VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

Vukovarska tragedija 1991
„Ne zaboravite Krajišnici moji, da je naše oružje sloga, ali da sada
imamo i naoružanje, da imamo armiju, iz koje su izbačene izdajice. Srpski
narod će živeti u jednoj državi, a ta država će se zvati Jugoslavija! U JNA je
bilo izdaje, i to velike izdaje, ali nikad više u njoj neće biti izdajnika. Ostalo je
jezgro, zdravo jezgro armije, koja će znati da brani i odbrani Jugoslaviju.“
Završne reči dr Radovana Karadžića propraćene su taktovima Marša na
Drinu. Okupljeni narod je poklicima: Živela Srbija! Živela Jugoslavija! Često
prekidao lidera SDS BiH dr Radovana Karadžića. (Dnevnik, 27. oktobar 1991)
ILI ISKORAK?
Najcrvenija među „bizantincima“ svemu tome je ponovo rekla ono što
je jedino i mogla reći. Ne – za sve ono što je već jednom palo na ispitu u
Evropi kojoj je ona pripadala mnogo pre onih kojima se Hag sada klanja i čini
im ustupke. I na, već smo rekli zapostavljenom, ekonomskom i na političkom
planu.
Lorde, niste se baš pretrgli od posla – otprilike su reči srpske delegacije
na poslednjem haškom samitu. Sveža krv koju ste obećavali prošlog petka
svela se na par kapi koje više lične naugrušak (onaj) od kojeg se umire, nego
na dozu koja je argumentima i tražena i obećana. Koja je, ako se želi mir, i
jedina moguća. Koja se na svim jezicima seta jednostavno zove – pravo naroda
na samoopredeljenje, isto ono koje Hag velikodušno (mada nam se sve više
čini i nevoljno) nudi onima koji su se o secesiji već izjasnili. Ali, nudi.
„Sveža“ Karingtonova krv u dokumentima o razrešavanju
jugoslovenske krize vratila je (ne verujemo njegovom voljom, a nju ipak zna
samo Milošević) učesnike dogovora na početak. Onaj na kojem se puca
direktno u meso i mir, odnosno svih deset reda radi potpisanih primirja.
(Dnevnik, 27. oktobra 1991)
JUGOSLOVENSKA KRIZA I HAŠKI DOKUMENTI
- ZAPOSTAVLJEN INTERES SRPSKOG NARODA -
Najcelishodnije bi bilo da se preko Organizacije Ujedinjenih nacija nađe mirno
rešenje za sve teškoće i prestanak rata u kojoj se naša zemlja našla – kaže profesor
Međunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu dr Rodoljub
Etinski
Posle novog predloga lorda Karingtona na haškoj konferenciji postalo je
jasno da se takvim načinom rešavanja jugoslovenskog spora ne može ostvariti
interes srpskog naroda u Jugoslaviji, kaže na početku razgovora o putu
712
Vukovarska tragedija 1991
izlaska iz sadašnje krize vanredni profesor Međunarodnog javnog prava na
Pravnom fakultetu u Novom Sadu dr Rodoljub Etinski.
Prema jednoj koncepciji, sadašnje federalne jedinice – republike treba
da se konstituišu kao suverene države, te da onda prema svom nahođenju i
interesima stupaju u međusobne odnose. Prema ovoj koncepciji, unutrašnje
granice bi se pretvorile u međudržavne. Ovakva koncepcija nije utemeljena na
načelu ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda niti na drugim pravilima
međunarodnog prava.
Ono što je suština jugoslovenskog spora i zbog koga se vodi rat u
Jugoslaviji jeste da jedna od strana u sporu ne priznaju delu srpskog naroda
pravo na samoopredeljenje.
Ali i oružani sukob u Hrvatskoj se ne vodi radi toga da bi se granice
menjale već da bi se zaštitio srpski narod u Hrvatskoj.
Ali, ono što je jasno svima koji se bave međunarodnim pravom je da
subjekat prava na opredeljenje jeste narod, u smislu stanovništva koje je
etnički međusobno povezan. (Dnevnik, 27. oktobar 1991)
GERMANSKA POLITIKA RATNOG LUDILA
Vreme sadašnji laži će proći i otreznićemo se, ali to otrežnjenje će biti bolno
Novi komunistički pokret je jedna od prvih političkih partija osnovanih
u Srbiji. Za razliku od mnogih, NKPJ je odmah registrovan za celu Jugoslaviju.
Sekretar ovog pokreta za Vojvodinu je Petar Šušnjar, jedan od prvoboraca
antibirokratske u Vojvodini 1988. godine. „Ostao je veran liniji kojom je
krenuo. Svoje opredeljenje pravda rečenicom: „Kada bih se odrekao oca, ko
bih onda bio ja“?
Rat besni. Kakvi su stavovi vašeg pokreta prema svemu?
Sve ovo je izuzetno tragično. Jednostavno, mi u Jugoslaviji smo se našli
na putu politike koja se stvara u Evropi a koja je dovodila do svetskih ratova.
Pomenuli ste opozicione vrhove. Pojasnite to.
Posedujemo mnogo dokaza da politički vrhovi, o kojima sam govorio,
imaju zajedničkog gazdu. On se ne ustručava da kaže: „Ako ne nađem
istomišljenike u zvaničnom delu Srbije, naći ću ih među opozicijom“. Valjda
polaze od sintagme da su takve imali u toku i pre Drugog svetskog rata. Ali,
trebalo bi da znaju da su se do sada prevarili mnogi koji su računicu pravili za
zelenim stolom. Takva računica nije uvažavala običnog čoveka, njegovu volju
i želju da samostalno živi na ovim prostorima. A on, ako već mora da ulazi u
neki savez hoće da to bude dostojanstveno i sa uvažavanjem njegovih ljudskih
kvaliteta, koje i sam poštuje.
713