VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991
VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991
VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Vukovarska tragedija <strong>1991</strong><br />
dobro je poznato zašto smo 15. maja ove godine glasali protiv izbora Stjepana<br />
Mesića, člana Predsedništva SFRJ iz Republike Hrvatske, za predsednika<br />
Predsedništva SFRJ. On je ne samo eksponent jedne politike razbijanja zemlje,<br />
nego i neposredni kreator i učesnik svega onoga što se poslednjih godinu<br />
dana kod nas izražava kao politika svršenog čina i neustavno i nezakonito<br />
ponašanje, što je konačno kulminiralo odlukama o definitivnom razbijanju<br />
zemlje, tj. O samostalnosti i suverenosti Republike Hrvatske i Republike<br />
Slovenije. Odigralo se ono na šta smo upozoravali kao na najveću opasnost za<br />
integritet zemlje, za narušavanje ravnopravnosti naroda i za mir u zemlji. Naš<br />
postupak glasanja protiv Stjepana Mesića dobio je apsolutno opravdanje u<br />
događajima koje smo naslućivali, a koji su se na žalost, drastično odigrali.<br />
Sa žaljenjem moramo da konstatujemo da su emocije i uzavrele strasti u<br />
zemlji u poslednje vreme u takvoj situaciji koja ne obećava ništa dobro. To je<br />
potvrdio i pravi rat koji se ovih dana vodio na teritoriji Slovenije. Niko nebi<br />
mogao garantovati da se takvi krvavi događaji ne bi mogli proširiti i na<br />
Hrvatsku i na druge delove zemlje, niti da predvidi ishod svega što se<br />
događa. Jedino je sasvim jasno da se Jugoslavija našla pred opasnošću ponora<br />
koji bi se morao izbeći.<br />
Inicijative Evropske zajednice pokazuju se kao poslednja nada da<br />
prevlada razum u ponašanju secesionističkih snaga. U ime Evrope, Misija<br />
Evropske zajednice kategorički je zatražila da se izvrši suspenzija akata o<br />
otcepljenju i o proglašenju samostalnosti i suverenosti Slovenije i Hrvatske i<br />
da se nastavi traženje demokratskog i mirnog, na Ustavu zasnovanog, rešenja<br />
jugoslovenske političke krize, što je i po našem mišljenju jedini pravi put za<br />
izlaz iz ove tragične situacije.<br />
Ako su Hrvatska i Slovenija prihvatile da izvrše suspenziju svojih<br />
odluka o proglašenju suverenosti i nezavisnosti kao što je javnost obaveštena,<br />
iako su njihova rukovodstva napustila politiku svršenog čina i prihvatila<br />
ustavni način demokratskog i mirnog dogovaranja o traženju puta za izlaz iz<br />
jugoslovenske političke krize, onda je to veliki trijumf politike za koju smo se<br />
zalagali, kaže se, između ostalog u izjavi četiri člana Predsedništva SFRJ.<br />
(Dnevnik, 29. jun <strong>1991</strong>)<br />
SA AKADEMIKOM PROF. VASILIJEM KRESTIĆOM<br />
- SUKOB MEREN VEKOVIMA -<br />
Od devize: Čija zemlja onoga i vera, u Hrvatskoj se došlo do principa: Čija<br />
zemlja onoga i nacija. Srbi i Hrvati se neće sporazumeti sve dok hrvatski narod bude<br />
sledio politiku iz koje proističu ideje Franka, Pavelića a sada i Tuđmana<br />
436<br />
Vukovarska tragedija <strong>1991</strong><br />
U mnoštvu istorijskih sudbina dve se javno prepoznaju. Jednim<br />
narodima kao da je suđeno da osvajaju i poništavaju zatečeno. Drugima, u<br />
koje spadaju i Srbi, kao da je predodređeno da beže i – grade. Dokle god je<br />
stigao, srpski narod je udario međaš postojanja: Sent andrejske crkve,<br />
manastir na Krki, zadužbine po Makedoniji, rumunskom delu Banata. Krajem<br />
16. i 17. veka u jednom od rasejanja zaputio se na zapad, u predele Dalmacije,<br />
Like, Banije, Korduna i Slavonije. Srbi naseljavaju opustelo područje iz kojeg je<br />
hrvatski živalj pobegao pred turskom najezdom i povukao se na sever. Na<br />
ovom mestu otvaraju prebogatu arhivu srpsko-hrvatskih odnosa, koje su se<br />
tokom istorije često aktuelizovali. Takav trenutak je opet nastupio. Sa jednim<br />
od najvećih poznavalaca ove tematike, akademikom prof. Dr Vasilijem<br />
Krestićem, razgovarali smo, tražeći odgovore koji bi nam preko prošlosti,<br />
trenutak sadašnji i budući učinili izvesnijim.<br />
Uticaj Katoličke crkve<br />
Teritorije koje su Srbi naseljavali bežeći pred Turcima, a koje su Hrvati<br />
napuštali u formalno-pravnom smislu pripadale su hrvatskim feudalcima –<br />
objašnjava dr Krestić.<br />
Pošto su Srbi na te posede došli kao slobodan narod, narod koji ni na<br />
koji način nije hteo da izgubi slobodu, koji dobija da postane feudalni kmet<br />
obveznik, počinju prvi sukobi između Srba i hrvatskih feudalaca, ali ne sukobi<br />
dva naroda. Feudalci teže da od srpskih pridošlica naprave kmetove, koji bi<br />
imali isti status kao i starosedeoci – Hrvati.<br />
Koliko je pritisak Katoličke crkve na Srbe da promene veru i prihvate ʺpravu<br />
Hristovuʺ doprineo produbljivanju jaza između dva naroda?<br />
Pritisak Katoličke crkve pored verskih razloga imao je ekonomske. Srbi,<br />
budući da su pravoslavci, nisu morali bilo šta da plaćaju crkvi. Hrvatsko<br />
feudalno društvo je po pitanju vere bilo isključivo (a takva je bila i čitava<br />
Evropa) pa se javljaju žestoki otpori prema svima koji nisu Katolici. To<br />
potvrđuje i Zakon koji je 1608. godine doneo Hrvatski sabor. Po njemu svi<br />
nekatolici su lišeni građanskih prava.<br />
Ovakav stav Katoličke crkve naravno, izazvao je žestok otpor Srba –<br />
šizmatika, kako su nazivani. U to vreme čitava Evropa, pa i Hrvatska, kao deo<br />
nje, držala se devize: čija zemlja onoga i vera. Zbog toga je usledio veliki<br />
pritisak na pravoslavno stanovništvo. Već 1700.te godine su sukobi između<br />
Srba i Hrvata bili zaoštreni. Upravnik imanja Zagrebačkog Kaptola tada piše<br />
da bi Srbe pre trebalo poklati nego ih na hrvatska područja naseljavati. Ipak,<br />
437
Change language