VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

Vukovarska tragedija 1991
Mi se nadamo da su te izjave i ti potezi otreznili muslimanski narod i da
su mu omogućili da otkriju analogiju izjave proustaškog ekstremističkog
ponašanja 1941. i 1991. godine. Sada je, u prvom redu, na muslimanskom
narodu i na vođama muslimanskog naroda da shvate o čemu se u suštini radi
i da znaju daje pitanje rata i mira u Bosni, prevashodno, u muslimanskim
rukama.
To ne znači da je pitanje sudbine Bosne i Hercegovine samo u
muslimanskim rukama. Srpski narod je danas, posle decenija obezglavljenosti
ponovo svestan svog jedinstva i svestan onih sila koje su ugrožavale to
jedinstvo da bi jednostavno migao da kaže poput igumana Stefana, „što god
dođe ja sam mu naredan“. Čak i beogradska opozicija, bar njen najčestitiji deo,
počinje da shvata taj istorijski kategoričan imperativ pred kojim samo
„strančarstvo“ postaje ravno nacionalnoj izdaji.
Srećom, u Bosni i Hercegovini, za razliku od Hrvatske, srpski narod
ima ustavnu mogućnost da ostane u Jugoslaviji, dok oni koji to uslovljavaju
ostankom Hrvatske moraju ili da primoraju Hrvatsku ili da prisile Srbe. Treća
opcija, u koju se gospodin Izetbegović uzda, zapravo, uopšte nije opcija jer je
nešto što neće ni Hrvati ni Srbi.
Ukratko, da li će izbiti građanski rat u Bosni i Hercegovini sada najviše
zavisi od Muslimana i to je ono što, čini mi se, daje ogromnu snagu inicijativi
muslimanskih lidera koji žele istorijski sporazum sa Sbrima. Narod počinje da
shvata o čemu se radi i šta će biti sledeći potez.
Gospodin Zulfikarpašić je imao i kontakte sa predsednikom Srbije Slobodanom
Miloševićem. Ocenio je to vrlo pozitivnim i korisnim.
Jeste. Moram da kažem da je veliko olakšanje bilo sinoć u Sarajevu kada
je na televiziji objavljen odgovor gospodina Zulfikarpašića na čestitke,
odnosno izraze dobre volje i pozdrav takvog odobravanja, a najbolje želje
predsednika Miloševića. Mi smo to shvatili da lideri Muslimanske bošnjačke
organizacije istinski žele sporazum, želi da prekine tradiciju dosadašnjih
posleizbornih političkih igara.
Vi ste član Predsendištva Bosne i Hercegovine kao predstavnik SDS. Osećaju
se se izraženije podele u samom Predsedništvu. Zbog čega?
Na žalost, to je tačno. Počelo je sa nepoštovanjem zajedničkog zaključka
o javnosti rada u Predsedništvu. Taj zaključak je donesen, ali nije ispoštovan.
Ne treba ni da vam kažem šta za demokratski život znači da je osnovna
pretpostavka javnost političkog rada najviših organa vlasti. Zatim je
privatizacija i narušavanje zakonitosti sve više uzimalo maha u Predsedništvu
Bosne i Hercegovine i nedavno dostiglo tkave fantastične oblike da smo
528
Vukovarska tragedija 1991
gospođa Plavšić i ja jednostavno dužni podneti izveštaj o tome i Skupštini i
široj javnosti.
Razmišljate li, možda, i o ostavkama u Predsedništvu?
Na to nemamo pravo, a imali bismo mnogo ličnih razloga. Nemamo
pravo jer bi to bio poraz ne samo pred antisrpskom koalicijom, nego i poraz u
odnosu na opšte društveno opredeljenje za pravnu državu i demokratiju. Reč
je, jednostavno, o tome da muslimanski narod, pe sega, mora saznati punu
istinu jer se njemu u Sarajevu trenutno serviraju propagandne laži: jedna je da
Srbi ugrožavaju celovitost Bosne, što Srbi nikada nisu činili. Srpska
demokratska stranka smatra da srpski narod nema nikakve istorijske potrebe
ni interese da menja granice Bosne. Naravno, pod uslovom, što je zapisano i u
Ustavu Bosne i Hercegovine, da Bosna ostane u državi Jugoslaviji.
Druga propagandna laž, koja se širi u Bosni, jeste da su odnosi između
Muslimana i Srba, kako je to rekao nedavno gospodin Izetbegović, prilično
dobri. Međutim, ti odnosi nisu nikako dobri i upravo je to bio povod – briga
za živote, za sudbinu svog naroda – liderima MBO da daju inicijativu za
ovakav sporazum. Oni nisu pristali na tu laž zato što je ona opasna, i pokušaj
razrešavanja potencijalnog konflikta, dakle potencijalnog sukoba između Srba
i Muslimana koji je stvoren, do kojeg je dovela antisrpska koalicija, je nešto što
je početna tačka rešavanja svih drugih problema u Bosni.
Imate li osećaj da sada i među Muslimanima ima više pristalica stranke
bošnjaka, na štetu SDA?
Mislim da su simpatije muslimanskog naroda toliko porasle da će i
SDA morati menjati stav prema ovom sporazumu ukoliko hoće da ostanu
predstavnici svog naroda. Kako će oni to razrešiti između sebe, to je stvar
samog muslimanskog naroda i tih stranki. Ipak, jako je ohrabrujuća izjava
gospodina Zulfikarpašića da on u ovom slučaju ne nastupa stranački,
pogotovu ne „strančarski“ i da je on spreman da takav sporazum potpiše i
Alija Izetbegović, štaviše, nije mu bitno da li će MBO biti nosilac takvog
sporazuma, koliko mu je bitno da se potencijalni konflikti između Muslimana
i Srba kao naroda spreče.
Novo žarište tok konflikta između Muslimana i Srba nastalo je u Sandžaku gde
ekstremni dr Sulejman Ugljanin pokušava po svaku cenu da napravi rascep između
ova dva naroda. Začudo, lideri SDA iz Bosne i Hercegovine daju mu podršku. Odakle
to?
Moram vam odmah reći dve stvari: kada su se gospodin Filipović i
gospodin Zulfikarpašić obratili SDS i kada smo u toku našeg prvog razgovora
o tome raspravljali, odmah su rekli da oni ne smatraju da je pitanje Albanaca,
529