VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

Vukovarska tragedija 1991
10. oktobar
Borba prsa u prsa u Vukovaru, šestok napad na Sisak, borbe u Pakracu,
oko Drniša pale se hrvatska sela i iz njih proteruje hrvatsko stanovništvo.
15. oktobar
Na poziv Mihaila Gorbačova, Franjo Tudjman i Slobodan Milošević u
Moskvi. Potpisali kominike o neodložnom prekidu vatre.
16. oktobar
JNA prestala da koristi zvezdu petokraku kao svoj simbol, a vlada
Hrvatske dala rok JNA da se do 10. novembra povuče sa teritorije Hrvatske.
Goran Hadžić, predsednik vlade Srpske oblasti Slavonija, Baranja i
zapadni Srem: Srpski narod u ovoj oblasti, koji je van Republike Srbije, a sada
je u okviru Krajine, znači nije više u okviru Hrvatske i trebalo bi da ima svog
predstavnika na najvišem nivou zemlje u kojoj i on želi da bude... Mi ne
želimo da budemo federalna jedinica, ali samostalni u svakom slučaju želimo
da budemo. (Politika, 16. oktobar 1991)
sela.
17. oktobar
JNA iseljava nesrpsko stanovništvo (Hrvati i Slovaci) iz Iloka i okolnih
18. oktobar
U Hagu na Konferenciji o Jugoslaviji razmatran predlog Deklaracije o
Jugoslaviji. Predvidja se da Jugoslavija bude zajednica suverenih država koje
saradjuju u finansijskim pitanjima, trgovine i bezbednosti,
Slobodan Milošević je odbio rešenja iz Deklaracije jer “suspenduju važeći
ustavni poredak i ukidaju Jugoslaviju kao državu koja kontinuirano postoji
već 70 godina”.
Tanasije Mladenović, pesnik: (...) Može se prigovoriti da je Osma
sednica jedna vrsta unutrašnjeg prevrata, ali ne sme se zaboraviti šta je
Milošević napravio na Kosovu i šta je proklamovao kao svoj cilj. Da se
razumemo: neko je morao to da uradi. S obzirom na celu situaciju, na stanje
srpskog naroda, na njegovo vazalstvo, na nepostojanje srpske republike, vožd
je morao da se pojavi.
(...) Milošević je harizmatska ličnost. Mislim da je to evidentna činjenica.
(...) Pod vladom Ante Markovića celokupna Hrvatska je naoružana.
Valjda smo načisto s tim. On je to omogućio. Savezna vlada je omogućila
84
Vukovarska tragedija 1991
otvaranje granica i unošenje oružja. Šta je radila armija. Snimala! Zašto nije
intervenisala. (NIN, 18. oktobar 1991)
23. oktobar
U Hagu ponudjen novi tekst o budućnosti Jugoslavije. Uveden
specijalni status za sve manjine.
24. oktobra
Postignut prekid vatre oko Dubrovnika.
Novembar
1. novembar
Vasilije Krestić, akademik: „(...) Po mom dubokom uverenju
zajednički život (Srba i Hrvata) je nemoguć. I bilo bi dobro i za hrvatski i za
srpski narod kada bi se našla neka medja. Teško je prognozirati u ovom času,
ali sam uveren da ako to tako ne rešimo imaćemo permanentni rat. Mislim da
Evropa nas jednostavno ne razume.
(...) Ja sam oduvek smatrao da je vrlo važno da, ako već ne možemo
zajednički da živimo, izdvojimo delove u kojim je srpsko stanovništvo
većinsko. Time se može rešiti i pitanje ’urbanih’ Srba. ’Urbani’ Srbi, ako
ostanu u Hrvatskoj ovakvoj kakva je, ili će postati Hrvati ili će morati otići iz
gradova, što se delimično već dešava.
(...) Ja sam bio sa delegacijom Srba iz SAO Krajine, Slavonije, Baranje i
zapdnog Srema, kao ekspert. Mogu vam reći da imam utisak da ti političari
(evropski) znaju sve, ali da ih činjenice jednostavno ne interesuju.
(...) Maksimum je razdvajanje. Ako to nije moguće postavlja se pitanje,
možemo li mi uopšte razgovarati o nečem drugom. Šta će reći taj narod tamo
kojem preti uništavanje i iseljavanje. Oni jednostavno ne mogu da prihvate
drugo rešenje. Ja znam da je svaka pomisao na rat gotovo idiotska, ali taj
narod je ugrožen, njemu su potrebne veće garantije od onih koje mu se nude u
Hagu“. (NIN, 1. novembar 1991)
7. novembar
Prema podacima hrvatske vlade, u Hrvatskoj raseljeno 460.000 ljudi (10
odsto ukupnog stanovništva); osim na neokupiranim područjima, smešteni su
u Sloveniji, Madjarskoj, Austriji, Nemačkoj...
85