VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

Vukovarska tragedija 1991
Afirmisano je, naime, saznanje da bi očuvanje Jugoslavije, makar i u
smanjenom obliku, doprinelo većoj stabilnosti na Balkanu, nego njeno
potpuno rasparčavanje. U tom smislu registrujemo sve veće razumevanje za
očuvanje kontinuiteta i medjunarodnog političkog i pravnog subjektiviteta
preuredjene Jugoslavije.
(...) Srbija je zainteresovana za Jugoslaviju, pre svega zato što Srbi žive u
velikom broju van Srbije i širom Jugoslavije, a zatim i zato što je srpski narod
u ovom veku dao najviše boraca i žrtava za Jugoslaviju. U uslovima kada
danas neki narodi žele da napuste Jugoslaviju, Srbija je spremna da ostane u
istoj zajednici sa svima onima koji to žele, koji ne odlaze iz Jugoslavije, svesni,
pri tome, činjenice da takva umanjena Jugoslavija nije isto što i cela današnja
Jugoslavija, ali spremna da kontinuitet Jugoslavije čuva sa svima koji to isto
tako, ili bar na sličan način, žele.
(...) Opcija nezavisne Srbije bila je dakle, sve vreme moguća. No, sada
kada su Srbija i Crna Gora formulisale osnov za uredjenje i funkcionisanje
Jugoslavije kao zajedničke države, takva mogućnost više ne bi trebalo da bude
aktuelna. Jer, i smanjena Jugoslavije je bolje rešenje srpskog nacionalnog
pitanja od same republike Srbije. I smanjena Jugoslavija je pouzdanija osnova
za rešavanje državnog pitanja Srba, od nezavisne Srbije.“
Dr Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke: „(...) Danas
zaista imamo razloga za izvesno zadovoljstvo postignutim vojnim, političkim
i ekonomskim ciljevima srpskog naroda, ne bih rekao Republike Srbije, pošto
bih do kraja insistirao na činjenici da se srpski narod, tokom čitave protekle
godine, sukobljavao sa svojim tradicionalnim neprijateljima i vodio borbu za
goli opstanak.
(...) Kao srpski nacionalista i pripadnik jedne desničarske,
nacionalističke srpske stranke, i danas se zalažem za koncept ove skraćene
Jugoslavije, pa čak i za koncept Jugoslavije, makar je činila smao današnja
sužena Srbija. Zašto? Zato što imamo izrazitog nacionalnog interesa da tako
postupimo. Moramo sačuvati medjunarodno pravni kontinuitet
jugoslovenske države, da ne bismo došli u situaciju da tražimo od nekoga
priznanje srpske nezavisnosti i suvereniteta, u ovom slučaju od Evropske
zajednice – jer ako se pojavimo na šalteru Evropske zajednice, tek onda će
uslediti prave ucene. Uslediće ucene po pitanju Kosova i Metohije, i Vojvodine
i ko zna šta in još pasti na pamet. Scenario je odavno gotov. Oni ga
pokušavaju sprovesti svim silama.“ (Stenografske beleške, Republika Srbija,
Narodna Skupština, Prvo vanredno zasedanje, 27. i 28. februar 1992)
General-major Vuk Obradović, načelnik Uprave za moralno
vaspitanje pri SSNO: ʺU krajnjem, pod rukovodstvom starešina naše vojske i
98
Vukovarska tragedija 1991
ostvarena je značajna vojna pobeda. Oko 95 odsto teritorija na kojima srpski
narod živi i ima većinu u njegovim je rukamaʺ. (Politika, 26. mart 1992)
Srdjan Stanišić: ʺMožda Vukovar i ne treba obnavljati, već ga ostaviti
kao upozorenje našim potomcima, ako nas Jasenovac nije upozorio možda će
njih Vukovar. Treba ovde dovesti sve srpske izdajnike koji su sopstveni narod
doveli na rub opstanka i suditi im ovde u senci ruševina, pred avetima
preklane deceʺ. ( Pogledi, ʺDrvo za Đilasaʺ, 27. mart - 10. april 1992)
Dragoslav Bokan, vodja Belih orlova: ʺDvadeset i sedam članova moje
porodice ubijeno je u prošlom ratu. Majka mi je odrasla u domu za ratnu
siročad u Beogradu. Kroz tragediju mojih deda i baka umešan sam u čitavu tu
priču... Meni je žao mladih ustaša dok ih vodimo na streljanje... Kada sam na
frontu, dok se borim i vidim moje protivnike kako padaju, javlja mi se osećaj
sreće, jer ljudi koji ugrožavaju moj narod bivaju time potisnuti. Tu nije reč o
ubistvu... Hrvati koriste sve, fašizam, demokratiju, građansko društvo da bi
promovisali ideju uništenja Srba na ovim prostorimaʺ. (Duga, 29. mart - 11.
april 1992)
99