VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991
VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991
VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Vukovarska tragedija <strong>1991</strong><br />
živi u toj zemlji sa minimalnim ustupcima, kojih je lišen, sasvim dobro shvatio<br />
da sa čitavom jugoslovenskom prošlošću mora da raskine ako želi da očuva<br />
svoj biološki opstanak. Tom narodu je jasno da mu u važećem<br />
administrativno.političkim okvirima nema egzistencije i da stoga te okvire ne<br />
može da prihvati. To su i prelomna i sudbinaska rešenja, ali ona su Srbima<br />
nametnuta suludom ekskluzivnom šovinističko.rasističkom politikom, koja u<br />
hrvatskoj sredini nije nova. Više puta je ona u prošlosti dolazila do izražaja<br />
pokazujući svoje nakazne ciljeve. Istina, uvek je bila poražena, dobrim delom<br />
zahvaljujući baš Srbima, ali se i ponovo rađala. Kako u hrvatskom društvu<br />
nije bilo a ni danas nema dovoljno snaga koje bi bile u stanju da se odupru toj<br />
politici, poučeni prošlošću a i savremenim zbivanjima, Srbi u Hrvatskoj ovog<br />
puta ne treba protiv nje da biju bitku radi Hrvatske i Hrvata i radi neke nove<br />
Jugoslavije, kao što je dosad bio slučaj, već radi toga da se te pošasti za sva<br />
vremena oslobode.<br />
Kako vidite srpski nacionalni interes u samoj završnici raspleta jugoslovenske<br />
državne krize?<br />
Očigledno je da sve nacije i nacionalne manjine u raspadajućoj<br />
Jugoslaviji gledaju svoja posla – obezbeđuju sopstvene interese. Ne vidim<br />
mogućnost da se u takvoj situaciji Srbi mogu i smeju ponašati drugačije. I oni,<br />
kao i svi ostali, moraju voditi računa o sopstvenim državnim, političkim,<br />
ekonomskim i drugim interesima. Pri tome moraju težiti ne privremenim već<br />
dugoročnim rešenjima, što znači da odlučno moraju braniti ono što im<br />
pripada a ne posezati za onim što je tuđe. Da li će ti interesi moći biti<br />
obezbeđeni u nekoj drugačije komponovanoj Jugoslaviji, ili drugačijoj srpskoj<br />
državi, to je pitanje na koje u sadašnjem trenutku nije moguće sa sigurnošću<br />
dati odgovor. Sasvim je razumljivo da moramo težiti mirnim i demokratskim<br />
rešenjima, ali da moramo biti spremni i da na silu odgovorimo silom.<br />
Kako gledate na optužbe da je za raspad Jugoslavije ponajviše krivo nekakvo<br />
povampirenje Garašaninove koncepcije velike Srbije koju oličava Slobodan Milošević?<br />
Na to bih vam mogao odgovoriti onom narodnom: „Na vuka povika a<br />
lisica meso jede.“ Ne treba ni da kažem da je Srbija vuk a Hrvatska lisica. Stara<br />
je praksa nekadašnje austrougarske politike bila da svaku srpski misao, ideju i<br />
akciju, koja je bila u suprotnosti sa nastojanjima Habzburške monarhije,<br />
proglasi za velikosrpsku, da je demonizuje i satanizuje. Tu praksu<br />
austrougarske politike uveliko su upražnjavali i političari velikohrvatskih i<br />
političara velikohrvatskih ambicija, koji su bili u službi bečke i peštanske<br />
protivsrpske a proaustrijske politike. Ukoliko su više radili na širenju i jačanju<br />
velikohrvatske državne ideje i zahvatali sve veća teritorijalna prostranstva,<br />
538<br />
Vukovarska tragedija <strong>1991</strong><br />
pozivajući se na svoje himerično „povjesno pravo“, utoliko su više dizali<br />
galamu na tobožnje velikosrpske planove i težnje. Tako je i bilo u ranijoj<br />
prošlosti, tako je bilo između dva rata, a tako je i danas.<br />
U tom skopu treba posmatrati i napade na Slobodana Miloševića Ovog<br />
časa kad je on krenuo u akciju uspostavljanja teritorijalnog integriteta Srbije,<br />
kad je počeo da radi na ukidanju dveju autonomnih jedinica kao<br />
konstitutivnih delova federacije, dobio je epitet povampirenog sledbenika Ilije<br />
Garašanina i doslednog izvršioca memoranduma SANU. Takve ocene, koje su<br />
najpre potekle iz Hrvatske bile su potom prihvaćene od svih onih kojima je<br />
odgovarala slaba i na tri dela razbijena Srbija. Isti oni političari i krugovi koji<br />
šire strah od velike Srbije i zbog toga napadaju Miloševića ne stide se da<br />
govore o velikoj Hrvatskoj i velikoj Albaniji i da rade na njihovim<br />
ostvarenjima.<br />
Imajući u vidu Vaša istraživanja, a posebno ona o istoriji srpskog naroda u<br />
Hrvatskoj, koje se i kakve zakonomernosti mogu izvući kada je u pitanju život srpskog<br />
naroda tamo i kakve o zajedničkom životu Srba i Hrvata, a naročito u kriznim<br />
situacijama?<br />
Otkud „suživot“...?<br />
Jedna od osnovnih karakteristika hrvatske politike prema tamošnjim<br />
Srbima je verolomstvo. Mnogo puta, samo u poslednjih sto pedeset godina,<br />
hrvatska politika poslužila se Srbima kada se Hrvatska nalazila u teškim i<br />
gotovo bezizlaznim situacijama. U takvim situacijama Srbima su davana<br />
prava koja su im inače uskraćivana. Po minulim opasnostima u kojima su im<br />
Srbi dobro poslužili i mnogo pomogli da prevladaju teškoće, zvanične vlasti<br />
Hrvatske grubo su ih izneveravale i odbacivale potirući im prava koja su<br />
prethodno priznata i od najviših zakonodavnih tela Hrvatske.<br />
Možda je ovo trenutak koji je srpskom narodu u Hrvatskoj konačno<br />
otvorio oči pa je, zbog grubih, neotesanih i surovih postupaka hazedeovske<br />
vlasti, počeo da izvlači pouke iz svoje prošlosti.<br />
Proglašenje posebnih srpskih oblasti u Krajini, Slavoniji, Baranji i<br />
zapadnom Sremu dokaz je da su srpskom narodu dozlogrdile podele i<br />
prevare, da on neće „suživot“ kao zamenu za život u jednakim pravima,<br />
slobodama i dužnostima. To i jeste druga značajna odlika istorije Srba u<br />
Hrvatskoj i njihovih odnosa sa hrvatima – da su se Srbi uvek i neprestano,<br />
uporno i sistemski borili za potpuno ravnopravne odnose. Nikada nisu tražili<br />
više no što im kao ravnopravnom narodu pripada, ali se nikada nisu mirili ni<br />
sa podređenim i obespravljenim položajem. Kada su sticali priznanje<br />
prednjačili su u odbrani Hrvatske i njenih interesa, a kada su ta prava gubili<br />
539
Change language