VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991
VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991
VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Vukovarska tragedija <strong>1991</strong><br />
decembra prošle godine kada se konstituisala nova država. Dolaskom nove<br />
vlasti u Hrvatskoj, njemu se ništa od toga više ne priznaje. Gura se u građane<br />
drugog reda, u nacionalne manjine, naziva se pučanstvo. Natura im se<br />
hrvatski jezik, njihova deca treba da iz bukvara saznaju ko je Alojzije Stepinac,<br />
a u lektiri da uče Budaka. Oni to jednostavno ne mogu da prihvate.<br />
Vlast na paragvajski način<br />
Tu srpski narod prepoznaje ideologiju ustaške države. I apsolutno,<br />
priče o scenariju iz Srbije i o vođama koje pobunjuju narod, Raškoviću,<br />
Babiću, Miloševiću, nebitne su.<br />
Valjda svi Srbi žele da žive u jednoj državi koja se zove Srbija. To važi<br />
za Srbe iz Australije, sa Zelanda, iz Kanade, pa i za Srbe iz Krajine. Tu odluku<br />
pozdravljam iz sveg srca. (Borba, 5. april <strong>1991</strong>)<br />
ZNAK OPASNOSTI PREKIDA<br />
U politici nisu važne namere, već rezultati. A oni su danas, sa<br />
stanovišta nacionalnog interesa srpskog naroda, tako rđavi da je u njegovoj<br />
političkoj istoriji teško naći vreme slično sadašnjem – Piše Latinka Perović<br />
Nacionalni interes, u istorijskom smislu, uvek je jedan, nepromenljiv i<br />
isti kod svih naroda. Njegovu suštinu čini duhovno i kulturno jedinstvo<br />
naroda, ona vrednost koja svaki narod i čini posebnošću, po kojoj se on<br />
prepoznaje među drugim narodima.<br />
Nacionalni programi su različiti i uži od nacionalnog interesa. Kao izraz<br />
različitih istorijskih okolnosti, političkih i društvenih tendencija, oni su svi<br />
legitimni. Ali, svaki od njih u istoj meri ne služi dugoročnom nacionalnom<br />
interesu.<br />
Od početka prošlog veka, kada je srpski narod revolucijom stavio na<br />
dnevni red dovršenje svoga oslobođenja i ujedinjenja, u njemu su se<br />
postepeno kristalisala dva nacionalna programa.<br />
Suština po redu nastajanja, prvog, srpskog nacionalnog programa svodi<br />
se na sledeće: srednjevekovna srpska država kao osnova; uvećanje i proširenje<br />
Srbije i povezivanje na njena istorijska prava, koja ostali Južni Sloveni moraju<br />
razumeti, jer su Srbi prvi počeli da se bore i imaju pravo da tu borbu dovrše;<br />
nasledno književstvo, bez čega bi se Srbija raskomadala; pravo Srbije da<br />
govori u ime Južnih Slovena.<br />
Nastanak drugog nacionalnog programa, za koji je Slobodan Jovanović<br />
rekao da je izazvao krizu srpskog nacionalizma, vezan je za pojavu liberalne i<br />
uopšte kritičke misli u Srbiji. Središna ideja tog programa je nedeljivost<br />
268<br />
Vukovarska tragedija <strong>1991</strong><br />
spoljnog oslobođenja i unutrašnje slobode. Narod nije totalitet, a narodno<br />
načelo nije, samo po sebi, napredno. ʺOno može biti u rukama veštih<br />
vlastoljubaca oruđe nazatka i tiranije, kao što može biti u rukama svesnih<br />
patriota oruđe narodnog napretkaʺ – govorio je Svetozar Marković. Tvorci<br />
ovog programa su polazili od revolucionarnog značaja misli o jedinstvu<br />
srpskog naroda, ali su, istovremeno, postavljali pitanje kako će biti ujedinjeno<br />
srpstvo: materijalno, društveno, kulturno i moralno, kakvo će biti u<br />
civilizacijskom smislu. Za njih jedinstvo srpskog naroda nije bilo ʺjedinstvo<br />
kancelarijeʺ, već ʺjedinstvo slobodnih ljudiʺ.<br />
Nacionalni program kome su se suprotstavili, ovi vesnici kritičke misli<br />
u Srbiji prvi su nazvali politikom ʺVelike Srbijeʺ. Da bi tu politiku ostvario,<br />
srpski narod, koji ʺnema nikakvih ni geografskih, ni etnografskih granica koje<br />
bi mu određivale neku jedinstvenu celinuʺ, već živi izmešan sa drugim<br />
narodima, koji takođe imaju interes da očuvaju svoje duhovno i kulturno<br />
jedinstvo, morao bi ʺuzeti ulogu osvajačaʺ.<br />
ʺVelika Srbijaʺ, nastala osvajanjem, ʺmorala bi po nuždi postati vojnopolicijska<br />
država, koja bi svu svoju snagu morala uložiti samo da se sačuva od<br />
spoljnih neprijatelja. O umnom, kulturnom razvitku ne bi bilo ni spomenaʺ. Iz<br />
te borbe, srpski bi narod izašao okružen neprijateljima, osiromašen, njegovi<br />
delovi van Kneževine dobili bi vrlo malo, a narodu u Kneževini bilo bi mnogo<br />
gore. Zbog svega toga, ʺVelika Srbijaʺ je smatrana trošnom građevinom, koja<br />
ʺi nije kadra da obezbedi narodne intereseʺ i koja bi, pre ili kasnije, morala da<br />
završi ʺkakvom spoljnom ili unutrašnjom katastrofomʺ. Politici ʺVelike Srbijeʺ,<br />
ovaj je program suprotstavio rešenje srpskog pitanja u savezu balkanskih i<br />
jugoslovenskih naroda.<br />
Istorija je neprestano stavljala na probu ova dva nacionalna programa.<br />
Posledice i jednog i rugog po nacionalni interes srpskog naroda su merljive.<br />
Njihovo ignorisanje uvek se skupo plaćalo.<br />
U politici nisu važne namere, već rezultati, a oni su danas, sa stanovišta<br />
nacionalnog interesa srpskog naroda, tako rđavi da je u njegovoj političkoj<br />
istoriji teško naći vreme slično sadašnjem.<br />
Srbija je u sukobu sa svima, sa kojima, još uvek, deli zajedničku<br />
državnu teritoriju, koju zbog srpske dijaspore nije u stanju da razgraniči. U<br />
njoj se već dugo uspostavlja jedinstvo na bazi susprotstavljanja svima<br />
ostalima. U tim uslovima, demokratija postaje simulacija. U slici Srbije od pre<br />
sto godina, koju je dao jedan ondašnji javni radnik, prepoznaje se današnja<br />
Srbija: ʺZemlja je bila pocepana na nekoliko krvno zavađenih partija od kojih<br />
svaka pretendovaše na monopol srpskog rodoljublja, a koje se ne razlikovaše<br />
269
Change language