VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

Vukovarska tragedija 1991
13. jul
Potpisan Memorandum o saglasnosti za dolazak posmatračke misije EZ radi
nadgledanja sprovodjenja Brionske deklaracije.
18. jul
Pavle Ivić, akademik: „(...) Agresiju na te bezube kolone izvršila je
Slovenija. Ona je dužna da plati odštetu Armiji, porodicama poginulih i
ranjenih, kao i preduzećima čiji su kamioni bili pretvoreni u barikade i
uništeni. Zna se šta bi JNA učinila da je zaista krenula u nekkavu “agresiju”
prema Sloveniji, koje bi objekte zauzela, i to u Ljubljani, i koga bi nastojala da
pohapsi već u prvim satima, čak prvim minutama intervencije.
Pa ipak, iz Slovenije se laž o agresiji JNA ponavlja tako nistrajno da u to
veruje i svetska javnost. Kao što, uostalom, mnogi počinju da veruju i da se u
SAO Krajini i istočnoj Slavoniji zaista radi o nekakvim teroristima i
odmetnicima (mi bismo morali insistirati na istiunitim izrazima kao branioci
ognjišta ili branioci zavičaja i podsećati da su ugnjetači uvek u istoriji nazivali
orce za slobodu odmetnicima ili teroristima, a da je pravi odmetnik u našem
slučaju Tudjmanova Hrvatska jer se na neustavan način otcepila od
Jugoslavije, kojoj je Krajina ostala verna.
(...) Od tragičnih dogadjaja u Sloveniji ipak ima i jedna korist: oni su
doprineli da se Srbi oslobode iluzija o jugoslovenstvu. Eksplozija mržnje koja
se obrušila na nas uništila je ostatke prevazidjenih verovanja o bratstvu i
jedinstvu. U kuđi gde caruju mržnja i nesloga nema sreće ni napretka; deoba
je jedini spas“. (Politika, 18. jul 1991)
19. jul
Milorad Ekmečić, akademik: „Nisam ubedjen da bi se neke evropske
zemlje, kao Nemačka danas, odnosile ovako negativno prema
jugoslovenskom jedinstvu da u njima na vlasti nisu katoličke partije.
(...) Koliko god moglo izgledati čudno, ja bih vladu Slobodana
Miloševića pre nazvao jednim balkanskim degolizmom, a nikako
boljševizmom. U više govora on je neke današnje jugoslovenske republike i
novostvorene partije javno nazvao marionetama stranih vlada. Kod njega je
naglašen strah da će Srbijom i budućom jugoslovenskom zajednicom
upravljati strani mabasador. To je vladajući duh prvih rdaikala u Srbiji, iza
1882, kojima je bilo mučno da se sretnu na beogradskoj ulici sa austrogarskim
ambasadorom, kao nekrunisanim kraljem u državi“. (Politika, 17. jul 1991)
Zoran Gluščević: (...) Dok smo mi ulagali u Jugoslaviju sve svoje ideale
i zanose o “bratstvu i jedinstvu” drugi su je smatrali “tamnicom naroda” i
62
Vukovarska tragedija 1991
instrumentom velikosrpske dominacije. Konačno smo otkrili da su Hrvati i
Slovenci pod Jugoslavijom podrazumevali privremenu tvorevinu koja će im
omogućiti put u samostalnost. Nastupuo je trenutak otrežnjenja. Skidanjem
hipoteke vcelikosrpskog jugoslovenstva i izjašnjavanjem za slobodnu primenu
prava na samoopredelenje naroda, mi Srbi oslobadjamo se se jednog tereta i
jedne prepreke koja je onemogućavala trajno sredjivanje prilika i medjusobnih
odnosa u ovom delu Balkana.
(...) Ako je priča o bratstvu bila šarena laža ili dobroćudna obmana sa
biheviorističkim predznakom, posle prvih hitaca na Srbe u Hrvatskoj i
Sloveniji svaka dalja priča o zajedništvu postaje podvala sa kriminalnim
predumišljajem. (NIN, 19.jul 1991)
21. jul
SIV predložio Dogovor o funkcionisanju zemlje u periodiu
moratorijuma. Predlog upućen na usvajanje Predsedništvu SFRJ i svim
republikama.
22. jul
U Ohridu na sednici Predsedništva SFRJ u proširenom sastavu usvojena
je Izjava protiv upotrebe sile.
Hrvatska je prihvatnje Izjave uslovila bezuslovnim povlačenjem JNA u
garnizone, a Franjo Tudjman je na konferenciju za štampu rekao: “Pučanstvo
treba da bude spremno možda i na sveopći rat za odbranu Hrvatske”.
Okršaj kod Mirkovaca, 12 poginulih.
23. jul
U luci Bar zaustavljeno 16 brodova sa 35.000 tona naoružanja.
26. jul
Sednica Predsedništva SFRJ o realizaciji zaključaka sa sednice od 9.
maja – konstatovano pogoršanje stanja, zahtevan hitan prekid vatre i
predloženo da Republika Hrvatska ne upućuje oružane sastave u krizna
podruičja u kojim je većinsko srpsko stanovništvo.
Oružani sukobi na Baniji i Kordunu.
Dobrica Ćosić, akademik: “ Više od dve i po decenije ja sumnjam i ne
verujem u mogućnost postojanja demokratske Jugoslavije. (...) Duboko sam
uveren da posle tolikog neprijateljstva Slovenije porema srpskom narodu i
razočarenja srpskog naroda u slovenački narod, posle sadašnjeg ustaškog rata
u Hrvatskoj, srpski narod neće i ne može više da živi u zajednici sa narodima
63