VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

Vukovarska tragedija 1991
Srbima u ovom času je pogubno. Zato su sada interesi celog srpskog naroda
mnogo značajniji od uskostranačkih (...) Nije srpska opozicija organizator
demonstracija u prošlu subotu, već Ante Marković i strane obaveštajne
službe“ (Politika, 13. 3. 1991)
15. mart
Antonije Isaković, akademik:
„Mislim da je najvažnije da podjemo od toga ko je i kako granice
utvrdio. One su deo titoizma, ako ne i sam njgeov temelj: postojeće granice,
uostalom, najviše i svedoče o položaju srpskog naroda.
(...) U svakom slučaju došli smo u situaciju da se te granice smatraju
skoro neprikosnovenim – iako se zna kada su i kako utvrdjene.
(...) Hrvatska se o svojoj državi nagadjala sa Austrougarskom, ali svoju
samostalnu državu u Jugoslaviju nije unela.
Hrvatskoj je, dakle, državnost dao titoizma, odnosno jugoslovenski
boljševizam, zbog čega sadašnje hrvatske vlasti i nisu pravi borci protiv
boljševizma i titoizma.
(...) Tačno je da Hrvatska nije denacifikovana. To se može objasniti
ličnim udelom Josipa Broza, ali i istorijskim okolnostima. Godine 1943.
kapitulirala je Italija kojoj je Pavelić dao Dalmaciju. Pri kraju rata, kada se već
jasno videlo ko je pobednik, prebrzo su postali brojniji.
Broz je imao veliko iskustvo kako da poražene prevede na pobedničku
stranu. Počeo je to da čini već u samom ratu u kome su jedinicama sa
poglavito srpskim sastavom, davana hrvatska imena. Srbi su, na primer, činili
sedamdeset do osamdeset procenata boraca Slavosnkog korpusa i Hrvatske
divizije.
(...) Kao što su Nemci u središtu Evrope, tako smo i mi u središtu
Balkana. Naše medjunarodne veze moraju u mnogo većoj meri da uvažavaju
tu činjenicu.
(...) Kod nas komunisti nisu imali dodirnih tačaka sa monarhijom ili
četništvom. Hrvatski komunisti su, naprotiv, imali veze sa ustašama. Neki su
bili u ustašama i posle postali komunisti (ili obrnuto). To je za srpski narod
imalo pogubne posledice. Srpskim koumunistima je, kao pripadnicima
većinskog naroda, uvek natureno osećanje krivice.
(...) Mislim da je Memorandum ocenjen kao opasan zbog toga što je prvi
put u njemu slobodno progovoreno o stanju ove zemlje i položaju srpskog
naroda u njoj (...) Srpske vlasti nisu bile subjekat već objekat politike. U
titoizmu su vladali hrvatski i slovenački komunisti.
52
Vukovarska tragedija 1991
(...) U tom smislu Memorandum ima istorijski značaj jer je najavio pojave
koje će se tek kasnije dogoditi. Antisrpska koalicija je znala da neće moći da
računa na Josipa Broza i zbog toga se upela iz petnih žila da napadom na
Memorandum, vrati staro stanje. U obrušavanju na tobožnji velikosrpski i
nacionalistički karakter Memoranduma računalo se pre svega na oportunističku
srpsku garnituru Ivana Stambolića koja je, ovejana u pregovorima imala
iskustvo popuštanja. Ista koalicija i sada ima nepromenjene ciljeve: da nas
zadrži u Ustavu iz 1974. godine.
(...) Srpski pokreti, da ih tako nazovem, počeli su da niču onoga
trenutka kada je Srbija počela da vodi samostalnu politiku, kada je stala na
noge sa Slobodanom Miloševićem. Možemo da mu zameramo što god
hoćemo ali je Srbija stala na noge tek sa njim. Tada je mogla da se osnuje jedna
srpska stranka u Bosni, tada je mogla da se osnuje srpska stranka u Hrvatskoj.
Ne samo to. Serbi su živnuli i u celom svetu: Kanadi, Švedskoj, Australiji.
(...) Antisrpska koalicija ima svoje predstavnike u Beogradu. Uvek će se
medju Srbima naći neko ko će razgradjivati: bilo da se zove Koča Popović,
Bogdan Bogdanović, (onaj minorni) Brana Milošević ili Ivan Djurić. Tu je
zatim potomak Veselinova. Imamo ih i medju piscima, sve neki „reformatori“
koji sebe, za razliku od običnog naroda, smatraju još „evropejcima“. (NIN, 15.
mart 1991)
21. mart
Na sednici Predsedništva SFRJ postignut dogovor da predsednici
republika započnu pregovore o budućnosti Jugoslavije.
22. mart
Milan Babić, predsednik Izvršnog veća SAO Krajina: „Zakoni koje
usvaja Sabor Republike Hrvatske po prirodi stvari važe na teritoriji Hrvatske i
to je unutrašnja stvar hrvatskog parlamenta. Na području SAO Krajina, koja se
potpunio i trajno odvojila od Republike Hrvatske, zakonski akti hrvatskog
Sabora nemaju pravno dejstvo“. (...) „Ako se Predsedništvo SFRJ ponovo
konsoliduje, podnećemo zahtev da i naš predstavnik sudeluje u radu
kolektivnog šefa države“. (Politika, 22. mart 1991)
Intelektualci srpske nacionalnosti iz Podravske Slatine: „Niko nema
mandat ovog naroda da proizvoljno i neodgovorno ide na noge vlasti koja
srpski narod veštački želi proizvesti u nacionalnu manjinu, asimilirati ga i
stvoriti etničku državnu hrvatsku državu. Srbi ovog kraja to ne mogu
drugačije shvatiti nego kako dodvoravanje vlasti i grubo manipulisanje
sopstvenim narodom. Srbi u Hrvatskoj su se jasno opredelili i prema
53