VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

Vukovarska tragedija 1991
ANONIMNI VUKOVARSKI HEROJI
- I SLOBODNI – BEZ PREDAHA -
Među teritorijalcima koji su se borili za slobodan Vukovar rame uz rame Srbi,
Hrvati, Rusini, Slovaci
Tu je jedan od vukovarskih junaka, komandant TO Miroljub Vujović,
četiri puta ranjavan. Mladi skroman izbegava novinare i upućuje ih na svog
pomoćnika za informisanje Ljubinka Stojanovića, predratnog vlasnika knjižare
i galerije „Odisej“, od koje su u ruševinama ostale male crvene kese za
pakovanje. Ljubinko spašava knjige iz Narodne biblioteke i slike iz Galerije
„Bauer“. Od kuće mu je ostala tabla sa imenom ulice i kućnim brojem.
Jedan od anonimnih heroja Vukovara je i komandant Žika, prvi
komandant Petrove Gore, srpskog vukovarskog uporišta. On je 45 ljudi poveo
protiv hiljada ustaša. Ranjenog su ga na VMA odneli zajedno s otkinutom
nogom koju su hirurzi prišili. Svi ljudi ovog rata nisu heroji, ali komandant
Žika to jeste. Takav je Emir, Musliman iz Zemuna, koji je na Petrovu Goru
stigao kao dobrovoljac.
To je i Nikola – Nino, Hrvat koji se sa drugovima Srbima sa kojima je
odrastao, hrabro borio za Vukovar. (Dnevnik, 3. decembar 1991)
DRAGAN RADEVIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI
UREDNIK „DNEVNIKA“
Skupština AP Vojvodine imenovala je Dragana Radevića, novinara
„Politike“ za glavnog i odgovornog urednika lista „Dnevnik“. Prethodno je
Radević dobio podršku redakcije ovog glasila iz skupštinske Komisije za izbor
i imenovanje.
Dragan Radević rođen je 1953. godine u Budimlji. Po nacionalnosti je
Srbin. Diplomirao je novinarstvo na Fakltetu političkih nauka u Beogradu. Bio
je glanvi urednik studentskih i omladinskih glasila: „Politikologa“, „Aprilca“,
„Reke jedne mladosti“... profesionalnu karijeru započeo je kao dopisnik
„Omladinskih novina“ iz Kruševca, zatim prelazi u list „Borba“ najpre kao
saradnik a zatim politički komentator i urednik beogradske rubrike. Bio je
član Operativnog i međurepubličkog kolegijuma ovog lista. Iz „Borbe“ 1988.
godine prelazi u list „Politika“.
Kao izveštač politički komentator i šef ekipe „Politikinih“ izveštača sa
brojnih kongresa i knferencija, Dragan Radević je pratio i komentarisao
najznačajnije događaje u zemlji. Sarađivao je u mnogim jugoslovenskim
listovima. (Dnevnik, 4. decembar 1991)
784
Vukovarska tragedija 1991
BLOKADA BEZ IZNENAĐENJA
Ekonomska blokada EZ-a nije nas politički iznenadila, ali ako nas je ekonomski
„iznenadila“, može nam se dogoditi da „jedemo korenje“, pod uslovom da ga
proizvedemo u dovoljnim količinama
Evropska policija u povoju, poznatija kao EZ, konačno je i zvanično
učinila ono što je vazda nezvanično radila, zavela je ekonomske sankcije
protiv Jugoslavije. Od sankcija su izuzete Slovenija, Hrvatska, BiH i
Makedonija. To je sasvim logično, jer se te republike, neke davno, a neke
nedavno odrekoše Jugoslavije. Ekonomska blokada važi samo za Srbiju i Crnu
Goru, što je takođe logično. Jedino te dve republike priznaju i osećaju
Jugoslaviju kao svoju državu. Još „gore“: žele da Jugoslaviju i sačuvaju!
Ovog puta najzad niko nije iznenađen ni u bivšoj ni u preostaloj
Jugoslaviji. Blokada je u praksi davno počela. Sada je samo na nju udareno i 11
zvaničnih pečata. Izosao je samo Grčki, 12 pečat, ali izostao je i Grčki veto na
odluku. Ni zbog toga niko nije iznenađen ni razočaran: suviše bi bilo očekivati
(a ružno tražiti) da se mala Grčka do kraja suprotstavi velikoj EZ,
predvođenoj još većom Nemačkom. Za grčki obraz i srpsku usamljenost i to je
dovoljno. (Dnevnik, 4. decembar 1991)
STRANI LEGIONARI MEĐU USTAŠAMA
- ZA ŠAKU NEVAŽEĆEG NOVCA -
Kristofer Stiven Henkok bio je u redovima Paraginih „crvenih beretki“ pre
nego što je ubijen u borbama za Laslovo
Nakon bitke za selo Laslovo srpski dobrovoljci iz Centra za specijalnu
obuku jedinica TO-a u Erdutu pronašli su lične isprave i drugu
dokumentaciju koje jasno govore o borbama stranaca na strani ustaša.
Pouzdano se zna da su u redovima zloglasnih Paraginih „crvenih beretki“ bila
i četiri britanska državljana zajedno s legionarima iz Nemačke, Austrije i
Italije. Došli su iz Osijeka u okviru Prvog internacionalnog voda, ali mnogi
nisu uspeli da se vrate - ubijeni su u borbi za Laslovo.
Tako je Kristofer Stiven Henko iz Severne Irske (rođen 30. januara 1958)
ubijen u pokušaju da se izvuče iz dobro utvrđenog skloništa odakle je
prethodno žestoko napadao meštane sela Palača. Sumnja se da je Henkok s
Edvardom Džonom Vajtom komandovao minobacačkim jedinicama koje su
na ovo selo ispalile preko 15.000 granata. Kristofer Stiven Henkok je
identifikovan na osnovu internacionalne vozačke dozvole pronađene u
ustaškoj uniformi – crnm kombinezonu koje nose zloglasni crnokošuljaši. U
785