VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

Vukovarska tragedija 1991
kakva su svedoči i izjava Alije Izetbegovića o ʺMirkovačkoj neveštoj režijiʺ), pa
samim tim, i neprihvatljiva.
Umesto nje vrhovnik ima svoju, onu u kojoj će sve odbrambene snage i
čitav narod prvi pozvati u rat i odbranu hrvtske nezavisnosti. Protiv svih i
svakog u Jugoslaviji uz svesrdnu pomoć međunarodnih čimbenika (u čiju se
spremnost lično uverio). Za žrtve u toj priči nema mesta. Valjda i nisu važne
ili bar ne toliko koliko se vrhovniku čini važnim ono što je naumio. Na
nekolicinu sličnih u istoriji, a ni njima se na vreme nije stalo na put, čini se nije
ni potrebno podsećati. Ovakvim postupcima vrhovnik to radi sam. (Dnevnik,
25. juli 1991)
PLJAČKA SRPSKE IMOVINE
Zbog propale turističke sezone direktna šteta u Beogradskom ʺRekreatursuʺ
procenjuje se na 81 milion dinara, ali daleko veći problem predstavljaju takse na
njihove objekte na moru, uvedene od Vlade Hrvatske, koje samo za ovu godinu iznose
242 miliona dinara
Svoju imovinu ćemo braniti ako bude trebalo i preko međunarodnih
sudova – ističe zamenik generlanog direktora ʺRekrea tursaʺ Srba Vučković.
Odluka o razdruživanju Slovenije i hrvatske od Jugoslavije skupo će
koštati ne samo te dve republike nego i sve ostale. Već sada je izvesno da se u
slučaju definitivnog raspada Jugoslavije ne može računati ni na kakvu
međunarodnu finansijku podršku, a za vođenje potpune ekonomske blokade
je logična posledica nepoštovanja dogovora sa Evropskom zajednicom i
drugim međunarodnim subjektima.
Međutim, i bez toga posledice nerazumnih i jednostranih odluka, kao i
ratnog stanja koje u zemlji praktično vlada već mesec dana, osećaju se i sada.
Godinama uspostavljanje privredne veze su pokidane, platni promet između
pojedinih republika je u potpunosti prekinut, niko više nikome ne isporučuje
robu, a o plaćanju da se i ne govori.
Ogromne štete zbog nastale situacije trpi i Akcionarsko društvo ʺRekrea
tursʺ sa sedištem u Beogradu. Reč je o bivšoj zajednici za odmor radnika,
osnovanoj još 1953. godine, koja je od samog svog nastanka poslovala na
principima akcionarstva. Ovo akcionarsko društvo formirala su čak 202
preduzeća iz čitave Jgoslavije a o svim nevoljama koje ga sada muče,
razgovarali smo sa zamenikom generalnog direktora ʺRekrea tursaʺ Srbom
Vučkovićem.
Takse – prvi korak ka oduzimanju imovine vredne 100 miliona maraka
Sa kolikim kapacitetima u Hrvatskoj ʺRekreatursʺ raspolaže?
500
Vukovarska tragedija 1991
Od ukupno 9.280 ležajeva sa kojima ʺRekreatursʺ raspolaže na teritoriji
čitave Jugoslavije, na hrvatskom primorju nalazi se 2.380 postelja odnosno
četvrtina svih njegovih kapaciteta – ističe Vučković. – uglavnom je reč o
hotelima ʺBʺ , a nešto manje i o hotelima ʺCʺ kategorije. Svi su locirani u
atraktivnim turističkim mestima kao što su Rovinj, Hvar, Dubrovnik, Srebrno,
Biograd na moru, Milna na Braču.
Kakva je trenutna situacija u tim hotelima?
Praktično svi naši hoteli nahrvatskom primorju su zatvoreni – odgovara
Srba Vučković. Jedini izuzetak je hotel u Srebrnom, gde trenutno boravi 40
inostranih gostiju. Do pre dvadesetak dana jedan broj stranaca boravio je i u
Rovinju, ali su na žalost posle događaja u Sloeniji svi otišli. Prema tome svi
hoteli su praktično zatvoreni.
Da li imate procen koliku će štetu zbog toga trpeti ʺRekreatursʺ?
Direktna šteta je oko 81 milion dinara, jer smo ove godine predvideli da
toliki bude promet u tim hotelima upozorava Vučković. Ta šteta neće moći da
se nadoknadi boljim korišćenjem drugih objekata. Međutim, daleko veći
problem od te direktne štete predstavljaju takse koje je uvela Vlada Republike
Hrvatske. One su sasvim nerealne i nerazumne. Samo za ovu godinu morali bi
za taksu da izdvojimo čak 242 miliona dinara, odnosno 19 miliona nemačkih
maraka. I sami vidite da su te takse praktično tri puta veće od celokupnog
prihoda koji smo ove godine planirali u tim objektima. Zato nam se i nameće
zaključak i sumnja da su te enormne takse ustvari samo prvi korak ka
oduzimanju naših objekata.
Da li ste nešto pokušali i učinili da zaštitite sopstvenu imovinu i interese i šta
planirate za ubuduće?
Pokušali smo sve što je bilo u našoj moći, ističe Vučković. Obavestili
smo sve nadležne organe od saveznih do opštinskog nivoa. Pismeno smo o
eneormnim taksama Hrvatske obavestili i Predsedništvo SFRJ, Saveznu vladu,
predsednika Srbije i Hrvatske, predsednike republičkih vlada, privredne
komore, sve organizacije i asocijacije. Efekte do sada nismo osetili, a takse su i
dalje ostale na snazi. Međutim, s obzirom da se radi o zaista velikoj imovini,
očekujemo da će u zavisnosti od daljeg razvoja situacije u Jugoslaviji, prilikom
sačinjavanja deobnih bilansa, biti uzet u obzir i naš kapital. A da se radi o
ogromnoj imovini svedoče i podaci: blizu 26 hiljada metara kvadratnih
hotelskog prostora, sedam hiljada petsto metara kvadratnih pod kampovima i
166 hiljada metara kvadratnih građevinskog zemljišta koje je u skoroj
budućnosti trebalo da se pretvori u hotelske komplekse. Trenutno se
501