VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

Vukovarska tragedija 1991
Zapada, ideje Evrope i Antievrope, liberalizma i konzervatizma. Neću da vas
zamaram pričom kad je Beogradu namenjena ta sudbina središta, ali oni koji
se bave metafizičkim temama to dobro znaju. No sada nije reč o ʺmističnoj
stvarnostiʺ već o prilično vulgarnoj politici koja se može videti u ʺslici i rečiʺ
ako ponekad partije TV-prenose iz Skupštine Srbije.
Predsednik Vlade ne laže
Kao što znate, mi smo demokratske tradicije iskorenili. Nacionalizam je
zatvorio vrata Srbije, proglasio opsadno stanje, zavadio se s manjinama i
drugim narodima, okrenuo protiv sebe demokratski svet, a svojom
propagandom kljukao srpsko stanovništvo bolesnim pričama o zaverenicima
koji hoće iz čista mira da nas potamane. Društvo je obolelo.
Sklon sam da verujem da predsednik srpske vlade, onaj šantićevac, nije
lagao kad je u vreme demonstracija govorio o desantu na Knin, Glinu, Stolac,
jer oni više neznaju šta je stvarnost a šta propaganda.
ʺDemokratija je preča od socijalizmaʺ, rekao je onaj pametni mađarski
pisac Đerđ Konrad. Dodao bih da je socijalno preče od nacionalnog, mada
demokratija ne negira nijedno od toga.
Sve više se nameću poređenja o studentskom martu 91. i junu 68., a
meni se čini da je ta studentska devedeset prva i šezdeset osma deo evropskih
pokreta onda i danas. Tada je bila na sceni evropska levica i njena utopija,
danas je pak pokret antikomunistički, danas omladina sanja neki drugi san.
Martovski studentski događaji su dragoceni prilog slobodi.
O Miloševiću...
Taj je čovek iz starog vica koji je od svojih komunističkih uzora učio da
vlada, a ne da vodi politiku. Njemu je bilo važnije da se domogne Dedinja
nego da pomogne Srbiji. Ali ostavimo to analitičarima, a ja bih rekao da sam,
gledajući taj razgovor na TV zapazio da je većina nastavnika ispod svojih
učenika i da ti nastavnici pripadaju onom sloju koji pravi kultove i ceri se na
svaku reč vlastodržaca. Oni su pljeskali kad on kaže. ʺBaš mi takvo pitanje
odgovara.ʺ Tako su Tita dočekivali, a kada bilo šta kaže odmah se plešće, kad
izusti nešto poluduhovito i glupo, razvale usta od smeha. To je išlo do
apsurda, pričaju da je jednom zamenio neki grad, recimo Kraljevčanima se
obratio: dragi moji Kragujevčani, a onda je nastao frenetičan aplauz,
oduševljenje i poklici. Hoću reći da su to tipični simptomi diktatorskih režima.
Svakog demokratu vređa lični režim jednog čoveka.
266
Vukovarska tragedija 1991
Ne verujem spasiocima naroda
Što se tiče tog Saveta o kojem ste me pitali, ne znam o njemu ništa, ali
ću vam reći da mi je pun kufer samozvanih spasilaca koji ovaj nesrećni narod
zamajavaju celog veka. Nedavno mi je jedan pop rekao: ʺOpojao bih crnog
đavola samo ako umre kao pravoslavac!ʺ
Rušenje Markovića
Njihov prirodni neprijatelj je Ante Marković. (Borba,3, april 1991)
NE MOŽE BEZ RATA
Dr Dragoljub Jovanović, koji je uoči rata podržavao koaliciju na čelu sa
Mačekom, i kao zemljoradnik pružio punu podršku sporazumu Cvetković –
Maček, navodi u svojim ʺPolitičkim uspomenamaʺ svedočenja Slobodana
Jovanovića, tada predsednika Srpskog kulturnog kluba, institucije koja se, sa
srpske strane, opirala istom tom sporazumu:
ʺHrvatima (se) ne može više lako oduzeti ono što su dobili. Ne može
bez građanskog rata...ʺ
ʺVi svi potcenjujete snagu Hrvata. Oni su jači nego što se obično misli...
Hrvati su u zanosu... I taj zanos im je svima zajednički.ʺ
Dva doktora Jovanovića, profesori Pravnog fakulteta i politički
raznomišljenici, vodili sus ove razgovore u vreme kada je već bila stvorena
Banovina Hrvata. (Borba, 5. april 1991)
SA KNJIŽEVNIKOM JOVANOM RADULOVIĆEM, O KNINSKOJ
KRAJINI, SRPSKOM NACIONALNOM SAVETU, HRVATSKOJ
VLASTI, TRGOVINI NARODIMA, SLOBODANU MILOŠEVIĆU,
ZAKASNELOJ INTERVENCIJI JNA...
PONOVO SUROVI BLAGDAN
Petrinja, Pakrac, pa sada Plitvice, su događaji u nizu kojima jedno izrazito
desno orijentisano nacionalističko rukovodstvo želi da rešava probleme srpskog
naroda... Sadašnja Jugoslavija nema šanse da preživi, a kakva će biti ne znaju ni oni
koji se o njoj dogovaraju... O Miloševiću nisam govorio ni kad je bio u usponu, pa
neću ni sada... Vojska je došla na Plitvice 12 sati nakon što je sve završeno
Nije otcepljenje dovelo do ekscesnih situacija. Treba se vratiti unazad i
pogledati istini u oči. Prvo, srpski narod je tu državu koja se zove Republika
Hrvatska stvorio, učinio za nju više nego taj narod koji je bio na strani
poraženih sila. Drugo, taj narod je bio u Ustavu Hrvatske priznat sve do
267