VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

Vukovarska tragedija 1991
Na pitanje – da li i u Republici srbiji postoje paravojne jedinice, Tanjugu
je odgovoreno da takve ili slične formacije u Srbiji nisu postojale i ne postoje.
HRVATSKA NE POŠTUJE NAREDBU PREDSEDNIŠTVA SFRJ
- NA RUBU GRAĐANSKOG RATA -
Hrvatska nije ispoštovala Naredbu Predsedništva Jugoslavije o
vraćanju oružja svih ilegalnih i paravojnih formacija u toj Republici. Šta više, i
to je hrvatskom vrhovništvu poslužilo kao povod za dalje rasplamsavanje
antijugoslovenske, antiarmijske i antisrpske kampanje.
I prekjuče je to u Sarajevu nakon službenih razgovora s bosanskim
rukovodstvom priznao predsednik Hrvatske dr Franjo Tuđman. On je tada
istakao da će ʺukoliko bi sloboda, demokracija i suverenost Republike
Hrvatske bili ugroženi, biti branjeni od postojeće milicije i hrvatskog narodaʺ.
Uporno se uverava vlastita javnost da se iza Naredbe krije velikosrpski
hegemonizam četnička invazija upotreba JNA u porobljivačke svrhe i oružana
pretnja suverenutetu Hrvatske i slobodi njenih građana.
Time hrvatsko vrhovništvo definitivno hoće da dokaže da Jugoslavije
više nema. (Dnevnik, 23. januar. 1991)
SAOPŠTENJE SAVEZNOG SEKRETARIJATA
ZA NARODNU ODBRANU
- NAREDBA PREDSEDNIŠTVA BIĆE IZVRŠENA -
Ako se na području Hrvtske odmah ne raspuste svi mobilisani oružani
sastavi, JNA će podići borbenu gotovost svojih jedinica koja će garantovati
razoružavanje nelegalnih formacija
Služba za informisanje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu
ovlašćena je da prenese sledeće:
ʺOcenjujući aktuelne prilike u Socijalističkoj Federativnoj Republici
Jugoslaviji, prevashodno sa odbrambenog stanovišta, Savezni sekretarijat za
narodnu odbranu konstatuje da postoje, u osnovi, samo dva puta u pogledu
daljih tokova zbivanja u jugoslovenskom društvu. Jedan je – konstruktivan,
argumentovan i demokratski dijalog o mogućim rešenjima za prevladavanje
krize i uređenje odnosa u Jugoslaviji. Drugi je – vođenje politike svršenog čina
u razgradnji federalne države i jednostrano nametanje parcijalnih interesa i
volje rukovodstava pojedinih konstruktivnih delova jugoslovenske federacije.
Opredeljenje za prvi put, kao jedino ispravan, pretpostavlja, u sferi
odbrane, očuvanje integriteta i jedinstva oružanih snaga SFRJ i angažovanje
110
Vukovarska tragedija 1991
Jugoslovenske narodne armije u zaštiti spoljnih, a u ovoj situaciji i unutrašnjih
granica, sve dok se ne postigne dogovor o budućem uređenju Jugoslavije.
Drugi put, put politike svršenog čina i neustavnog i nezakonitog
ponašanja, nužno bi doveo do formiranja nacionalnih i drugih nelegalnih
formacija u svim delovima Jugoslavije. Sa sigurnošću se može reći da bi se to
dogodilo za nekoliko dana ako se taj proces odmah ne zaustavi na području
Republike Hrvatske.
Naredba delimično izvršena
Budući da bi postojanje nelegalnih oružanih sastava na celom prostoru
zemlje dovelo do međusobnih razračunavanja i sukobljavanja oko unutrašnjih
granica u Jugoslaviji, do bratoubilačkog rata sa katastrofalnim posledicama,
svako ko je spreman da sledi glas razuma ne može prihvatiti politiku
svršenog čina i nasilnog jednostranog narušavanja Ustava SFRJ i saveznih
zakona. Jugoslovenska naroda armija ne može i ne sme to učiniti ni po svojoj
društvenoj ulozi, ni po ustavnim odgovornostima koje ima.
Danas je jasno da su u jugoslovenskom društvu na delu i one
secesionističko-separatističke snage koje žele ne samo otcepljenje pojedinih
naroda iz okvira SFRJ, što kao pravo niko ne dovodi u pitanje, već i potpuno
razbijanje Jugoslavije i njeno uvlačenje u krvavi bratoubilački rat. Te snage
kontinuirano postupaju protivzakonito i posežu za silom, pri čemu, radi
opravdanja svojih postupaka, druge, a najčešće JNA, optužuju za navodno
nasilno ponašanje. Sve je očitije da je njihovo postupanje i u neposrednoj
službi nekih inostranih činilaca.
Javnosti je poznato da je Predsedništvo SFRJ 9. januara ove godine –
uvažavajući predlog i stav saveznog Sekretarijata za narodnu odbranu da je
to, u konkretnim uslovima, politički najprihvatljiviji način postupanja –
donelo naredbu o rasformiranju i razoružanju nelegalnih oružanih sastava.
Predsedništvo je 19. januara odobrilo i produženje prvobitno određenog roka
za 48 časova ali obećanja kojima je ta odluka bila motivisana – nisu ispunjena.
Po oceni Predsedništva SFRJ od 22. januara, propuštena je prilika da se
razoružavanje nelegalnih vojnih formacija obavi uz primenu abolicije. S
obzirom na to da je naredba samo delimično izvršena, Predsedništvo je
istovremeno ukazalo na dužnost vojno-pravosudnih i drugih nadležnih
organa da izvršavaju svoje obaveze i ovlašćenja utvrđena zakonom.
111