VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991
VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991
VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Vukovarska tragedija <strong>1991</strong><br />
jednostranačke oružane formacije, koje su delom transormisane u jedinice<br />
policije ili republičke vojske.<br />
Naredba Predsedništva SFRJ od 9. januara o rasformiranju i<br />
razoružavanju nelegalnih sastava nije izvršena. U uslovima kada već postoji<br />
naoružavanje ljudi na stranačkoj i nacionalnoj osnovi, takvo stanje neminovno<br />
će se proširiti i na druge narode i stranke.<br />
Jugoslaviji je danas više nego ikada potreban program izlaska iz<br />
ekonomske krize, na kome se može postići konsenzus republika i pokrajina,<br />
jer se bez tog konsenzusa nikakav program ni politika ne mogu ostvariti.<br />
U proteklih godinu i po dana zbog nepostojanja konsenzusa u Skupštini<br />
SFRJ o programu vlade, donošenje privremenih mera umesto izuzetka postalo<br />
je pravilo, što se pokazalo neefikasnim.<br />
Unutrašnja kriza Jugoslavije tretira se kao najneuralgičnija tačka u<br />
Evropi.<br />
DVA MOGUĆA RASPLETA<br />
Prvi je postizanje dogovora o izgradnji jugoslovenske zajednice na<br />
novim osnovama, uključujući u to izlaz iz zajedničke države na legalan i<br />
ustavan način onih koji to budu želeli. Drugi je stihijni raspad sadašnje<br />
Jugoslovenske države, s nepredvidivim posledicama.<br />
Ukoliko ne dođe do brzog dogovora o budućnosti zemlje, ili bar jasnih<br />
nagoveštaja da je taj dogovor moguć, realna je opasnost da može doći do<br />
prestanka funkcionisanja saveznog pravnog sistema u celoj zemlji, do<br />
potpunog ekonomskog i političko-bezbednosnog razbijanja Jugoslavije, dalje<br />
eskalacije šovinizma s direktnim ugrožavanjem pripadnika pojedinih naroda<br />
u nekim područjima, do formiranja novih vojnih formacija i daljeg stihijnog<br />
naoružavanja gražana, do fizičkog rušenja jugoslovenskog karaktera JNA i<br />
oružanih sukoba u mešovitim nacionalnim sredinama, a nakon toga i širih<br />
sukoba naroda i republika. (Dnevnik, 26. april <strong>1991</strong>)<br />
IZLAGANJE PREDSEDNIKA PREDSEDNIŠTVA SFRJ<br />
DR BORISAVA JOVIĆA U SKUPŠTINI JUGOSLAVIJE<br />
- USTAVNA KRIZA – SRŽ SVIH NEDAĆA -<br />
U svim pregovorima pokazalo se da postoje medijametralno suprotni stavovi o<br />
budućem karakteru jugoslovenske zajednice i o postupku da se do nje dođe. Ako ne<br />
uspemo da nađemo izlaz iz jugoslovenske krize demokratskim putem, neizbežno ćemo<br />
zapasti u ponore najstrašnijih unutrašnjih sukoba, pa i u krvoproliće. Unutrašnja<br />
254<br />
Vukovarska tragedija <strong>1991</strong><br />
kriza dovela je u pitanje skoro ostvarenu kvalifikaciju Jugoslavije za početak razgovora<br />
o sticanju pridruženog članstva u EZ.<br />
Najsloženije pitanje<br />
Donošenje novog Ustava, koje je Predsedništvo SFRJ iniciralo u januaru<br />
1990. godine, blokirano je ignorisanjem predloga određenih federalnih<br />
jedinica i njihovim stavovima da prethodno treba doneti republičke, a potom<br />
razgovarati o Ustavu Jugoslavije.<br />
Predsedništvo je krajem decembra 1990. iniciralo novi ciklus razgovora<br />
s predstavnicima republika, odnosno republičko-pokrajinskih predsedništava.<br />
Svi ti kao i razgovori predsednika, koji su još u toku, na žalost, nisu dali<br />
rezultat na osnovu koga bi se mogla predložiti zajednička platforma za<br />
definisanje političke budućnosti jugoslovenske zajednice. U svim pregovorima<br />
pokazalo se da postoje dijametralno suprotni stavovi o budućem karakteru<br />
jugoslovenske zajednice i o postupku da se do nje dođe.<br />
S jedne strane, polazi se od činjenice da Jugoslavija postoji kao savezna<br />
država, da postoji i Ustavom utvrđen način za promenu njenog poltičkog<br />
uređenja, da se ne osporava pravo svakog naroda na samoopredeljenje do<br />
otcepljenja, ali da eventualne zahteve za otcepljenje treba prethodno na<br />
ustavan i zakonski način regulisati. Takođe se polazi od stava da se u<br />
izgradnji sistema vlasti mora poći od građanina kao nosioca suvereniteta, a da<br />
se nacionalni suverenitet izražava u pravu svakog naroda na<br />
samoopredeljenje, te da se o otcepljenju ne može odlučivati majorizacijom,<br />
nego se svakom narodu mora obezbediti da putem referenduma odlučuje o<br />
svojoj sudbini, odnosno o tome u kojoj će i kakvoj zajednici živeti, da istupanje<br />
jedne ili više republika iz Jugoslavije otvara pitanje teritorijalnog razgraničenja<br />
i utvrđivanje novih granica; da se o eventualnom savezu suverenih država ne<br />
bi moglo razgovarati pre nego što bi se na ustavan i zakonit način stvorile<br />
samostalne i suverene države.<br />
S druge strane, insistira se na suverenosti republika, iako u nekim od<br />
njih živi više jugoslovenskih naroda, pa se u skladu s tim izvodi zaključak da<br />
su republičke granice državne i definitivne i da se Jugoslavija može<br />
sporazumom republika pretvoriti u savez suverenih država. Uporedo s tim<br />
smatra se da i same republičke vlasti mogu odlučiti o izdvajanju republike u<br />
samostalnu i suverenu državu.<br />
Prema nekim ocenama, s obzirom na snage političke tendencije za<br />
razbijanje zemlje, mi to jedva i da možemo da izbegnemo.<br />
255
Change language