VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

Vukovarska tragedija 1991
21. avgust
Potpredsednik vlade Srbije Budimir Košutić izjavio da unutrašnje
granice Jugoslavije nisu legitimne i da ih – posebno u slučaju Srbije – treba
promeniti.
Predsednik kriznog štaba za istočnu Slavoniju i Baranju, Vladimir Šeks,
obavestio javnost da se jugoslovenskoj vojsci uskraćuje snabdevanje strujom,
vodom i hranom.
23. avgust
JNA i srpska paravojska okupirale Baranju.
Pavle Ivić, akademik: „(...) Jugoslavija kao demokratska država
nemoguća je u dosadašnjim granicama. Da bi mogla bivstvovati kao
demokratska i stabilna zajednica, ona mora odbaciti balčast onih naroda koji u
njoj ne vide zajednički dom.
(...) Što se tiče onih koji su se eksponirali protiv nas , njima treba
objasniti da mi nemamo baš ništa protiv nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, i to
potpune. Nemačkoj i Austriji je potrebno da se te dve naše republike temeljito,
što znači i formalno, osamostale od Jugoslavije da bi mogli postati njihovi
stvarni vazali.
Nas interesuje jedino da Hrvatska ne odnese sobom znatan deo srpskog
naroda. Čim se tim Srbima prizna pravo na samoopredelenje, mi smo spremni
da priznamo nezavisnost dveju severno zapadnih republika. Budući da ni
Nemačka ni Austrija nemaju posebnih interesa u SAO Krajini a ni u delovima
Slavonije, zapadnom Sremu i Baranji, shvatilo bi se da se ciljevi tih država ne
kose s opravdanim težnjama srpskog naroda za nacionalnom slobodom“.
(Politika, 23. avgust 1991)
Vukašin Jokanović, potpredsednik parlamenta Srbije: „Stipe Mesić se
kontinuirano stavio u službu separatizma na Kosmetu, kao što je u službi
sopstvenog HDZ separatizma. U tom pravcu su i sve njegove izjave, kao one
nedavno kada je priznao nekakvu nepostojeću republiku Šiptara. Od njega ne
može da nas iznenadi ništa. Nečuveno je u svetu da predsednik SFRJ razbija
državu iako je položio zakletvu da brani njen integritet i celokupnost. On čini
krivična dela veleizdaje.
Mesić želi popnovo da krčmi Srbiju. Za njega je bolje da se mane
Kosmeta i pozabavi zaustavljanjem nesreće u kojumje uvučen hrvatski narod,
nesreće koja je priredjena srpskom narodu koji rani svoje živote i domove u
Hrvatskoj“. (Politika, 23. avgust 1991)
Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o upisu dobrovoljaca u
teritorijalnu odbranu.
74
Vukovarska tragedija 1991
Član 4. Lica koja žele da se upišu u dobrovoljce podnose prijavu
Ministrastvu odbrane preko nadležnog opštinskog sekretarijata za narodnu
odbranu. (Službeni glasnik RS, broj 50, 23. avgust 1991)
25. avgust
Na području Splita blokirane kasarne. Eskalacija sukoba u mnogim
delovima Hrvatske. Najžešće u Vukovaru.
26. avgust
Vrhovno državno vijeće Hrvatske predložilo izmenu čl. 110 Ustava, da
bi se Predsedniku republike omogućilo donošenje uredbi sa zakonskom
snagom zbog stepena ugroženosti Hrvatske.
27. avgust
Na Brionima održan razgovor delegacija Republike Hrvatske i JNA o
prestamku oružanih sukoba.
28. avgust
Profesor Radmilo Marojević: „(...) U čitavom posleratnom periodu
politička Hrvatska se borila protiv unitarizma, a Srbi su se stidljivo branili da
nisu unitaristi. A bilo je zapravo sasvim drugačije: posleratna Narodna
(Socijalistička) Republika Hrvatska u etničkom pogledu je bila mnogo
složenija nego Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija zajedno. Dok je u trima
našim republikama šiveo i živi jedan isti narod pravoslavne i muslimanske
veroispovesti (katolika ima znatno manje), u administrativnim granicama
Hrvatske živela su tri južnoslovenska naroda: Srbi (katoličke i pravoslavne
vereispovesti), Slovinjaci i etnički Hrvati. Zato je danas najaktuelnije pitanje
borba protiv hrvatskog unitarizma. Umesto opštevažećih kriterijuma u
pogledu ostvarivanja prava naroda na samoopredelenje, u Hrvatskoj se
operiše kriterijumom verske pripadnosti (Hrvatsima se nazivaju svi katolici sa
srpsko-slovinjansko-hrvatskog jezičkog područja) i kriterijumom ’državne’
pripadnosti (hrvatskim podanicima se nazivaju svi gradjani imaginarne
hrvatske države, iako Hrvati nisu imali svoju državu u poslednjih devet
vekova.
(...) Zanemaruje se činjenica da je u svim posleratnim ustavima
Republike Hrvatskle, pa i u Ustavu iz 1974. godine, Hrvatska definisana kao
država hrvatskog i srpskog naroda. Jednostrano proglašavanje ove republike
samo hrvatskom državom nužnoi podrazumeva izdvajanje srpskog naroda i
srpskih teritorija iz njenog ’okrilja’.
75