VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991
VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991
VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Vukovarska tragedija <strong>1991</strong><br />
Razgorevanje hrvatskog nacionalizma i šovinizma je neosporno. Ipak ima li u<br />
tome i posledične reakcije na neosporno prisutnu velikosrpsku ideju?<br />
O velikosrpskoj opasnosti govori se od polovine prošlog veka i<br />
Garašaninovog ʺNačertanijaʺ. Tu ideju širila je pre svega Austrija. Sve što je<br />
bilo srpsko automatski se proglašavalo za velikosrpsko. Ako mislite na<br />
današnje vreme, velikosrpska misao je u funkciji odbrambenog mehanizma,<br />
što ne znači da ne može biti i opasno. Do proglašenja Hrvatskog ustava<br />
nikome u toj Republici nije padalo napamet teritorijalno izdvajanje. Da je<br />
sreće, sve se moglo rešiti običnom kulturnom autonomijom. Takav kakav je,<br />
Ustav je doveo do potrebe za odbranom. Tako je nastala i SAO Krajina. Dali je<br />
to velikosrpska ideja?<br />
Uveren sam da se Srbi i Hrvati neće sporazumeti dokle god hrvatski<br />
narod bude sledio politiku Kvaternika i Starčevića, iz koje proističu i poznate<br />
ideje Franka, Pavelića a sada i Tuđmana. Dokle god budu glorifikovali i<br />
oslanjali se na velikohrvatske težnje iz 19. veka, koje su možda shvatljive za<br />
vreme kada su se javile, a danas su nerazumne, mira i sporazuma između<br />
naših naroda neće biti. Trenutno odnosi su tako zatrovani da će<br />
dekontaminacija biti vrlo spora i teška. Osim ako ne uslede nagli socijalni<br />
poremećaji, koji mogu da daju sasvim nov kvalitet. Sve drugo nas vodi u<br />
konfrontaciju, pa i bratoubilački rat – rekao nam je na kraju razgovora<br />
akademik prof. dr Vasilije Krestić. (Dnevnik, 29. juni <strong>1991</strong>)<br />
SRPSKO JEDINSTVO I NEJEDINSTVO: DR VESELIN ĐURETIĆ,<br />
ISTORIČAR<br />
- ISTORIJSKA SVEST SRBINA SPASAVA -<br />
Kao rešenje srpskog državnog pitanja nameće se alternativa integralnog<br />
srpstva, koje bi obuhvatilo sve srpske zemlje. Mi kao stari istorijski narod nećemo u<br />
jedinstvenoj srpskoj državi nikome nametati svoju asimilatorsku volju. Zašto<br />
nacionalno pomirenje<br />
Istoričar dr Veselin Đuretić bio je učesnik Svesrpskog sabora u Manastiru<br />
Gračanica 21. juna ove godine. Tamo su se sve značajnije stranke, udruženja<br />
i nacionalne asocijacije srpskog naroda u Jugoslaviji usaglasili da se stranački<br />
interesi i ideološka opredeljenja podrede nacionalnim i državnim itneresima<br />
srpskog jedinstva. To je bio povod da sa dr Veselinom Đuretićem razgovaramo<br />
o srpskom jedinstvu i nejedinstvu u svetlu gračaničkog apela i poruke<br />
Patrijarha Srpske pravoslavne crkve gospodina Pavla učesnicima Sabora da ni<br />
jedan pojedinac, ma kakve moći bio, niti pak jedna stranka, ne mogu sami da<br />
prevladaju teškoće sa kojima se suočava srpski narod u zemlji u celini.<br />
440<br />
Vukovarska tragedija <strong>1991</strong><br />
Intervju je obavljen sredinom minule nedelje u kancelariji dr Veselina<br />
Đuretića u Balkanološkom institutu Srpske akademije nauka u Beogradu, u<br />
očekivanju prvih vesti o posledicama tek donetih odluka Slovenije i Hrvatske<br />
da se razdruže od Jugoslavije.<br />
Kako gospodine Đuretiću, vidite rešenje srpskog državnog pitanja danas, kada<br />
kako vi kažete, srpski narod prvi put razmišlja o svojoj srpskoj budućnosti?<br />
Srbi, po mom mišljenju, treba jasno da naglase (do sada to nisu činili)<br />
da oni jugoslovenskim narodima i svetu pružaju dve alternative. Jedna je<br />
integralno jugoslovenstvo, koje bi bilo neka modifikacija onog prvokaženog,<br />
predratnog, banovski organizovanog. Naravno, integralno jugoslovenstvo<br />
koje bi vodilo računa o civilizacijskom napretku ovog perioda i koje bi sledilo<br />
iste principe koji su afirmisani u nemačkom, italijanskom i jedinstvu mnogih<br />
drugih civilizovanih zemalja Evrope. Druga alternativa je federativno<br />
organizovanje, ali takvo koje bi u jednu federalnu jedinicu uključivalo sve<br />
Srbe, u drugu sve Hrvate i u treću sve Slovence. To je u našim uslovima<br />
nemoguće bez preraspodele teritorija i pre raspodele stanovništva. Onda se<br />
kao srpsko rešenje nameće alternativa integralnog srpstva koje bi obuhvatilo<br />
sve srpske zemlje.<br />
Prema opštim principima<br />
Otuda mi treba da izvršimo sistematizaciju istorijskog iskustva, svojih<br />
promašaja, a naročito onih u 20. veku u smislu jasnog razgraničenja ideološke<br />
i istorijske svesti o srpskom etnikumu – nastavlja sagovornik. Čini mi se da<br />
neki naši glavari i danas u dogovorima sa svojim hrvatskim i slovenačkim<br />
partnerima polaze od ideoloških saznanja. Dok Hrvati koriste svoju istoriju, i<br />
to na manipulativni način, na antisrpskoj osnovi, u funkciji formiranja svoje<br />
separatne nezavisne države Hrvatske, naši velikaši često ne izlaze iz okvira<br />
ideološke svesti. Ja se toga danas najviše plašim. Strepim pri pomisli da bi<br />
mogli biti napravljeni aranžmani natoj ideološkoj osnovi, koja je uglavnom<br />
nametnuta u periodu Drugog svetskog rata i posle njega. Ako srpski etnikum<br />
određujemo na bazi principa koji važe za druge evropske narode, ako hoćemo<br />
da stvaramo srpsku državu, svoj narod moramo posmatrati u njegovoj<br />
kulturno-istorijskoj celini: kao Srbe katoličke, Srbe muhamedanske i pre<br />
svega, Srbe pravoslavne veroispovesti. S druge strane, ne smemo prihvatiti<br />
AVNOJevske nacionalne surogatske tvorevine, nastale na srpskoj podlozi, da<br />
kakve su takozvane crnogorska, muslimanska i makedonska nacija.<br />
Kad govorim o Makedoncima, ne mislim na onaj njihov deo koji je<br />
uključen u bugarski kulturno-istorijski krug, već na većinski deo... ?<br />
441
Change language