VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

Vukovarska tragedija 1991
Najveće opozicione stranke u obe republike, iako ne snose odgovornost
za stanje u zemlji, zdušno se zalažu za ʺnacionalni interesʺ kao ratni poklič, i
unutar Parlamenta i izvan njega.
Ćutanje vlasti i dela opozicije o okupljanju jugoslovenskog
lumpenproletarijata u dobrovoljačke odrede i kaznene ekspedicije, zavarava
građane da će ginuti nekakvi ʺčetniciʺ i ʺustašeʺ, a ne njihova deca. Promocija
ovih grupa preko sredstava javnog informisanja ne samo da treba da nas
zaplaši i brutalizuje, nego i da prikrije činjenicu tihog odvođenja naše dece u
onu pravu, regularnu vojsku. (Dnevnik, 14. maj 1991)
U VUKOVARSKOJ OPŠTINI
- DALEKO OD SMIRIVANJA -
Preko dana u gradu je stanje samo prividno normalno.
Vukovarci su već dve noći prespavali mirno, bez puškaranja. Kako su
svi ʺborbiniʺ kiosci uništeni, a dobar deo srpskih lokala oštećen, valjda je došlo
vreme za mali predah.
Nikome se ne veruje, niti ko može da garantuje Srbima iz okolnih sela
da niko neće da ih napadne kada dođu na posao. O razoružavanju naoružanih
civila nema još ni govora, pa građani vukovarske opštine strahuju od novih
nemira i krvoprolića, posebno zbog skore smene u vrhu Predsedništva
Jugoslavije.
STRANA SREDSTVA INFORMISANJA O JUGOSLAVIJI
- TUĐMAN PRESTAO DA PRETI -
ʺEl, pajsʺ navodi i da je Milošević ʺposlednjih dana počeo da nastupa sa
iznenađujućom umerenošćuʺ
Britanska agencija Rojter je ocenila referendum u Krajini kao
ʺkontraverzanʺ jer dalje jača političku napetost u borbama oko budućnosti
zemleʺ. ʺNedeljno glasanje dalje pogoršava odnose u Hrvatskojʺ, tvrdi
agencija u podužem tekstu u kojem prenosi stavove hrvatskih zvaničnika da
je referendum ilegalan i srpskih lidera u krajini ʺdaće krajina pružiti otpor bilo
kakvom obliku agresijeʺ. Rojter konstatuje da tokom održavanja referenduma
nije bilo nikakvog nasilja.
Berlinski listovi danas naglašavaju da u Hrvatskoj vlada napeti mir,
posle sukoba u kojima je bilo najmanje 17 martvih. ʺBerliner cajtungʺ piše o
juče održanom referendumu i navodi da u Krajini Srbi žive 500 godina i da je
upravo u tom reigonu nastanjena većina od oko 600 hiljada Srba koji žive u
Hrvatskoj.
356
Vukovarska tragedija 1991
Bečki ʺNoje kronen cajtungʺ pod naslovom ʺposle plebiscitaʺ – Srbi sada
žele da razdele Hrvatsku, ističu da je referendum ʺnova provokacija kako bi
došlo do krvavog političkog haosa i intervencije Beogradaʺ.
ŠEŠELJ ZAKAZAO MIRNE DEMONSTRACIJE PROTIV MESIĆA
- NIJE PO VOLJI NARODA -
Lider Srpske radikalne stranke optužio i Lončara.
Srpska radikalna stranka organizovaće 15. maja u 12 časova mirne
demonstracije ispred Skupštine Jugoslavije u znak protesta zbog predstojećeg
izbora Stipe Mesića za predsednika Predsedništva SFRJ.
Čin izbora Mesića za predsednika Jugoslavije, čemu se Srpska radikalna
stranka oštro protivi jer smatra da je on ʺjedan od najotvorenijih eksponenata
ustaške politikeʺ, samo je povod da se izrazi i nezadovoljstvo protiv režima na
saveznom nivou, rekao je danas novinarima lider SRS-a Vojislav Šešelj.
Zvanični režim u Jugoslaviji je, izneo je Šešelj viđenje stranke, i nelegitiman i
nelegalan, jer nije po volji naroda i predstavlja direktni produžetak Titove
politike. Zalažući se za sazivanje ustavotvorne Savezne skupštine i
uspostavljanje pricipa jedan čovek – jedan glas, Šešelj je rekao da to
istovremeno znači i nepriznavanje današnjih podela na republike i pokrajine
od strane SRS.
Odgovarajući na pitanja novinara, Šešelj je rekao da pozdravlja odluku
o priključivanju SAO Krajine Srbiji i pozvao zvaničnu Srbiju da to i sprovede.
Sukob u Hrvatskoj, izneo je lični stav, može se izbeći ako se razoružaju
paravojne formacije hrvatskih redarstvenika iako se sruši sadašnja ustaška
vlast u toj republici.
U slučaju njihovog razoružavanja, podvukao je, svi četnici će takođe biti
razoružani jer nama nije cilj ratovanje već odbrana. Pri tome dodao je da
četnici imaju striktno naređenje da se ne obračunavaju sa pripadnicima JNA.
Novinari su takođe obavešteni da je i u Sloveniji osnovan Odbor
srpskog četničkog pokreta, inače sekcije ove stranke, koji za sada broji 182
člana koji u proseku imaju 23 godine. (Dnevnik, 14. maj 1991)
POLITIKA JAČA OD USTAVA
Najviši pravni akt zemlje nema rešenje za situaciju u kojoj se, zbog
prekida sednice Saveznog veća, našlo Predsedništvo SFRJ. Može li Mesić sutra
doći na čelo Predsedništva?
Pošto se glasa i potrebna je većina glasova to znači da bi sadašnji
potpredsednik Stjepan Mesić trebalo da dobije 5 glasova da bi bio predsednik
357