VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

Vukovarska tragedija 1991
smeštenih u glavnom gradu nije odavde otišao iz besa, već je pobegao od
razularenih ustaša kojima vi, na sreću svih nas, svakodnevno držite lekcije i iz
hrabrosti i iz dostojanstva i iz toga kako se brani rodna zemlja. Ovo je pored
ostalog prilikom osete Borovu Selu danas rekao dr Milorad Unković,
gradonačelnik Beograda. Uz to, Unković se posebno osvrnuo na akcije koje
preduzima Evropa i svet u rešavanju jugoslovenske krize.
Od toga što oni misle da će nam najpre obustaviti finansijsku pomoć pa
onda komandovati, nema ništa. Uostalom, domaćins e pita kad mu se u kuću
ulazi. Ako je narod, čvrst, stranac se mora ponašati po njegovim pravilima.
Verujem da će i kod nas biti tako I još nešto: od toga što oni traže da kod nas
zajedno patroliraju pripadnici ustaške garde i pripadnici JNA nema ništa, pa
ma kako se na to gledalo - istakao je Unković.
Govoreći o onome što se u ovom trenutku dešava u hrvatskoj dr
Budimir Košutić je nalgasio da to nije nikakva borba za veliku Srbiju niti za
neke granice. To je istao je Košutić, samo borba da svaki čovek živi
dostojanstveno.
Evropa i svet ne smeju da previde činjenicu da se ponovo rađaju snage
fašizma i kao najgore u okviru tih snaga, ustaštvo. Dakle, ovde se vodi borba i
za Evropu i za svet. To, međutim, ne znači da će Evropa i svet na vreme osetiti
opasnost. Zato svi mi moramo biti spremni, jer posle niza poraza hrvatska
fašistička vlast neće prezati ni od čega, pa čak ni od toga da sopstveni narod
gurne u potpuni haos – naglasio je Košutić.
Bez obzira na sve, po Košutićevom mišljenju, rat, ukoliko ga, razume se,
bude, Srbija će dobiti jer snaga srpskog narod aje, po njemu u običnom
srpskom čoveku. S verom u srpstvo, dostojanstvo i Boga on će, rekao je
Košutić, dobiti svaki rat.
O događajima u istočnoj Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu i o
aktuelnoj situaciji u ovim krajevima govorio je predsednik Skupštine opštine
Vukovara Slavko Dokmanović.
Situacija je teška – naglasio je Dokamanović. – Naša pravovremena
upozorenja šta se prema Srbima u Hrvatskoj nisu shvaćena na vreme, a teror
je ekslirao u poslednja dva-tri meseca. Nama je pomoć i neophodna i
dragocena i verujem da nas Srbija neće ostaviti. No, bez obzira na sve, mi
ovde ostajemo. Mi jednosavno nemamo kuda da bežimo. Ovo ovde je naše i tu
ostajemo – rekao je Dokmanović.
U Borovu Selu govorili su i Ilija Kojić, komandant teritorijalne odbrane
za Slaoniju, Baranju i Zapadni Srem, zatim Ljubo novaković, i Mihalj Kertes,
poslanici Skupštine Srbije dr Savo Grujić, predsednik Svesrpskog pokreta i
514
Vukovarska tragedija 1991
jedan od dobrovoljaca u Borovo Selu, Boško Parošević, predsednik Skupštine
opštine Odžaci, Marinko Antonić, predsednik SO Bač i dr Slobodanka
Gruden, poznata beogradska lekarka i javni radnik (Dnevnik, 31. jul 1991)
IZ NOVOSADSKE TELEVIZIJSKE: „SRBI U OGLEDALU ISTINE“
- AUTONOMIJA – SRPSKA IDEJA -
Vasilije Krestić: u Euforiji pobede hrvatska vlast bila uverena da će pregaziti
Srbe. – Čedomir Popov: Pod personalnom autonomijom vojvođanski Madjari možda
traže da žive po zakonima mađarske države
U euforiji pobede nova hrvatska vlast bila je uverena da će pregaziti
Srbe. Kada su, međutim, videli da su Srbi mnogo rasniji političari nego što su
oni, a to su, prema mišljenju akademija Vasilija Krestića, morali odranije znati,
opredelili su se za političke poteze koji bi napravili razdor u samoj srpskij
celini. To, zapravo, sada čini hrvatsko rukovodstvo. Hrvatska vlast trenutno
računa da je jedan deo Srba u veoma teškoj situaciji i da su lakoverni.
Hrvatsko rukovodstvo, kako je, u sinoćnoj emisiji TV Novi Sad „Srbi u
ogledalu istine“, rekao prof. Dr Krestić, želi da se u što boljem svetlu predstavi
međunarodnoj javnosti da bi još perfidnije i žešće nasrnuli na Srbe. Inače,
upozorio je akademik Krestić, hrvatski političari su pokazali veliku
homogenost kada je u pitanju srpstvo. Prema njegovom mišljenju Srbi u
Hrvatkoj, zapravo, u Slavoniji, Baranji i Sremu, mogu sebi tamo da obezbede
život samo pod okriljem Jugoslavije, a nikako – pod Hrvatskom.
Komentarišući zahtev Demokratskog saveza vojvošanskih Mađara za
personalnu autonomiju, akademik Čedomir Popov je podsetio da se
autonomija na Balkanu pojavila kao prelazna forma oslobađanja hrišćanskog
naroda od turske vlasti: u Srbiji, Crnoj Gori, Rumuniji, Bugarskoj. O
autonomiji vojvođanskih prostora govori se od doseljavanja Srba u Ugarsku,
kasnije Austrougarsku monarhiju. Pravi začetak autonomnih oblasti datira od
1090 godine, nakon politike Čarnojevićeve seobe, kada se broj Srba povećao u
Feudalnoj Habzburškoj monarhiji. Reč je tada bila o personalnoj privilegiji
srpskog naroda. Srbi su tada tamo dobili, kao i još neki narodi, recimo, Sasi,
etničku i versku autonomiju, dakle, personalnu. Kasnije su nestale personalne
autonomije. Priznavale su se samo crkveno-školske autonomije. Zato Srbi,
objašnjava akademik Popov, traže druge autonomije, pa je ideja o autonomiji
Vojvodine srpska ideja. Srbi u Austriji tražili su autonomiju kako bi sebe
obezbedili od mađarizacije, da bi na tim prostorima stvorili svoje institucije...
To je težnja Srba da se izdvoje, odnosno, odvoje od Austrougarske i pripoje
matici Srbiji. A u novijoj istoriji iza težnje za potpunom teritorijalnom
515