VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

Vukovarska tragedija 1991
zadržavao samo na slučajnoj podudarnosti ideja, nego i na mnogim časovima
provedenim zajedno.
Na čemu je Ćosić izgradio svoj autoritet? Na tome što je postao jeretik,
onako kako je to pre njega učinio Đilas? Nesumnjivo da Ćosić nosi obeležja
jeretičke sudbine, što on i danas priznaje, ocenjujući neke svoje izjave i neke
postupke dok je pripadao povlašćenom sloju komunističke elite kao zabludu.
Načelno pitanje – imaju li jeretici krivicu kao i ostali ponajčešće se i ne
postavlja jer se jereticima u totalitarnom društvu, bar od strane demokratske
javnosti, unapred oprašta. Na istom tasu mogli bismo izmeriti Ćosićev
autoritet i autoritet drugog velikog srpskog pisca Borislava Pekića.
Dok Dobrica Ćosić mora da se bori sa dve varijante krivice (ili da prizna
kako je verovao u nešto što ne postoji ili da prizna kako može postojati ono u
šta on veruje) dotle Pekić jasno priznaje i naglašava svoju krivicu pred
režimom i sistemom u koji nije verovao i niti danas veruje. Pekić je bio izvan
sistema, ali ako se meri neki autoritet, može se slobodno reći da je onaj
Ćosićev masovniji. Paradoks je sledeći: zašto više autoriteta (količinski
gledano), ima onaj koji na sebi ipak ima nekakvu krivicu u sistemu od onog
koji je nema? Odgovor bi mogao da bude da Srbi nisu prihvatili ocenu da u
socijalizmu nema nevinih. Iako se sa sigurnošću može tvrditi da u onom
drugom sistemu ima nevinih. Za Pekića, hipotetički, može postojati sumnja da
, iako je iz drugog sistema, nije nevin, a za Ćosića da je nevin, iako je iz
grešnog sistema?
Može se stoga tvrditi da veliki deo svog autoriteta Ćosić gradi upravo
na ubeđenju naroda da je u grešan sistem upao ni kriv ni dužan i da
opraštajući Ćosiću, narod oprašta sam sebi.
Preneseno na partijski plan može se procenjivati kome je autoritet
Dobrice Ćosića bliži. Iz redova SPO-a Ćosiću se zamera da nije za nacionalno
pomirenje, a iz Demokratske stranke da je isuviše blizak sa vladajućim SPS,
odnosno sa Slobodanom Miloševićem.
Gledano sa stanovišta SPO-a, pisac ʺVremena zlaʺ jeste dokazani
antiboljevik, ali to još uvek ne znači da je antikomunista ili protivnik
socijalističkih ubeđenja u moravskoj varijanti. Ukoliko se može reći da je
protiv uvezenog antiboljševizma, utoliko se sumnja da je autentični socijalista.
Govoreći tako na promociji knjige Koste Čavoškog ʺTito, tehnologija vlastiʺ
Nikola Milošević je objasnio da je ta knjiga pisana po nagovoru Dobrice
Ćosića, ali da se naredna knjiga Čavoškog o ʺsadašnjem despotuʺ Slobodanu
Miloševiću ne piše po istom nagovoru, za svaki slučaj pripomenuo je
276
Vukovarska tragedija 1991
Milošević (Nikola). To je izazvalo smeh u publici. Još jedan dokaz? Protiv
Broza (boljševika) hoće, protiv Miloševića (komuniste., socijaliste) neće?
Ovakvih dokaza verovatno će biti i više, a oni su značajni pre svega jer
dolaze iz krugova koji do pre nekog vremena dobar deo svog političkog
držanja temeljili na bliskošću sa Dobricom Ćosićem. S obzirom da su prvi, ti
napadi izazivaju mnoge zabune. Ali tamo gde ima autoriteta, ima i
osporavanja. Izvesno je samo da autoritet može postojati ako se pojavljuje kao
duh iz boce, i u tom smislu on funkcioniše kao mistifikacija.
Odbijanjem da primi nagradu Narodne biblioteke Srbije,
neizjašnjavanjem o demonstracijama 9. marta na osnovu ʺlekarskog uverenjaʺ,
možda je Ćosić odlučio da se vrati u bocu? (Borba, 6-7. april 1991)
SASTANAK JUGOSLOVENSKIH PREDSEDNIKA NA CETINJU
- ISKLJUČIVO O REFERENDUMU -
Posle sastanka, dato je saopštenje (koje kompletno dajemo) i održan uobičajeni
sastanak sa novinarima. – Dr Franjo Tuđman, uvređen, napustio pres-konferenciju
Centralna pitanja današnjih razgovora bila su procedura, postupak i
vreme sprovođenja referenduma u republikama, kao i pitanja o kojima bi
trebalo da se izjasne građani, odnosno narodi Jugoslavije.
U Hrvatskoj, referendum 19. maja
Po mišljenju predsednika Predsedništva Crne Gore i predsednika
Republike Srbije, referendum treba održati u svim republikama istog dana, u
isto vreme i sa istim pitanjima o kojima bi građani trebalo da se izjasne, pri
čemu bi trethodno građane trebalo upoznati sa mogućim rešenjima i njihovim
posledicama. Na taj način bi se obezbedila i uporedivost rezultata
izjašnjavanja građana i naroda u svim republikama.
Skupština Slovenije je predložila svim republikama postupak
sporazumnog razdruživanja SFRJ uključujući regulisanje međusobnih prava i
obaveza kao i razgovore o mogućoj budućoj zajednici suverenih država
ukoliko i kod drugih republika bude postojao za to interes i mogućnosti.
Predsednik Republike Hrvatske je informisao da je republika Hrvatska
već donela odluku da se referendum o ovim pitanjima u republici Hrvatskoj
održi 19. maja ove godine. Predsednik Republike Makedonije smatra da, zbog
potreba prethodnih priprema referenduma, rok za njegovo održavanje
potrebno je pomaći do 15. juna ove godine.
277