VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

Vukovarska tragedija 1991
Lavina žučnih replika
Primedbe Zorana Đinđića na Beogradsku inicijativu, na tok mobilizacije
u Srbiji i optužbe na račun SPS izazvale su pravu pravcatu lavinu gotovo
višečasovnih replika. Đinđić je optužio SPS i neke njene organe da su
iskoristili haotične događaje u mobilizaciji da bi optužili opoziciju za
opstrukciju. Za Beogradsku inicijativu je rekao da „ne budi motivaciju
građanima Srbije da se uključe u mobilizaciju koja bi, eventualno, mogla da
usledi“. Dokument je po njemu anahron, bez veze sa aktuelnom stvarnošću.
Za govornicom se neizmenično našlo nekoliko poslanika iz redova
Demokratske stranke i SPS, a onda je Zoranu Đinđiću replicirao i Vojislav
Šešelj, čudeći se njegovom naprasnom zalaganju za srpstvo. Demokratska
stranka je bila u čvrstoj koaliciji sa Markovićevim reformistima, zalagala se za
izbor Mesića, a pri tome odbila je predlog dela srpskih stranaka da učestvuje u
slanju dobrovoljaca u jedinice za odbranu srpskih zemalja. Šešelj je optužio i
SPO i Novu demokratiju da su u Valjevu podstrekivali bojkot mobilizacije.
(Dnevnik, 28. septembar 1991)
AKADEMIK MIHAJLO MARKOVIĆ U APATINU
- ODBRANIĆEMO SRBE VAN SRBIJE -
Srbija ne želi rat a ni konfederativnu Jugoslaviju
U narednim mesecima treba da se bitno promeni karakter Jugoslavije, a
naredne nedelje će odrediti da li će to biti mirnim putem ili ratom, što bi želela
ustaška, fašisoidna vlast u Hrvatskoj, rekao je na današnjoj tribini SPS
potpredsednik SPS Srbije, akademik Mihajlo Marković.
- Propala je Kolova i Genšerova politika pristrasnog pomaganja
Sloveniji i Hrvatskoj i strane trupe, što je bila njihova želja, u Jugoslaviju neće
doći. (Dnevnik, 29.septembar 1991)
OTVORENO PISMO ANTE MARKOVIĆA
SLOBODANU MILOŠEVIĆU
- U BESMISLENOM RATU NEMA POBEDNIKA -
Vama se obraćam jer je najavljivanje opšte mobilizacije u Srbiji direktno u
funkciji građanskog rata i agresije jedne republike na drugu, uz upotrebu JNA. –
Nemoguće je da se to radi bez vašeg znanja. Ako nije tako, povucite odluke i smenite
krivce!. – kaže se između ostalog, u pismu Markovića Miloševiću
„Mi stalno govorimo da Srbija nije u ratu sa Hrvatskom, ali je to srpski
narod. Mi to ne možemo da kažemo zbog svetskog javnog mnjenja, jer bi onda
636
Vukovarska tragedija 1991
Srbija bila agresor. Jer, kada je vojnik JNA u Hrvatskoj, ne može se reći da je to
Srbija. Zbog toga Srbija ne može da ima svoju vojsku, pa ima vojsku u JNA“.
Krajnje cinično i beskrupulozno zvuče i riječi general-potpukovnika
Simovića u pomenutom intervjuu, koji u objašnjavanju uzroka neodazivanja
jednog broja obveznika na pozive da krenu u oružani sukob, a naročito onih
koji dolaze u iskušenje da napuste jedinice, kaže da „ima više uzroka za takvo
ponašanje. Jedan od njih je svakako da je čitav niz godina bio na Balkanu bure
baruta nije zapaljivo. Sa generacijam rođenim u miru nije jednostavno
prebroditi psihološku krizu i doživeti vatreno krštenje. Vama se obraćam jer je
najavljivanje opće mobilizacije u Reublici Srbiji direktno u funkciji građanskog
rata i agresije jedne republike na drugu, uz upotrebu jedinica JNA. Nemoguće
je da e ovo i ovako radi bez Vašeg znanja i suglasnosti, jer Vi ste
najodgovorniji funkcioner u Srbiji. Ako nije tako, povucite sve odluke i
smijenite krivce. Inače, Vi ćete biti jedan od neposrednih krivaca za agresiju i
građanski rat pred narodima Jugoslavije i svijetom, a posebno pred
građanima Srbije. Opozovite naredbe o mobilizaciji. Vi ste na čelu
najmnogoljudnije Republike u Jugoslaviji i, makad samo zbog toga, Vaša je
odgovornost za budućnost ove zemlje i mogući zajednički život ogromna. Ne
učinite li to, odgovornost za to ne možete i neće izbjeći.
VELEIZDAJA RUŠI JUGOSLAVIJU
Jugoslovenska kriza može se rešiti ili ratom ili potpunim vojnim porazom onih
koji su ga otpočeli ili mirno - poštujući pravo i onih koji hoće da iziđu iz Jugoslavije,
ali i onih koji u njoj hoće da ostanu, rekao je dr Božović. – Podsticanje izdaje i
dezerterstva treba razlučiti od opravdane brige roditelja za svoju decu vojnike
U Jugoslaviji je na sceni veleizdaja organizovana od strane onih koji,
nažalost, još predstavljaju Jugoslaviju i njena legalna rukovodstva. To je
jedinstven primer u svetu da jednu zemlju izdaju njeni rukovodioci.
Ali bilo kakva vojna podrška proustaškoj vlasti u hrvatskoj značila bi
opastnost od sveopšteg rata u Jugoslaviji i restauracije fašizma u Evropi, što
Evropa uviđa. U kontekst angažovanja Evrope i sveta u rešavanju krize u
Jugoslaviji ne mogu se smestiti apetiti i interesi Nemačke i pojedinih susednih
zemalja, i to treba da je jasno i Genšeru i Moku i Antalu.
Što se tiče podmetanja o navodnim težnjama za nekom velikom
Srbijom, dr Božović je rekao da se srpsko rukovodstvo ne zalaže za nju, već za
Jugoslaviju s onima koji Jugoslaviju hoće na ravnopravnim osnovama. Ali,
isto tako se ne može tražiti da Srbija da trećinu svog naroda ostavi na milost i
nemilost secesionistima. (Dnevnik, 1. oktobar 1991)
637