VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

Vukovarska tragedija 1991
JUGOSLAVIJA JOŠ POSTOJI
A o njenoj budućnosti odlučiće se referendumom o kome su, međutim,
izneta oprečna mišljenja. – Srpsko-hrvatski odnosi u centru pažnje. – Za Srbiju
pitanje granica, u slučaju raspada Jugoslavije, i dalje otvoreno
Na pitanje dopisnika ʺJutelaʺ o međunarodnoj podršci jedinstvu
Jugoslavije, prvi je odgovorio Milošević: ʺSvaka podrška jedinstvu Jugoslavije,
koja ne podrazumeva mešanje u unutrašnje stvari, jeste dobrodošlaʺ. Gligorov
je rekao da su ʺmeđunarodna javnost i međunarodni politički i drugih faktori
realnost, kao što je realnost i naša unutrašnja situacija. Navođenje računa bilo
o jednoj, ili drugoj realnosti, ne vodi ka pravom rešenjuʺ.
Dr Tuđman je odgovorio da ʺsmo mi zahvalni svima onima koji su dali
potporu demokratskoj preobrazbi jugoslovenskog političkog života, koji
upućuju sve čimbenike u Jugoslaviji da se rešenja traže na miran i
demokratski načinʺ.
Novinara Televizije Slovenije interesovalo je da li je Momir Bulatović
tokom dana promenio stav u vezi sa referendumom jer je, kako se nezvanično
saznaje, tokom prepodnevnih razgovora bio za to da se građani izjašnjavaju
po republikama, a posle podne za to da se referendumom po republikama
pojedine federalne jedinice izjasne za izlazak iz Jugoslavije.
Ocenjujući da je reč o pogrešnoj informaciji, Bulatović je rekao da je još
jutros izneo stav da je referendum građana na nivou republika, po njenom
mišljenju, demokratsko rešenje, mada smatra da je taj model hibridan jer, kako
je rekao, pravo na samoopredeljenje pripada narodima.
Novinar TV Beograda upitao je predsednika Izetbegovića i Gligorova
kakvi su stavovi BiH i Makedonije o referendumu.
Alija Izetbegović je odgovorio: ʺMi smo se o tome izjasnili u Kranju, i
ostali smo na tome rješenju. Dakle, referendum između dviju opcija,
referendum građana.
Kiro Gligorov: Mi smo za referendum republika od strane građana
svake republike, bez ikakvog pokušanja menjanja granica. Referendum
naroda u pojedinim republikama je za naše shvatanje neprihvatljivo.
Na pitanje novinara albanske redakcije Radio-Skoplja o tome da li će na
referendumu u Srbiji glasati samo Srbi ili i pripadnici drugih naroda,
narodnosti i etničkih grupa, Milošević je odgovorio da ʺnikome u Srbiji na
pamet ne pada da se ikome uskrate građanska pravaʺ
Predsednik Srbije je rekao da veruje da ʺogromna većina srpskog
naroda želi da živi u jednoj državi i da ta država bude Jugoslavijaʺ. A što se
tiče tri glasa Srbije, to je, po njegovim rečima, posledica mehanizma i sistema
244
Vukovarska tragedija 1991
koji su Srbiju podelili na tri dela, i pokrajine s položajem država, i
onemogućili je da ostvaruje svoje vitalne interese. Za ta tri glasa, dodao je on,
krivicu ne treba tražiti kod Srbije, već kod onih koji su hteli da razjedine Srbiju
i srpski narod.
MILOŠEVIĆ: ʺRepublike su ravnopravne, a ne suvereneʺ
GLIGOROV: ʺMakedonija je suverena republikaʺ
Poslednje pitanje postavio je novinar makedonskog radija i bilo je
upućeno Miloševiću – da li zna na teritoriji koje od šest suverenih
jugoslovenskih republika se nalazi. Milošević, pošto je tražio da mu se pitanje,
postavljeno na makedonskom, ponovi, odgovorio je da je viša puta javno
rekao da ne smatra da su jugoslovenske republike suverene. Suverena je samo
Jugoslavija, a republike su ravnopravne u Jugoslaviji. ʺA nalazim se u
Republici Makedoniji, ravnopravnoj republici u jugoslaviji.
ODGOVORI SSNO NA DELEGATSKA PITANJA
- U SRBIJI NEMA PARAVOJNIH FORMACIJA -
Do sada demobilisan najveći broj pripadnika rezervnog sastava koji su
mobilisani 10. i 15. marta. – JNA ne može i ne sme tolerisati napade na svoje
pripadnike, vojne objekte i sredstva i po obavljanju svojih poslova upotrebiće
sva raspoloživa sredstva u skladu sa zakonom i propisima
Na kraju odgovora konstatuje se da u Srbiji ne postoje nikakve
nelegalne paravojne formacije, niti su angažovane dodatne rezervne snage
samo za područje Sandžaka i AP Kosova i metohije.
Gotovo je isključena mogućnost da poluautomatska puška ili automat
koje je delegat Željko Fekete 31. marta video na barikadi u selu Borovo potiču
iz JNA, kaže se u odgovoru na pitanje Željka Fekete i dodaje da SSNO ne
raspolaže podacima da li su i na koji način pripadnici SDS iz sela Borovo
naoružani i kojim naoružanjem. Na kraju odgovora ističe se da je u soapštenju
Štaba Vrhovne komande oružanih snaga SFRJ od 19. marta jasno istaknuto da
JNA ne može snositi punu odgovornost za dalje eventualno nelegalno
naoružanje građana i njihovo vojno organizovanje na bilo kom delu
jugoslovenske teritorije, jer Predsedništvo SFRJ nije prihvatilo predlog
neophodnih mera za sprovođenje sopstvene naredbe od 9. januara oe godine.
(Dnevnik, 20. april 1991)
245