posti}i ulov 50
odsto od broja ispu{tenih
mu`jaka. To je optimalan, ali
ne i maksimalan rezultat. I
danas postoje lovi{ta gde ulov
prema{uje 60 odsto. Na drugoj
strani, postoji mnogo lovi{ta
gde ulov ne dosti`e ni 20 odsto.
Iza slabih rezultata lova
uvek se krije niz uzroka, ve} pomenutih,
koji pove}avaju gubitke
na fazanima, posle naseqavawe
u lovi{te.
Prof. dr Zoran A. Risti}
GAZDOVAWE DIVQOM SVIWOM I
ODRE\IVAWE KVOTE ODSTRELA
IZRADITI DINAMIKU
RAZVOJA POPULACIJE
Planirawe gazdovawa "crnom divqa~i" u uslovima
agroekosisitema je veoma ote`ano, prvenstveno zato
{to je gotovo nemogu}e utvrditi brojno stawe u mati~nom
fondu
Stalno pove}awe brojnosti divqih sviwa, u lovi{tima kojima
gazduju lova~ke organizacije, obradovala je mnoge zaqubqenike
lova na "crnu divqa~".
Ali, u`ivawe u atraktivnom lovu na ovu divqa~, sve ~e{}e,
umawuju zna~ajne {tete na poqoprivrednim usevima. Visina
nadoknade za pri~iwenu {tetu dovela je neke korisnike lovi{ta
na ivicu egzistencije. Jer, ~esto prihod od odstrela i
prodaje mesa nije bio dovoqan za obe{te}ewe. Zakqu~ewem
polise osigurawa lovci u Vojvodini re{ili su, delimi~no, pitawe
{teta, ali korisnici lovi{ta moraju se i daqe pridr`avati
propisanih mera za wihovo spre~avawe.
Planirawe gazdovawa divqim sviwama u uslovima agroekosistema
je veoma ote`ano, prvenstveno zato {to je gotovo nemogu}e
utvrditi brojno stawe u mati~nom fondu. Prema dosada{woj
praksi, da bi se planirao odstrel, moralo se utvrditi
brojno stawe pred po~etak lovne sezone. Na osnovu wega planirao
se prirast, predvidqivi gubici i odstrel. ^esto se
de{ava da u vreme utvr|ivawa brojnosti u lovi{tu nema ni jednog
grla ove divqa~i, ili je brojnost simboli~na. Me|utim, ta
se brojnost tokom godine enormno pove}a, pa tada nastaju veliki
problemi. Korisnik lovi{ta brzo ispuni planirani odstrel
i ne mo`e vi{e da lovi, a divqe sviwe ~ine {tetu koju je korisnik
du`an da nadoknadi.
Jedan od na~ina da se re{i pomenuti problem je - da se prilikom
izrade dinamike razvoja populacije predvidi i odre|eni
broj divqih sviwa, koje u lovi{te migriraju iz susednih
lovi{ta. Imaju}i u vidu da se priprema novi Zakon o lovstvu,
mi{qewa sam da je pitawe divqih sviwa, odnosno regulacije
wihove brojnosti, re{iv na taj na~in {to bi se izrada dinamike
razvoja populacije radila samo u lovi{tima u kojima stvarno
postoje uslovi za weno gajewe. Tako|e, i tamo gde bi tokom
godine moglo da do|e do odstupawa u odstrelu, u slu~aju da se
smawi ili pove}a broj jedinki. U lovi{tima u kojima nema uslova
za gajewe "crne divqa~i", da se ona mo`e odstreliti, tokom
lovne godine, uz dozvolu koju izda korisnik lovi{ta, a koji taj
odstrel naplati prema va`e}em cenovniku.
Na taj na~in smawile bi se {tete od divqih sviwa, a korisnici
lovi{ta ostvarili bi prihod kojim bi re{ili pitawe nastalih
{teta - napla}ivawem polise osigurawa ili nadoknadom
{tete korisniku poqoprivrednog zemqi{ta.
Dipl. in`. Milenko Zeremski
LOVA^KE NOVINE, APRIL - MAJ - JUN, 2009.
15