VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

Vukovarska tragedija 1991
preko svojih legitimnih i demokratski izabranih predstavnika jasno izrazio
volju da živi u jednoj državi. Ogromne žrtve koje je dao za svoju slobodu i
genocid, kojem je bio izložen u drugom svetskom ratu, previše su skupo
plaćena cena za nacionalno oslobođenje i ujedinjenje u jednu državu, da bi
danas iko mogao da se pogađa o tome d ali će živeti u jednoj državi ili neće.
A upravo događaji koji su se odigrali predstavljaju najbolji argument i
najrečitije objašnjenje – da ne postoje okolnosti niti uslovi pod kojima bi Srbija
prihvatila bilo kakvu formulu podele srpskog naroda na više suverenih
država mimo njegove voljeʺ, rekao je Slobodan Milošević.
Agonija naše zajedničke države mora da se prekine
ʺDogađaji koji su se odigrali pokazuju i da Predsedništvo SFRJ nosu u
ovom trenutku najveću odgovornost. Agonija naše zajedničke države mora da
se prekine. Predsedništvo SFRJ nema pravo da dopusti dalje odugovlačenje
raspleta krize. A pogotovo ne može da se nastavi ovakav prespori tempo
dogovaranje, dok se političke i ekonomske teškoće iz dana u dan povećavaju.
To, uostalom, svaki građanin pojedinačno i sam oseća. Jugoslavija je jedina
zemlja u Evropi u kojoj je došlo do pojava restauracije snaga fašizma i
genocida. Predsedništvo države, koje ima tu nesreću, mora, pre svega, da
stvori uslove za mir i slobodu za sve ljude kao osnovnu pretpostavku za
miran rasplet krize. Ono, istovremeno, mora da zaštiti svoju zemlju od
spoljnih pritisaka odnosno od opasnosti koje prete njenoj nezavisnosti i
njenom integritetu. Samo u uslovima mira i slobode za sve jugoslovenske
grđane i narode može se govoriti o demokratskim sredstvima raspleta
jugoslovenske krizeʺ
ʺŠto se Srbije tiče, ona će sa svima onima koji žele da se sačuva
Jugoslavija kao zajednička domovina jugoslovenskih narod,a učestvovati
ravnopravno u uređivanju njenih funkcija i stvaranju pretpostavki za njen
uspešan razvoj. Smatram da tome treba da pristupimo odmah – svi mi koji
smo saglasni da se Jugoslavija sačuva.
HRVATI MORAJU SMOĆI SNAGE DA SE ISKUPE
Čitav hrvatski narod nije i ne može biti zločinački, niti može biti
odgovoran za sadašnja zbivanja. Ipak, hoće li sprečiti ʺnakaneʺ novih
špegelja?
U Jugoslaviji konačno treba nešto ozbiljno uraditi.
Naravno, ne prebrzo i ne preko kolena.
132
Vukovarska tragedija 1991
Poslednji primeri HDZ-ovskog gangsterskog naoružavanja i planiranih
zločina pre svega nad srpskim narodom treba da budu tek podsećanja i
valjani nauk srpskom narodu. Nije to prvo, a na žalost, (neće biti ni
poslednje?) zločinačko planiranje. Bio je (ne prvi) Pavelić kome su pomagali
Artuković, Luburić i hiljade Luburića, pa je došao Broz kome su pomagali
hiljade Bakarića, Kardelja, čak i Stambolića: danas je došao Tuđman koga ne
ometaju Markovići i uveliko mu pomažu Bljokovci i Špegelji. Naksutra će biti
novi predsednik Mesić, a onda opet neki novi Špegelj. I, tako srpskom narodu,
ne samo u Hrvatskoj, izgleda nikada neće biti dobro i sigurno.
Možemo li biti sigurni među onima koji planiraju uništenje jednog
naroda? Tim pre što za dosadašnja zatiranja nije nikad došlo ni iskreno
pokajanje, niti je stiglo moljenje za oproštenje. Nije teško dokazati da
smaknuće jednog celog naroda mogu da planiraju samo duhom i opštom
snagom podređeni.
Naravno, čitav hrvatski narod nije i ne može biti zločinački, niti može
biti odgovoran, ali je usud nesreće u tome što će se u njemu neprekidno rađati
novi Špegelji. Ne spreče li ih u ʺnakanamaʺ, istorija će se ponoviti.
Težak kompleks dakle, u jednom narodu nije na vreme pročišćen. Duh
u krvi i zločinu nije ni na koji način, očigledno, izmiren. On nije namiren ni
kroz prirodno ljudsko pokajanje i prosvećenje (a srećom po dušu i mir
srpskog naroda, njegovu uzvišenost) nije izmiren ni kroz uzvrćanje zločinom
na zločin. Jedan nesrećni narod nije pronašao snage da se iskupi...
Srpski narod je na velikom raskršću. Kao najmnogobrojniji ima moralnu
ulogu da najviše pomogne da rastanak ako ga već drugi traže, protekne u
miru...
Svi Srbi, imaju pravo i obavezu da žive u jednoj državi. Vrhovništvo
Slovenije je to jednom konačno i korektno priznalo. Oni prostori na kojima
živi danas srpski narod i na kojima je živeo posle poslednjeg popisa pred
genocid 1941 – 1945) nad njim, mogu jedino da pripadnu i po svetovnoj i po
božjoj pravdi, ali i prema međunarodno priznatim merilima – novoj (staroj)
državi Srbiji. Drugi narodi imaju to isto pravo, razume se. Zato je nužno da se
detalji granične putanje dogovore, ako je to iako moguće, bez Šegeljovog
’receptaʺ građanskog rata.
Drugo, dugovi inostranstvu morali bi se raspodeliti na pravedan način,
zakonit i legalan.
Treće, morale bi se Srbiji vratiti, prethodno, sve premeštene fabrike u
druge delove Jugoslavije. Morale bi se vratiti iz Hrvatske vrednosti koje su
opljačkane i odnete (1941 – 1945).
133